Re: Priče za kišne dane

od **Khallu** Uto Avg 23, 2011 2:17 pm

10 DEČIJIH ZAPOVESTI RODITELJIMA

1. Moje su ruke male; molim vas ne očekujte od mene savršenstvo kada spremam
krevet, crtam crtež, bacam loptu…Moje su noge kratke; molim vas usporite kako bih mogao s vama držati korak.

2. Moje oči ne gledaju kao vaše; pustite me, molim vas da malo sam istražujem. Ne ograničavajte me bespotrebno.

3. Posao će uvijek biti tu, a ja ću biti malen još samo na kratko vrijeme; zato odvojite vremena da me strpljivo i s ljubavlju poučavate o svijetu koji me okružuje.

4. Moji su osjećaji nježni; molim, vas, imajte obzira prema mojim potrebama. Nemojte me cijeli dan kritikovati (ni vi ne biste željeli da vas cijeli dan kritikuju!). Ponašajte se prema meni onako kako bi ste i vi željeli da se prema vama ponašaju.

5. Ja sam poseban dar. Molim vas cijenite me onako kako to zaslužujem. Pustite me da budem odgovoran za ono što činim. Vodite me i disciplinujte me s ljubavlju i strpljenjem.

6. Trebam vašu podršku kako bih mogao rasti i razvijati se. Pazite kako me grdite. Kudite moje greške, a ne mene.

7. Pustite me da sam odlučujem o sebi. Dopustite mi da pogriješim, kako bih iz svojih grešaka mogao učiti. Tako ću jednoga dana biti spreman donositi odluke kakve život od mene zahtijeva.

8. Molim vas nemojte raditi umjesto mene. Tada osjećam da svojim nastojanjima i zalaganjem nisam ispunio vaša očekivanja. Znam da je to teško. I, nastojte ne upoređivati me s mojim bratom ili sestrom.

9. Ne bojte se otići negdje za vikend bez mene. Ponekad djeca trebaju slobodan vikend od svojih roditelja, jednako kao što i oni trebaju odmor od svoje djece. Osim toga, volim vidjeti kako se volite i kako je vaš brak poseban.

10. Molim vas, volite me i onda kada iznevjerim vaša očekivanja.

Dr. Kevin Leman

od **Khallu** Sre Avg 24, 2011 11:22 am

ŽELIM TI SVA GODIŠNJA DOBA

Želim ti uvijek iznova iskustvo da je život sam po sebi najveći od svih darova. Tada će tvoja nova godina života biti više od pukog koračanja u brojkama. Ti se možeš i mijenjati, smiješ uvijek iznova gledati život s nove strane. To što sebi danas još ne možeš zamisliti, možeš susresti već sutra. Pođi jednostavno u susret novosti koja već čeka na tebe.

Želim ti sve ono što ne možeš kupiti novcem. Susrete s ljudima koji te mogu potaći i promijeniti, otvorene oči i uši za mnoge prilike koje nam se u životu nude. Svaka od njih je jedinstvena i dragocjena. Ne želim ti veliku sreću i ispunjenje svih tvojih želja, nego sposobnost da prepoznaš male radosti i podijeliš ih s drugima. Želim ti nerazorivu nadu koja ti, unatoč svih razočaranja, daje uvijek iznova vjeru u dobro u ljudima i u samome sebi. Želim ti vrijeme za život, da ti susreti s drugima ili mirni trenuci sa samim sobom budu važniji od želje za imetkom i pritiska termina.

Svejedno, u koje si vrijeme godine rođen, u područje tvoga života spadaju sva godišnja doba. Dio ispunjenja života su i naoko nespojive suprotnosti, koje mogu biti tako različite kao proljeće i jesen, kao ljeto i zima. Upravo takva različita iskustva čine tvoj život bogatim i jedinstvenim. Darivaju ti snagu preko koje se možeš sve više razvijati, snagu koja ti daje iznutra rasti.

Želim ti sva godišnja doba na tvome putu.

od **Khallu** Sre Avg 24, 2011 5:09 pm

DESET PRSTIJU – JEDANAEST SAVETA

Da ne bi izgovarao previše ludosti, Bog je čoveku dao deset prstiju
i na svakome od njih po jedan mudar savet

Prvi, tvoja reč neka bude DOBRA.

Drugi, tvoja reč neka bude ISTINITA.

Treći, tvoja reč neka bude PRAVEDNA.

Četvrti, tvoja reč neka bude VELIKODUŠNA.

Peti, tvoja reč neka bude HRABRA.

Šesti, tvoja reč neka bude NEŽNA.

Sedmi, tvoja reč neka bude UTEŠNA.

Osmi, tvoja reč neka bude ULJUDNA.

Deveti, tvoja reč neka bude PUNA POŠTOVANJA.

Deseti, tvoja reč neka bude MUDRA.

