Priče za kišne dane
+13
Milla
Samanta
Zvončica
Anne Boleyn
Veca
Boni
La scarpa
Evita
Femme
Aynnah
meseceva kci
Khallu
Shade
17 posters
Strana 7 od 11
Strana 7 od 11 • 
1, 2, 3 ... 6, 7, 8, 9, 10, 11
Re: Priče za kišne dane
od Zvončica Ned Maj 08, 2011 11:29 pm
Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na
jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put,
LUDOST je uvek tako luda, predložila: `Hajde da se igramo skrivalice! Ko
se najbolje sakrije,pobednik je medju osećanjima.`
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:`Skrivalice, kakva je to igra?`
`To
je jedna igra, započela je objašnjavajući LUDOST, u kojoj ja pokrijem
oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim
brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik`.
ENTUZIJAZAM
je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je
nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo.
Ali, nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu.
PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru.
OPREZ nije hteo da reskira.
'Jedan...dva...tri....', počela je brojati LUDOST.
Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta.
VELIKODUŠNOST
se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto
činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja.
LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta.
DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra.
SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe!
LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana.
ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada
je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer
je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se
prekrasnim pupoljcima.
'Milion'! - povikala je LUDOST i započela potragu.
Prvo
je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako
raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz
kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a
SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog
skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja
LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa
SUMNJOM je bilo jos lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište,
pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo,
pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj
travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je
zaboravio da su se uopšte ičega igrali.
Samo LJUBAV nije mogla
nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je
već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu
granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim
pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je
LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika,
osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa. Plakala je LUDOST i
molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz
LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima,
ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.
jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put,
LUDOST je uvek tako luda, predložila: `Hajde da se igramo skrivalice! Ko
se najbolje sakrije,pobednik je medju osećanjima.`
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je ne mogavši prećutati upitala:`Skrivalice, kakva je to igra?`
`To
je jedna igra, započela je objašnjavajući LUDOST, u kojoj ja pokrijem
oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim
brojanje, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik`.
ENTUZIJAZAM
je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala da je
nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada ništa nije interesovalo.
Ali, nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a zašto bi se skrivala, ionako uvek na kraju, svi propadnu.
PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije taj koji se setio i predložio igru.
OPREZ nije hteo da reskira.
'Jedan...dva...tri....', počela je brojati LUDOST.
Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta.
VELIKODUŠNOST
se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto
činilo savršenim za nekog od njenih prijatelja.
LEPOTA je uskočila u kristalno čisto jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta.
DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra.
SEBIČNOST je pronašla skrovište,ali samo za sebe!
LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana.
ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada
je LUDOST izbrojavala 999.999, LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer
je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se
prekrasnim pupoljcima.
'Milion'! - povikala je LUDOST i započela potragu.
Prvo
je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako
raspravlja o teologiji sa Bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz
kratera od straha. Slučajno su se tu našle i ZAVIST i naravno USPEH, a
SEBIČNOST nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog
skloništa koje se pokazalo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja
LUDOST je ožednela, i tako je u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU. Sa
SUMNJOM je bilo jos lakše, jer ona se nije mogla odlučiti za skrovište,
pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu. Tako je LUDOST, malo-pomalo,
pronašla gotovo sve. TALENT u zlatnom klasju žita, TESKOBU u izgubljenoj
travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je
zaboravio da su se uopšte ičega igrali.
Samo LJUBAV nije mogla
nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je
već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu
granu i od besa i iznemoglosti, počela udarati po prekrasnim
pupoljcima. Odjednom se čuo bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je
LJUBAVI oči, LUDOST nije znala šta da učini. Pronašla je pobednika,
osećanje nad osećanjima, ali LJUBAV je postala slepa. Plakala je LUDOST i
molila LJUBAV da joj oprosti. Na kraju je odlučila da zauvek ostane uz
LJUBAV i da joj pomaže. Tako je LJUBAV ostala pobednik nad osećanjima,
ali je ostala slepa, a LUDOST, je prati gde god ide.
Zvončica- Počasni član
-
Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Boni Pon Maj 09, 2011 2:52 pm
Tvoj andjeo
Bilo jednom jedno dijete, spremno da se rodi.
Jednog dana ono upita Boga: “Čujem da me sutra šalješ na zemlju? Ali kako ću tamo živjeti kad sam tako mali i bespomoćan?”
Bog je dogovorio: “Između mnogih anđela izabrao sam jednoga za tebe. Taj anđeo će te čekati i brinuti se o tebi.”
“Ali”, kaže dijete, “tu na nebu ne radim ništa osim što pjevam i smijem se.To je sve što mi treba da budem sretan.”
Bog kaže: “Tvoj će ti anđeo pjevati svaki dan. I osjećaćeš ljubav svoga anđela i bićeš srećan.”
“A”, kaže dijete, “kako ću razumjeti kad mi ljudi pričaju, ako ja ne govorim njihovim jezikom?”
“To je lako”, kaže Bog, “tvoj će ti anđeo govoriti najljepše i najslađe riječi koje ćeš ikada čuti. I s mnogo strpljenja i pažnje, tvoj će te anđeo naučiti pričati.”
Dijete je pogledalo Boga i reklo: “A šta da radim kad želim razgovarati s tobom?!”
Bog se nasmijao djetetu i rekao: “Tvoj će ti anđeo spojiti ručice i naučiti te kako se moli.”
Dijete kaže: “Čujem da na zemlji ima zlih ljudi. Ko će me zaštititi?”
A Bog zagrli dijete i kaže: “Tvoj će te anđeo braniti, i po cijenu svog života.”
Dijete tužno reče: “Ali nikada te više neću vidjeti.”
Bog opet zagrli dijete: “Tvoj će ti anđeo uvijek govoriti o meni, i naučiće
te kako da budeš sa mnom, a ja ću za tebe uvijek biti tu.”
U tom je trenutku na nebu zavladao mir, i već su se mogli čuti glasovi sa zemlje.
Dijete je još na brzinu nježno upitalo: “Bože, ako sada moram ići, reci mi barem ime moga anđela.”
Bog kaže: “Ime tvoga anđela uopšte nije važno, ali ti ćeš ga zvati MAMA.”
Bilo jednom jedno dijete, spremno da se rodi.
Jednog dana ono upita Boga: “Čujem da me sutra šalješ na zemlju? Ali kako ću tamo živjeti kad sam tako mali i bespomoćan?”
Bog je dogovorio: “Između mnogih anđela izabrao sam jednoga za tebe. Taj anđeo će te čekati i brinuti se o tebi.”
“Ali”, kaže dijete, “tu na nebu ne radim ništa osim što pjevam i smijem se.To je sve što mi treba da budem sretan.”
Bog kaže: “Tvoj će ti anđeo pjevati svaki dan. I osjećaćeš ljubav svoga anđela i bićeš srećan.”
“A”, kaže dijete, “kako ću razumjeti kad mi ljudi pričaju, ako ja ne govorim njihovim jezikom?”
“To je lako”, kaže Bog, “tvoj će ti anđeo govoriti najljepše i najslađe riječi koje ćeš ikada čuti. I s mnogo strpljenja i pažnje, tvoj će te anđeo naučiti pričati.”
Dijete je pogledalo Boga i reklo: “A šta da radim kad želim razgovarati s tobom?!”
Bog se nasmijao djetetu i rekao: “Tvoj će ti anđeo spojiti ručice i naučiti te kako se moli.”
Dijete kaže: “Čujem da na zemlji ima zlih ljudi. Ko će me zaštititi?”
A Bog zagrli dijete i kaže: “Tvoj će te anđeo braniti, i po cijenu svog života.”
Dijete tužno reče: “Ali nikada te više neću vidjeti.”
Bog opet zagrli dijete: “Tvoj će ti anđeo uvijek govoriti o meni, i naučiće
te kako da budeš sa mnom, a ja ću za tebe uvijek biti tu.”
U tom je trenutku na nebu zavladao mir, i već su se mogli čuti glasovi sa zemlje.
Dijete je još na brzinu nježno upitalo: “Bože, ako sada moram ići, reci mi barem ime moga anđela.”
Bog kaže: “Ime tvoga anđela uopšte nije važno, ali ti ćeš ga zvati MAMA.”
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Boni Pon Maj 09, 2011 3:42 pm
Jao i meni Khallu! 
"Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža."
Egziperi
"Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža."
Egziperi
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Boni Uto Maj 10, 2011 6:08 pm
Ljubav i taksista
Jednog dana u Njujorku vozio sam se s prijateljem taksijem. Kada smo izašli iz taksija, moj prijatelj se obratio vozaču i rekao mu: “Hvala na vožnji. Savršeno vozite.” Taksista je na trenutak zapanjeno ćutao, a onda je rekao: ” Da li vi to hoćete da pokažete da ste duhoviti ?” “Ne, dragi čoveče, ne šalim se na vaš račun. Divim vam se kako možete da ostanete smireni u ovako velikoj saobraćajnoj gužvi.” “Dobro,” reče vozač i nastavi put.
