Otrovi u našoj ishrani

OPASNI EMULGATORI
Prema rečima doktora Stojšića, emulgator je materija koja se dodaje u
industrijski proizvedenu hranu da bi ona imala lepši ukus, miris ili
boju. Emulgatori se takođe koriste i kao konzervansi.
- Njihov dugotrajan unos štetan je po zdravlje. U zemljama zapadne
Evrope veoma se strogo kontrolišu i gotovo ne koriste. U zemljama koje
su nedavno “ušle” u Evropu postoji zakonska obaveza da na etiketi
proizvoda bude deklarisano koji su emulgatori dodati i u kojim
količinama. Kod nas je ta “politika” u povoju i ima dosta proizvoda na
kojima to nije jasno ili nije uopšte deklarisano.

OVO SAM NAŠLA U SVOM FRIŽIDERU
Energetsko piće - natrijum benzoat (E211) maksimum 0,012 odsto
Blagi kečap - isti konzervans ali maksimum 0,1 odsto
Pileće viršle - konzervans: natrijum nitrit (E250), antioksidanti:
natrijum laktat E325, konzervans E 250, emulgator E450
Kranjska kobasica - konzervans E 250, boja E 120, stabilizator E 450,
antioksidant aksorbinska kiselina E 300, konzervans natrijum nitrit
(E250), emulgatori E450, E 451, E452



PAŽNJA! PAŽNJA!

Zalepite ovo na frižider i prekontrolišite ima li u onome što jedete emulgatora sa spiska!

Emulgatori
Lista emulgatora (aditiva) koji su sumnjivi, opasni i zabranjeni u EU:
više od 2% nitrita kancerogeno (u određenoj količini izaziva rak)
više od 3% polifosfata - veoma opasno
E102 - opasan
E103 - zabranjen
E104 - sumnjiv
E105 - zabranjen
E110 - opasan (veštačka boja)
E111 - zabranjen
E120 - opasan
E121 - zabranjen
E122 - sumnjiv
E123 - veoma opasan
E124 - opasan (veštačka boja)
E125 - zabranjen
E126 - zabranjen
E127 - opasan
E130 - zabranjen
E131 - izazivač raka
E141 - sumnjiv
E142 - izazivač raka
E171 - sumnjiv
E173 - sumnjiv
E180 - sumnjiv
E210 - izazivač raka
E211 - izazivač raka
E212 - izazivač raka
E213 - izazivač raka
E215 - izazivač raka
E216 - izazivač raka
E217 - izazivač raka
E221 - poremećaj creva
E222 - poremećaj creva
E223 - poremećaj creva
E224 - poremećaj creva
E226 - poremećaj creva
E230 - štetan za kožu
E231 - štetan za kožu
E232 - štetan za kožu
E241 - sumnjiv
E250 - izaziva poremećaj krvnog pritiska
E251 - izaziva poremećaj krvnog pritiska
E330 - limunska kiselina (klinika za pedijatrijsku kliniku u Diseldorfu tvrdi da izaziva rak)
E311 - izaziva osip
E312 - izaziva osip
E320 - holesterol
E321 - holesterol
E322 - napada želudac, lecitin
E338 - poremećaj želuca
E339 - poremećaj želuca
E340 - poremećaj želuca
E341 - poremećaj želuca
E407 - poremećaj creva
E450 - poremećaj želuca i creva
E461 - poremećaj želuca
E462 - poremećaj želuca
E463 - poremećaj želuca

KONZERVANSI

IZAZIVAČI ZLOĆUDNIH TUMORA: E105, E121, E125, E131, E142, E210, E240, E447

IZAZIVAČI OBOLJENJA ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA: E221-226, E320, E338-341, E405, E407, E461-466

