Religije sveta
+5
ivonka
Boni
Zvončica
Khallu
Shade
9 posters
Strana 1 od 3
Strana 1 od 3 • 1, 2, 3 
Religije sveta
od Shade Pon Mar 28, 2011 9:34 pm
klikni na fotografiju da je uvećaš
Kako se topografski svet sve više civilizacijski razvijao, tako se, paralelno razvijao i rastao i duhovni svet, pa tako danas gotovo da i ne znamo tačan broj religija (niti njihovih vrsta i podvrsta) koje se protežu, ako ćemo navoditi samo one najveće i najdominantnije od hrišćanske religije, Islama, afričke, australijske, hananske, keltske, centralnoameričke, dualističke religije, Budizma, Konfucijanizma, preko egipćanske, germanske, grčke, helenističke, hetitske, mesopotamijske religije, pa sve do Hinduizma, Đainizma, Judaizma, Indo-evropske religije, Severnoameričke, Rimske, slovenske i baltičke, Šamanizma, Šinta, južnoameričke, Tibetanske, Zoroastrizma i Taoizma.
ŠTA JE, ZAPRAVO, RELIGIJA?
No, ključna pitanja su: Šta je, zapravo, religija? Zbog čega su i racionalni, praktični ljudi svejedno spremni da je prihvate? Zbog čega sve religije ljudskog roda, u svim vremenima, međusobno neverovatno liče? Zašto poreklom nevezani mitovi i rituali imaju slične narativne zaplete ili ritualne sekvence?
Sva ova pitanja čine se naivnim i zbog toga se nijedan ozbiljan naučnik, pogotovu ako je duže vreme proučavao filologiju i istoriju religija, nikada ne bi usudio da ih postavi. Pa, ipak, to su osnovna pitanja discipline, ona pitanja – i dalje pitanja bez odgovora – koja su, praktično, disciplini istorije religija udahnula život.
Da li je uopšte moguće odgovoriti na ovakva pitanja? Tvrdnja mnogih naučnika, koje mi danas definišemo kao saznajne istoričare, jeste da jedinstvo mentalnog mora neizostavno da leži u jedinstvu ljudskog uma. Tu perspektivu, koja je prihvaćena i ovde, koristili su takvi naučnici kao što su Mircea Eliade, Caren Armstron i Clod Levy-Stros da opišu zajedničke, no ipak nepovezane mitske sheme u različitim geografskim zonama. Za razliku od Cloda Levy-Strosa koji je koristio saznajne pretpostavke na mikronivou mitske naracije, Eliade i Armstrong su ih koristili na makronivou koji je podrazumevao velike jedinice vere: religiozne sisteme.
Prema Eliadeu, religija je autonomni sistem. Obe reči zaslužuju da budu objašnjene. Sistem znači da su svi fenomeni koji pripadaju jednoj jedinici međusobno povezani i integrisani u složenu strukturu koja ih generira. Budući mentalni proces - taj sistem prati puteve stvorene procenjivačkim pravilima uma. To je njegova jedina «logika», koja ne mora uopšte biti logična u odnosu na standardne formalne logike. Autonomni je suprotno od heteronomnog i znači da religija po svom poreklu i funkciji nije nusproizvod drugih sistema (na primer, ekonomije ili društva), ne zavisi od njih i ne generiše ih. To bi bilo jedno od hermetičnih demistifikacija religije, no ono opšteprihvaćeno i za širu populaciju razumljivije objašnjenje nalazi se u svakom relevantnom rečniku stranih reči gde se kaže da je religija verovanje u natprirodna bića, naročito u Boga... Mi ćemo se ovde zadržati na nekoliko najdominantnijih svetskih religija, odnosno onih koje imaju najveći broj svojih posvećenika.
HRIŠĆANSKA RELIGIJA
Isus Hristos, jevreski prorok iz Nazareta u Galileji, rođen nešto pre početka nove ere i razapet na krstu prema tradiciji, tokom proleća 33. godine nove ere, centar je hrišćanske religije. Njegov život i kratka karijera učitelja i iscelitelja i njegova smrt samožrtvovanjem su opsani u jevanđeljima. Istorijski izvori tog vremena gotovo da ne sadrže ikakav spomen na Isusa; radikalni teološki trend i dalje njegovo postojanje smatra fikcijom, dok ga glavna struja smatra činjenicom, iako neuhvatljivom.
Isus iz jevanđelja bio je sin Marije, žene drvodelje Josifa. Pošto ga je krstio Jovan Krstitelj, prorok kome je kasnije rimski marionetski kralj Irod odsekao glavu, Isus je počeo da propoveda i da čudotvorno isceljuje. Pokušaji da se rekonstruiše njegova originalna poruka potvđuju da je on podučavao kroz priče sa moralnim porukama – što je bio rabinski običaj – i da je najavljivao ustanovljenje Božjeg carstva na zemlji, koje će odbraniti dobre i potlačene...
U četvrtom veku nove ere, kanonizacija hrišćanstva je završena. Ona je sadržana u dvadeset sedam rukopisa koji se nazivaju «Novi zavet», različitih od hebrejske Biblije (Tanakh), ili «Starog zaveta», koji su hrišćani kanonizovali. Novi zavet se sastoji od četiri jevanđelja (Mateje, Marka, Luke i Jovana), Dela svetih apostola (nastavak pisca Jevanđelja koje se pripisuje Luki, za koga se pretpostavlja da je bio učenik apostola Pavla), Poslanica apostola (četrnaest se pripisuje Pavlu, jedna Jakovu, dve Petru, tri Jovanu i jedna Judi) i najzad Apokalipse (Otkrivenja) koje se pripisuje Jovanu. U svoj toj literaturi, Stari zavet obično je interpretiran teološki, jer sadrži proročanstva o dolasku Mesije Isusa Hrista...