“Šta je u pitanju?” – upitao sam.
“Pokušavam da vratim ljubav u Njujork” – objasnio je. “Verujem da to jedino može da spase ovaj grad.”
“Kako jedan čovek može da spase Njujork?”
“Nije u pitanju jedan čovek. Verujem da sam tom taksisti ulepšao dan. Pretpostavimo da on ima dvadeset vožnji. Biće ljubazan sa tih dvadeset mušterija zato što je neko bio ljubazan sa njim. Te mušterije će opet biti ljubazne sa svojim zaposlenima, ili prodavcima ili konobarima, pa čak i sa svojim porodicama. Na kraju će se ta srdačnost proširiti na najmanje hiljadu ljudi. Predpostavljam da sada shvataš da to nije loša ideja.”
“Ali od taksiste sad zavisi da li će on na ostale preneti srdačnost koju si ti prema njemu pokazao.”
“Zato se ne oslanjam samo na njega” – reako je moj prijatelj. “Svestan sam da taj sistem nije najsigurniji pa ću danas isto tako da se ponašam sa još barem desetoro ljudi. Ako od tih deset uspem da usrećim troje, na kraju mogu indirektno da utičem na raspoloženje još tri hiljade ljudi.”
“Teoretski posmatrano, zvuči dobro” – priznao sam – “ali nisam siguran da je to i praktično izvodljivo.”
“Ništa se ne gubi i ako nije. Ništa me ne košta da tom čoveku kažem da dobro obavlja svoj posao. Nije dobio ni manju ni veću napojnicu. Pa šta, ako te onaj kome govoriš ne čuje? Sutra ću sresti nekog drugog taksistu koga mogu da pokušam da usrećim.”
“Ti si čudak na neki način” – rekao sam.
“To samo pokazuje da si posato veliki cinik. Ja sam ovo proučavao. Izgleda da, pored novca, našim poštanskim službenicama nedostaje i to što im niko ne kaže da oni dobro obavljaju posao.”
“Ali oni ne rade kako treba.”
“Ne rade, zato što osećaju da je bilo koga briga da li oni dobro rade. Zašto im neko ne bi uputio neku lepo reč?”
Upravo smo prolazili pored građevine i naišli na petoricu radnika koji su sedeli i ručali. Moj prijatelj se zaustavio. “Obavili ste ogroman posao, ljudi. Vaš posao je težak i opasan”
Radnici su sumnjičavo posmatrali mog prijatelja. “Kada ćete završiti tu zgradu?”
“U junu” – odbrusio je jedan od njih. “To je stvarno neverovatno. Mora biti da ste veoma ponosni”
Nastavili smo put. “Nisam video nikoga kao što si ti još od Čoveka iz La Manče” – rekoh mu.
Kada ti ljudi razmisle o onome što sam rekao biće zadovoljniji. Grad će na neki način imati koristi od njihove sreće.”
“Ali ne možeš to da radiš potpuno sam!” – pobunio sam se. Ti si samo jedna jedinka.”
“Najvažnije od svega jeste da se ne obeshrabriš. Postići da ljudi u ovom gradu ponovo postanu ljubazni nije nimalo lak zadatak, ali ako bih mogao da uključim i druge ljude u tu kampanju…”
“Upravo si namignuo ženi koja nije ništa naročito” – rekao sam.
“Znam da nije,” – odgovorio je, “ali, ako je učiteljica, njen razred imaće danas fantastičan dan.”
Art Bačvold
Jednog dana u Njujorku vozio sam se s prijateljem taksijem. Kada smo izašli iz taksija, moj prijatelj se obratio vozaču i rekao mu: “Hvala na vožnji. Savršeno vozite.” Taksista je na trenutak zapanjeno ćutao, a onda je rekao: ” Da li vi to hoćete da pokažete da ste duhoviti ?” “Ne, dragi čoveče, ne šalim se na vaš račun. Divim vam se kako možete da ostanete smireni u ovako velikoj saobraćajnoj gužvi.” “Dobro,” reče vozač i nastavi put.
“Šta je u pitanju?” – upitao sam.
“Pokušavam da vratim ljubav u Njujork” – objasnio je. “Verujem da to jedino može da spase ovaj grad.”
“Kako jedan čovek može da spase Njujork?”
“Nije u pitanju jedan čovek. Verujem da sam tom taksisti ulepšao dan. Pretpostavimo da on ima dvadeset vožnji. Biće ljubazan sa tih dvadeset mušterija zato što je neko bio ljubazan sa njim. Te mušterije će opet biti ljubazne sa svojim zaposlenima, ili prodavcima ili konobarima, pa čak i sa svojim porodicama. Na kraju će se ta srdačnost proširiti na najmanje hiljadu ljudi. Predpostavljam da sada shvataš da to nije loša ideja.”
“Ali od taksiste sad zavisi da li će on na ostale preneti srdačnost koju si ti prema njemu pokazao.”
“Zato se ne oslanjam samo na njega” – reako je moj prijatelj. “Svestan sam da taj sistem nije najsigurniji pa ću danas isto tako da se ponašam sa još barem desetoro ljudi. Ako od tih deset uspem da usrećim troje, na kraju mogu indirektno da utičem na raspoloženje još tri hiljade ljudi.”
“Teoretski posmatrano, zvuči dobro” – priznao sam – “ali nisam siguran da je to i praktično izvodljivo.”
“Ništa se ne gubi i ako nije. Ništa me ne košta da tom čoveku kažem da dobro obavlja svoj posao. Nije dobio ni manju ni veću napojnicu. Pa šta, ako te onaj kome govoriš ne čuje? Sutra ću sresti nekog drugog taksistu koga mogu da pokušam da usrećim.”
“Ti si čudak na neki način” – rekao sam.
“To samo pokazuje da si posato veliki cinik. Ja sam ovo proučavao. Izgleda da, pored novca, našim poštanskim službenicama nedostaje i to što im niko ne kaže da oni dobro obavljaju posao.”
“Ali oni ne rade kako treba.”
“Ne rade, zato što osećaju da je bilo koga briga da li oni dobro rade. Zašto im neko ne bi uputio neku lepo reč?”
Upravo smo prolazili pored građevine i naišli na petoricu radnika koji su sedeli i ručali. Moj prijatelj se zaustavio. “Obavili ste ogroman posao, ljudi. Vaš posao je težak i opasan”
Radnici su sumnjičavo posmatrali mog prijatelja. “Kada ćete završiti tu zgradu?”
“U junu” – odbrusio je jedan od njih. “To je stvarno neverovatno. Mora biti da ste veoma ponosni”
Nastavili smo put. “Nisam video nikoga kao što si ti još od Čoveka iz La Manče” – rekoh mu.
Kada ti ljudi razmisle o onome što sam rekao biće zadovoljniji. Grad će na neki način imati koristi od njihove sreće.”
“Ali ne možeš to da radiš potpuno sam!” – pobunio sam se. Ti si samo jedna jedinka.”
“Najvažnije od svega jeste da se ne obeshrabriš. Postići da ljudi u ovom gradu ponovo postanu ljubazni nije nimalo lak zadatak, ali ako bih mogao da uključim i druge ljude u tu kampanju…”
“Upravo si namignuo ženi koja nije ništa naročito” – rekao sam.
“Znam da nije,” – odgovorio je, “ali, ako je učiteljica, njen razred imaće danas fantastičan dan.”
Art Bačvold
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Pet Maj 13, 2011 11:13 am
DANAS
“U tome leži velika mudrost. Ko to ostvari, otarasiće se velikih briga i biće srećan.”
Dejl Karnegi piše kako se je jedan gospodin riješio svih briga dok je posmatrao neku ženu kako pere suđe. Za vrijeme tog pranja žena je pjevala i to ga je navelo na razmišljanje: “Vidiš, ja sam već osamnaest godina oženjen i moja žena mora svakoga dana prati posuđe. Da je onda, kada smo se vjenčali vidjela pred sobom sve te zdjele, tanjire i kašike na gomili, koje će morati oprati, bilo bi to zaista preveliko brdo. Samo ta slika mogla bi je uplašiti, da bi izgubila svu radost za život sa mnom.”
I onda je razmišljao dalje. Razlog zašto moja žena ne stvara nikakve probleme u vezi pranja suđa je samo u tome, jer pred očima ima uvijek samo suđe od toga dana. Tada mu je sinulo: uzrok njegovih briga je baš u tome – jer želi da sve suđe opere u jednom danu!! Ovo koje je danas prljavo, i ono što će biti sutra i prekosutra prljavo. I tada je došao do jako korisne spoznaje: SVAKOGA DANA TREBA POČETI IZNOVA.