IZAZIVAČI ALERGIJE: E230, E239, E311-313
IZAZIVAČI BOLESTI JETRE I BUBREGA: E171-173, E320, E322

Dobar izgled hrane nije mera kvaliteta


Žute i gumene bombone, plavi sladoled... izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnice bila upadljivija, ali mogu da budu okidači za pojavu raznih bolesti. Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti. Ipak, prehrambena industrija danas se teško može zamisliti bez raznih aditiva koji namirnicama menjaju sastav, kvalitet, aromu i trajnost.
- Nema apsolutno neškodljivih aditiva, pa zato može da se govori samo o stepenu njihove štetnosti, koja zavisi od načina i količine unosa u organizam. Aditivi se, prirodno, uglavnom nalaze u namirnicama, pa je zbog toga ustanovljena međunarodna procedura za određivanje njihovog uticaja na zdravlje - kaže za „Blic“ Stevan Blagojević iz Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu.
Činjenica je da postoje aditivi koji su toksični, nastavlja Blagojević. Takav primer su nitriti, odnosno natrijum-nitrit, koji se zvanično nalaze na listi otrova. Oni su nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa - viršle, kobasice, salame, paštete, jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje proizvode opasne toksine (klostridijum i stafilokoka). Njihova toksičnost se smanjuje tako što se mešaju sa kuhinjskom soli.
- Međutim, specifična preosetljivost na pojedine aditive ne može uvek da se predvidi. Pojedine osobe mogu da budu alergične na neke aditive, kao što su ljudi sa bronhijalnom astmom ili nekim opstruktivnim disajnim problemima. Konzervansi sulfiti mogu da pogoršaju ili da provociraju astmatične napade. Poneko može da bude preosetljiv i na pojačivače arome - glutaminate ili na neke veštačke boje - ističe Blagojević.
Voćni sokovi koji se prave van fabrika, daje primer Blagojević, imaju dosta benzoata, koji je potencijalno toksičan, ali se stavlja zbog bakterija. Takođe, velika grupa skrobova je toksična, ali oni služe da bi se masa ugustila, pa se stavljaju u pudinge. Takvi pudinzi nisu toksični, ali problem može napraviti veštačka boja koja se dodaje. Konzervans natrijum-benzoat (E 211) isto je toksičan i on se nalazi u sokovima koji se razblažuju, marmeladama.
- Uz umerenu i raznoliku prehranu ne postoji bojazan da ljudi koji se hrane industrijski prerađenom hranom unesu prehrambene aditive više od prihvatljivog dnevnog unosa. To znači da se određeni aditiv u tim količinama mogu konzumirati ceo život, svaki dan, a da nema posledica na zdravlje čoveka . Veliki deo aditiva se razgrađuje obavljajući svoju ulogu u toku tehnološke proizvodnje, a samo manji deo zaostaje u gotovom proizvodu.
Međutim, treba obratiti pažnju da maloj deci do dve godine ne treba davati industrijsku hranu, kao što su gumene bombone, mesne prerađevine i sve što ima šećera. Posle druge godine, uz dogovor sa pedijatrom, postepeno im se može davati i industrijska hranu - ističe Blagojević.
Inače, postoje 22 kategorije aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslađivači, zgušnjivači, antioksidansi...), a na pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi koji se koriste u Evropskoj uniji imaju i slovnu oznaku E.
- Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja, koja obuhvataju akutnu i hroničnu toksičnost, mutagenost, kancerogenost, uticaj na potomstvo, alergogenost, kumulacije, metabolizam, interakcija sa hranom... Na osnovu rezultata dobijenih od JECFA (organizacija pri UN) za svaki aditiv se određuje prihvatljiv dnevni unos. To predstavlja količinu aditiva koja može da se jede svakodnevno tokom celog života, bez štetnih posledica. Ništa se pri tom ne prepušta slobodnoj proceni proizvođača. Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva - objašnjava Blagojević.
U našoj zemlji, proizvodnja, promet i kvalitet aditiva, regulisani su pravilnikom o kvalitetu i uslovima njihove upotrebe koji je usaglašen sa direktivama EU. Kontrolu obavlja tržišna i sanitarna inspekcija, kao i ovlašćene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica.