Hrišćanski život imao je više dimenzija. Za neke konfesije (katoličku, pravoslavnu, nestorijansku, monofizitsku i anglikansku), liturgijska godina ima posebnu važnost. Dva glavna događaja čiji su akcenti prilično različiti na Istoku i na Zapadu, dominiraju hrišćanskim kalendarom: rođenje Hristovo, ili Božić, tradicionalno slavljen 6. januara a onda prebačen na 25. decembar – što je, slučajno, i festival paganskog boga Mitre, Sol Invictus (Nepobedivo Sunce) – i Hristova smrt na krstu (Veliki Petak) i vaskrsenje (nedelja iza, Uskrs), kojima tradicionalno prethodi četrdesetodnevni post. Evharistija, odnosno pričešće svetom hostijom i svetim vinom, jeste sveta tajna, ritual koji je uveo Hristos lično. Katolici priznaju sedam svetih tajni: krštenje, krizma, evharistija, poslednja pomast, brak, uvođenje u svete redove i pokora. Učestalost evharistijske pričesti zavisi od ispovesti i vremenskog perioda: kod katolika posle Drugog vatikanskog koncila to postaje dnevna praksa; kod pravoslavaca, to je praksa koja se obavlja u dosta dugim intervalima i ne kod svih vernika.
Treba reći, iako su tradicionalno isticale patrijarhalne vrednosti, hrišćanske crkve su, od svojih ranih vekova, otvorile monaške redove za veliki broj žena, koje su na taj način izborile pristup obrazovanju i kulturi i mogle da imaju i određenu nezavisnost koju je u njihovom društvu bilo nemoguće naći na nekom drugom mestu.A posebno treba naglasiti, kao neki uslovljeni zaključak, da je moralni život hrišćana važan kod svih denominacija.
ISLAM
Reč islam potiče iz četvrte forme glagola sa korenom slm: aslama, «pokoriti se» i znači «pokoravanje» (Bogu); musliman je particip aktiva, sa značenjem «onaj koji se pokorava» (Bogu).
Jedna od najvažnijih religija ljudskog roda, Islam, danas je prisutna na svim kontinentima. Dominantna je na Srednjem Istoku, u Maloj Aziji, na Kavkazu, u Severnoj Indiji, u Jugoistočnoj Aziji, u Indoneziji i u Severnoj i Istočnoj Africi.
Drevni semitski polietizam se sreo sa arabizovanim judaizmom i vizantijskim hrišćanstvom u preislamskoj Arabiji. Severne i istočne oblasti su, preko važnih trgovinskih puta, bile pod temeljnim helenističkim i rimskim uticajem. Večno drevno obožavanje tri astralna božanstva – Sunca, Meseca i Venere – do Muhameda je već palo u senku kultova plemenskih bogova. Svako pleme je obožavalo svog glavnog boga ili boginju, u obliku kamena, možda meteorskog porekla, ili drveta ili šumarka. Oni su bili slavljeni u hramovima, davanjem ponuda i žrtvovanjem životinja. Postojanje ponekada zlih duhova (đin) bilo je univerzalno poznato i tako će ostati i u Islamu. Alah («Bog») bio je poštovan zajedno sa važnim arapskim boginjama, i gozbe, proslave i hodočašća predstavljali su standardne aktivnosti. Postojali su i poneki henoteisti (poštovanje jednog boga kao glavnog u mnogobožačkim religijama) i monoteisti, kao u kultu al-Rahmana, a u gradovima u oazama, kao što je Jatrib koji će kasnije biti nazvan Medina, nalazila su se velika i uticajna jevrejska plemena. Prozelitske misije koje su slali hrišćani su uspele da pridobiju neke preobraćenike, ali kao strano otkrivenje i strana biblija, hrišćanstvo nije spremno prihvatano. U šestom veku naše ere, Meka, a svojim Ćaba hramom u kome se nalazio čuveni crni meteorit, predstavljala je religiozni centar centralne Arabije i mali ali važan trgovački grad. Velike razlike između bogatih trgovaca i osiromašenih stanovnika ulice, grube socijalne strukture grada i dekadentni moral celoga života su mučili i pritiskali Muhameda.
Muhamed je rođen u trgovačkoj familiji u Meko oko 570. godine naše ere. Ostavši bez nasleđa, pošto su roditelji i deda umrli, radio je u trgovačkim firmama i u dvadeset petoj godini se oženio udovicom starijom od sebe koja ga je zaposlila kao trgovačkog agenta. Oko 610. godine, tokom jednog od svojih meditativnih povlačenja u pećine u blizini Meke, počeo je da doživljava vizije i slušne halucinacije. Prema tradiciji, arhangel Gavrilo se pred njim pojavio sa knjigom, naređujući Muhamedu: «Čitaj!»... Prema shemi hebrejskog proroka, Muhamed je primio poruke o nenadmašnoj moći Boga i o ukletoj pohlepi i besmrtnosti ljudskih bića uopšte i, posebno, u zajednici u gradu Meka. Jedno vreme, o svojim otkrivenjima koja su uključivala i njegov proročki zadatak, govorio je samo svojoj familiji i najbližim prijateljima, ali krug se širio i počinjao svakodnevno da se sastaje. Posle tri godine, Muhamed je počeo javno da propoveda svoju monoteističku poruku, nailazeći na izvestan prijem. Naredne godine su donele još više otkrivenja koja će oblikovati teologiju Kurana.
JUDAIZAM
Rabinski judaizam izrastao je posle 70. godine naše ere iz grane fariseja, tradicionalnih suparnika konzervativne partije sadukeja, to jest iz škole rabi Hilela koja je postala popularnija od zvaničnije škole Šaman. Hilelov pogled može biti izražen «zlatnim pravilom»: «Ne čini bližnjem svom ono što ne želiš da on tebi čini». Posle 70. godine naše ere, rabin Johana ben Zakai, praćen rabinom Gamalielom II, organizovao je Sanhedrin ili rabinsku skupštinu u Jamni, u Judeji. Generacija iz vremena pada Hrama je proizvela mnogo slavnih tanaima, kao što su Eliezar ben Hirkan, Eleazar ben Azarija, Jošua ben Hanani, Išmail ben Eliša, Akiva ben Josef i drugi... Posle krvavog obračuna sa pobunjenicima Bar Kohbe i Akivinog mučeništva, Sanhedrin je premešten u Galileju. Veliki učitelji Šimon ben Johaj i Meir su povezani sa ovim periodom. Pod rabinom Juda ha-Nasija, Mišna je zaokružena. Sveto pismo judaista zove se Talmud (koji ima dve verzije: jerusalimski i vavilonski), a današnji topografski stožer je Jerusalim...