‘Danas’ je jedino vrijeme u mojim rukama. Za sutra još ne znam ništa. Jučerašnji dan već je potonuo u vječnost.
Carpe diem (iskoristi dan), mudra izreka starih Rimljana. Jednakom snagom moramo isključiti prošlost i budućnost. Budućnost je danas. ‘Ne brinite se za sutrašnji dan!’
Naravno da će mnogi na to odgovoriti: ‘moramo se brinuti, jer kako ćemo inače dospjeti negdje. Moramo stvarati planove, jer ne može se živjeti iz dana u dan.’
Sve to zaista moramo činiti. Moramo imati pred očima ozbiljnost života. Ali to samo znači da moramo ispuniti zadatke današnjeg dana. Svakoga dana svaku stvar moramo iznova uzeti u ruke, a ne elektrificirati naše živce. Englezi imaju poslovicu: “Ne prelazi preko mosta, dok ne dođeš do njega.”
Dosta je svakom danu njegovog zla. Nije ga potrebno opterećivati prošlošću i budućnošću. Što se tiče prošlih dana, šta se tu može učiniti, a za buduće ne znamo hoćemo li ih uopšte i doživjeti. Ako ih i dočekamo, vjerovatno više nećemo imati ovih današnjih briga. Naime, sve je u neprestanom toku. Heraklit kaže: “Ne možete nogom stupiti u istu rijeku dva puta.” Rijeka stalno teče i svakog trenutka je u njoj druga voda. Tako teku i naši dani. Svaki je drugačiji i prije nego sutrašnji dan ‘protekne’ pored nas, već će izgledati drugačiji, nego što nam ga naše brige danas predočavaju. JEDINO ŠTO IMAMO JE DANAS.
“U tome leži velika mudrost. Ko to ostvari, otarasiće se velikih briga i biće srećan.”
Dejl Karnegi piše kako se je jedan gospodin riješio svih briga dok je posmatrao neku ženu kako pere suđe. Za vrijeme tog pranja žena je pjevala i to ga je navelo na razmišljanje: “Vidiš, ja sam već osamnaest godina oženjen i moja žena mora svakoga dana prati posuđe. Da je onda, kada smo se vjenčali vidjela pred sobom sve te zdjele, tanjire i kašike na gomili, koje će morati oprati, bilo bi to zaista preveliko brdo. Samo ta slika mogla bi je uplašiti, da bi izgubila svu radost za život sa mnom.”
I onda je razmišljao dalje. Razlog zašto moja žena ne stvara nikakve probleme u vezi pranja suđa je samo u tome, jer pred očima ima uvijek samo suđe od toga dana. Tada mu je sinulo: uzrok njegovih briga je baš u tome – jer želi da sve suđe opere u jednom danu!! Ovo koje je danas prljavo, i ono što će biti sutra i prekosutra prljavo. I tada je došao do jako korisne spoznaje: SVAKOGA DANA TREBA POČETI IZNOVA.
‘Danas’ je jedino vrijeme u mojim rukama. Za sutra još ne znam ništa. Jučerašnji dan već je potonuo u vječnost.
Carpe diem (iskoristi dan), mudra izreka starih Rimljana. Jednakom snagom moramo isključiti prošlost i budućnost. Budućnost je danas. ‘Ne brinite se za sutrašnji dan!’
Naravno da će mnogi na to odgovoriti: ‘moramo se brinuti, jer kako ćemo inače dospjeti negdje. Moramo stvarati planove, jer ne može se živjeti iz dana u dan.’
Sve to zaista moramo činiti. Moramo imati pred očima ozbiljnost života. Ali to samo znači da moramo ispuniti zadatke današnjeg dana. Svakoga dana svaku stvar moramo iznova uzeti u ruke, a ne elektrificirati naše živce. Englezi imaju poslovicu: “Ne prelazi preko mosta, dok ne dođeš do njega.”
Dosta je svakom danu njegovog zla. Nije ga potrebno opterećivati prošlošću i budućnošću. Što se tiče prošlih dana, šta se tu može učiniti, a za buduće ne znamo hoćemo li ih uopšte i doživjeti. Ako ih i dočekamo, vjerovatno više nećemo imati ovih današnjih briga. Naime, sve je u neprestanom toku. Heraklit kaže: “Ne možete nogom stupiti u istu rijeku dva puta.” Rijeka stalno teče i svakog trenutka je u njoj druga voda. Tako teku i naši dani. Svaki je drugačiji i prije nego sutrašnji dan ‘protekne’ pored nas, već će izgledati drugačiji, nego što nam ga naše brige danas predočavaju. JEDINO ŠTO IMAMO JE DANAS.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Femme Ned Maj 15, 2011 11:20 am
Četiri sveće su lagano gorele.
Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.
Prva sveća je rekla:
‚‚Ja sam mir. Nažalost, ljudi me ne uspevaju sačuvati – mislim da ću se ugasiti.”
I odmah se ugasila.
Druga sveća je rekla:
‚‚Ja sam vera. Nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam. Nema smisla da i dalje gorim.”
Tek što je to izgovorila, lagani povetarac ju je ugasio.
Treća sveća je žalosno progovorila:
‚‚Ja sam ljubav. Nemam više snage. Ljudi zaboravljaju na mene i to koliko sam im potrebna. Oni ne vole ni svoje najbliže.”
I bez oklevanja se ugasila.
Odjednom je ušlo neko dete i ugledalo tri ugašene sveće.
‚‚Šta je to?” - upitalo je - ‚‚Vi ste trebale svetleti do kraja.” I rekavši to, počelo je plakati…
Utom je progovorila četvrta sveća:
‚‚Ne boj se, dok ja gorim moći ćemo upaliti ugašene sveće. Ja sam nada.”
Femme- ...
- Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Boni Ned Maj 15, 2011 5:28 pm
Neki je starac skupljao u šumi drva za zimu.
Jednog dana nosio je na sebi teško breme.
Umorio se pod teretom.
Konačno je odložio drva na zemlju da malo
odmori i predahne.
“Oh, kad bi me već jednom ova smrt uzela” – jecao je.
“Na ovoj zemlji samo podnosim muku i bol.”
I smrt se istog trena nađe pokraj njega.
“Šta želiš od mene, starče?” – upita ga smrt.
“Samo da mi ovaj moj teret podigneš opet
na ramena” – odgovori starac žurno.
Jednog dana nosio je na sebi teško breme.
Umorio se pod teretom.
Konačno je odložio drva na zemlju da malo
odmori i predahne.
“Oh, kad bi me već jednom ova smrt uzela” – jecao je.
“Na ovoj zemlji samo podnosim muku i bol.”
I smrt se istog trena nađe pokraj njega.
“Šta želiš od mene, starče?” – upita ga smrt.
“Samo da mi ovaj moj teret podigneš opet
na ramena” – odgovori starac žurno.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Pon Maj 16, 2011 1:24 pm
ČETIRI MAJMUNA
Izvršen je istraživački eksperiment nad majmunima. U prostoriju su dovedena četiri majmuna. Na sredinu je postavljen visoki drveni stub na čijem vrhu se nalazio svežanj banana. Jedan od gladnih majmuna počeo se penjati uz stub kako bi došao do banana. Ali u trenutku kad je prišao vrlo blizu istraživači su ga zalili hladnim tušem.
Majmun se ubrzo spustio sa stuba i napustio pokušaj da se nahrani. Svaki je od majmuna pokušao isto i svakog je zaustavila hladna voda iz tuša. Nakon nekolko pokušaja i oni su konačno odustali. Zatim su istraživači izveli iz sobe jednog majmuna i doveli drugog (novog). Kad se pridošlica počeo penjanti uz stub ostali su ga zgrabili i povukli na pod. Nakon što mu se to nekolko puta desilo konačno je i on odustao pa nije više ni pokušavao. Istraživači su tako, jednog po jednog, zamjenjivali majmune. Svaki put bi novog majmuna ostali povlačili dolje prije nego što bi ovaj uspio stići do banana. S vremenom su u sobi ostali samo oni majmuni koji nikada nisu osjetili hladan tuš. Niti jedan od njih se nije želio popeti na stub, a da ustvari nije imao pojma zašto.
***
Ne dozvolite da neuspjeh od vas napravi majmuna.
Izvršen je istraživački eksperiment nad majmunima. U prostoriju su dovedena četiri majmuna. Na sredinu je postavljen visoki drveni stub na čijem vrhu se nalazio svežanj banana. Jedan od gladnih majmuna počeo se penjati uz stub kako bi došao do banana. Ali u trenutku kad je prišao vrlo blizu istraživači su ga zalili hladnim tušem.