Etikete treba čitati
Veoma je bitno da čitate ono što piše na etiketi proizvoda koji kupujete. Često na deklaraciji pišu jednostavne i nedefinisane reči kao što su „aroma“ i „boja“, ali u slučaju kada su aditivi navedeni, obratite pažnju na proizvode koji sadrže sledeće:
-Tartrazin (E102)
-Quinoline žuta (E104)
-Sunset žuta (E110)
-Carmoisine (E122)
-Ponceau (E124)
-Briljant plava (E133)
-Natrij-benzoat (E211)
-Aspartam (E951)
-Natrij-glutaminat (E621)

Oznake za aditive

Zbog lakše orijentacije pri kupovini navodimo šifre najčešćih aditiva koji se stavljaju u osvežavajuća pića, sokove i energetske napitke:

OPASNI

Veštačke boje
E-102, E-104, E-110, E-120, E-124, E-127, E-123, E-173, E-180

Kancerogeni

Veštačke boje E-131, E-142
Konzervansi E-211, E-213, E-214, E-215, E-216, E-217, E 239

Šta izazivaju:

-Izazivaju poremećaj rada creva - E-220, E-221, E-222, E-223, E-224
-Štetni za kožu - E-230, E-231, E-232, E-233
-Poremećaj pritiska - E-250, E-251, E-311, E-312
-Poremećaj holesterola - E-320, E-321

Gde se nalaze opasni aditivi:

Zaslađivači: E-950, E-951, E-952, E-954
-Bezalkoholni napici
-Bombone
-Žvake
-Sladoled
-Poslastice
-Lekovi
-Kozmetika
Pojačivači ukusa: E-620, E-621,E-622, E-626, E-633
-Čips
-Kobasica
-Konzervirana hrana
-Žvake
-Supe
-Margarin
-Umaci
-Gotova jela
-Začini
-Senf
Boje: E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-127, E-128, E-129
-Pekarski proizvodi
-Proizvodi od mesa
-Bezalkoholna pića
-Sladoled
-Voćni jogurti
-Supe
-Kremovi
Izvor

ovo je super za one sa viškom kilograma...

jako je teško upratiti sve ovo, pogotovo što je to na etiketama napisano uglavnom tako sitno da ti treba lupa...

