Bog - verujemo li u njegovo postojanje?

Rocket Queen ::...Čovek se mora roditi s tim, ne može svako da krene tim putem samo zato što se razočarao. I naprotiv, za mene je velika hrabrost odreći se zemaljskih zadovoljstava i posvetiti se duhovnom životu.

i ja delim misljenje sa Queen,isto razmisljam.
a Loli,to sto se neko do juce drogirao i opijao ne znaci da se nije mozda pokajao i nasao svoj put,''prosvetlio'',da tako kazem

Rocket Queen ::Zbog takvih zabrana baš i nemam neko pozitivno mišljenje o Titu.

Takodje!
Meni je prababa pricala kako je moju majku krisom krstila u selu.
No da ne skrecem sa teme,ali sam morala da se slozim sa ovom gore recenicom.

Do skoro nisam razmisljala puno o veri i bogu,roditelji su mi deca komunizma i nikad nisam imala izgadjen stav prema bogu.Kada su se problemi srusili meni na glavu i dok sam se borila sa njima uvek mi nesto davalo snagu da izdrzim,mozda ova prica odgovora na neka moja pitanja....



Tragovi u pesku

Sanjah jedne noci, kako setasmo morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja.
Pred mojim ocima pojavi se brzinom filma moj zivot. Za svaki odsek mog zivota, kako mi se cinilo, otkrih tragove stopala u pesku. Jedan par tragova pripadase meni, drugi mom Gospodinu.
Kad i poslednja slika pred mojim je ocima preletela, osvrnuh se natrag i videh, kako je u pesku cesto ostao samo jedan par tragova,a drugi je isceznuo.
Ti tragovi oznacavahu odseke mog zivota, meni ponajteze. To me zbunilo.
Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:
"Kad sam ti onomad sve sto imah predao, da te mogu slediti, tada si mi rekao da ces uvek biti uza me. A sad vidim da najdublje krize mog zivota prati samo jedan par tragova u pesku. Zasto si me ostavio upravo tada, kad sam te, sav ocajan, najvise trebao?"
Gospodin me uze za ruku i rece: "Drago dete, nikad te nisam ostavio samog, a pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih patnji i boli. Tamo gde vidis samo jedan par tragova u pesku, Tamo sam te na svojim rukama nosio."

Naježila me je ova poslednja rečenica. Zaista je lepa priča. Tužno je što se većina nas Boga seti samo onda kad nam je teško.

Kada je u pitanju verovanja u Boga, zapravo sam kontradiktorna. Vaspitana sam da Bog ne postoji, pa samim tim ne mogu biti pravi vernik. Verujem da je prica o Bogu nastala kako bi ljudi objasnili neke pojave koje nisu umeli da objasne, a kasnije je iskoriscena da bi se manipulisalo ljudima. Ne volim crkvu kao instituciju, mislim da se previse mesaju gde ne bi trebalo. "Poludim" kad npr. cujem kako zagovaraju da se zabrani abortus, i sto sto mi odlukom verskih vodja podeljeni na npr. pravoslavce i katolike iako smo bili jedno (a to je nesto sto danas pravi probleme ljudima, narocito mladima koji se zavole a ne pripadaju istoj crkvi). A sa druge strane, suvise mi je fascinantna cinjenica da svet uopste postoji, pa pomislim da NECEGA zaista ima. Ali ne znam da kazem sta je to nesto.

I ja sam nekad kontradiktorna i kažem da verujem u Boga na svoj način. Ne slažem se sa mnogim stvarima koje su napisane u svetim knjigama i po meni dobar vernik nije onaj koji stalno ide u crkvu, posti, a misli su mu loše, kao i njegova dela. Za mene je vernik onaj koji veruje u Boga (energiju, višu silu...šta god to bilo), ali pre svega je dobar i pošten čovek.

Ne znam da li postoji Bog. Ucena sam da ne postoji i to sam godinama vjerovala, ali moram priznati da mi se to uvjerenje poljuljalo. Sada se nadam da ga ima i da ce cuti moje molbe da mi pomogne da prestanem da pusim. Znam da to moze izgledati cudno i mozda cak i glupo, ali u ocajanju covjek mora da trazi nadu i u onim stvarima koje nam se u sretna vremena ne cine logicne.