Majmun se ubrzo spustio sa stuba i napustio pokušaj da se nahrani. Svaki je od majmuna pokušao isto i svakog je zaustavila hladna voda iz tuša. Nakon nekolko pokušaja i oni su konačno odustali. Zatim su istraživači izveli iz sobe jednog majmuna i doveli drugog (novog). Kad se pridošlica počeo penjanti uz stub ostali su ga zgrabili i povukli na pod. Nakon što mu se to nekolko puta desilo konačno je i on odustao pa nije više ni pokušavao. Istraživači su tako, jednog po jednog, zamjenjivali majmune. Svaki put bi novog majmuna ostali povlačili dolje prije nego što bi ovaj uspio stići do banana. S vremenom su u sobi ostali samo oni majmuni koji nikada nisu osjetili hladan tuš. Niti jedan od njih se nije želio popeti na stub, a da ustvari nije imao pojma zašto.
***
Ne dozvolite da neuspjeh od vas napravi majmuna.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Boni Pon Maj 16, 2011 3:34 pm
U jednoj zemlji koja bijaše u ratu, vladao je strašan i okrutan kralj.
S ratnim zarobljenicima postupao je ovako:
Zatvorio bi ih u jednu veliku prostoriju u kojoj je na jednoj strani bila četa strijelaca,
a na drugoj vrata prekrivena prikazima mrtvih i okrvavljenih zatvorenika.
Postavio bi zatvorenike u krug i rekao im:
“Možete birati: umrijeti izbodeni strijelama mojih ratnika ili proći kroz ova vrata i tamo ostati zatvoreni zauvijek.”
Uvijek su svi izabirali umrijeti od strijela.
Kad je rat završio jedan vojnik koji je dugo služio kralja upita svog vladara:
Šta je iza ovih strašnih vrata?
“Otvori, i pogledaj!” odgovorio je kralj.
Vojnik je skupio hrabrost. Teškom mukom otvorio je vrata, a tada ga je obasjala zraka sunca i zabljesnula mu oči. Kad ih je uspio otvoriti posve iznenađen uvjeri se da su vrata vodila u SLOBODU!!!
Vojnik, ne vjerujući, pogleda kralja i reče:
“Uvijek ste zarobljenicima ostavljali mogućnost izbora, ali oni su više voljeli umrijeti nego rizikovati da otvore ova vrata!”
***
Koliko puta se bojimo rizikovati? Koliko puta umiremo zbog naših briga, od straha da otvorimo vrata; vrata naših snova, vrata našeg spasenja, vrata koja nas vode u pravu slobodu?
S ratnim zarobljenicima postupao je ovako:
Zatvorio bi ih u jednu veliku prostoriju u kojoj je na jednoj strani bila četa strijelaca,
a na drugoj vrata prekrivena prikazima mrtvih i okrvavljenih zatvorenika.
Postavio bi zatvorenike u krug i rekao im:
“Možete birati: umrijeti izbodeni strijelama mojih ratnika ili proći kroz ova vrata i tamo ostati zatvoreni zauvijek.”
Uvijek su svi izabirali umrijeti od strijela.
Kad je rat završio jedan vojnik koji je dugo služio kralja upita svog vladara:
Šta je iza ovih strašnih vrata?
“Otvori, i pogledaj!” odgovorio je kralj.
Vojnik je skupio hrabrost. Teškom mukom otvorio je vrata, a tada ga je obasjala zraka sunca i zabljesnula mu oči. Kad ih je uspio otvoriti posve iznenađen uvjeri se da su vrata vodila u SLOBODU!!!
Vojnik, ne vjerujući, pogleda kralja i reče:
“Uvijek ste zarobljenicima ostavljali mogućnost izbora, ali oni su više voljeli umrijeti nego rizikovati da otvore ova vrata!”
***
Koliko puta se bojimo rizikovati? Koliko puta umiremo zbog naših briga, od straha da otvorimo vrata; vrata naših snova, vrata našeg spasenja, vrata koja nas vode u pravu slobodu?
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Pet Maj 20, 2011 12:01 am
100 LJUDI
Ako bismo mogli smanjiti svjetsku populaciju na jedno selo od 100 ljudi,
i da pritom sva ostala postojeća mjerila ostanu ista, to bi izgledalo otprilike ovako.
Bilo bi:
57 Azijata
21 Evropljanin
14 iz Zapadne Hemisfere
8 Afrikanaca
52 bi bili ženskog pola
48 bi bili muškog pola
70 ne bi bili bijelci
30 bi bili bijelci
70 ne bi bili Hrišćani
30 bi bili Hrišćani
89 bi bili heteroseksualni
11 bi bili homoseksualni
6 ljudi bi posjedovalo 59% svjetskog bogatstva i svih 6 bi bilo iz Amerike.
80 bi živjelo ispod standardnih uslova stanovanja
35 ne bi bilo sposobno da čita
50 bi patilo od neuhranjenosti
1 bi bio blizu smrti
1 bi bio blizu rođenja
1 (da, samo 1) bi imao fakultetsko obrazovanje
1 (da, samo 1) bi posjedovao kompjuter.
I kada se naš svijet posmatra iz jedne takve umanjene perspektive, potreba za prihvatanjem, razumijevanjem i obrazovanjem postaje više nego očita.
I zbog toga:
Ako imaš hranu u frižideru, odjeću na sebi, krov iznad glave i mjesto za spavanje, bogatiji si od 75% ljudi na planeti.
Ako si se probudio ovog jutra zdrav, blagoslovljeniji si nego milion drugih koji neće preživjeti ovu sedmicu.
Ako imaš novca u banci, novčaniku ili štediš sitniš u nekoj posudi, spadaš u sam vrh od 8% svjetskog bogatstva.
Ako možeš prisustvovati crkvenom ili drugom religijskom obredu bez uznemiravanja, hapšenja, mučenja ili smrti, blagoslovljeniji si od 3 milijarde ljudi u svijetu.
Ako nikada nisi doživio opasnost bitke, usamljenost zatočeništva, agoniju mučenja ili muku gladovanja, tada si u prednosti u odnosu na 500 miliona ljudi svjetske populacije.
Ako držiš uzdignutu glavu sa osmijehom na licu i pritom si zaista zahvalan, blagoslovljeniji si od većine koja to može, ali iz nekog razloga ne radi.
I ako možeš da pročitaš ovaj tekst, blagoslovljeniji si od 2 milijarde ostalih ljudi na planeti koji ne znaju uopšte čitati.
Ako bismo mogli smanjiti svjetsku populaciju na jedno selo od 100 ljudi,
i da pritom sva ostala postojeća mjerila ostanu ista, to bi izgledalo otprilike ovako.
Bilo bi:
57 Azijata
21 Evropljanin
14 iz Zapadne Hemisfere
8 Afrikanaca
52 bi bili ženskog pola
48 bi bili muškog pola
70 ne bi bili bijelci
30 bi bili bijelci
70 ne bi bili Hrišćani
30 bi bili Hrišćani
89 bi bili heteroseksualni
11 bi bili homoseksualni
6 ljudi bi posjedovalo 59% svjetskog bogatstva i svih 6 bi bilo iz Amerike.
80 bi živjelo ispod standardnih uslova stanovanja
35 ne bi bilo sposobno da čita
50 bi patilo od neuhranjenosti
1 bi bio blizu smrti
1 bi bio blizu rođenja
1 (da, samo 1) bi imao fakultetsko obrazovanje
1 (da, samo 1) bi posjedovao kompjuter.
I kada se naš svijet posmatra iz jedne takve umanjene perspektive, potreba za prihvatanjem, razumijevanjem i obrazovanjem postaje više nego očita.
I zbog toga:
Ako imaš hranu u frižideru, odjeću na sebi, krov iznad glave i mjesto za spavanje, bogatiji si od 75% ljudi na planeti.
Ako si se probudio ovog jutra zdrav, blagoslovljeniji si nego milion drugih koji neće preživjeti ovu sedmicu.
Ako imaš novca u banci, novčaniku ili štediš sitniš u nekoj posudi, spadaš u sam vrh od 8% svjetskog bogatstva.
Ako možeš prisustvovati crkvenom ili drugom religijskom obredu bez uznemiravanja, hapšenja, mučenja ili smrti, blagoslovljeniji si od 3 milijarde ljudi u svijetu.
Ako nikada nisi doživio opasnost bitke, usamljenost zatočeništva, agoniju mučenja ili muku gladovanja, tada si u prednosti u odnosu na 500 miliona ljudi svjetske populacije.
Ako držiš uzdignutu glavu sa osmijehom na licu i pritom si zaista zahvalan, blagoslovljeniji si od većine koja to može, ali iz nekog razloga ne radi.
I ako možeš da pročitaš ovaj tekst, blagoslovljeniji si od 2 milijarde ostalih ljudi na planeti koji ne znaju uopšte čitati.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Boni Pet Maj 20, 2011 2:23 pm
odlican tekst Khallu! 
Tri žene sretoše se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaše se o svojim sinovima.
“Trebale biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!” – reče prva žena.
Druga žena se isto pohvali: “A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro da dotakne oblake.”