Zahvaljujući najnovijim arheološkim otkrićima zajednički substratum Hanana je počeo da otkriva neke od svojih tajni. Proroci su podeljeni na «drevne» i na «nove». Drevni proročki rukopisi u stvari sadrže šest istorijskih knjiga: Jošua (Knjiga Isusa Navina), Suci (Knjiga o sudijama), Prva i Druga knjiga o Samuelu, Prva i Druga knjiga o Kraljevima čiji su junaci Isus Navin (Mojsijev naslednik), Samuil, Saul, David, proroci Ilija i Jelisije, sve do vavilonskog osvajanja 587. godine pre nove ere. Novi proročki rukopisi sadrže predzneke i vizije Izaija, Jeremije, Ezekiela i «dvanaestorice» (Osije, Joila, Amosa, Jone, Zaharija i ostalih)...
Počev od trećeg veka pre naše ere, jevrejska religija je dodala svojim ekstra-kanonskim rukopisima izvestan broj apokaliptičkih tekstova koji su opisivali ili putovanja nebom (poput Enohovog ciklusa) ili dolazak novog doba (poput Četvrte Ezrine i Druge Baruhove knjige), ili ponovo kombinaciju vertikalnog uspona na nebo i horizontalnog eshatološkog proročanstva. Pri kraju prvog veka naše ere, pojavila su se dva tipa jevrejskog misticizma: jedan je bio mistička interpretacija Knjige postanja; drugi nazvan «Rad Kočija» - opisuje kočije (merkabah) koje su prevezle Božji presto u viziji proroka Jezekilje. Jedna grana merkabah misticizma, takozvana hekalotska literatura opisuje nebeske dvore kroz koje mistik prolazi na svom putovanju do prestola Božjeg.
Najvažniji jevrejski praznici su Nova Godina (Roš Hašana), Dan pomirenja (Jom Kipur), Praznik senica (Sukot), Posvećenje (Hanuka), Purim, Pasha i Pentekost...
HINDUIZAM
Induska dolina, koja prekriva teritoriju današnjeg Pakistana i severozapadne Indije, bila je mesto veličanstvene kulture (približno savremenika kultura «Plodnog polumeseca»), čiji su centri bili gradovi Mohenđo Daro i Harapa. Već oko 1600. godine pre naše ere, na primer, pre arijevskog osvajanja, ova se kultura raspala. Ona nije imala hramove, a njena kultna mesta verovatno su bila bazeni za ritualna pranja: uistinu, ova dva grada imaju impresivno razvijeni sistem tekuće vode i kanalizacije. Statuete koje prikazuju ženska božanstva čini se dominiraju u ličnom kultu, dok je javni kult bio najverovatnije usredsređen na muška životinjska božanstva. Jedan itifalusni (sa penisom u erekciji) bog, okružen životinjama, identifikovan je kao proto-Šiva. Pasupati, hinduistički bog čije je moguće poreklo prearijevsko.
Oko 1500. godine pre Hrista, Arijci, indoevropski nomadski ratnici, nametnuli su svoju ideologiju osvajača onoj mirnih nenomadskih zemljoradnika u Induskoj dolini. Arijanska literatura, jedina koja je preživela, slika je domorodaca daleko od laskave: oni su bili ili demoni crne kože ili robovi, primitivni obožavaoci falusa. Arijci su bili mesojedi i praktikovali su životinjske žrtve. Kasnije, veda-sveštenici primili su vegetarijansku ishranu.
Hindu sinteze koje formulišu one bazične koncepte koji su svoju vrednost očuvali do današnjih dana, nastale su posle epohe Upanišada, od 500. godine pre Hrista do 500. godine naše ere. Tokom tog perioda, oblikovano je šest tradicionalnih darsana (bukvalno «pogleda»), ili filozofskih škola, zajedno sa sistemom kasta, sa četiri nivoa (asrama) života, sa tradicionalnim zakonom (dharma), razlikom između otkrivenja (sruti), sa tradicijom (smrti), i tako dalje.
Teorija kasti (varane) bila je formulisana u legalnom korpusu smarte: postojala su četiri neprobojna nivoa hinduističkog društva, bramani, ratnici (kšatrija), trgovci-bankari (vaisaja) i sluge (sudra). Muškarci koji su pripadali prvim trima kastama bili su dviđa, ili dva puta rođeni, jer su oni primili upanajanu, ili inicijaciju, od bramana. Oni su, na taj način, imali mogućnost da ispune sva četiri nivoa (asrama) života hindu-muškarca, iako bi se obično zaustavljali na drugom: bramakaraja (učenje), grhasta (glava porodice), vanaprasta (povlačenje u šumu) i sanajasa (odricanje od sveta). Druge četvoroslojne serije objašnjavale su ciljeve (arta) vredne da se u životu kreće ka njima. Prva tri (trivarga) ljudski su ciljevi: arta, ali materijalna dobra; kama ili eros; i darma ili zakon. Četvrti je oslobođenje od bilo kakvog materijalnog cilja (mokša). Trivarga je suprotan mokši na način na koji su prve tri asrame bile suprotne sanijasi.
Gurui: Guru Nanak praćen je nizom od devetorice gurua, ili religioznih šefova; rang je postao nasledan počev od drugog gurua, Angada (1538-1552. n.e.), za kojim su došli Amar Das (1532-1574), Ram Das (1574-1581), Arđan (1581-1606), Har Gobind (1606-1664), Teg Bahadur (1644-1661), Har Krišan (1661-1664), Teg Bahadur (1664-1675) i Gobin Singh (1675-170. Angad je naslikao svetu azbuku Sika (učenika) koristeći pundžebi alfabet. Arđan je započeo građenje Har Mandara, Zlatnog Hrama usred jezera Amritsar, i uspostavio je kanone Sika, Grant Sahib, ili Plemenitu knjigu (kasnije poznatu kao Adi Grant, ili Prva knjiga), sveti rukopis u kome se nalaze Arđanove himne, Japđi, ili sveta molitva, koju je sastavio Nanak, pesme prvih gurua i petnaest preteča – hinduističkih i muslimanskih svetaca među kojima bi Kabir (1380-1460), svetac Banarasa, trebalo da bude Nanakov direktan prethodnik...Ukidanjem svih kastinskih razlika, Gobin Sing postao je vođa moćne armije parija koje su se preobratile u Lavove. Pre smrti on je takođe ukinuo i instituciju gurua. Novi Grant, «Grant deset gurua», bio je sastavljen u njegovu čast, i sadržavao je Japđi Gobinda Singa. Akal Ustat, ili «Pohvalu Stvoritelju», himne koje su posvećene Svetom maču, simbolu božje blagodatne snage, i «Divnu dramu», stihovanu istoriju desetorice gurua.