I ONDA – ZAĆUTI!

od **Anne Boleyn** Pet Avg 26, 2011 1:42 pm

Vidiš onu trudnu cetrnaestogodišnjakinju ?
Ona nije kurva ! Silovana je.
Pogledaj onog ružnog čovjeka sa opekotinama na licu. On nije neko na račun čijeg izgleda bi se trebali zezati !
Spasio je malu devojčicu od sigurne smrti iz pozara ! Vidiš onog mladica koji plače ?On nije ženski polni organ ! Majka mu umire.
Vidiš onu debelu ženu ?
Ona nije predmet ismejavanja, ona je bolesna !
ZATO NE SUDI - NE ZNAŠ TUĐI ŽIVOT !

od **Shade** Pet Avg 26, 2011 9:04 pm

Ne zaboravi da je svakome ponekad teško.
Neverovatno je iznurujuće kad svakog dana radiš nešto u čemu ne uživaš ili za šta te je baš briga. Ali ako slediš svoje snove, bar ćeš se izmoriti onim što najviše voliš. Dobro, možda će ti se činiti da to baš i nije veliki doprinos sveopštoj ravnoteži. Ipak, veruj mi da jeste.

Ako iscediš ono najbolje iz svog života i uživaš u svakoj kapi sve obično oko tebe postaće neobično. Kad radiš ono što voliš, svakog se jutra izmigoljiš ispod ćebeta i drago ti je što je svanuo još jedan dan i ispuni te iskrena radost koja je strašno zarazna.

Baš kao kad prasneš u smeh, pa onda još neko počne da se smeje sa tobom, i još neko, dok na kraju svi ne počnete da se valjate od smeha, i ne zaboli vas stomak, i ne ostanete bez daha, toliko da ne možete ni da ustanete.

Ali ipak je od svega najbolje to što kad radiš ono od čega ti se brkovi ukovrdžaju (naravno, pod pretpostavkom da imas brkove) time ohrabruješ i druge da slede svoje snove, i tako ti, prijatelju, menjas svijet!

Znaš šta? Čak i da debelo omaneš i sve živo zabrljaš, svejedno ćeš uživati u toj neverovatno zabavnoj životnoj pustolovini, i uveče ćeš zaspati znajući da si dao sve od sebe i učinio nešto, a ujutru ćeš se radovati budućnosti koja je divna i uzbudljiva koliko god poželiš.

A znaš šta još? Ako samo oslušneš srce i mućneš glavom, nikad nećeš omanuti!

Bredli Trevor Griv

od **Khallu** Ned Avg 28, 2011 1:28 pm

Vetar je sreo prekrasan Cvet i zaljubio se u njega.
I dok ga je nežno milovao, Cvet mu je uzvraćao sa još više ljubavi izražavajući je bojom i mirisom.

No Vetru se to učini nedovoljnim te on reši:
- Ako dam Cvetu svu svoju moć i snagu, on će mi uzvratiti sa još više ljubavi.

I Vetar zaduva ka Cvetu moćnim dahom svoje ljubavi.
No, Cvet ne izdržao tu burnu Vetrovu strast i slomi se.

Vetar kad to vidi, pokuša svim silama da ga podigne sa zemlje i oživi, ali mu svi napori ostadoše uzaludni.
On onda odluči da se smiri i zaduva ka Cvetu nežnim dahom svoje ljubavi, no, Cvet je već lagano venuo tu pred njegovim očima.

Zaurla tada Vetar:
- Dao sam ti se svom snagom svoje ljubavi, a ti se slomi!
Očigledno je da u tebi nije ni bilo dovoljno snage da mi uzvratiš ljubav.
Znači, ti me nisi ni voleo!

Ali, Cvet ništa ne odgovori već je bio mrtav...

od **Khallu** Uto Avg 30, 2011 9:03 pm

PET ANĐELA

Drevna legenda kaže kako su Bogu nakon stvaranja sveta prišla četiri anđela.

Prvi ga je upitao: Kako si to učinio?

Drugi: Zašto si to učinio?

Treći: Mogu li ti pomoći?

Četvrti: Koliko to vredi?

Prvi je anđeo bio naučnik, drugi filozof, treći altruist, a četvrti trgovac. Peti je anđeo, prepun divljenja, posmatrao stvoreni svet. Na kraju je zanosno počeo pljeskati dlanovima.
Bio je to anđeo mistik.

od **Boni** Uto Avg 30, 2011 9:18 pm

Priče za kišne dane - Page 9 Mystic_wolf_1440x900

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

od **Shade** Sre Avg 31, 2011 1:33 pm

Bila jednom četvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko.
Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti.
Biloko je to mogao učiniti, a Niko nije hteo.
Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga.
Svako je opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, no Niko nije shvatio da ga Neko ne želi obaviti.
Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije učinio ono što je mogao napraviti Biloko.

od Samanta Sre Avg 31, 2011 1:45 pm

Strpljiva.
Ona želi biti strpljiva, mučenički, stoički strpljiva. Sebe je naučila da je tako najbolje. Misli da vreme ludosti dođe, traje i prođe. Preuzela je posao i vuče sve konce u firmi. Tu pomalo iskupljuje svoje bračne neuspehe i krpi vreću bez dna koja je godinama gutala novac.
Neće reći da joj telesna nežnost nije važna. Ali nekako, kad o tome razmišlja ili razgovara s prijateljicama ipak sluti da joj je to puno manje važno nego nekim drugim ženama. Doživljava sebe malo drugačijom od svih poznatih prijateljica. Uverila je sebe da je to njen hendikep s kojim treba živeti.
Seks je godinama "odrađivala", u njemu nikad nije videla nešto što bi joj pomoglo da sama bude sretna ili drugoga usreći. Zna da bi trebalo biti drugačije i da se zapravo nikako ne uklapa u uobičajene klišee.
I zato, ne zamera svom mužu preglasno. On samo traži ono što mu ona ne može ili ne zna pružiti. Boli je negde u najdubljim dubinama njenog bića, ali to neće pokazati. Ni sebi. Ni drugima.
On ima nju za zajedničko prezime, za svakodnevnu brigu koju žena treba pružiti mužu. Brigu i brižnost, a ne nežnost.
On će nežnost potražiti negde drugde. Ona će mu peglati košulju, pripremiti kofer za put, skuvati ručak. Onaj drugi deo bračnog života ona mu ne zna bez glume pružiti. I on i ona su toga svesni.
Boli je i doživljava njegov život kao neveru, ali pokušava ga razumeti. Dve žene on je spojio u jedan život. Ona živi samo pola života.