Treća žena je samo ćutala. Na to je druge dvije počeše zadirkivati: “A tvoj sin?. Kakav je on?!”
“Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dječak, kao i mnogi drugi.”
Na to se žene uputiše nazad kući noseći teški teret vode na glavi.
Treća žena je i dalje ćutala osjećajući se neugodno pored druge dvije žene.
Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaše na ulazu u selo svoja tri sina.
“Poslušajte kako moj sin lijepo pjeva!”, uskliknu prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.
“Pogledajte moga sina”, ushićeno će druga “kako samo visoko baca kamen. Divota!”.
Treći sin potrči prema svojoj majci i uze joj teški teret s glave
Tri žene sretoše se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaše se o svojim sinovima.
“Trebale biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!” – reče prva žena.
Druga žena se isto pohvali: “A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro da dotakne oblake.”
Treća žena je samo ćutala. Na to je druge dvije počeše zadirkivati: “A tvoj sin?. Kakav je on?!”
“Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dječak, kao i mnogi drugi.”
Na to se žene uputiše nazad kući noseći teški teret vode na glavi.
Treća žena je i dalje ćutala osjećajući se neugodno pored druge dvije žene.
Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaše na ulazu u selo svoja tri sina.
“Poslušajte kako moj sin lijepo pjeva!”, uskliknu prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.
“Pogledajte moga sina”, ushićeno će druga “kako samo visoko baca kamen. Divota!”.
Treći sin potrči prema svojoj majci i uze joj teški teret s glave
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Zvončica Pet Maj 20, 2011 4:45 pm
Lepa priča, Boni.
Mnogo mi se sviđa ona priča o majmunima.
Mnogo mi se sviđa ona priča o majmunima.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Boni Sub Maj 21, 2011 2:22 pm
Čovjek na magarcu jaše svojoj kući,
a njegov sin trči pored njega.
Sustiže ih jedan putnik i reče:
„Pa to nije u redu da vi jašete,
a vaš sin da trči za vama.
Vi ste ipak snažniji.”
Otac odmah (kao po naređenju)
siđe s magarca
i prepusti mjesto sinu.
No, ne prođe dugo, naiđe
i drugi putnik i reče:
“Dječače, nije u redu da ti jašeš,
a tvoj otac da pješači.
Ti ipak imaš mlađe noge.
Poštedi svoga oca.”
Dječak razmisli. Shvati da je putnik
u pravu i napravi
mjesta i za oca, te i jedan i drugi
zajašiše magarca.
Naiđu pak na sljedećeg putnika
koji im isto reče:
„Kakva sramota! Vas dvojica na toj jadnoj životinji.
Trebalo bi uzeti štap i obojicu vas išibati!”
Tada i otac i sin siđoše i nastaviše ići pješice.
Utom naiđe i četvrti putnik pa i on reče:
“Hahaha, baš ste mi smiješni. Trojica vas idu pješke!
Zar ne bi bilo normalnije da jednoga poštedite hodanja,
a samo dvojica da pješače?”
Tada i otac i sin napraviše kolac na koji svezaše magarcu
noge te ga zajedno ponesoše. Njih dvojica su hodali,
a magarca su nosili.
***
TAKO JE TO KADA ČOVJEK SLIJEPO I NEPROMIŠLJENO SLIJEDI TUĐE PRIJEDLOGE.
a njegov sin trči pored njega.
Sustiže ih jedan putnik i reče:
„Pa to nije u redu da vi jašete,
a vaš sin da trči za vama.
Vi ste ipak snažniji.”
Otac odmah (kao po naređenju)
siđe s magarca
i prepusti mjesto sinu.
No, ne prođe dugo, naiđe
i drugi putnik i reče:
“Dječače, nije u redu da ti jašeš,
a tvoj otac da pješači.
Ti ipak imaš mlađe noge.
Poštedi svoga oca.”
Dječak razmisli. Shvati da je putnik
u pravu i napravi
mjesta i za oca, te i jedan i drugi
zajašiše magarca.
Naiđu pak na sljedećeg putnika
koji im isto reče:
„Kakva sramota! Vas dvojica na toj jadnoj životinji.
Trebalo bi uzeti štap i obojicu vas išibati!”
Tada i otac i sin siđoše i nastaviše ići pješice.
Utom naiđe i četvrti putnik pa i on reče:
“Hahaha, baš ste mi smiješni. Trojica vas idu pješke!
Zar ne bi bilo normalnije da jednoga poštedite hodanja,
a samo dvojica da pješače?”
Tada i otac i sin napraviše kolac na koji svezaše magarcu
noge te ga zajedno ponesoše. Njih dvojica su hodali,
a magarca su nosili.
***
TAKO JE TO KADA ČOVJEK SLIJEPO I NEPROMIŠLJENO SLIJEDI TUĐE PRIJEDLOGE.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Zvončica Ned Maj 22, 2011 1:46 am
Jedna drevna legenda priča o tri
muškarca, koji su nosili svaki po dvije vreće. Ali teret nisu osjećali
jednako. Vreće su im, jedna sprijeda a druga straga, visjele obješene na
drvenoj motki na ramenu.
Upitali su prvog čovjeka što ima u vrećama.
Odgovorio je: "Svi moji uspjesi, sva
dobra djela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su straga.
Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U
vreći sprijeda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile.
Hodam, zastanem često, vadim ih, promatram, proučavam, mozgam što ću.
Stalno sam s njima, i mislima i osjećajima. Stalno radim na njima."
Taj se čovjek često zaustavljao, gledao unatrag, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.
I drugog su čovjeka upitali isto.
Rekao
je: "U vreći sprijeda nosim moja dobra djela, spoznaje o vrlinama.
Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži
greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kamo god krenem, jer one su
moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su
veoma teške."
Treći je čovjek odgovorio: "Na prednjoj vreći
napisao sam riječ "dobrota". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih
ljudskih djela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu,
misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih
jedara, pomaže mi u kretanju naprijed. Vreća na leđima ima natpis "loša
sjećanja" i prazna je, jer samo joj odrezao dno. O svemu što mi se loše
dogodilo, o lošim mislima koje kadikad o sebi imam, o zlu koje od drugih
čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvijek.
Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu."
Tri su jedra o kojima je ovaj čovjek govorio:
- pozitivno o sebi,
- pozitivno o drugom,
- pozitivno o situaciji.
Jedra pozitivnog mišljenja!
Svi smo mi rođeni kako bi sami birali misli koji će nam usmjeravati život. Izaberimo stoga jedra kojima se najdalje stiže.
muškarca, koji su nosili svaki po dvije vreće. Ali teret nisu osjećali
jednako. Vreće su im, jedna sprijeda a druga straga, visjele obješene na
drvenoj motki na ramenu.
Upitali su prvog čovjeka što ima u vrećama.
Odgovorio je: "Svi moji uspjesi, sva
dobra djela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su straga.
Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U
vreći sprijeda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile.
Hodam, zastanem često, vadim ih, promatram, proučavam, mozgam što ću.
Stalno sam s njima, i mislima i osjećajima. Stalno radim na njima."
Taj se čovjek često zaustavljao, gledao unatrag, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.
I drugog su čovjeka upitali isto.
Rekao
je: "U vreći sprijeda nosim moja dobra djela, spoznaje o vrlinama.
Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži
greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kamo god krenem, jer one su
moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su
veoma teške."
Treći je čovjek odgovorio: "Na prednjoj vreći
napisao sam riječ "dobrota". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih
ljudskih djela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu,
misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih
jedara, pomaže mi u kretanju naprijed. Vreća na leđima ima natpis "loša
sjećanja" i prazna je, jer samo joj odrezao dno. O svemu što mi se loše
dogodilo, o lošim mislima koje kadikad o sebi imam, o zlu koje od drugih
čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvijek.
Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu."
Tri su jedra o kojima je ovaj čovjek govorio:
- pozitivno o sebi,
- pozitivno o drugom,
- pozitivno o situaciji.
Jedra pozitivnog mišljenja!
Svi smo mi rođeni kako bi sami birali misli koji će nam usmjeravati život. Izaberimo stoga jedra kojima se najdalje stiže.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Boni Ned Maj 22, 2011 7:05 pm
Ljubav pričeka čovjeka pokraj puta.
- Povedi me sa sobom – reče mu.
- Tvoja je odjeća tako pohabana – reče joj čovjek.
- Odjenuću te u najljepšu odjeću – nastavi ljubav. – Povedi me sa sobom.
- Moj je dom malen – opravda se čovjek. – U njemu ne bi bilo mjesta i za tebe.
- Udomiću te u najljepše prostore – ustraja ljubav. – Povedi me sa sobom.
- Tvoj je govor tako običan – primijeti čovjek.
- Progovorićeš najljepšim jezikom svijeta – reče ljubav. – Povedi me sa sobom.
- Po čemu ću znati da je sve ovo što govoriš istina? – upita čovjek.
