Vino

VINSKI REČNIK

AROMA, BUKE - Aroma vina je skupa mirisnih sastojaka u vinu koje osetimo našim čulom mirisa.Obično je to groždje, ali mogu biti i drugi mirisi, zemlja, seno, aromatične trave.Pošto deo mirisa nestaje tokom fermentacije, termin AROMA koristimo za mlada vina, a termin BUKE za starija vina.
SUVO - vino koje nije slatko.
ISKRIČAVO - vino koje ima osvežavajuću kiselost.
MEKO - glatko vino bez osvežavajuće kiselosti
NOTA HRASTOVINE - vino sa ukusom hrastovine
VOĆNO - vino čiji ukusi podsećaju na voće
TANIN - materija koja se nalazi u crnom vinu, daje mu čvrstoću i ostavlja utisak
suvoće u ustima
TELO - utisak koji težina vina ostavlja u vašim ustima (lako, srednje, puno)
ZAOSTALI UKUS - utisak koji vino ostavlja kada ga progutate
INTENZITET - označava koliko je jak ili slab ukus vina.


Vino se drži na tamnom mestu, na temperaturi koja je prijatna i čoveku, otprilike 10-30 stepeni (mada je bolja hladnija varijanta). Boce treba da su položene u horizontali da bi čep zadržao vlagu i sprečio da vino ispari ili oksidira pre vremena.
Crno vino se služi na sobnoj temperaturi, a belo i šampanjac rashlađeni na 7-13 stepeni (ne valja ih previše ohladiti jer se onda gubi miris)

Klimatske promene menjaju "mapu vina"

Globalno otopljavanje je promenilo međunarodnu "vinsku mapu" - najkvalitetnija vina počinju da stižu iz severnijih krajeva, a kvalitetna bela vina ustupaju primat crnim.

I najpoznatiji proizvođači iz Francuske i Nemačke, koji su se dičili svojim lakim belim vinima, sada proizvode kvalitetnija crna vina. Lozama za takva vina pogoduje sve toplija klima.

Dugo se smatralo da britanska klima nije idealna za razvoj vinogradarstva, ali se poslednjih godina mnogo toga promenilo.

Iz Velike Britanije su stizala bela vina jer je hladna klima pogodovala vrsti grozđa od kojih se ona spravljaju, a sada su klimatske promene dovele do toga da u britanskim vinogradima počinje da rađa grozđe od koga se prave crna vina.

Posle 600 godina ponovo je rodila loza od koje se pravi najkvalitetnije crno vino, javila je britanska agencija Rojters. Britanski vinogradari su počeli da zasade podmlađuju lozom kojoj pogoduje topla klima, a novi vinogradi sa novim sortama grožđa niču na pšeničnim poljima ili u baštama gde se gajilo povrće.

Površine pod vinovom lozom u Britaniji povećane su na oko 800 hektara, sa samo nekoliko stotina hektara iz osamdesetih.

"Imamo koristi od globalnog otopljavanja, rekao je Kris Vajt", direktor velike vinarije na oko 20 kilometara južno od Londona.

Istraživacki tim "Grinpisa" je u avgustu ove godine objavio da će se, ukoliko se nastavi sadašnji trend globalnog otopljavanja, najpogodniji pojas sa uzgajanje loze i proizvodnju vina "povući" oko 1.000 kilometara severnije od sadašnjeg pojasa.

Ovaj izveštaj je letos zabrinuo proizvođače vina u Francuskoj: njih oko 50 je u otvorenom pismu francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju zatražilo hitnu akciju da se spase proizvodnja francuskih vina, "dragulja francuske kulture" kako su naglasili.

Isti izveštaj je podgrejao nade britanskih poizvođača vina da će se konačno osloboditi u svetu poznate izreke - "britansko vino" za vina slabog kvaliteta.

Šardone- kralj belih vina

Različite crvene i bele sorte grožđa rasprostranjene su na šest kontinenata širom sveta. Među stručnjacima i uživaocima slatkog soka, već duži niz godina vodi se rasprava o tome koje su to sorte koje su najbolje među tolikim izborom. Odgovor na to pitanje nije nimalo jednostavan, pogotovo kada je reč o tako velikom broju kvalitetnih sorti među kojima treba izabrati najbolje.
Bilo kako bilo, kao neke od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sorti u svetu, izdvajaju se Chardonnay, Pinot Blanc, Pinot Grigio, Sauvignon Blanc, Riesling (kod belih sorti), i Merlot, Cabernet Sauvignon, Malbec, Sangiovese (kod crvenih sorti).

Sve pomenute sorte grožđa, kao i one koje nismo pomenuli, bilo da su od crvenog ili belog grožđa, doneće u svakom slučaju sok u kojem čovek može da uživa. Naravno, ukoliko je zadovoljen uslov da je grožđe zdravo i da se u podrumu nalazi dobar vinar.