Raznim surogatima blaži bolnu stazu prema poznim godinama. Od tih jesenskih godina, srcem, previše očekuje i to očekivanja je ispunjava novim strahom i neizvesnošću. Živi sa svojom nesrećom koju je duboko u sebi zakopala.

I često sebi kaže: " Vreme ludosti dođe, traje i prođe. A moje oružje je strpljivost."

od **Boni** Sre Avg 31, 2011 2:30 pm

Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?

Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"
- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"

od **Khallu** Pet Sep 02, 2011 10:58 pm

PREDNOST NESREĆE

“Nesreće mogu doneti rast i prosvetljenje”, reče učitelj.

To je obrazložio ovako:

Svaki bi dan ptica nalazila sklonište u suvim granama drveta koje je stajalo usred velike nenaseljene ravnice.

Jednog je dana orkanski vetar iščupao drvo i prisilio sirotu pticu da leti stotine kilometara u potrazi za skloništem – dok napokon nije doletela do šume bogate plodnim drvećem.

I zaključio bi:

“Da je osušeno drvo ostalo, ništa ne bi navelo pticu da ostavi svoju sigurnost i da leti dalje.”

od Samanta Sub Sep 03, 2011 1:01 pm

Svog profesora Mihaila Borovskog, "belog" Rusa, koji utocište pronade u manje crvenoj Srbiji ne pamtim samo po prosvetiteljskom tragu koji su u meni ostavila njegova predavanja, sati ucenja i djacke treme odgovaranja i pismenih zadataka. Iskreno govoreci nakon svih ovih godina teško da bih se icega od toga osim imena predmeta sada pocivšeg profesora mogao setiti. Ostao je samo nejasan trag cije fragmente ponekad pokrene slucajno pridošla asocijacija.
Ali se pocesto setim svog profesora . Kada me ljudska bezdušnost podseti i opomene da je saznanje o njoj pristiglo u za mene dalekom vremenu, kada vedrina mladosti i praznina koja je godinama življenja postala iskustvo, nisu mogli osim mladalackim žaljenjem zbog nanesene nepravde da shvate pricu o životu, na casu cija je tema prerasla sve ikada napisane planove i programe za ucenike gimnazije.
Slovenska duša, istancane umetnicke vokacije i osecaja za lepo, Mihailo Borovski je gajio ruže. Bile su to možda ne najlepše, ali svakako najnegovanije ruže u Cacku. Koje je on pocesto pominjao kada je hteo da nam objasni pojmove lepote i nenametljive elegancije. U koje je ugradio ono more ljubavi namenjeno deci koju naš profesor nije imao.
I zbog kojih je jednog casa uplakan ušao u našu ucionicu. Ne, nisu suze Mihaila Borovskog bile novina i neobicnost za nas. Beskrajnost stepe, Volga, Volga i ne veliki broj slika preostao u secanju decaka na rodjinu koju više nikada nije video, neretko su ih pokretale, a mi ih tešili sa ono malo ruskih pesama što smo umeli da pevamo. Ovoga sada zauvek upamcenog casa pokrenule su ih ruže koje je on sa toliko ljubavi i pažnje gajio a koje su polomljene u toku noci. O cemu nam je onako ocajan, neutešno placuci pricao. Sada ni sam ne znam više ko je, pokrenut opštim sažaljenjem za ovog coveka koji je svoju pažnju i ljubav za lepo ugradio u kraljevsko cvece, predložio da mu mi pomognemo da ponovo uzgaji svoje ruže i da ne place i da ce one opet cvetati i opijati svojim mirisom.
A tada je naš profesor izrekao recenicu, koju mi je do kraja tek kasnije život razjasnio, a koja nije bila samo uteha vec i pre svega filozofija svih ljudi koji su povredeni cinjenjem bezumnih.
"Ne placem ja zbog ruža mili moji. Ja žalim coveka koji je nasrnuo na ruže."

od **Boni** Sub Sep 03, 2011 8:49 pm

Razgovor
"Dakle, ti bi zelio da razgovaras sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi - "Moje je vreme vjecnost" .
"Sta si me htio pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

"Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti djeca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju tjeskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."

Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zelio da tvoja djeca nauce?"