- Po tome što mi je više stalo do tebe nego do toga šta ćeš sa mnom učiniti – reče ljubav.
Stjepan Lice
- Povedi me sa sobom – reče mu.
- Tvoja je odjeća tako pohabana – reče joj čovjek.
- Odjenuću te u najljepšu odjeću – nastavi ljubav. – Povedi me sa sobom.
- Moj je dom malen – opravda se čovjek. – U njemu ne bi bilo mjesta i za tebe.
- Udomiću te u najljepše prostore – ustraja ljubav. – Povedi me sa sobom.
- Tvoj je govor tako običan – primijeti čovjek.
- Progovorićeš najljepšim jezikom svijeta – reče ljubav. – Povedi me sa sobom.
- Po čemu ću znati da je sve ovo što govoriš istina? – upita čovjek.
- Po tome što mi je više stalo do tebe nego do toga šta ćeš sa mnom učiniti – reče ljubav.
Stjepan Lice
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Pon Maj 23, 2011 7:16 pm
BUDINA RUKA
Jedan je učenik upitao Budu:
- Učitelju, možete li mi reći ukratko, s čim se može uporediti vaš učenje?
Buda je odgovorio:
- Pogledaj ovu šumu. Pogledaj kako je ona otvorena! Nije ničim sputana. Ja sam isto tako otvoren, kao ta šuma.
Onda je pokazao stisnutu šaku u koju je prethodno stavio par opalih listova i rekao:
- Sada je moja šaka zatvorena, i ti ne možeš vidjeti lišće koje se nalazi u njoj.
A zatim je otvorio svoju stisnutu šaku i lišće je ispalo iz nje:
- Moje učenje nije kao stisnuta šaka, moja ruka je uvijek otvorena.
Jedan je učenik upitao Budu:
- Učitelju, možete li mi reći ukratko, s čim se može uporediti vaš učenje?
Buda je odgovorio:
- Pogledaj ovu šumu. Pogledaj kako je ona otvorena! Nije ničim sputana. Ja sam isto tako otvoren, kao ta šuma.
Onda je pokazao stisnutu šaku u koju je prethodno stavio par opalih listova i rekao:
- Sada je moja šaka zatvorena, i ti ne možeš vidjeti lišće koje se nalazi u njoj.
A zatim je otvorio svoju stisnutu šaku i lišće je ispalo iz nje:
- Moje učenje nije kao stisnuta šaka, moja ruka je uvijek otvorena.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Boni Uto Maj 24, 2011 1:29 pm
Jedan sveštenik sjedio je kraj prozora, spremajući se da napiše propovijed o proviđenju, kada je čuo buku sličnu onoj od eksplozije i vidio ljude kako panično bježe na sve strane. Ubrzo je čuo da je brana popustila, da rijeka nadolazi i da se ljudi evakuišu. Voda je uskoro počela da plavi ulicu ispod njega i, obuzdavajući paniku, rekao je u sebi:
“Spremam propovijed o proviđenju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono što savjetujem drugima. Neću pobjeći, ostaću ovdje i pouzdaću se u spas koji će doći božjim proviđenjem.”
Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi.
“Uskačite, oče!” povikali su.
“Ne, ne, djeco moja”, smireno je rekao sveštenik. “Uzdam se u božije proviđenje koje će me spasiti.” Ipak, morao je da se popne na krov i kada je voda stigla gore, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, ponovo je odbio.
Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je voda stigla do koljena, poslali su patrolni čamac da ga spase. “Ne, hvala vam”, rekao je, spokojno se osmjehujući. “Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti.”
Kada se konačno udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom bogu:
“Vjerovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?”
“Ako ćemo pravo”, rekao je Bog, “poslao sam ti čitava tri čamca!”
“Spremam propovijed o proviđenju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono što savjetujem drugima. Neću pobjeći, ostaću ovdje i pouzdaću se u spas koji će doći božjim proviđenjem.”
Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi.
“Uskačite, oče!” povikali su.
“Ne, ne, djeco moja”, smireno je rekao sveštenik. “Uzdam se u božije proviđenje koje će me spasiti.” Ipak, morao je da se popne na krov i kada je voda stigla gore, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, ponovo je odbio.
Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je voda stigla do koljena, poslali su patrolni čamac da ga spase. “Ne, hvala vam”, rekao je, spokojno se osmjehujući. “Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti.”
Kada se konačno udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom bogu:
“Vjerovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?”
“Ako ćemo pravo”, rekao je Bog, “poslao sam ti čitava tri čamca!”
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Pet Maj 27, 2011 6:04 pm
PARABOLA O MAČEVAOCU
Mačevaoca Matajuro Jagjua poslao je otac da uči kod učitelja Bonzoa.
“Ako vrijedno radim, koliko će mi biti potrebno da postanem učitelj?” - upitao je Matajuro.
“Deset godina”, rekao je Bonzo.
“Ako radim napornije”, rekao je učenik, “koliko će mi onda biti potrebno?”
Bonzo je procijenio oko trideset godina.
“Zašto sad to?” – rekao je Matajuro. “Prvo kažete deset, a sada trideset godina. Istrpjeću bilo kakav napor da u najkraćem vremenu ovladam ovom veštinom.”
“Pa”, rekao je Bonzo, “u tom slučaju biće potrebno da sa mnom ostaneš sedamdeset godina. Neko ko se toliko žuri da dođe do rezultata rijetko uči brzo.”
Mačevaoca Matajuro Jagjua poslao je otac da uči kod učitelja Bonzoa.
“Ako vrijedno radim, koliko će mi biti potrebno da postanem učitelj?” - upitao je Matajuro.
“Deset godina”, rekao je Bonzo.
“Ako radim napornije”, rekao je učenik, “koliko će mi onda biti potrebno?”
Bonzo je procijenio oko trideset godina.
“Zašto sad to?” – rekao je Matajuro. “Prvo kažete deset, a sada trideset godina. Istrpjeću bilo kakav napor da u najkraćem vremenu ovladam ovom veštinom.”
“Pa”, rekao je Bonzo, “u tom slučaju biće potrebno da sa mnom ostaneš sedamdeset godina. Neko ko se toliko žuri da dođe do rezultata rijetko uči brzo.”
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Boni Pet Maj 27, 2011 9:46 pm
Oz
Ukoliko niste preskočili djetinjstvo i pravo sa pasirane šargarepe prešli na otplatu kredita, vjerovatno se sjećate scene iz knjige Čarobnjak iz Oza, u kojoj Doroti i njeni drugari drhte pripijeno jedno uz drugo pred velikim i strašnim Ozom, koji se zlokobno pojavio u obliku džinovske glave što lebdi u vazduhu.
Pas Toto se iznenada oslobađa, obara paravan u uglu prostorije i otkriva malog čovjeka koji sjedi za kontrolnim pultom jedne mašine. Uplašeni protagonisti su zapanjeni, ali Strašilo i pored toga optužuje malog čovjeka da je prevarant.
- “Upravo tako!”- uzviknuo je mali čovjek trljajući ruke kao da je zadovoljan onim što je čuo.
“Ja sam prevarant.”
“Zar niko ne zna da ste prevarant?”, upita Doroti.
“Niko osim vas četvoro - i mene”, odgovorio je Oz.
“Do sada mi je polazilo za rukom da svakog nasamarim, tako da sam pomislio kako nikada neću biti otkriven.”
“Ali, ne razumijem”, kazala je Doroti u nevjerici. “Kako ste se prikazivali kao velika glava?”
“To je bio jedan od mojih trikova” odgovorio je Oz.
“Mislim da ste vi veoma loš čovjek”.
“Oh, ne draga moja. Ja sam, u stvari veoma dobar čovjek, ali veoma loš čarobnjak”
Danijel Gilbert
Ukoliko niste preskočili djetinjstvo i pravo sa pasirane šargarepe prešli na otplatu kredita, vjerovatno se sjećate scene iz knjige Čarobnjak iz Oza, u kojoj Doroti i njeni drugari drhte pripijeno jedno uz drugo pred velikim i strašnim Ozom, koji se zlokobno pojavio u obliku džinovske glave što lebdi u vazduhu.
Pas Toto se iznenada oslobađa, obara paravan u uglu prostorije i otkriva malog čovjeka koji sjedi za kontrolnim pultom jedne mašine. Uplašeni protagonisti su zapanjeni, ali Strašilo i pored toga optužuje malog čovjeka da je prevarant.
- “Upravo tako!”- uzviknuo je mali čovjek trljajući ruke kao da je zadovoljan onim što je čuo.
“Ja sam prevarant.”
“Zar niko ne zna da ste prevarant?”, upita Doroti.
“Niko osim vas četvoro - i mene”, odgovorio je Oz.
“Do sada mi je polazilo za rukom da svakog nasamarim, tako da sam pomislio kako nikada neću biti otkriven.”