OTROVI U ISHRANI

Brza hrana - brza smrt !
U anglosaksonskim školskim dvorištima, vladaju nedisciplina, kriminal, nasilje. Prošle godine je zbog ubistva u SAD uhapšeno preko 2.500 mladih ispod osamnaest godina. Nasilje nad učiteljima i obračunavanje medju učenicima poraslo je za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu. U Velikoj Britaniji su psiholozi Michael Bulton i Piter Smith, sa univerziteta Pefild, posle jednog obimnog istraživanja, došli do zaključka da je školska populacija podeljena na dve po veličini iste grupe: prvu sačinjavaju prepotentne kavgadžije, a drugu njihove žrtve.
Nikome još nije u potpunosti jasno zbog čega je nastao ovaj fenomen. Kao glavni krivci navode se popustljivost, zlostavljanje u porodici, kapitalizam, droga i televizija. Sve veći broj naučnika je, medjutim, ubedjen da razlog ovog problema ne treba tražiti samo u društvu ili moralu, već i u pogrešnoj ishrani modernog čoveka. Naime, mladi ljudi se hrane uglavnom samo hranom zvanom “smeće” (junk food): hamburgerima, prženim krompirićima, konzervama i industrijskim slatkišima, što sve obilno zalivaju Koka Kolom i ostalim sličnim gaziranim bezalkoholnim bućkurišima.
Kalifornijski kriminolog, Stiven Shentaler, obavio je u roku od 10 godina više od osam stotina istraživana po američkim zatvorima i popravnim domovima. On je drastično menjao ishranu zatvorenika i domaca: Umesto gaziranih, sintetičkih pića uveo je voćne sokove, smanjio je procenat šećera, povećao procenat vitamina B i minerala, kao što su magnezijum, aluminijum i merkurijum. Rezultati njegovog eksperimenta su bili do te mere ubedljivi da su jednom ubici na sudu u San Francisku priznali smanjenu uračunljivost zbog preteranog uživanja “Junk Food” ishrane.
Ovu hipotezu zagovaraju i mnogi drugi ugledni naučnici: Charls Patrik Eving, sa državnog univerziteta u Njujorku, jedan od najeminentnijih američkih psihologa, govorio je na tu temu u svom izveštaju, na nedavno održanom kongresu Američkog psihološkog udruženja: “Ne može se osporiti da su za nasilje medju mladima krivi i faktori nasilje u porodici, droga i siromaštvo. Medjutim, ishrana je verovatno najvažniji uzrok”.
Po mišljenju Petera Manshfielda, veštačka hrana koja se zasniva na šećeru, hemijskim bojama i aditivima utiče na minimum deset odsto mladog britanskog stanovništva.
Na drugoj strani Pacifika, japanski naučnik Nisamara Šinija, došao je, kroz višegodišnja istraživanja, do još poraznijih saznanja. Svoje nalaze objavio je u bestseleru pod nazivom “41 godina života”. Toliki, prosečni vek, po Šiniju, garantuje potošnja hrane zvana “smeće” i odgovarajučih hemijsko-sintetičkih napitaka. Samo dvadeset odsto potrošača instant hrane ima šansu da preživi kritičnu granicu proseka i poživi još desetak godina. Napuštanje tradicionalne japanske ishrane – ribe, školjke, rakovi, sveže povrće i dosta pirinča – izazvalo je drastičan porast rane smrtnosti od srčanih i kanceroznih oboljenja.
Takodje drastično raste stopa obolelih od dijabetesa. Svedoči takodje Šimao iz “Anti-Tuberkuloznog Udruženja”: Po prvi put počinjemo da utvrdjujemo dijabetes kod velikog broja maloletnika, prouzrokovan velikom potrošnjom šećera. Danas čak nailazimo na decu sa proteinskom anemijom.

Proizvodi za genocid !
Poznato je da jedna kompanija može da proizvodi tri kategorije istog proizvoda:
Prvu – za domaće potrebe (u toj industrijski razvijenoj zemlji), drugu - za izvoz i druge razvijene zemlje i treću – za izvoz za zemlje u razvoju.
Bez svake sumnje ovoj poslednjoj kategoriji pripada 80 % proizvoda za ishranu. A kada su u pitanju medikamenti koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istočne Evrope, zemlje u razvoju, kao i mnoge zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike taj procenat je – 90%.
Nedavno su časopisi “Vils Nuvel” (Francuska), i “Džemahitli” (Engleska) u potpunoj saglasnosti sa stavom OUN za hranu i kontrolu životnih namirnica obelodanili da neke zapadne firme proširuju proizvodnju i izvoz u “neke zemlje” - kancerogenih proizvoda.
Proizvodnja takvih proizvoda ubrzanim tempom razvija se u preduzećima tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Puertoriku, Senegalu, Izraelu, Australiji i Manili, ali takodje i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tako su SOLE i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemačkoj a distribuirani u zemlje u razvoju i istočnu Evropu konzervisani emulgatorom koji izaziva rak, a označeni na pakovanju simbolom E-330. Ti proizvodi su inače zabranjeni za distribuciju i realizaciju prodaje u zemljama članicama organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Zabranjeni su za upotrebu u elitnim regionima sledeći konzervansi:
1. Izazivači zloćudnih tumora: E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E 210, E 213-217, E 240, E 330, E 477.
2. Izazivači oboljenja želudačnog i crevnog trakta: E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407, E 450, E 461-466.
3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313.
4. Izazivači bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322.