Osmehujuci se, Bog odgovori:

"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima.
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izlijeci.
Da nauce oprastati, tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih njezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce, da se novcem moze kupiti sve, osim srece i ljubavi.
Da nauce da dve osobe mogu promatrati istu stvar, a vidjeti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima, a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati.
Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio."

od Samanta Sre Sep 07, 2011 12:24 am

"Traži se izgubljeno leto. Poslednji put je vidjeno u jednom dalekom gradu. Molim poštenog nalazača da ga vrati..."
Zalepila je oglas i pobegla od vetra. Lišće je tužno zašaptalo i dva uvela lista su joj pala na nos.
Po ko zna koji put je vadila kofere gledajući šta je sve sakupila. Dok su drugi ljudi uzimali hotelske sapunčiće ona je krala lepe trenutke leta i pakovala ih u sećanja. Očajnički ih je dozivala a ona su već bledela.
Šarena marama je gubila miris mora. Na šešir je neki nezgrapni putnik seo i promenio mu oblik. Tragovi su gubili pesak pod prstima. Kiša je nemilosrdno skidala so sa usana. Pred očima je nestajala čarolija meseca a haljina je postala predugačka.
Probala je rečima da naslika leto dok su prsti trnuli od hladnoće i stajali u mestu. Okrenula je dlanove ka nebu tražeći sunce i bezvoljno ih spuštala.
Zatvorila je oči i pokušala snovima da vrati tople dane.
Jesen je se bezobrazno obrušila na njih.
Sakupila je snagu i okrenula se ka njemu. "Hladno je..."
"Znam, dodji.."
Kako u bajkama i u stvarnosti, hrabro je raširila ruke i vrele zagrljaje više nije morala da traži u letnjim uspomenama. Zatvorila je kofere i počela da krade lepe jesenje trenutke pakujući ih u sećanja.
Kiša je odjednom mamila na šetnju. Požuteli listovi su dobili zlatnu boju.
Kada bi joj prsti promrzli stavila bi ih u njegove dlanove. A on je možda baš zbog toga i voleo jesen.

Priče za kišne dane - Page 9 Autumn-room-de

od **Boni** Sre Sep 07, 2011 1:12 am

Priče za kišne dane - Page 9 29931.1157381

Zabice

Bila je jedna grupa zabica koje su se zelele takmicti. Zelele su izaci na veoma visoku kulu pa je doslo mnogo gledalaca da daju podrsku zabicama.

Utakmica je počela.
Ali...
Niko od prisutnih gledalaca nije verovao da ce neka zabica uspeti doci do vrha kule.
Klimali su glavama i govorili:
”Joj, to je veoma naporno, nikada nece uspeti!”
ili:
”Ma nece uspeti, kula je veoma visoka!”
Zabice su pocele da zaostaju,
osim jedne, koja je brzo puzila, sve vise i vise.

Gledaoci su vikali:
”To je veoma naporno! Nemoguce je tako visoko dospeti!”

Jedna po jedna, zabice su odustajale i okretale se natrag,
osim jedne koja je istrajno isla napred i uopste se nije htela predati!
Na kraju je svaka odustala, osim ove jedne zabice koja se sama i s velikim ambicijama popela na vrh kule!
Ostale zabice, kao i gledaoci, su zeleli saznati kako je uspela bas ona uraditi ono sto su ostali smatrali nemogucim.

Jedan gledalac je pristupio zabici i zapitao je kako je uspela skupiti toliko snage i volje da izadje do samog vrha .
Tada se ispostavilo, da je pobednička zabica gluva!

Dakle i od zabica se da nauciti:

Nikad nemoj slusati one ljude koji su negativni i pesimisti, jer ti uzimaju najbolje ceznje i snove koje imas u svojoj dusi!
Uvek misli na snagu reci jer sve sto cujes ili citas utice na tvoja dela!

od **Shade** Sre Sep 07, 2011 4:29 pm

Eho

Ona: "Laž i Prevara!"
Eho: "Laž i Prevara!"
Ona: "Laž i Prevara!"
Eho: "Laž i Prevara!"
Ona: "Zašto?"
Eho: "Želim da ti pomognem, a ne mogu..."
Ona: "Molim?"
Eho: "Ja sam samo eho, moj je posao da ponavljam. Ja ne živim tvoj
život, ti živiš svoj život! Ne mogu ti pomoći jer ja ni nemam život..."
Ona: "Mora postojati neki način da mi pomogneš..."
Eho: "Mora postojati neki način da mi pomogneš..."
Ona: "Mora postojati neki način da mi pomogneš..."
Eho: "Mora postojati neki način da mi pomogneš..."
Ona: "Da li to znači ono što mislim da znači?"
Eho: "Da."
Ona: "Ali, šta ja mislim?"
Eho: "Ali, šta ja mislim?"
Ona: "Nećeš da pričaš?"
Eho: "Dosta smo pričali, počni da ostvaruješ sve to..."
Ona: "Hoću..."
Eho: "Znam da ćeš uspeti..."