O Šardoneu (Chardonnay)
Ovo je sorta koju ne bismo previše morali da predstavljamo ljubiteljima vina, jer je većini od njih Šardone veoma poznat i omiljen. Ipak, s obzirom na senzacije ukusa koje ta sorta može ponuditi, svakako je vredan da ga iznova prezentujemo. To je mogućnost da oni manje upućeni dobiju uvid u sortu koja često daje ukusne osećaje vrede divljenja. Činjenica koja dovoljno govori u prilog kvalitetu sorte je ta da je Šardone sorta koja u nejvećem procentu doprinosi proizvodnji i dobijanju poznatog specijaliteta regije Champagne (naravno reč je o šampanjcu)! Šardone sigurno predstavlja jednu od važnih komponenti u šampanjcu.

Poreklo sorte
Šardone je francuska sorta, poreklom iz Burgundije (centralno-istočna Francuska). Naziv Šardone (Chardonnay) je dobio kako se pretpostavlja, po burgundskom selu Chardonnay. Analizom je ustanovljeno da je to sorta nastala prirodnim ukrštanjem Pinota i i stare sorte Gouais Blanc. U Francuskoj, SAD-u, i Australiji se nalaze najveći zasadi Šardonea u svetu, pa je tako na osmom mestu po rasprostranjenosti uzgajanja, i važi za jednu od popularnijih sorti.

Karakteristike
Poznat kao sorta koja se lako adaptira, Šardone se našao u vinogradima širom sveta. Zato i ne čudi činjenica da je među najrasprostranjenijim sortama na svetu. To je sorta kojoj odgovaraju vodopropusna i bogata tla. Voli toplotu ali ne i vrućinu, zato nije pogodan za krajeva gde su letnje temperature vrlo visoke. Grožđe sorte Šardone ima tendenciju da sakupi visok nivo slatkoće, ali uz zadržavanje skladne kiselosti. Grozd je zbijen zrnima pa je manje podložan bolestima. Ono što je najveća prednost Šardonea, je njegova prilagodljivost različitim stilovima vina što mnogim vinarima odgovara jer imaju mogućnost pravljenja od jednostavnijih, laganijih vina do ukusom složenijih vina, koja se kao takva odlično slažu sa raznim jelima, pogotovo onim od ribe i morskih plodova.

uuuhhh,ova zadnja dva izgledaju taaako dobro,privlacno i egzoticno

i koliko je tetrapak,majke ti?

Shade ::Euro i neka sica... 1,40, tako ..
Ma vredi, jedno od boljih a pristupacnijih sto se cene tice.
Mnogo mi se dopada.

Za kuvano vino potrebno je sledeće:
• kriška limuna (sa korom)
• kriška pomorandže (sa korom)
• 1 litar crvenog- crnog vina
• šipka cimeta
• karanfilić
• čašica vinjaka/konjaka
• četiri kašike šećera
• biljni ili voćni čaj (savet-šumsko voće)
Oprati limun i pomorandžu a potom iseći na kriške. Sipajte vino u posudu i polako zagrevajte. Potom dodati kriške voća, staviti karanfilić i vinjak u vino. U povremeno mešanje treba sačekati dok vino ne postane vrelo. Zatim dodati šipčicu cimeta, a pritom voditi računa da vino ne proključa. Na kraju je potrebno dodati šećera, sipati vino u čaše i staviti kesicu čaja.

Otkrih jos jedno ...mmmm .. friizzzanteee

OgnjiGiorno di zonin

http://www.italianwineshop.it/schedaprodotto.asp?idcat=1&idnd=172&idp=2339

pa Shade ti tamo samo vina pijes?!

naravno Boni.sta mislis zasto je otisla u Italiju?

Ma blago njoj!

Pijem vina, jedam pastu i sireve..

I pocinjem da kantam: Felicita, felicita ...

Ali ovo vino je ludiloooo... skoro kao sampagna, ludilo kako je dobro.

I treba!
Daj malo u kafanicu da probamo.

i da poneses neko i kuci pa da mi prosledis city expresom,nema da se izvlacis

aaaaa da,bzv

Šampanjac - đavolje vino

Od kada su slučajno otkriveni u starom, prašnjavom vinskom podrumu usred Šampanje, golicavi mehurići privlače veliku pažnju i prave još veću buku. Čuveno „plop“ nije bilo uvek praćeno penom koja se izliva iz boce, povicima sreće i osmesima prisutnih. Nekada davno, ovaj zvuk je bio daleko eksplozivniji, izazivajući strah i molitve za isterivanje đavola sa usana monaha koji su se krstili pred prizorom kojem su prisustvovali u svojim podrumima.

Pre nego što je počela da deli ime sa najpoznatijim penušavim vinom na svetu, Šampanja je bila samo oblast u Francuskoj. Locirana na raskrsnici puteva, Šampanja je bila nezaobilazna stanica mnogim vojskama, ali je bila atraktivna i trgovcima koji su tuda prolazili. To je omogućilo regionu brz razvoj u srednjem veku, a vinove loze koje je za sobom ostavila Rimska imperija, odlučile su u kom će se pravcu oblast razvijati. Vino je bio značajan proizvod i zbog činjenice da je Crkva, u čijem vlasništvu je bila većina vinograda, koristila vino u svojim obredima. Drugi značajan razlog za podsticanje proizvodnje vina desio se nakon odluke da katedrala u Remsu posluži za krunisanje kralja Iga Kapeta 987. godine, od kada se to pretvorilo u tradicionalni obred do kraja Kraljevine Francuske i njene transformacije u republiku.