Popularni hinduizam je mreža rituala i praznika, sezonskih ili vezanih za glavne događaje u životu, što je religiozno nasleđe svakog Indusa. Najvažniji praznici bogova posvećeni su Indri, Krišni, Ganesu, Šivi... Među najčešćim religioznim aktivnostima treba da budu spomenuta hodočašća svetim mestima, što znači, izvorima velikih reka, svetim gradovima kao Što su Varanasi, Vrndavan ili Alahabad, ili velikim religioznim festivalima kao što je Jaganat u Puri.
Danas hermetisti čitavog sveta tumače sadašnjost i prošlost na fonu predskazanja pojedinih religija, iščitavajući budućnost po načelima njenog profetskog sadržaja...
KULTNE KNJIGE
Od kad je sveta svedoci smo da je kultno samo ono što je istovremeno i sakralno, odnosno, religiozno i sveto. Ako govorimo o kultnim knjigama onda sigurno ne grešimo kada kažemo da ih na svetu postoji svega nekoliko. Ono što je hrišćane Biblija (inače, najprodavanija knjiga na svetu svih vremena), za muslimane Kuran, to je za jevreje Talmud. Mnogi bi se, zasigurno, složili da su upravo ove tri knjige i jedine kultne knjige na svetu. No, nikako ne bismo smeli zaboraviti na budiste. Šta je to što je kultno i sveto u Budizmu? Kod njih je filozofija oduvek bila briga svake obrazovane osobe. U davna vremena, ukoliko je čovek uopšte bio obrazovan, prvo obrazovanje koje je dobijao bilo je iz takozvane Četiri Knjige (koje se sastoje od Konfucijanskog štiva, Mencijevih dela, Velikog znanja i Doktrine sredine). Ove četiri knjige su oduvek predstavljale najvažnije, odnosno, kultne i svete tekstove budističke civilizacije...
EMANACIJA
Proces kojim se zamišljalo da razni stepeni stvarnosti ističu iz jedinstvenog, primarnog izvora, koji su monoteisti identifikovali kao Boga. Neki Jevreji, hrišćani i muslimani, uključujući i filozofe i mistike, više su voleli da upotrebljavaju ovu staru metaforu da bi opisali poreklo života umesto konvencionalnijebiblijske priče o Božjem trenutnom stvaranju svih stvari u trenutku vremena.
DOGMA
Kod grčkih (istočnih) hrišćana reč upotrebljavana za opis skrivenih, tajnih tradicija Crkve, koje se mogu samo mistički razumeti i simbolično izraziti. Na Zapadu, dogma je dobila značenje skupa religioznih načela, iskazanih kategorički i autoritativno.
DUH SVETI
Termin koji su koristili rabini, često naizmenično sa Šekinom, da bi označili Božje prisustvo na zemlji. Način da se razlikuje Bog koga možemo da iskusimo i spoznamo od potpuno transcedentnog božanstva koje nam izmiče zauvek. U hrišćanstvu će Duh Sveti postati treća «osoba» Trojstva.
NIRVANA
Doslovno «ugasnuće, utrnuće» kao plamen; gašenje. Budisti ovaj termin koriste za krajnju realnost, cilj i ispunjenje ljudskog života i kraj bola i patnje. Kao i Bog, kraj monoteističkog traženja, ona se ne može definisati racionalno već pripada jednom drugom redu iskustva.
VELIKI BOG
Vrhovno Božanstvo kome su se klanjali mnogi narodi kao jedinom bogu, stvoritelju sveta, i koga je kasnije zamenio panteon pristupačnijih i privlačnijih bogova i boginja. Poznat i kao Nebeski Bog.
Pisac: Zoran Bognar
izvor: Aplauz.net
ŠTA JE, ZAPRAVO, RELIGIJA?
No, ključna pitanja su: Šta je, zapravo, religija? Zbog čega su i racionalni, praktični ljudi svejedno spremni da je prihvate? Zbog čega sve religije ljudskog roda, u svim vremenima, međusobno neverovatno liče? Zašto poreklom nevezani mitovi i rituali imaju slične narativne zaplete ili ritualne sekvence?
Sva ova pitanja čine se naivnim i zbog toga se nijedan ozbiljan naučnik, pogotovu ako je duže vreme proučavao filologiju i istoriju religija, nikada ne bi usudio da ih postavi. Pa, ipak, to su osnovna pitanja discipline, ona pitanja – i dalje pitanja bez odgovora – koja su, praktično, disciplini istorije religija udahnula život.
Da li je uopšte moguće odgovoriti na ovakva pitanja? Tvrdnja mnogih naučnika, koje mi danas definišemo kao saznajne istoričare, jeste da jedinstvo mentalnog mora neizostavno da leži u jedinstvu ljudskog uma. Tu perspektivu, koja je prihvaćena i ovde, koristili su takvi naučnici kao što su Mircea Eliade, Caren Armstron i Clod Levy-Stros da opišu zajedničke, no ipak nepovezane mitske sheme u različitim geografskim zonama. Za razliku od Cloda Levy-Strosa koji je koristio saznajne pretpostavke na mikronivou mitske naracije, Eliade i Armstrong su ih koristili na makronivou koji je podrazumevao velike jedinice vere: religiozne sisteme.