Moram priznati da ne vodim racuna o oznakama pri kupovini.

ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НОВОГ САДА

ECOLOGICAL MOVEMENT OF NOVI SAD

ЧЛАН ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА СРБИЈЕ - САВЕЗА ЕКОЛОШКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ
ЧЛАН ЕВРОПСКОГ ЕКОЛОШКОГ БИРОА
Војвођанских бригада 17/I
21000 Нови Сад
Србија
тел.: ++381 (21) 420-175
тел./факс: ++381 (21) 529-096
e-mail: ekopokretns@gmail.com
Web site: www.ekopokret.org.rs
Матични број: 08198322
бр. дел. _____
Бр. жиро рачуна: 335-1856-27. децембар 2010
ПИБ: 101638099





ЈАВНО УПОЗОРЕЊЕ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ



Упозоравамо грађане Србије да су се на нашем тржишту појавили прехрамбени производи опасни по живот и здравље обележени знаком пирамиде и именом Codex Alimentarius.

Наведени производи су се појавили на тржишту Србије незаконито, јер геноцидни Codex Alimentarius у Србији није усвојен, није ,,усклађен”, нити може бити, јер су одредбе Codex Alimentarius-а у супротности са Ротердамском и Копенхашком конвенцијом, чија је Србија потписница и које имају већу снагу од било ког закона.

Било какво мењање или ,,усклађивање” закона да би се Codex Alimentarius почео примењивати у Србији је неприхватљиво док је Србија потписник наведених конвенција.

Codex Alimentarius садржи обавезујуће одредбе о коришћењу вештачког говеђег хормона раста и антибиотика у свим врстама меса намењених људској исхрани, што ће мати несагледиве последице по здравље садашњих и будућих генерација. Све врсте прехрамбених намирница се по одредбама Codex Alimentarius-а морају зрачити да би дуже трајале, а не постоје безбедне дозе зрачења за људско здравље. У пољопривредној производњи Codex Alimentarius обавезује употребу једино генетски модификованог семена, а од 12 забрањених хербицида као најопаснијих хемијских средстава за заштиту пољопривредних производа, Codex Alimentarius на листу дозвољених једињења враћа седам, као ДДТ, линдан, малатион и друге отрове. Званичне препоруке Codex Alimentarius-а су смањиле минималне количине хранљивих материја у људској исхрани, тако да ће се у земљама које прихвате Codex Alimentarius, витамини, лековите траве (чајеви), корисни минерали бити забрањени у слободној продаји.

Аутори Codex Alimentarius-а су приликом састављања одредби планирали смрт три милијарде људи, једну милијарду од непосредне примене одредби Codex Alimentarius-а, а две милијарде од последица потхранјености и немогућности лечења, а све у циљу смањења људске популације на за њих прихватљиву једну милијарду.

Codex Alimentarius је наставак нацистичке филозофије кога је осмислио Fritz De Meer, директор фармацеутске компаније I.G.Farben (данас Novartis) која је производила Циклон Б за гасне коморе у конц логорима током Другог светског рата. Због тога је у Ниирнбергу 1945. године осуђен због злочина против човечности.

Зато упозоравамо грађане Србије, уместо Владе Србије и ресорних министарстава која су увучена у коло геноцида над сопственим народом, НЕ КУПУЈТЕ НАМИРНИЦЕ СА ЗНАКОМ ПИРАМИДЕ УЗ КОЈИ СТОЈИ НАЗИВ CODEX ALIMENTARIUS, ЈЕР ТАЈ ЗНАК ПРЕДСТАВЉА НАДГРОБНИ СПОМЕНИК НАШЕМ ЗДРАВЉУ И УДУЋНОСТИ.

Обележене намирнице због штетних састојака у себи код корисника и потомака могу да изазову малигна обољења, стерилитет, шећерну болест, атрофију мозга, импотенцију и још 60 најтежих обољења.

Добро загледајте производе при куповини, бескрупулозни произвођачи су већ добили зелено светло од одговорних политичара и описани знак ставили на своје производе, као на паковања виршли у месарама ,,Матијевић”.

Бојкотујте те производе, заобилазите такве продавнице, а ако скину знак са производа и наставе са продајом отрова, судићемо им!







Директор

Никола Алексић, с.р.

Šta je ovo? Isprepadana sam

Ne znam ima li kakva slidža tog znaka piramide koji se nalazi na proizvodima?
bubi?

Kao i na lekovima sto stoji trouglić,mislim. ako budem dobila još neki mail na temu ovoga reću ću vam.uglavnom ,širom otvorene oči..

4 razloga da izbegavate gazirana pića

ako vam mehurići u čaši ne deluju opasno mogu veoma negativno da utiču na vaš imuni sistem. Izbegavajte čak i dijetalna soda pića. Saznajte zašto.

KALCIJUM I MAGNEZIJUM
Ljudi koji piju gazirana, umesto zdravih pića kao što je mleko, prirodni sokovi, voda ne dobijaju dovoljne količine vitamina, kalcijuma i magnezijuma. Zapravo čaša ovog pića je bogata fosfornom kiselinom, koja još dodatno "cedi" iz organizma značajne komponente. Da bi vaš organizam bio operativan, potrebni su mu kalcijum i magnezijum.

SLATKO
Gazirana pića sadrže visoko kalorične fruktozne sirupe od kukuruza. U njima i visok nivo slobodnih radikala koji oštećuju tkiva i utiču na razvoj dijabetesa.

AMBALAŽA
Gazirana pića, pa i obična izvorska voda prodaju se u ambalažama koje sadrže otrovne hemikalije bisphenol A (BPA). Postoje mnogobrojni dokazi koji ukazuju na vetu ove supstance i depresije imunog sistema. Stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da smanjite iozloženost dece proizvodima koji sadrže BPA.

KALORIJE
Dijetalna gazirana pića, zapravo, utiču na porast telesne težine. Studija u kojoj je učestvovalo 1.500 ljudi pokazala je da se 41 odsto ljudi koji su pili samo flašu sode dnevno - ugojilo.

Ja sam pocela da budem prilicno paranoicna zbog otrova u hrani koju jedemo. sada svo voce i povrce stavljam pre upotrebe i rastvor vode i sode bikarbone, bar na pola sata.
Nema dana a da neizbije neki skandal oko hrane. Mleko i time i mlecni proizvodi puni toksina, meso puno hormona, preradjevine pune aditiva, voce i povrce puno pesticida.......Sta da dajem deci da jedu. Mi doduse imamo kucu i zemlju na selu , gde bi smo mogli sami nesto proizvesti, ali to nam je zbog posla sledecih 20 godina neizvodljivo.
Kako se vi nosite sa tim svim?

Katastrofa. Ne postoji danas nesto da nema otrova u sebi.
Kao, ajde da jedemo zdravo, voce,povrce,- koje zdravo, to vise ne postoji. Soja kao zdrava, a genetski modifikovana.
Uzgajati sam svoje prozivode nije losa ideja, ako imas mogucnosti, mada je i to pitanje koliko ce biti zdravo, s obzirom na to da nam je zagadjena i zemlja i puna osiromasenog uranijuma kao posledica bombardovanja i ko zna cega sve jos.
Jedino da zivimo od vazduha, ali je i on zagadjen.

ivonka ::Ja sam pocela da budem prilicno paranoicna zbog otrova u hrani koju jedemo.

Nisi paranoicna, normalno je da imas strah, pogledajmo sta se oko nas dogadja.

ivonka ::Mi doduse imamo kucu i zemlju na selu , gde bi smo mogli sami nesto proizvesti, ali to nam je zbog posla sledecih 20 godina neizvodljivo.
Kako se vi nosite sa tim svim?

Kao pazim od koga nabavljam hranu i namirnice, mada sto rece Boni, garancije nema jer je sve zagadjeno. Kako proizvesti zdravu hranu u zagadjenom okruzenju? Tesko ili nikako.
Sta nam je ciniti? Pojma nemam.

Boni ::
Jedino da zivimo od vazduha, ali je i on zagadjen.

Cela istina, kod nas je sve, apsolutno sve zagadjeno, na zalost.

Katastrofa je kako smo zagadili ovu našu planetu. Ništa ne može da bude zdravo, kad nam je i zemlja i vazduh zagađen. A i sve i voće povrće i svo meso pridobivenom željom po što bržem uzrastu pa zato sa dodatcima hormona ili drugih otrova.
Redki imaju mogućnost imati svoju hranu ali i ona ako ništa drugo zbog kiše ne može biti sasvim zdrava.
Zato toliko bolesti i anomalija. Nadajmo se, da će se ljudi konačno osvestiti i početi da se vraćaju prirodnom i zdravom. Mi doduše nećemo osetiti velikih razlika ali naša deca i potomci bi mogli opet imati zdravu planetu.

Ja sam jednom pokušala uzgajati bosiljak bez spricanja u basti. Za nekoliko dana bube su ga jako izgrizle, i na kraju sam ga unijela u kucu da ne bi bio sasvim pojeden od strane štetočina. Uopšte mi nije jasno kako i seljaci mogu išta uzgojiti bez špricanja (i manje više ne vjerujem u takvu proizvodnju).

zbog najsvezije afere koju smo imali sa mlekom,shvatila sam da sto manje znam-manje me boli glava.
ko zna cime nas sve truju pod maskom zdravog i preporucljivog kad je samo kod nas procenat otrova(u ovom slucaju alfatoksina) dozvoljen i do 10 puta veci nego u ostalim zemljama.
sta onda da pricam o limunu koji dolazi ko zna odakle i slicnim namirnicama,za koje mi niko ne moze dati garanciju?

Limun? Kalina, ja sam početkom 90-ih godina bio u GrčCI. Trbuhom za kruhom. Tako sam se zadesio u fabrici za konzerviranje agruma. Voće se na traci opere nekom hemikalijom koja "neutrališe" onih 18 (nisam preterao) prskanja tokom godine. Onda se prskaju protiv truleži. Vođe nije malo našpricano nego prosto okupano. To je ono kada uzmete pomorandžu u ruku i ostane vam nešto masno na dlanu... Da to ne rade, istrulilo bi pre nego što stigne u drugu državu. Tako da, imaš od mene garanciju da je puno otrova.

da,znam za to male,zato sam i navela takav primer.samo o tome niko ne prica,niti nas upozorava.srecom,imam razvijenu svest takvim stvarima.
zato sam skepticna i prema seljacima na pijaci,posebno onima koji se bave malo vecom proizvodnjom.ali,oni mi ostaju jedina nada za sad,ne zbog mene,vec zbog bebca kome se trudim da nabavim samo proverene namirnice.

Ja moje voće prskam, ali samo koliko moram, i od kako zametne plod, više ne prskam. I tako ću i dalje raditi.

Prskati protiv stetocina se sigurno mora, ali treba postovati karecu a to je to sto mnogi ne rade.
Karenca - vremenski period koji mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe (žetve). Drugim rečima, poslednji rok primene pesticida pre berbe odnosno žetve.

Ako vam kazem da nista od proizvoda koji su nabrojani ne jedem, hocete li mi verovati? I ko uopste koristi margarin u ishrani? Moja mama ga je koristila praveci neke torte, ali to je sve.
Pisala sam vec da sam beli hleb izbacila iz upotrebe potpuno i osecam se mnogo bolje od kad ga ne konzumiram. Upotreba mesnih preradjevina odavno za mene ne predstavlja uzitak.