od **Milla** Čet Sep 08, 2011 3:28 pm

NIJE SVE ONAKO KAKO SE ČINI

"Lutala su dva anđela i došla u kuću bogataša, ali ovi iako su bili bogati, nisu ih dostojno primili u kuću nego su ih smjestili u podrum da tu prespavaju. U zidu je bila rupa, stariji anđeo je uzeo ciglu i začepio rupu. Sljedeći dan su nastavili put i kada je pao mrak i trebali su prenoćište, pokucali su na vrata siromašnih ljudi. Tih dvoje ljudi su im ponudili svoj krevet a oni su tu noć spavali na kauču. Kada je svanulo jutro, saznali su da je ovim siromasima uginula krava, jedini njihov izvor prohoda. Mlađi anđeo je upitao starijeg kako je to mogao dopustiti, bogatoj obitelji je pomogao i začepio rupu u zidu iako su ih "bacili" u podrum kao životinje a ovo dvoje jadnika koji su ih tako lijepo primili i čak im prepustili svoj krevet, dopustio je da izgube kravu i sada nemaju ništa. Stariji je anđeo rekao da nije sve onako kako izgleda. U bogatoj kući je bilo zlata u zidu i zato ga je pokrpao da ga nikad ne nađu jer nisu dobri ljudi a sinoć je došla smrt po suprugu ovog siromašnog čovjeka i anđeo nije dopustio da je uzme, nego je poslao kravu. Ovu sam priču čula na misi, na divnoj propovjedi i željela sam je podjeliti sa svima vama. Svi se često pitamo zašto se nama događa ovo ili ono. Zašto se nama dešava sve najgore a susjedu koji je lopov i varalica, sve najbolje? Zašto mi nemamo posao ni novac a on da, iako nije ništa dobro učinio čime bi to zaslužio?! Zašto je Bog dopustio da smo bolesni i sl? Imajte na umu da "nije sve onako kako izgleda" ... kako je bilo i u ovoj priči o bogatima i siromašnima".

od **Boni** Čet Sep 08, 2011 7:04 pm

Ljubav

Covek umire i odlazi na nebo.
Andjeli mu kazu:"Odvescemo te u raj, ali prvo da ti pokazemo pakao."
Odvode ga na mesto sa velikom sredisnjom posudom punom kasaste hrane. Oko posude su jadne i gladne osobe. Svaka od njih ima kasiku dugacku po tri metra. Hranu mogu dobaviti, ali je, zbog duzine, ne mogu prineti ustima. I tako, ove pateticne osobe gladuju pored izobilja hrane.

Zatim ga andjeli odvode u raj.
Na njegovo iznenadjenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom, ponovo ljudi sa kasikama od tri metra. Samo ovi su zadovoljni, srecni, nasmejani i zdravi.
"Zasto? U cemu je razlika da su ovi ljudi srecni i siti?", upitao je andjele.
"Pa zar ne vidis?", upitali su ga.
Kada je pazljivo pogledao primetio je da svaka osoba hrani kasikom susednu.

"Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su naucili put ljubavi."

od **Milla** Pet Sep 09, 2011 1:54 pm

Bajka o toplim pahuljicama

"Nekada davno živjelo je dvoje sretnih ljudi po imenu Tim i Maggie sa svoje dvoje djece Johnom i Lucie. Da bi razumjeli kako i koliko su bili sretni, trebali biste znati kako su ljudi živjeli u tim davnim danima.
U tim danima svakome je po rođenju dana mala, mekana vrećica s Pahuljicama. Svaki put kad bi netko posegnuo rukom u vrećicu mogao je izvaditi iz nje Toplu Pahuljicu. Tople Pahuljice su bile vrlo tražene jer kad god bi neko dobio Toplu Pahuljicu, ona je činila da mu se po tijelu raširi lijep, topao i pahuljast osjećaj.
Tada je bilo vrlo lako dobiti Toplu Pahuljicu. Svaki put kad bi neko osjećao da mu je potrebna, mogao je doći do tebe i reći: »Volio bih Toplu Pahuljicu.« Ti bi tada posegao u svoju vrećicu i odatle izvukao Pahuljicu malu kao dlan djevojčice. Čim bi Pahuljica ugledala svjetlost dana, nasmijala bi se i procvjetala u veliku, čupavu Toplu Pahuljicu. Ti bi je tada položio na njegovo rame, glavu ili krilo i ona bi se u dodiru sa njegovom kožom odmah istopila i činila da se svuda po tijelu osjeća vrlo ugodno. Ljudi su, uvijek, bez ustezanja, tražili jedan od drugog Tople Pahuljice, a pošto su ih svi rado davali, nije bio problem dobiti ih uvijek i u željenim količinama. Bilo ih je uvijek dovoljno svuda unaokolo, i kao posljedica toga svako je bio sretan i skoro se stalno osjećao toplo i pahuljasto.

Ali jednoga dana zla vještica je pobješnjela zbog toga što su svi bili tako sretni i niko nije od nje kupovao njene napitke i meleme. Vještica je bila vrlo lukava i smislila je vrlo pokvaren plan. Jednog lijepog jutra otišla je do Tima dok se Maggie igrala sa svojom kćerkom i šapnula mu u uho, »Pogledaj, Time, sve te Pahulje koje Maggie daje Lucy. Znaš li, ako ona nastavi tako, možda će jednog dana potrošiti sve Pahuljice iz svoje vrećice i nijedna više neće ostati za tebe!« Tim je bio zapanjen. Okrenuo se vještici i rekao, »Želiš li mi reći da u vrećici neće biti Toplih pahuljica svaki put kad posegnemo rukom u nju?«.

A vještica je odgovorila, »Ne, apsolutno ne, i jednom ćete potrošiti sve, tako ti je to. Tada ih više nećete imati.« Rekavši to, odjuri smijući se i kikoćući se sve vrijeme.