Prema Eliadeu, religija je autonomni sistem. Obe reči zaslužuju da budu objašnjene. Sistem znači da su svi fenomeni koji pripadaju jednoj jedinici međusobno povezani i integrisani u složenu strukturu koja ih generira. Budući mentalni proces - taj sistem prati puteve stvorene procenjivačkim pravilima uma. To je njegova jedina «logika», koja ne mora uopšte biti logična u odnosu na standardne formalne logike. Autonomni je suprotno od heteronomnog i znači da religija po svom poreklu i funkciji nije nusproizvod drugih sistema (na primer, ekonomije ili društva), ne zavisi od njih i ne generiše ih. To bi bilo jedno od hermetičnih demistifikacija religije, no ono opšteprihvaćeno i za širu populaciju razumljivije objašnjenje nalazi se u svakom relevantnom rečniku stranih reči gde se kaže da je religija verovanje u natprirodna bića, naročito u Boga... Mi ćemo se ovde zadržati na nekoliko najdominantnijih svetskih religija, odnosno onih koje imaju najveći broj svojih posvećenika.
HRIŠĆANSKA RELIGIJA
Isus Hristos, jevreski prorok iz Nazareta u Galileji, rođen nešto pre početka nove ere i razapet na krstu prema tradiciji, tokom proleća 33. godine nove ere, centar je hrišćanske religije. Njegov život i kratka karijera učitelja i iscelitelja i njegova smrt samožrtvovanjem su opsani u jevanđeljima. Istorijski izvori tog vremena gotovo da ne sadrže ikakav spomen na Isusa; radikalni teološki trend i dalje njegovo postojanje smatra fikcijom, dok ga glavna struja smatra činjenicom, iako neuhvatljivom.
Isus iz jevanđelja bio je sin Marije, žene drvodelje Josifa. Pošto ga je krstio Jovan Krstitelj, prorok kome je kasnije rimski marionetski kralj Irod odsekao glavu, Isus je počeo da propoveda i da čudotvorno isceljuje. Pokušaji da se rekonstruiše njegova originalna poruka potvđuju da je on podučavao kroz priče sa moralnim porukama – što je bio rabinski običaj – i da je najavljivao ustanovljenje Božjeg carstva na zemlji, koje će odbraniti dobre i potlačene...
U četvrtom veku nove ere, kanonizacija hrišćanstva je završena. Ona je sadržana u dvadeset sedam rukopisa koji se nazivaju «Novi zavet», različitih od hebrejske Biblije (Tanakh), ili «Starog zaveta», koji su hrišćani kanonizovali. Novi zavet se sastoji od četiri jevanđelja (Mateje, Marka, Luke i Jovana), Dela svetih apostola (nastavak pisca Jevanđelja koje se pripisuje Luki, za koga se pretpostavlja da je bio učenik apostola Pavla), Poslanica apostola (četrnaest se pripisuje Pavlu, jedna Jakovu, dve Petru, tri Jovanu i jedna Judi) i najzad Apokalipse (Otkrivenja) koje se pripisuje Jovanu. U svoj toj literaturi, Stari zavet obično je interpretiran teološki, jer sadrži proročanstva o dolasku Mesije Isusa Hrista...
Hrišćanski život imao je više dimenzija. Za neke konfesije (katoličku, pravoslavnu, nestorijansku, monofizitsku i anglikansku), liturgijska godina ima posebnu važnost. Dva glavna događaja čiji su akcenti prilično različiti na Istoku i na Zapadu, dominiraju hrišćanskim kalendarom: rođenje Hristovo, ili Božić, tradicionalno slavljen 6. januara a onda prebačen na 25. decembar – što je, slučajno, i festival paganskog boga Mitre, Sol Invictus (Nepobedivo Sunce) – i Hristova smrt na krstu (Veliki Petak) i vaskrsenje (nedelja iza, Uskrs), kojima tradicionalno prethodi četrdesetodnevni post. Evharistija, odnosno pričešće svetom hostijom i svetim vinom, jeste sveta tajna, ritual koji je uveo Hristos lično. Katolici priznaju sedam svetih tajni: krštenje, krizma, evharistija, poslednja pomast, brak, uvođenje u svete redove i pokora. Učestalost evharistijske pričesti zavisi od ispovesti i vremenskog perioda: kod katolika posle Drugog vatikanskog koncila to postaje dnevna praksa; kod pravoslavaca, to je praksa koja se obavlja u dosta dugim intervalima i ne kod svih vernika.
Treba reći, iako su tradicionalno isticale patrijarhalne vrednosti, hrišćanske crkve su, od svojih ranih vekova, otvorile monaške redove za veliki broj žena, koje su na taj način izborile pristup obrazovanju i kulturi i mogle da imaju i određenu nezavisnost koju je u njihovom društvu bilo nemoguće naći na nekom drugom mestu.A posebno treba naglasiti, kao neki uslovljeni zaključak, da je moralni život hrišćana važan kod svih denominacija.
ISLAM
Reč islam potiče iz četvrte forme glagola sa korenom slm: aslama, «pokoriti se» i znači «pokoravanje» (Bogu); musliman je particip aktiva, sa značenjem «onaj koji se pokorava» (Bogu).
Jedna od najvažnijih religija ljudskog roda, Islam, danas je prisutna na svim kontinentima. Dominantna je na Srednjem Istoku, u Maloj Aziji, na Kavkazu, u Severnoj Indiji, u Jugoistočnoj Aziji, u Indoneziji i u Severnoj i Istočnoj Africi.
