Najbolja hrana za mozak

Najbolja hrana za mozak
Osećate se umorno, iscrpljeno, malaksalo i istrošeno, a hranite se zdravo i redovno koristite vitamine. Možda je problem u tome što ne hrana koju unosite u organizam ne hrani vaš mozak. Svakog dana mozak uzme čak 25 procenata kalorija koje hranom unesete u organizam. Zbog toga je veoma bitno da vodite računa o namirnicama koje jedete, kako bi mozak dobro funkcionisao. Ako se budete pridržavali svih saveta, bićete puni energije, osećaćete se zdravije i bićete mnogo bolje raspoloženi.

Masti
Mnogi nutricionisti veruju da su upravo masti te koje kontrolišu raspoloženje i hrane moždane ćelije. Ipak, previše zasićenih masti može da izazove zapušenje na aortama, što za posledicu ima bolest srca. Pri tome, ako je aorta u mozgu zapušena, posledica toga može da bude šlog.
Ipak imajte na umu da dnevni unos masti ne bi smeo da bude veći od 35 procenata tokom dana, kako savetuje Svetska zdravstvena organizacija. takođe imajte na umu da postoje zdrave i nezdrave masti. Ove prve unosite u organizam, a ove druge izbegavajte koliko god možete. U zdrave masti spadaju omega tri masne kiseline i polunezasićene masti, dok u masti koje se ne preporučuju spadaju zasićene masti koje se najčešće nalaze u pohovanim jelima, kolačima, tortama, margarinu i pitama od mesa.

Proteini
Proteini su veoma važni jer upravo oni prenose sve poruke mozgu. Mnogi neurotransmiteri su sačinjeni od aminokiselina, koji su sastavni deo proteina.
I ovde imajte na umu da ne treba preterivati. Dakle dovoljna vam je jedna porcija proteina u toku dana.
Najbolje bi bilo da je uzmete tokom doručka ili ručka.

Najbolja hrana za mozak
Masna riba - losos, sardine, plava riba, koja sadrži omega tri masne kiseline, veoma je važna za funkcionisanje mozga, a istraživanja su pokazala da jačaju koncentraciju i povećavaju budnost.
Zeleno lisnato povrće - neka istraživanja su dokazala da ukoliko tokom dana pojedete od jedne do tri porcije zelenog povrća (kao što je spanać, zelena salata) doći će do usporenja demencije.
Jaja - ovo je bogat izvor aminokiselina koji je potreban vašem mozgu da biste dobro pamtili.
Pernata živina - sadrži tirosin koji mozak koristi za pravljenje dopamina i noradrenalina, važne neurotransmitere koji poboljšavaju koncentraciju i mentalnu budnost.
Soja - nedavna istraživanja pokazuju da isoflavoni (prirodni ostrogeni koje sadrži ova biljka) mogu da imaju pozitivne efekte na poboljašnje memorije.

Jagode - Jagode takođe sadrže dosta flavonoida koji poboljšavaju memoriju.
Avokado - je bogat vitaminom E, koji je najvažniji vitamin za memoriju.
Jabuke - smatra se da sadrže guercitin, koji pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti.
Banane - su bogat izvor karbohidrata, a takođe podižu i nivo seratonina, koji se smatra odgovornim za dobro raspoloženje.
Golica - sadrži elemente koji su od vitalnog značaja za koncentraciju, budnost i motivaciju.
Crveno vino - u principu, najviše vam pomaže da se opustite jer deluje kao dobar relaksant. Ovo vino je bogato antioksidantima i flavonoidima, a skorašnja istraživanja pokazuju da može da spreči i Alchajmerovu bolest.
Maslinovo ulje - Ako u salatu dodate malo zdrave masti, to jest maslinovog ulja, pomoći ćete vašim organima da apsorbuju više antioksidanata iz povrća.
Žitarice - sadrže vitamin B u dovoljnim količinama koje su bitne za kognitivna dejstva mozga i memoriju.
Dijetetski proizvodi - sadrže triptofan koji u telu oslobađa seratonin i kalcijum koji jača kosti.
Lešnici - sadrže vitamin E koji usporava starenje ćelija mozga. Takođe su bogati nezasićenim masnim kiselinama koje su dobre za arterije i protok krvi.
Slatki krompir - Sadrži betakaroten, pa je značajan borac u borbi protiv slobodnih radikala.

Šest pravila kojih treba da se pridržavate
Trudite se da imate pet obroka dnevno i da se u svakom od njih nađe voće i povrće.
Zamenite beli hleb, kolače, keks, smeđim pirinčem i slatkim krompirom.
Imajte u svakom obroku proteine, a crveno meso svedite na minimum. Dobri proteini su riba, jaja, mleveno meso, lešnici, tofu i dijetetski proizvodi.
Pijte dosta tečnosti. Tečnost pomaže u apsorpciji vitamina i minerala, održava hidrataciju i povećava koncentraciju. idealno bi bilo ako biste unosili od šest do osam čaša tečnosti dnevno.
Svake nedelje u barem jednom obroku pojedite ribu.
Što se alkohola tiče konzumirajte ga u preporučenim količinama, to jest 14 promila za žene i 21 promil za muškarce. Pomoći će vam da spavate bolje i glava će vam biti „čistija“.

izvor - blic

Osobe koje jedu i piju kao Grci mogu da se nadaju da će u starijim godinama jasnije razmišljati. Tim američkih stručnjaka iz Medicinskog centra Univerziteta Rush u Chicagu poručio je da će, osim mozga, i drugi organi ljudi koji se hrane mediteranskim stilom biti vitalni.

Mediteranski stil ishrane podrazumeva vino, dosta voća, povrća, mahunarke, maslinovo ulja i riba, uz vrlo malo mesa. , Preventivno deluje protiv srčanih bolesti, raka i dijabetesa, ali i na starenej mozga. Naime, istraživači su promenili prehrambene navike 4.000 stanovnika starijih od 65 godina u Americi.Procenjeno je koliko je ishrana učesnika istraživanja približna ishrani Grka, a s druge strane, u kolikoj meri se pridržavaju Prehrambenih smernica američke vlade, objavljenih 2005.

Opadanje kognitivnih sposobnosti ispitanika je mereno svake tri godine, kroz testiranje pamćenja reči i osnovnih matematičkih sposobnosti. Na skali mediteranske ishrane od 55 poena, ispitanici su, u proseku, ostvarili skor od 28 poena. Pri tom je utvrđeno da, što su se više pridržavali mediteranskog načina ishrane, to je njihovo mentalno starenje bilo sporije.

S druge strane, bolji rezultat u pridržavanju prehrambenih smernica američke vlade (u kojima se pridaje manji značaj konzumiranju ribe, leguminoza i umerenom konzumiranju alkohola) nije rezultirao većom "umnom svežinom" ispitanika.

Čikaški tim je kao moguće objašnjenje dobrog delovanja mediteranske ishrane na mozak izneo to što vino štiti od oštećenja i što tradicionalna mediteranska hrana možda smanjuje "oksidativni stres" i zapaljenske procese za koje se veruje da su od uticaja na nastanak Alchajmerove bolesti.