Tim je to primio k srcu i počeo je primjećivati svaki put kad je Maggie davala Toplu Pahuljicu nekom drugom. Postao je vrlo zabrinut i uznemiren jer je on vrlo volio Maggiene Tople Pahuljice i nije želio da ih se odrekne. Mislio je da nije baš u redu da Maggie potroši sve svoje Tople Pahuljice na djecu i druge ljude. Počeo je postavljati primjedbe svaki put kad je video da je Maggie davala Tople Pahuljice nekom drugom i pošto ga je Maggie puno voljela, prestala je tako često davati Tople Pahuljice drugima i čuvala ih je za njega.

Djeca su sve to promatrala i vrlo brzo su i ona stekla utisak da je pogrešno davati Tople Pahuljice svaki put kada vam to neko zatraži ili kad vi sami to poželite. I ona su također postala vrlo oprezna. Vrlo su pažljivo gledali svoje roditelje i kada god bi im se učinilo da neko od njihovih roditelja daje drugima previše Toplih pahuljica, i oni su stavljali primjedbe. Počeli su se osjećati zabrinuto kada god bi dali nekome previše Toplih Pahuljica. Iako su i tada nalazili u svojim vrećicama Tople Pahuljice kada god bi posegnuli u vrećicu sa Pahuljicama, posezali su za njom sve rjeđe i rjeđe i postajali sve škrtiji i škrtiji. Uskoro su ljudi počeli primjećivati nedostatak Toplih Pahuljica, i počeli su da se osjećati sve manje toplo i sve manje pahuljasto. Mnogi su se od toga zgrčili a, povremeno, netko je i umro od nedostatka Toplih Pahuljica. Sve više i više ljudi je odlazilo do vještice i kupovalo napitke i meleme iako se činilo da baš ne pomažu puno.

Dakle, situacija je postajala sve ozbiljnija. Zla vještica, koja je promatrala sve ovo, nije baš željela da ljudi umiru (jer mrtvi ljudi ne mogu kupovati njene napitke i meleme) pa je razvila novi plan. Svakome je dala još jednu vrećicu koja je bila vrlo slična vrećici sa Pahuljicama, samo što je ova bila hladna, dok je vrećica sa Pahuljicama bila topla. U ovoj vrećici su se nalazile Hladne Bodljice. Ove Hladne Bodljice nisu činile da se ljudi osjećaju toplo i pahuljasto, već su činile da se osjećaju hladno i bodljikavo. Ali Hladne Bodljice su ipak sprečavale da se ljudi potpuno zgrče i iskrive kičmu. I tako, od tada, svaki put kad bi neko rekao: »Želio bih Toplu Pahuljicu«, ljudi koji su se plašili da će isprazniti svoje zalihe rekli bi: »Ne mogu ti dati Toplu Pahuljicu, ali da li bi želio umjesto toga Hladne Bodljice?«. Ponekad bi se dvoje ljudi sastalo, misleći da mogu dobiti jedno od drugog Toplu Pahuljicu, ali bi se neko od njih predomislio i to bi se završilo tako što bi jedan drugome udijelili Hladne Bodljice. Tako je kao posljedica toga, iako je vrlo malo ljudi umiralo, ipak većina ljudi bila i dalje nesretna i osjećala se vrlo hladno i bodljikavo.

Situacija se dodatno komplicirala jer je nakon dolaska vještice bilo sve manje i manje Toplih Pahuljica unaokolo; tako su Tople Pahuljice, koje su ranije bile besplatne kao i zrak koji dišemo, postale vrlo skupocjene. To je, zatim, prouzrokovalo da ljudi čine sve ne bi li ih nekako dobili. Pre nego što se vještica pojavila, ljudi su se okupljali u grupama od troje, četvoro ili petoro, nikad ne mareći previše tko kome daje Tople Pahuljice. Nakon dolaska vještice, ljudi su počeli to činiti u parovima i čuvati sve svoje Tople Pahuljice isključivo jedno za drugoga. Ljudi koji bi se zaboravili i davali svoje Tople Pahuljice nekome drugom, odmah su se osjećali krivim zbog toga što su znali da će njihov partner vjerojatno biti uvrijeđen trošenjem Tople Pahuljice. Neki ljudi, koji nisu mogli naći dovoljno darežljivog partnera, morali su kupovati svoje Tople Pahuljice i morali su provesti dosta vremena radeći da bi zaradili dovoljno novca.

Neki ljudi su nekako postali »popularni« i dobivali su puno Toplih Pahuljica a da ih nisu ničim uzvraćali. Oni su zatim prodavali te Tople Pahuljice ljudima koji nisu bili »popularni« a Pahuljice su im trebale za preživljavanje.

Druga stvar koja se dogodila bila je da su neki ljudi uzeli Hladne Bodlje – kojih je bilo u neograničenim količinama i lako se moglo doći do njih - obojili su ih u bijelo i uvaljivali ih kao da su Tople Pahuljice. Te imitacije Toplih Pahuljica bile su uistinu Plastične Pahuljice, i one su prouzrokovale niz dodatnih teškoća. Na primjer, dvoje ljudi se sastalo i slobodno razmijenilo Plastične Pahuljice, za koje su smatrali da će učiniti da se osjećaju dobro, ali je ispalo da se umjesto toga osjećaju loše. Pošto su oni pretpostavljali da razmjenjuju Tople Pahuljice, ljudi su odrastali vrlo zbunjeni ovim, ne shvaćajući da je njihov hladni i bodljikavi osjećaj zapravo rezultat toga što su dobili previše Plastičnih Pahuljica.

I tako je situacija bila vrlo, vrlo turobna, a sve je to počelo dolaskom vještice koja je učinila da ljudi vjeruju da će jednoga dana, kada najmanje budu očekivali, posegnuvši rukom u vrećicu sa Toplim Pahuljicama, tamo neće naći više nijednu.

Nedugo zatim, u znaku Vodenjaka, rodila se mlada žena sa širokim bedrima i došla u ovu nesretnu zemlju. Činilo se kao da nije ni čula za zlu vješticu i nije bila nimalo zabrinuta da će jednom ostati bez svoje zalihe Toplih Pahuljica. Ona ih je davala slobodno i rado, čak i kad ih neko nije izričito tražio. Zvali su je Hip i nisu odobravali njeno ponašanje jer je ona davala drugoj djeci osjećaj da nemaju potrebe brinuti se o tome da će ostati bez svoje zalihe Toplih Pahuljica. Djeca su je veoma voljela jer su se u njenom društvu osjećala ugodno i sama su počela slijediti njen primjer i davati drugima Tople Pahuljice kad god bi osjetili da treba.

Odrasli su postali zabrinuti i odlučili su donijeti zakon da bi zaštitili djecu od toga da potroše svoje zalihe Toplih Pahuljica. Taj zakon je proglasio za kazneno djelo bezbrižno davanje Toplih Pahuljica drugima, bez javne dozvole. Mnoga djeca, ipak, izgleda da nisu na to obraćala pažnju i usprkos zakonu ona su nastavila davati jedno drugom Tople Pahuljice kad god bi osjetila da to trebaju učiniti i kad god je to neko od njih tražio. Pošto je bilo puno, puno djece, skoro isto toliko koliko i odraslih, počelo je izgledati kao da će biti po njihovom.

Za sada je teško reći što će se dogoditi. Hoće li odrasli, snage reda i zakona zaustaviti nebrižan odnos djece? Hoće li se odrasli pridružiti Hip i djeci u uvjerenju da će uvijek biti dovoljno Toplih Pahuljica? Hoće li se oni sjetiti dana koje njihova djeca žele vratiti? Dana kada je Toplih Pahuljica bilo u obilju jer su ih ljudi slobodno i rado davali jedni drugima... "

Claude Steiner

od **Shade** Pet Sep 09, 2011 8:48 pm

Poučna priča

Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
"Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari.
"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
"Pa šta radite sa tolikim slobodnim vremenom?"
"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom a popodne siestu provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se sa prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo par pesama. Naš je život ispunjen."
Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod."
"I šta onda?"
"Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno sa velikim poizvođačima; možete i vi sami postati jedan od njih. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Mexico City, Los Angeles ili čak New York! Iz tih gradova možete voditi svoj veliki novi posao!"
"Koliko bi nam vremena trebalo za to?"
"Dvadeset do dvadeset pet godina".
"I onda?"
"Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!"
"Milione? Stvarno? A onda?"
"Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom a večeri s prijateljima uz piće i pesmu."
"Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?" - upitaše Meksikanci.

Pouka: U životu uvek moraš znati gde si se uputio jer, možda si već tamo!

od Samanta Sub Sep 10, 2011 3:52 am

Nedelja

Jednog hladnog jutra, dok smo sanjali u mojoj glavi se odvijala bitka.

Još deset minuta sna.. i otvoriću oči. Hm, pored tebe je tako toplo...
Još samo pet minuta.. Eh, morao si da me zagrliš a baš sam htela da se probudim. Tako je lepo ostati u krevetu.
Otvaram samo jedno oko i gledam u sat. Preti mi brojkama. Još brže ga zatvaram, praveći se da ništa nisam videla.
Buncam neubedljivo: "Moramo da ustanemo, kasnimo..."
"Spavaj.." Mrmljaš kroz san i još više se privijaš uz mene, nestajem u pufnastim mislima. Dosadni, odgovorni crv u glavi mi uleće u san i pravi buku: "Dosta je bilo ding dong! Fajront! Zatvaramo fabriku snova. Ding dong. Uzbunaa kasniš!! Ustajanje!"
Opet skupljam snagu i progovaram: "Kasnimo na bal.. bunc bunc.. ovaj.. na posao"
"Spavaj...", mirno odgovaraš..
Napokon odgovorni crv pobedjuje, rasteruje san, podiže mi kapke i bauljam po krevetu, nogama tražim tople papuče. Ne smem ni da mislim kako bi bilo lepo vratiti se i opet zaroniti u tople jastuke.
Odgovorni crv iz glave, me panično gura: "Hajde, hajde.. vidi koliko je sati! Zar uvek moraš da kasniš, brže to malo! Znaš li šta te sve čeka danas?" Poslušno pomeram ruke, noge, ponešto zakačim usput. Pravim kafu, ona će nas razbuditi. Vraćam se u sobu i opet pokušavam da te probudim, sa lošom imitacijom crva: "Znaš li koliko je sati?" i tog momenta shvatam zašto budilnik nije zvonio.
Odgovaraš mi: "Ma spavaj, danas je nedelja."

Crve, mislim da ću te uništiti!

Priče za kišne dane - Page 9 164crvic

od **Boni** Sub Sep 10, 2011 2:57 pm

Sreca

Dosla sam k vama da vas pozdravim.
Moje je ime Sreca i sastavni sam deo zivota, zivota onih koji veruju u snagu ljubavi i zivota, onih koji veruju da je ljubav beskonacna.