Drevni semitski polietizam se sreo sa arabizovanim judaizmom i vizantijskim hrišćanstvom u preislamskoj Arabiji. Severne i istočne oblasti su, preko važnih trgovinskih puta, bile pod temeljnim helenističkim i rimskim uticajem. Večno drevno obožavanje tri astralna božanstva – Sunca, Meseca i Venere – do Muhameda je već palo u senku kultova plemenskih bogova. Svako pleme je obožavalo svog glavnog boga ili boginju, u obliku kamena, možda meteorskog porekla, ili drveta ili šumarka. Oni su bili slavljeni u hramovima, davanjem ponuda i žrtvovanjem životinja. Postojanje ponekada zlih duhova (đin) bilo je univerzalno poznato i tako će ostati i u Islamu. Alah («Bog») bio je poštovan zajedno sa važnim arapskim boginjama, i gozbe, proslave i hodočašća predstavljali su standardne aktivnosti. Postojali su i poneki henoteisti (poštovanje jednog boga kao glavnog u mnogobožačkim religijama) i monoteisti, kao u kultu al-Rahmana, a u gradovima u oazama, kao što je Jatrib koji će kasnije biti nazvan Medina, nalazila su se velika i uticajna jevrejska plemena. Prozelitske misije koje su slali hrišćani su uspele da pridobiju neke preobraćenike, ali kao strano otkrivenje i strana biblija, hrišćanstvo nije spremno prihvatano. U šestom veku naše ere, Meka, a svojim Ćaba hramom u kome se nalazio čuveni crni meteorit, predstavljala je religiozni centar centralne Arabije i mali ali važan trgovački grad. Velike razlike između bogatih trgovaca i osiromašenih stanovnika ulice, grube socijalne strukture grada i dekadentni moral celoga života su mučili i pritiskali Muhameda.
Muhamed je rođen u trgovačkoj familiji u Meko oko 570. godine naše ere. Ostavši bez nasleđa, pošto su roditelji i deda umrli, radio je u trgovačkim firmama i u dvadeset petoj godini se oženio udovicom starijom od sebe koja ga je zaposlila kao trgovačkog agenta. Oko 610. godine, tokom jednog od svojih meditativnih povlačenja u pećine u blizini Meke, počeo je da doživljava vizije i slušne halucinacije. Prema tradiciji, arhangel Gavrilo se pred njim pojavio sa knjigom, naređujući Muhamedu: «Čitaj!»... Prema shemi hebrejskog proroka, Muhamed je primio poruke o nenadmašnoj moći Boga i o ukletoj pohlepi i besmrtnosti ljudskih bića uopšte i, posebno, u zajednici u gradu Meka. Jedno vreme, o svojim otkrivenjima koja su uključivala i njegov proročki zadatak, govorio je samo svojoj familiji i najbližim prijateljima, ali krug se širio i počinjao svakodnevno da se sastaje. Posle tri godine, Muhamed je počeo javno da propoveda svoju monoteističku poruku, nailazeći na izvestan prijem. Naredne godine su donele još više otkrivenja koja će oblikovati teologiju Kurana.
JUDAIZAM
Rabinski judaizam izrastao je posle 70. godine naše ere iz grane fariseja, tradicionalnih suparnika konzervativne partije sadukeja, to jest iz škole rabi Hilela koja je postala popularnija od zvaničnije škole Šaman. Hilelov pogled može biti izražen «zlatnim pravilom»: «Ne čini bližnjem svom ono što ne želiš da on tebi čini». Posle 70. godine naše ere, rabin Johana ben Zakai, praćen rabinom Gamalielom II, organizovao je Sanhedrin ili rabinsku skupštinu u Jamni, u Judeji. Generacija iz vremena pada Hrama je proizvela mnogo slavnih tanaima, kao što su Eliezar ben Hirkan, Eleazar ben Azarija, Jošua ben Hanani, Išmail ben Eliša, Akiva ben Josef i drugi... Posle krvavog obračuna sa pobunjenicima Bar Kohbe i Akivinog mučeništva, Sanhedrin je premešten u Galileju. Veliki učitelji Šimon ben Johaj i Meir su povezani sa ovim periodom. Pod rabinom Juda ha-Nasija, Mišna je zaokružena. Sveto pismo judaista zove se Talmud (koji ima dve verzije: jerusalimski i vavilonski), a današnji topografski stožer je Jerusalim...
Zahvaljujući najnovijim arheološkim otkrićima zajednički substratum Hanana je počeo da otkriva neke od svojih tajni. Proroci su podeljeni na «drevne» i na «nove». Drevni proročki rukopisi u stvari sadrže šest istorijskih knjiga: Jošua (Knjiga Isusa Navina), Suci (Knjiga o sudijama), Prva i Druga knjiga o Samuelu, Prva i Druga knjiga o Kraljevima čiji su junaci Isus Navin (Mojsijev naslednik), Samuil, Saul, David, proroci Ilija i Jelisije, sve do vavilonskog osvajanja 587. godine pre nove ere. Novi proročki rukopisi sadrže predzneke i vizije Izaija, Jeremije, Ezekiela i «dvanaestorice» (Osije, Joila, Amosa, Jone, Zaharija i ostalih)...
Počev od trećeg veka pre naše ere, jevrejska religija je dodala svojim ekstra-kanonskim rukopisima izvestan broj apokaliptičkih tekstova koji su opisivali ili putovanja nebom (poput Enohovog ciklusa) ili dolazak novog doba (poput Četvrte Ezrine i Druge Baruhove knjige), ili ponovo kombinaciju vertikalnog uspona na nebo i horizontalnog eshatološkog proročanstva. Pri kraju prvog veka naše ere, pojavila su se dva tipa jevrejskog misticizma: jedan je bio mistička interpretacija Knjige postanja; drugi nazvan «Rad Kočija» - opisuje kočije (merkabah) koje su prevezle Božji presto u viziji proroka Jezekilje. Jedna grana merkabah misticizma, takozvana hekalotska literatura opisuje nebeske dvore kroz koje mistik prolazi na svom putovanju do prestola Božjeg.
Najvažniji jevrejski praznici su Nova Godina (Roš Hašana), Dan pomirenja (Jom Kipur), Praznik senica (Sukot), Posvećenje (Hanuka), Purim, Pasha i Pentekost...
HINDUIZAM
Induska dolina, koja prekriva teritoriju današnjeg Pakistana i severozapadne Indije, bila je mesto veličanstvene kulture (približno savremenika kultura «Plodnog polumeseca»), čiji su centri bili gradovi Mohenđo Daro i Harapa. Već oko 1600. godine pre naše ere, na primer, pre arijevskog osvajanja, ova se kultura raspala. Ona nije imala hramove, a njena kultna mesta verovatno su bila bazeni za ritualna pranja: uistinu, ova dva grada imaju impresivno razvijeni sistem tekuće vode i kanalizacije. Statuete koje prikazuju ženska božanstva čini se dominiraju u ličnom kultu, dok je javni kult bio najverovatnije usredsređen na muška životinjska božanstva. Jedan itifalusni (sa penisom u erekciji) bog, okružen životinjama, identifikovan je kao proto-Šiva. Pasupati, hinduistički bog čije je moguće poreklo prearijevsko.