“Ali, ne razumijem”, kazala je Doroti u nevjerici. “Kako ste se prikazivali kao velika glava?”
“To je bio jedan od mojih trikova” odgovorio je Oz.
“Mislim da ste vi veoma loš čovjek”.
“Oh, ne draga moja. Ja sam, u stvari veoma dobar čovjek, ali veoma loš čarobnjak”
Danijel Gilbert
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Pet Jun 10, 2011 9:05 am
U OVOM TRENUTKU
Nakon smrti rabina Mokšea,
rabin Mendel di Kotik pitao je
jednog od pokojnikovih učenika:
»Čemu je tvoj učitelj najviše
pridavao značaja?»
Učenik je malo razmislio pa odgovorio:
»Onome što je u tom trenutku radio.»
Sve naše brige i stresovi postoje zato što nismo
prisutni u ovom trenutku. Bježimo od njega ili
da se kajemo zbog prošlosti ili da se brinemo za
budućnost. Naš um nije tamo gdje nam je i tijelo.
Odvojeni su.
Nakon smrti rabina Mokšea,
rabin Mendel di Kotik pitao je
jednog od pokojnikovih učenika:
»Čemu je tvoj učitelj najviše
pridavao značaja?»
Učenik je malo razmislio pa odgovorio:
»Onome što je u tom trenutku radio.»
Sve naše brige i stresovi postoje zato što nismo
prisutni u ovom trenutku. Bježimo od njega ili
da se kajemo zbog prošlosti ili da se brinemo za
budućnost. Naš um nije tamo gdje nam je i tijelo.
Odvojeni su.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Priče za kišne dane
od Boni Pet Jun 10, 2011 1:53 pm
Bio jednom jedan vrlo moćan kralj koji je vladao jednom udaljenom zemljom. Bio je to dobar kralj, ali imao je jedan problem: bio je to kralj s podijeljenom ličnošću. Bilo je dana kad se dizao kličući od veselja, euforičan, sretan. Ti bi mu se dani već od jutra činili predivnima. Vrtovi njegove palate činili su mu se ljepšima. Njegovi su sluge nekim čudom postajali ljubazni i djelotvorni. Za doručkom je tvrdio da se u njegovu kraljevstvu proizvodi najbolje brašno i beru se najbolji plodovi. Tih je dana kralj smanjivao poreze, dijelio bogatstvo, činio usluge i donosio zakone o miru i dobrobiti starih ljudi. Tih je dana kralj popuštao svim molbama svojih podanika i prijatelja.
No postojali su i oni drugi dani. Bili su to crni dani. Od jutra je shvatao da bi radije još malo spavao. Ali kad bi to opazio, bilo je već prekasno i san bi ga već bio napustio. Ma koliko se trudio, nije mogao shvatiti zašto su njegovi sluge tako neraspoloženi i uopšte nije bio zadovoljan uslugom. Sunce mu je smetalo više nego kiša. Hrana je bila mlaka, a kafa prehladna. Sama pomisao da primi posjete u radnoj sobi povećavala je njegovu glavobolju. Tokom tih dana kralj je razmišljao o tome na što se sve obavezao i bojao se kako će ispuniti te obaveze. Bili su to dani kad je kralj povećavao poreze, plijenio zemlju, naređivao da se hapse njegovi protivnici…
U strahu od sadašnjosti i budućnosti, pod pritiskom grešaka iz prošlosti, tih je dana donosio zakone protiv svog naroda i najviše je koristio riječ “ne”. Svjestan problema koje su mu donosile te promjene raspoloženja, kralj je sazvao sve mudrace, vračeve i savjetnike svoga kraljevstva na okup.
“Gospodo”, rekao im je. “Svi vi poznajete moje promjene raspoloženja. Svi ste se okoristili mojim euforijama i patili zbog moje ljutnje. Ali u svemu tome više patim ja jer svaki dan moram rješavati ono što sam učinio u drugo vrijeme, kad sam drukčije vidio stvari. Gospodo, želim da zajedno radite kako biste pronašli rješenje, bio to napitak ili egzorcizam, koje će me spriječiti da budem tako besmisleno optimističan da nisam svjestan opasnosti i tako smiješno pesimističan da tlačim one koje volim i činim im zlo.”
Mudraci su prihvatili izazov i nekoliko su nedjelja radili na kraljevom problemu. Ipak, nikakva alhemija, nikakva čarolija i nikakva trava nisu pomogle da nadu rješenje zadatog problema. Na koncu su savjetnici došli pred kralja i priznali neuspjeh.
Te je noći kralj plakao. Sljedećeg je jutra neki čudan svat tražio da ga kralj primi. Bio je to neobičan čovjek tamne kože odjeven u iznošenu tuniku koja je nekad bila bijela.
“Veličanstvo”, rekao je čovjek naklonivši se. “Ondje gdje živim govori se o tvojim nedaćama i boljkama. Donio sam ti rješenje.” Pognuvši glavu, pružio je kralju kožnatu kutijicu. Kralj, malo iznenađen, ali pun nade, otvorio je kutiju i pogledao u nju. Unutra je bio samo srebrni prsten.
“Hvala”, rekao je kralj, pun entuzijazma. “To je čaroban prsten?”
“Naravno da jest”, odgovorio je putnik, “ali njegova magija ne djeluje samo time što ga staviš na prst. Svakog jutra čim se probudiš, moraš pročitati natpis koji nosi prsten i sjetiti se tih riječi svaki put kad vidiš prsten na prstu.” Kralj je uzeo prsten i glasno pročitao:
“Moraš znati da će i ovo proći.”
Horhe Bukaj
No postojali su i oni drugi dani. Bili su to crni dani. Od jutra je shvatao da bi radije još malo spavao. Ali kad bi to opazio, bilo je već prekasno i san bi ga već bio napustio. Ma koliko se trudio, nije mogao shvatiti zašto su njegovi sluge tako neraspoloženi i uopšte nije bio zadovoljan uslugom. Sunce mu je smetalo više nego kiša. Hrana je bila mlaka, a kafa prehladna. Sama pomisao da primi posjete u radnoj sobi povećavala je njegovu glavobolju. Tokom tih dana kralj je razmišljao o tome na što se sve obavezao i bojao se kako će ispuniti te obaveze. Bili su to dani kad je kralj povećavao poreze, plijenio zemlju, naređivao da se hapse njegovi protivnici…
U strahu od sadašnjosti i budućnosti, pod pritiskom grešaka iz prošlosti, tih je dana donosio zakone protiv svog naroda i najviše je koristio riječ “ne”. Svjestan problema koje su mu donosile te promjene raspoloženja, kralj je sazvao sve mudrace, vračeve i savjetnike svoga kraljevstva na okup.
“Gospodo”, rekao im je. “Svi vi poznajete moje promjene raspoloženja. Svi ste se okoristili mojim euforijama i patili zbog moje ljutnje. Ali u svemu tome više patim ja jer svaki dan moram rješavati ono što sam učinio u drugo vrijeme, kad sam drukčije vidio stvari. Gospodo, želim da zajedno radite kako biste pronašli rješenje, bio to napitak ili egzorcizam, koje će me spriječiti da budem tako besmisleno optimističan da nisam svjestan opasnosti i tako smiješno pesimističan da tlačim one koje volim i činim im zlo.”
Mudraci su prihvatili izazov i nekoliko su nedjelja radili na kraljevom problemu. Ipak, nikakva alhemija, nikakva čarolija i nikakva trava nisu pomogle da nadu rješenje zadatog problema. Na koncu su savjetnici došli pred kralja i priznali neuspjeh.
Te je noći kralj plakao. Sljedećeg je jutra neki čudan svat tražio da ga kralj primi. Bio je to neobičan čovjek tamne kože odjeven u iznošenu tuniku koja je nekad bila bijela.
“Veličanstvo”, rekao je čovjek naklonivši se. “Ondje gdje živim govori se o tvojim nedaćama i boljkama. Donio sam ti rješenje.” Pognuvši glavu, pružio je kralju kožnatu kutijicu. Kralj, malo iznenađen, ali pun nade, otvorio je kutiju i pogledao u nju. Unutra je bio samo srebrni prsten.
“Hvala”, rekao je kralj, pun entuzijazma. “To je čaroban prsten?”
“Naravno da jest”, odgovorio je putnik, “ali njegova magija ne djeluje samo time što ga staviš na prst. Svakog jutra čim se probudiš, moraš pročitati natpis koji nosi prsten i sjetiti se tih riječi svaki put kad vidiš prsten na prstu.” Kralj je uzeo prsten i glasno pročitao:
“Moraš znati da će i ovo proći.”
Horhe Bukaj
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Sre Jun 15, 2011 12:43 pm
KAKO NE UPROPASTITI SVOJ ŽIVOT
Prestani stalno obraćati pažnju na to kako se osjećaš. Kako se osjećaš je prosto tako. Proći će. Osjećanja nisu pod tvojom kontrolom. Samo djela jesu i ona obično dovode do osjećanja zadovoljstva ili sramote.