A znate da sam u braku?
Davno sam se vencala za Vreme i ono vam je odgovorno za resenje mnogih problema koji vam na pocetku izgledaju veliki i bezizlazni. Ono izgradjuje srca i licnost, leci rane i pobedjuje tugu. Vreme i ja zajedno imamo troje dece. Nasa su deca Prijateljstvo, Mudrost i Ljubav.

Prijateljstvo je najstarije dete lepo, iskreno, veslo i nasmejano. Zblizava ljude, a da pri tome nikoga ne ranjava vec utesi svakoga kome se priblizi drzeci ga za ruku.

Mudrost je nase drugo dete. Ona je pametna, sa cvrstim principima i neprekidno uci i sve je zanima. Najslicnija je svom ocu Vremenu. Mozete zamisliti kako je to kad njih dvoje koracaju zajedno – Mudrost i Vreme.

Najmladja je Ljubav. Koliko posla s njom!!! Tvrdoglava je, uporna i prevrtljiva tako ponekad zeli ziveti na samo jednom mjestu a onda se nakon nekog vremena seti i kaze da je stvorena da bi zivela u dva srca, a ne samo u jednom. Ah, moja je Ljubav vrlo slozena i zapletena osoba, tako da zna i pokoju nesmotrenost pociniti i to samo kakvu!

Kada do toga dodje na scenu moram pozvati njenoga oca. Vreme dodje i pokusa pokrpiti rane koje je njegova kci Ljubav izazvala, a cesto u pomoc priskoci i Mudrost, mada nije u svim slucajevima od velike koristi sa svom svojom pamecu.

Jednom mi je jedna osoba rekla:

- " Na kraju sve dodje na svoje, na ovaj ili na onaj nacin. Ako se stvari jos nisu sredile i poslozile znaci da jos nismo na nasem pravom putu."

Zato, kazem vam, verujte mojoj porodici, mom suprugu Vremenu i mojoj deci Prijateljstvu, Mudrosti i Ljubavi.

Budete li imali poverenja u njih, znajte, da cu i ja,
Sreca jednog dana svakako pokucati na vasa vrata.
I nikad se ne zaboravite smesiti!

od **Khallu** Sre Sep 14, 2011 9:25 pm

RADI KAKO TI SAVEST KAŽE

U nekim situacijama Kukavičluk postavlja pitanje: “Da li je bezbedno?”

Probitačnost postavlja pitanje: “Da li je razborito?”

A Sujeta dođe i pita: “Da li je popularno?”

Ali Savest postavlja pitanje: “Da li je ispravno?”

I tako dođe vrijeme kad čovjek mora prihvatiti stav da nešto niti je bezbedno, niti je razborito, niti je popularno, ali to mora uraditi jer mu Savest kaže da je ispravno.

Martin Luter King Jr.

od **Boni** Sre Sep 14, 2011 10:15 pm

Jedne letnje veceri izlete svitac iz trave,podize svoj plavicasti fenjer i poce da leti tamo-amo.
-Sta li to trazi?
-Prijatelja on trazi!
Jer svi imaju po nekog,imaju mnogo prijatelja,a on ni jednog jedinog.A kakva je sreca imati prijatelja i igrati se sa njim.
Tako je i on pozeleo da ima bar jednog prijatelja i podje da ga potrazi.
Letio je tako,letio kad cu u travi neko sustanje.Izdize fenjer da pogleda sta je i spazi skakavca kako uzurbano zuri nekud.
-Skakavcicu,skakavcicu-pozva ga svitac.
-Sta hoces?-odazva se ovaj.
-Zelis li da mi postanes prijatelj?
-Zelim.
-E pa hajde onda da se igramo-obradova se svitac.
-Dobro-saglasi se skakavac-ali malo kasnije moram da potrazim svog bratica.Vrlo je nestasan.Negde se izgubio,a vec je mrak.
Jos se nije vratio kuci pa je majka vrlo zabrinuta.Poslala me je da ga pronadjem,a ti si dosao u pravi cas.Hajde osvetli mi put i
pomozi da ga pronadjem.
-E ne mogu da svetlim-odgovori svitac-moram da idem da trazim prijatelja.
Dizuci svoj plavicasti fenjercic,svitac odlete dalje.

Opet je leteo tako okolo kad cu opet u travi neki sum.Podize fenjer da vidi sta je to,kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred,
noseci veliki tovar.
-Hej ti!-pozva ga svitac.
Mrav se odazva:
-Hoces li da mi budes prijatelj?
-Hocu.-odgovori mrav.
-Onda podji sa mnom da se igramo.
-Dobro,-oglasi se mrav-samo cekaj da odnesem kuci ovaj tovar.Bas si dobrodosao jer sam zalutao.
Hajde pomozi mi da pronadjem put.
Ali svitac rece:
-Ne mogu da ti pomognem,jer moram da trazim prijatelja.
Sa tim recima podize svoj fenjercic i ode dalje...

Jedne letnje veceri svitac je opet leteo tamo-amo sa svojim uzdignutim plavicastim fenjercicem.
Sta li on to opet trazi?
-Jos trazi prijatelja.
-Pa zar ga nije nasao?
-Nije...

P.S.Ako zelis prijatelja potrudi se da ga i on ima!

Priče za kišne dane - Page 9 Firefly_night

od Sponsored content