Oko 1500. godine pre Hrista, Arijci, indoevropski nomadski ratnici, nametnuli su svoju ideologiju osvajača onoj mirnih nenomadskih zemljoradnika u Induskoj dolini. Arijanska literatura, jedina koja je preživela, slika je domorodaca daleko od laskave: oni su bili ili demoni crne kože ili robovi, primitivni obožavaoci falusa. Arijci su bili mesojedi i praktikovali su životinjske žrtve. Kasnije, veda-sveštenici primili su vegetarijansku ishranu.
Hindu sinteze koje formulišu one bazične koncepte koji su svoju vrednost očuvali do današnjih dana, nastale su posle epohe Upanišada, od 500. godine pre Hrista do 500. godine naše ere. Tokom tog perioda, oblikovano je šest tradicionalnih darsana (bukvalno «pogleda»), ili filozofskih škola, zajedno sa sistemom kasta, sa četiri nivoa (asrama) života, sa tradicionalnim zakonom (dharma), razlikom između otkrivenja (sruti), sa tradicijom (smrti), i tako dalje.
Teorija kasti (varane) bila je formulisana u legalnom korpusu smarte: postojala su četiri neprobojna nivoa hinduističkog društva, bramani, ratnici (kšatrija), trgovci-bankari (vaisaja) i sluge (sudra). Muškarci koji su pripadali prvim trima kastama bili su dviđa, ili dva puta rođeni, jer su oni primili upanajanu, ili inicijaciju, od bramana. Oni su, na taj način, imali mogućnost da ispune sva četiri nivoa (asrama) života hindu-muškarca, iako bi se obično zaustavljali na drugom: bramakaraja (učenje), grhasta (glava porodice), vanaprasta (povlačenje u šumu) i sanajasa (odricanje od sveta). Druge četvoroslojne serije objašnjavale su ciljeve (arta) vredne da se u životu kreće ka njima. Prva tri (trivarga) ljudski su ciljevi: arta, ali materijalna dobra; kama ili eros; i darma ili zakon. Četvrti je oslobođenje od bilo kakvog materijalnog cilja (mokša). Trivarga je suprotan mokši na način na koji su prve tri asrame bile suprotne sanijasi.
Gurui: Guru Nanak praćen je nizom od devetorice gurua, ili religioznih šefova; rang je postao nasledan počev od drugog gurua, Angada (1538-1552. n.e.), za kojim su došli Amar Das (1532-1574), Ram Das (1574-1581), Arđan (1581-1606), Har Gobind (1606-1664), Teg Bahadur (1644-1661), Har Krišan (1661-1664), Teg Bahadur (1664-1675) i Gobin Singh (1675-170. Angad je naslikao svetu azbuku Sika (učenika) koristeći pundžebi alfabet. Arđan je započeo građenje Har Mandara, Zlatnog Hrama usred jezera Amritsar, i uspostavio je kanone Sika, Grant Sahib, ili Plemenitu knjigu (kasnije poznatu kao Adi Grant, ili Prva knjiga), sveti rukopis u kome se nalaze Arđanove himne, Japđi, ili sveta molitva, koju je sastavio Nanak, pesme prvih gurua i petnaest preteča – hinduističkih i muslimanskih svetaca među kojima bi Kabir (1380-1460), svetac Banarasa, trebalo da bude Nanakov direktan prethodnik...Ukidanjem svih kastinskih razlika, Gobin Sing postao je vođa moćne armije parija koje su se preobratile u Lavove. Pre smrti on je takođe ukinuo i instituciju gurua. Novi Grant, «Grant deset gurua», bio je sastavljen u njegovu čast, i sadržavao je Japđi Gobinda Singa. Akal Ustat, ili «Pohvalu Stvoritelju», himne koje su posvećene Svetom maču, simbolu božje blagodatne snage, i «Divnu dramu», stihovanu istoriju desetorice gurua.
Popularni hinduizam je mreža rituala i praznika, sezonskih ili vezanih za glavne događaje u životu, što je religiozno nasleđe svakog Indusa. Najvažniji praznici bogova posvećeni su Indri, Krišni, Ganesu, Šivi... Među najčešćim religioznim aktivnostima treba da budu spomenuta hodočašća svetim mestima, što znači, izvorima velikih reka, svetim gradovima kao Što su Varanasi, Vrndavan ili Alahabad, ili velikim religioznim festivalima kao što je Jaganat u Puri.
Danas hermetisti čitavog sveta tumače sadašnjost i prošlost na fonu predskazanja pojedinih religija, iščitavajući budućnost po načelima njenog profetskog sadržaja...
KULTNE KNJIGE
Od kad je sveta svedoci smo da je kultno samo ono što je istovremeno i sakralno, odnosno, religiozno i sveto. Ako govorimo o kultnim knjigama onda sigurno ne grešimo kada kažemo da ih na svetu postoji svega nekoliko. Ono što je hrišćane Biblija (inače, najprodavanija knjiga na svetu svih vremena), za muslimane Kuran, to je za jevreje Talmud. Mnogi bi se, zasigurno, složili da su upravo ove tri knjige i jedine kultne knjige na svetu. No, nikako ne bismo smeli zaboraviti na budiste. Šta je to što je kultno i sveto u Budizmu? Kod njih je filozofija oduvek bila briga svake obrazovane osobe. U davna vremena, ukoliko je čovek uopšte bio obrazovan, prvo obrazovanje koje je dobijao bilo je iz takozvane Četiri Knjige (koje se sastoje od Konfucijanskog štiva, Mencijevih dela, Velikog znanja i Doktrine sredine). Ove četiri knjige su oduvek predstavljale najvažnije, odnosno, kultne i svete tekstove budističke civilizacije...