Prestani brinuti. Briga često pogoršava stvari. Što više misliš o lošim stvarima, izglednije je da će se desiti. Pusti ih.
Olabavi unutrašnje komentare. Ako želiš biti srećan, prestani govoriti sebi da si ovakav ili onakav. Ljudi stalno sebi govore kako se osjećaju, šta drugi o njima osjećaju i sl. Mi smo nesavršena bića i nemamo sposobnost da spoznamo šta se krije u umovima drugih ljudi.
Pokušaj da ne primijećuješ svog unutrašnjeg kritičara. Besmisleno je osuđivati samog sebe. Osuđivanje drugih je takođe blesavo. Uostalom, razmisli kome je uopšte stalo do tvog mišljenja.
Prestani se osjećati krivim. Krivica ništa ne mijenja. Pošto je tako, prosto je pusti niz vodu. Ne obaziri se.
Prestani brinuti o tome šta ostatak svijeta govori o tebi. Ljudi ili događaji su upravo to, ljudi ili događaji. I ništa više. Sem toga, većina ljudi je posvećena sebi da bi pričala o tebi. A ako i pričaju, pa šta?
Prestani brinuti o rezultatu. Brojevi su samo brojevi. Nemaju nikakve mistične moći. To što se ponekad poklapaju u određenim numeričkim matricama ne znači ama baš ništa.
Ne brini o tome što tvoj život i karijera ne idu kako si planirao. Što se više pridržavaš bilo kakvog plana, prije ćeš pogriješiti. Pošto se svijet stalno mijenja svaki detaljno razrađen plan obično ostari jako brzo. Zato umjesto planova pokušaj da stvari posmatraš realno.
Ne dozvoli drugima da te koriste kako bi izbjegli sopstvenu odgovornost. Ti ne možeš biti odgovoran za tuđu sreću ili uspjeh niti ti to možeš za njih postići. Neka se snalaze.
Ne brini za svoju ličnost. Nemaš je. Ličnost, kao i ego, je izmišljen koncept.
Prestani stalno obraćati pažnju na to kako se osjećaš. Kako se osjećaš je prosto tako. Proći će. Osjećanja nisu pod tvojom kontrolom. Samo djela jesu i ona obično dovode do osjećanja zadovoljstva ili sramote.
Prestani brinuti. Briga često pogoršava stvari. Što više misliš o lošim stvarima, izglednije je da će se desiti. Pusti ih.
Olabavi unutrašnje komentare. Ako želiš biti srećan, prestani govoriti sebi da si ovakav ili onakav. Ljudi stalno sebi govore kako se osjećaju, šta drugi o njima osjećaju i sl. Mi smo nesavršena bića i nemamo sposobnost da spoznamo šta se krije u umovima drugih ljudi.
Pokušaj da ne primijećuješ svog unutrašnjeg kritičara. Besmisleno je osuđivati samog sebe. Osuđivanje drugih je takođe blesavo. Uostalom, razmisli kome je uopšte stalo do tvog mišljenja.
Prestani se osjećati krivim. Krivica ništa ne mijenja. Pošto je tako, prosto je pusti niz vodu. Ne obaziri se.
Prestani brinuti o tome šta ostatak svijeta govori o tebi. Ljudi ili događaji su upravo to, ljudi ili događaji. I ništa više. Sem toga, većina ljudi je posvećena sebi da bi pričala o tebi. A ako i pričaju, pa šta?
Prestani brinuti o rezultatu. Brojevi su samo brojevi. Nemaju nikakve mistične moći. To što se ponekad poklapaju u određenim numeričkim matricama ne znači ama baš ništa.
Ne brini o tome što tvoj život i karijera ne idu kako si planirao. Što se više pridržavaš bilo kakvog plana, prije ćeš pogriješiti. Pošto se svijet stalno mijenja svaki detaljno razrađen plan obično ostari jako brzo. Zato umjesto planova pokušaj da stvari posmatraš realno.
Ne dozvoli drugima da te koriste kako bi izbjegli sopstvenu odgovornost. Ti ne možeš biti odgovoran za tuđu sreću ili uspjeh niti ti to možeš za njih postići. Neka se snalaze.
Ne brini za svoju ličnost. Nemaš je. Ličnost, kao i ego, je izmišljen koncept.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Priče za kišne dane
od Boni Sre Jun 15, 2011 12:49 pm
Rupe na zidu prijateljstva
Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav.
Njena majka joj je dala kesu punu eksera i rekla joj da svaki put kad ne može da iskontroliše svoje ponašanje mora zakucati jedan ekser na zid. Prvi dan je morala zakucati čak 37 eksera! Tokom sledećih nekoliko nedelja kako se učila kontrolisati, broj zakucanih eksera smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše obuzdati ljutnju nego zakucati ekser na tvrd zid.
Napokon, stigao je dan kada se devojčica nije iznervirala ni jedan put! Rekla je to majci i ona joj je savetovala da svakog mirnog dana izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema ni jednog eksera na zidu! Majka je uzela ćerku za ruku, odvela je do zida i rekla joj:
„Dobro si učinila, ćerko, ali pogledaj rupe koje su ostale na zidu. Zid više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji, povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: „Žao mi je“, rana je ipak još uvek tu. Povrediti nekoga rečima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmeju kada si tužna, ohrabruju kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce.“
Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav.
Njena majka joj je dala kesu punu eksera i rekla joj da svaki put kad ne može da iskontroliše svoje ponašanje mora zakucati jedan ekser na zid. Prvi dan je morala zakucati čak 37 eksera! Tokom sledećih nekoliko nedelja kako se učila kontrolisati, broj zakucanih eksera smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše obuzdati ljutnju nego zakucati ekser na tvrd zid.
Napokon, stigao je dan kada se devojčica nije iznervirala ni jedan put! Rekla je to majci i ona joj je savetovala da svakog mirnog dana izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema ni jednog eksera na zidu! Majka je uzela ćerku za ruku, odvela je do zida i rekla joj:
„Dobro si učinila, ćerko, ali pogledaj rupe koje su ostale na zidu. Zid više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji, povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: „Žao mi je“, rana je ipak još uvek tu. Povrediti nekoga rečima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmeju kada si tužna, ohrabruju kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce.“
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Priče za kišne dane
od Khallu Pet Jun 17, 2011 10:32 am
NISU DOVOLJNE SAMO RIJEČI
Jedan mladić je otišao kod svog duhovnog učitelja i rekao mu: “Učitelju, ti si me savjetovao da stalno ponavljam u mislima frazu, ‘Ja želim radost u svome životu!’ Tu rečenicu izgovaram svaki dan mnogo puta, a radosti u mome životu niti je bilo, niti je ima. Ja sam i dalje jednako usamljen kao što sam i prije bio. I šta sada da radim?”
Mudri učitelj je tiho položio ispred mladića predmete koji su mu prvi dopali ruke – kašiku, čašu i svijeću – i upitao ga:
- “Reci mi, šta bi želio da imaš od ovih predmeta?”
- “Kašiku” – odvrati mladić.
- “Izgovori to sada pet puta.” – zatražio je starac.
- “Ja hoću kašiku. Ja hoću kašiku…” – ponovi učenik pet puta.
- “Eto, vidiš li”, reče mu učitelj, “možeš ponavljati i pet miliona puta na dan da hoćeš kašiku, ali je nećeš imati. Treba da pružiš ruku i da je uzmeš! Same riječi nisu dovoljne, treba nešto i da uradiš.”
Jedan mladić je otišao kod svog duhovnog učitelja i rekao mu: “Učitelju, ti si me savjetovao da stalno ponavljam u mislima frazu, ‘Ja želim radost u svome životu!’ Tu rečenicu izgovaram svaki dan mnogo puta, a radosti u mome životu niti je bilo, niti je ima. Ja sam i dalje jednako usamljen kao što sam i prije bio. I šta sada da radim?”
Mudri učitelj je tiho položio ispred mladića predmete koji su mu prvi dopali ruke – kašiku, čašu i svijeću – i upitao ga:
- “Reci mi, šta bi želio da imaš od ovih predmeta?”
- “Kašiku” – odvrati mladić.
- “Izgovori to sada pet puta.” – zatražio je starac.
- “Ja hoću kašiku. Ja hoću kašiku…” – ponovi učenik pet puta.
- “Eto, vidiš li”, reče mu učitelj, “možeš ponavljati i pet miliona puta na dan da hoćeš kašiku, ali je nećeš imati. Treba da pružiš ruku i da je uzmeš! Same riječi nisu dovoljne, treba nešto i da uradiš.”
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Strana 7 od 11 • 1, 2, 3 ... 6, 7, 8, 9, 10, 11
Strana 7 od 11
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu