Život bez čula mirisa

Kada se izgubi vid ili sluh, to je odmah jasno. Međutim, da bi se shvatilo da se gubi čulo mirisa treba da prođe dosta vremena. Robert Tambling iz istočnog Saseksa izgubio je ovaj osećaj zbog polipa koji su blokirali njegov nos. Nije mogao da oseti ni miris prosutog benzina u garaži sve dok ga na opasnost nije upozorila žena. Kao pasionirani baštovan nije više mogao da oseti miris svojih ruža.
- Taj gubitak je za žaljenje. Promenjen mi je kvalitet života, o hrani da ne govorim. Kafa i čaj mi isto "mirišu" - kaže Tambling.
Drugi govore o osećaju otuđenosti i frustracije zbog ovog gubitka.
- Ne osećam više kako mirišu moja deca, moj suprug, ili hrana koju sam volela da kuvam. Nema dovoljno reči koje bi na pravi način opisale ovaj gubitak. Osećam da je sve oko mene lažno, kao da sam u nekom filmu priča Džejn Baptist-Grenvil.
Ljudi bez ovog osećaja su odsečeni i od sveta emocija kaže profesor Tim Džejkob sa Univerziteta u Kardifu, koji se bavi istraživanjem čula mirisa. Ljudi gube kompletnu dimenziju života. Miris može da evocira snažna i prijatna sećanja na detinjstvo, dom ili voljenu osobu. Kada se to čulo izgubi, ljudi mogu da postanu čak klinički depresivni. To se, prema našem istraživanju, događa kod 17 % njih. I to je samo vrh ledenog brega. Izgubljena je čitava dimenzija života. Na primer, dolazite kući i ako osetite poznati miris, to vas relaksira, a ako je nepoznat, to vam odmah govori da je nešto promenjeno. Mnogi su lišeni toga. Pored toga, ljudi bez čula mirisa mogu da osećaju strah da izađu van kuće, postaju povučeni, izoluju se jer ne mogu da osete, da znaju, da li i sami lepo ili loše mirišu.
Verovatnoća za oporavak izgubljenog čula mirisa zavisi od uzroka koji ga je izazvao, mada pravog leka, nažalost, nema. Zato mnogi kojima upotreba steroida na kratko, sat ili dva, vrati osećaj za miris, kažu da svo to vreme koriste da mirišu svet.
- Izgubila sam osećaj za miris pre dve godine, nakon povrede glave. Ne mogu da osetim miris iscurelog gasa ili benzina, kao ni pokvarene hrane. Neprestano razmišljam o tim opasnostima. Ali, ono što me čini najtužnijom je saznanje da kada budem imala bebu neću moći da osetim miris njene glave i tela. A taj miris je izuzetan - reči su Tim Rasel iz Holandije.

Miris i Nobel
Američki naučnici, profesori Linda Buk i Ričard Aksel su otkrili veliku familiju gena koji kontrolišu stvaranje specijalizovanih protein-receptora. Ti receptori se nalaze u gornjem delu nosa i oni detektuju molekule mirisa kada ih udahnemo. Svaki receptor može da otkrije samo određeni broj supstanci, ali je svaki od njih visoko specijalizovan za određene mirise, i te signale kroz sićušne nerve šalje direktno u deo mozga koji kontroliše čulo mirisa. Tu se sijalica upozorenja za prijatni ili neprijatni miris odmah pali. Ovi istraživači smatraju da ljudi mogu da razlikuju do 10.000 mirisa. Za ovo otkriće nagrađeni su pre dve godine Nobelovom nagradom.

Izvor: Viva