Troja ::
Znam da to moze izgledati cudno i mozda cak i glupo, ali u ocajanju covjek mora da trazi nadu i u onim stvarima koje nam se u sretna vremena ne cine logicne.

Ovo ne zvuci ni cudno ni glupo, ja mislim da je veoma vazno da covek veruje u nesto. To nam daje snagu da istrajemo kada je tesko. Setite se nekih za nauku neobjasnjivih ozdravljenja, mislim je te ljude izlecila snaga vere da ih neko/nesto cuva. Ja licno verujem da Bog predstavlja ljubav i snagu koji se kriju u svakome od nas i da se vera u to najvise aktivira upravo onda kada nam je tesko.

Sviđa mi se ova Ajnštajnova izjava:

"Nauka bez religije je hroma, religija bez nauke je slepa."

Znači da bi nauka i religija trebalo da se dopunjuju.

Dobile ste jos jednu verujucu da diskutuje sa vama
Moram da napisem odmah na pocetku da se sa nekim postovima ne slazem. Svako ima pravo da se promeni i da se okrene veri, da se pokaje i da nastavi da zivi kako treba, bez obzira na to kako je ziveo ranije. I to ce vam reci svaki svestenik, monah... Mislim da se retko ko rodi sa tim. Sve je stvar vaspitanja... Ja sama nisam tako vaspitana Tata mi nije krsten, niti hoce da se krsti, mama jeste ali nije bila ko zna koliko verujuca niti je postovala sve, do nedavno. Ja sam se kasno krstila, sa 10-11 godina, i to manje-vise na moju inicijativu, a inace sam do nekog perioda u osnovnoj isla samo sa babom u crkvu i to samo kad su zadusnice Pa sam onda sa drugaricom pocela da idem, sedmi, osmi razred smo bile, ali nista nismo znale. Samo nam je lakse bilo tako... I to smo uglavnom krile od roditelja e a onda je dosla srednja i sve ludorije i gluposti i svasta sto u tim godinama ide, ali vere je bilo uvek, nisam nikad sumnjala u to. I kad mi je bilo najteze, narocito na prvim godinama fakulteta, znala sam da odem u crkvu i tamo presedim neko vreme i onda kad izadjem kao da mi je pao ogroman teret sa ledja... Sve u svemu, pre nesto vise od godinu dana sve mi se sakupilo, svasta izdesavalo, i to me je valjda i okrenulo veri. I sad mi je super. Kajem se za sve sto je ranije bilo, i sto sam zivela kako sam zivela. Sad se trudim da postujem, pazim, ucim, pa polako... Znam samo da sam mnogo smirenija od tad, mnogo lakse podnosim sve sto zivot u ovom svetu nosi sa sobom, manje se bojim, manje bavim praznim stvarima i razgovorima i lakse mi je. A vera u Boga je uvek tu

Naky ::
Moram da napisem odmah na pocetku da se sa nekim postovima ne slazem. Svako ima pravo da se promeni i da se okrene veri, da se pokaje i da nastavi da zivi kako treba, bez obzira na to kako je ziveo ranije. I to ce vam reci svaki svestenik, monah.

ne pokaje se svako od srca,ja sam vec pisala o tome na temi "Sekte",i obrazlozila zasto sam tako napisala.neki se pokaju zbog novca a neki zbog drugih.Bar ih ja toliko poznajem,da znam,da se nisu od srca pokajali.Ali ima i takvih koji iz srca vjeruju,i takvi se ne dokazuju pred drugima,takvi vjeruju u Boga samo za sebe.

epa da, to je druga prica, kad nije od srca i kad do uradis cisto formalno... Nisam videla taj post, jos do sekti nisam stigla

Naky, niko ovde nije osporio da svako ima pravo na pokajanje ukoliko je iskreno.