Đavolje vino i Dom Perinjon
Kako se vino služilo na dvoru, odabrani podrumi su uživali beneficije plemstva. Problem sa kojim se Šampanja suočila bila je njena oštrija klima, koja nije pogodovala pravljenu jakog crnog vina, koje je na dvor stizalo iz južnije Burgundije. Šampanjac je otkriven slučajno i bio je mnogo slađi nego danas. Kada je nastalo, ovo vino je bilo nepoželjno, jer su mehurići svedočili o lošem kvalitetu. Pritom, ono je zadalo dosta glavobolje onima koji su ga pravili. Usled ranijeg branja grožđa zbog hladnije klime, nije bilo dovoljno vremena da se okonča proces fermentacije, odnosno pretvaranja šećera u alkohol. Zato je tokom proleća i toplijeg vremena, dolazilo do refermentacije, ali ovog puta u samoj boci, što je uzrok penušavosti.
Monahe, koji nisu znali za sekundarnu fermentaciju, bio je strah od ovog vina, pošto bi pampur često izletao iz flaše sam od sebe, ili bi boce usled pritiska izazvanog vrenjem eksplodirale, neretko izazivajući lančane eksplozije. Zbog ovoga je i dobilo ime Đavolje vino. Ovaj napitak u procesu refermentacije prvi su dokumentovali monasi iz opatije Saint Hilaire 1531. Engleski filozof i fizičar Kristofer Meret 1662. godine izučio je i opisao ovu pojavu, koju je nazvao Méthode Champenoise, dok se čuveni Dom Perinjon pojavio tek 40 godina kasnije. On nije uspeo da odgovori na zahtev da se mehurići iz vina odstrane, ali je odustao od pravljenja crnog i počeo da radi na razvijanju belog vina, uvodeći španski pampur sa širokim završetkom. Jače boce su uvezene iz Engleske, a dodao je i žicu koja je trebalo da omogući da pampur odoli pritisku nastalom usled refermentacije.

Šampanjac i propaganda
Nakon smrti Dom Perinjona 1715, ovo vino se proizvodilo u malim količinama. Međutim, iako je bio vrlo prisutan na francuskom i engleskom dvoru, šampanjac je sve više dobijao na značaju s razvojem novog sloja - buržoazije. Tako je sa 300.000 boca proizvedenih na prelasku vekova, njihov broj dosegao 20 miliona do 1853. godine. Ovolika popularnost dovela je do (zlo)upotrebe šampanjca u propagandne svrhe. Tako su sredinom 19. veka proizvođači poželeli da, stavljanjem romantičnih scena na etikete boca, pretvore šampanjac u žensko piće. Takođe, u čuvenoj aferi Drajfus, vinari su iskoristili eksploziju antisemitizma pustivši u promet Champagne Antijuif (antisemitski šampanjac), koji je bio praćen propagandom na etiketama. Takođe je poznat i Čerčilov povik podstreka vojnicima pred kraj Prvog svetskog rata „Gospodo, upamtite, ne borimo se samo za Francusku, već i za šampanjac!“.

Za specijalne prilike
Šampanjac je oduvek služio za zdravicu povodom stotine dobijenih bitaka i zaključenih mirovnih sporazuma; hiljade brodova je pušteno u plovidbu razbijanjem boce šampanjca o krmu, a dočeci Nove godine širom planete bili su praćeni njegovom penom koja je prštala poput vatrometa. Rođenje miliona beba i na milijarde venčanja obeleženi su istim pićem kojim se prvaci Formule 1 prskaju pred kamerama, obeležavajući kraj trke i proglašenje pobednika.
Očigledno, šampanjac je postao sinonim za proslavu, a zahvaljujući globalizaciji, dostupan je širom sveta. Svakako, najpoznatiji brendovi su i najskuplji. To su Cristal iz vinarije Louis Roederer, Grand Siècle iz kuće Laurent-Perrier, zatim Dom Pérignon, Moët&Chandon i na kraju Cuvèe Sir Winston Churchill iz vinarije Pol Roger. Poznato je da se ovo vino pravi u mnogim zemljama i da se reč „šampanjac“ koristi kao sinonim za ono što se po zakonu može zvati „penušavo vino“, jer je prvo ime rezervisano za region u Francuskoj. Na kraju, mnogi će postaviti pitanje da li je bitnije da boca pred vama bude iz Šampanje ili su mehurići ti koji se računaju.

Vino mi je omiljeno alkoholno pice pored likera. Volim slatka , vocna vina a najcesce pijem Sangriju... Drugo slatko i nisam probala

I ja volim Sangriju.