Mislim da svako ima pravo da vjeruje ili ne vjeruje, shodno svojim iskustvima, znanju, odgoju i slicnom. Medjutim, zao mi je da cujem da neko kaze, Naky, da svako ima pravo da se pokaje. A zasto da se kajemo? Ja nisam dosla na ovaj svijet svojom krivicom, niti je iko drugi. Receno mi je da nema Boga, vjerovala sam (sa zadrskom, doduse, jer nikada ne mozes biti apsolutno siguran o necemu tako apstraktnom). Zivot sam uvijek zivjela, bilo da sam vjerovala u Boga ili ne, trudeci se da budem dobra prema ljudima, da im pomognem, da ih razumijem. Zasto bih se onda, na primjer, ja kajala? Ne mislim da bi me religija imalo popravila kao osobu, mozda bi mi samo dala malo vise nade i podrske u mracnim trenucima.

Zašto bi se kajala? Pa zato što smo svi mi grešni i treba da se pokajemo za svoje grehe, a sigurna sam da ih svi imamo jer niko nije bezgrešan.

Rocket Queen ::...zato što smo svi mi grešni i treba da se pokajemo za svoje grehe, a sigurna sam da ih svi imamo jer niko nije bezgrešan.

slazem se s tobom Queen
svi mi iz dana u dan grijesimo i ne znam zasto se neko ne bi pokajao za neku stvar koju je uradio namjerno ili pak ne namjerno,na stetu nekom drugom?!

Ja nisam dosla na ovaj svijet svojom krivicom

''krivica'' mi ovde zvuci kao pogresna rec,asocira na to da je zivot kazna,po mom zakljucku

Jedino zbog cega se ja kajem vec duze vremena je sto sam opet pocela pusiti. Inace, trudim se da zivim sto je moguce ispravnije, i zbog sebe i zbog drugih. Mozda ja nisam savrsena i grijesim u necemu, ali zar je zivot savrsen? A ako vjerujete da je Bog napravio ovaj zivot sa svim svojim nesavrsenostima, sta bi tom Bogu dalo za pravo da nas krivi sto nismo savrseni? Uostalom, ako mi nismo savrseni, to je zato sto nas je Bog takvim napravio (bar po religiji), pa cemu se onda kajati?

Slazem se sa Trojom, ako Bog zaista postoji; nema pravo da nam sudi jer je on odlucio da budemo ovakvi kakvi smo. Ali, kada je kajanje u pitanju, mislim da ne treba da se pojakemo zarad njegovog oprostaja, nego da bismo lakse ziveli sa samima sobom i sa drugim ljudima. Po meni iskreno pokajanje vodi u oprostaj samom sebi (ili osobi koja se kaje), a mnogo je lakse ziveti kada se oslobodimo gneva.

Pa ako ćemo po Bibliji (mada priznajem da je istinitost tih priča diskutabilna, kao i kod ostalih svetih knjiga), čovek nije znao da razlikuje dobro i zlo dok Adam i Eva nisu pojeli jabuku. Pošto su dobili tu mudrost koja ih je približila Bogu, oni su samim tim dobili i odgovornost za svoje postupke.
Mislim stvarno mi je čudna ta izjava da Bog nema prava da nam sudi. Ako on nema, ko ima?

Mislim da niko nema pravo da nam sudi, osim ako se radi o krivicnim delima za koja treba da odgovaramo. Ukoliko se pak "samo" prema ljudima ponasamo sa nepostovanjem, nije nam potrebna bozja kazna, ljudi ce nas prosto sami napustiti jer takav tretman ne zasluzuju. I to je to. A sto se tice te price o Adamu i Evi, nisam ja kriva sto su oni to ucinili . Stvarno nisam citala ni jednu knjigu na temu religije, ali ako je Bog svemocan kako je meni predstavljen, mogao je da ponisti taj njihov postupak. Mislim, bezveze pricam jer ne znam kako je to u Bibliji predstavljeno, ali najiskrenije ne verujem u tu pricu pa ne mogu da prihvatim da su Adam i Eva krivi sto ja umem da razlikujem dobro od zla, i da Bog moze da mi sudi zato sto su oni to ucinili.

Ne razumem zašto onda verujete u Boga? Jer vaši komentari su vrlo kontradiktorni. U šta vi onda verujete?

Ja nisam vernik. Pisala sam o tome juce, pogledaj moj prvi post na ovoj temi.

Pa rekla si da misliš da ipak postoji nešto.

Da, nesto sto prosto oduvek postoji, recimo zakon prirode koji su ljudi nazvali Bogom. U Boga u religijskom smislu ne verujem.