EMANACIJA
Proces kojim se zamišljalo da razni stepeni stvarnosti ističu iz jedinstvenog, primarnog izvora, koji su monoteisti identifikovali kao Boga. Neki Jevreji, hrišćani i muslimani, uključujući i filozofe i mistike, više su voleli da upotrebljavaju ovu staru metaforu da bi opisali poreklo života umesto konvencionalnijebiblijske priče o Božjem trenutnom stvaranju svih stvari u trenutku vremena.
DOGMA
Kod grčkih (istočnih) hrišćana reč upotrebljavana za opis skrivenih, tajnih tradicija Crkve, koje se mogu samo mistički razumeti i simbolično izraziti. Na Zapadu, dogma je dobila značenje skupa religioznih načela, iskazanih kategorički i autoritativno.
DUH SVETI
Termin koji su koristili rabini, često naizmenično sa Šekinom, da bi označili Božje prisustvo na zemlji. Način da se razlikuje Bog koga možemo da iskusimo i spoznamo od potpuno transcedentnog božanstva koje nam izmiče zauvek. U hrišćanstvu će Duh Sveti postati treća «osoba» Trojstva.
NIRVANA
Doslovno «ugasnuće, utrnuće» kao plamen; gašenje. Budisti ovaj termin koriste za krajnju realnost, cilj i ispunjenje ljudskog života i kraj bola i patnje. Kao i Bog, kraj monoteističkog traženja, ona se ne može definisati racionalno već pripada jednom drugom redu iskustva.
VELIKI BOG
Vrhovno Božanstvo kome su se klanjali mnogi narodi kao jedinom bogu, stvoritelju sveta, i koga je kasnije zamenio panteon pristupačnijih i privlačnijih bogova i boginja. Poznat i kao Nebeski Bog.
Pisac: Zoran Bognar
izvor: Aplauz.net
Shade- Elita
-
Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Religije sveta
od Shade Pon Mar 28, 2011 9:50 pm
Amiši
Nastanak i istorija
Amiši su rođeni iz anabaptističkog pokreta u Švajcarskoj 1525. godine. Anabaptisti dolaze u sukob s rimokatoličkim i protestanskim krilom u okviru hriscanstva u pitanju pravilnog tumačenja i pokornosti Novog zaveta. Anabaptisti su smatrali da je krštenje za svakog hrišćanina dvostruki čin, jednom kada se rodi i drugi put kada odraste, znači po principu slobodnog izbora. Shodno tome anabaptizam bi u prevodu značio "dvaput kršten". Godina 1525. je godina velikog progona anabaptista Švajcarske od strane udruženih rimokatolika i protestanata, u kojem je oko hiljadu anabaptista ubijeno. Godine 1693. anabaptisti pokrajine Alzas, današnja Francuska, zajedno sa švajcarskim anabaptistima vrše separaciju i formiraju amišku crkvu. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, suočeni sa problemima zbog svog religijskog verovanja, te pritisnuti ekspanzijom tehnologizacije života u Evropi, Amiši vrše egzodus u Ameriku. Brojka od 5000 ljudi, koliko je brojala amiška zajednica u Americi po dolasku, narasla je do 150 000, koliko ih danas tamo živi. Razasuti su u dvadeset dve države SAD, a ima ih i u Ontario, Kanada. Najveći broj Amiša živi u Ohaju, Indijani, Ajovi, te u Pensilvaniji, posebno na području Lančestera, njih oko 21, 000.
Religija
Godine 1632. anabaptisti deklarišu anabaptističku konfensionalnu veru, u obliku svoje pisane, teološke riječi. Sledeći Bibliju, veruju da je Isus božji sin, a crkva telo Hrista, kroz koju se sprovodi božija misija na zemlji. U kontekstu toga, puno pažnje pridaju besprekornoj čistoći "hristovog tela". Amiši akcent vere stavljaju na njeno praktično ispoljavanje, a manje na suštu, pisanu reč.
Amiši naglašavaju važnost pokornosti, dobročinstva i jednostavnosti kao principa na kojima se bazira hrišćanski život. Sledeći anabaptističku tradiciju, veruju da su hrišćani pozvani da slede primer Hristovog neodupiranja. Veruju da hrišćani ne treba da koriste nasilje ili pribegavaju sili, te kao takvi ne učestvuju u bilo kakvim vojnim aktivnostima. Principijelni u svom verovanju u božiju reč, ne popuštaju pod pritiscima crkve ili države čak i kada to rezultira omalovažavanjem ili zatvorom. Konačno, Amiši ističu da religiozno verovanje mora biti praktikovano, a ne samo prividno prikazano. Oblačeći se jednostavno, živeći po manirima skromnosti, pomažući susedstvu, trude se da istinski ispolje svoju veru. Amišima je bila otežana mogućnost javne religijske službe. Tako se s vremenom razvila amiška kućna religijska aktivnost.
Danas, oni praktikuju verska okupljanja svake druge nedelje po tri sata, svaki put u drugom domu. Ova specifičnost kućne religijske službe izdvaja Amiše iz kruga ostalih krila anabaptističkog reda koji religiozni obred obavljaju u tipičnim hrišćanskim crkvenim objektima. Zbog toga su Amiši, iz čisto praktičnih razloga, podeljeni u crkvene distrikte, od kojih svaki, uključujući i decu, broji najviše 150 osoba. Biskup je odgovoran za duhovno i administrativno vođenje procesije, kao i za oficijelno rukovođenje venčanjima i sahranama. Zanimljiv je način biranja novog biskupa. Glasanjem se bira pet odraslih muškaraca. Zatim se svakom od njih daje mogućnost uzimanja jedne od pet ponuđenih Biblija. Međutim, samo u jednoj od njih nalazi se poseban beli papir. Onaj koji slučajnim izborom uzme tu Bibliju, postaje novi biskup.
Religijska služba se vrši na nemačkom, maternjem jeziku Amiša. Vernici sede raspoređeni u nekoliko soba licima okrenuti prema biskupu, koji sedi u sredini centralne prostorije. Na početku molitve svi zajedno dvaput kleknu. U religijskom obredu zajedno učestvuju i stari i mladi Amiši. Čitav molitveni obred protiče u znaku dobročinstva, jednostavnosti i tradicije. Tokom obreda vrši se religijsko pevanje iz knjige himni, napisane u šesnaestom vieku, pod imenom Ausbund1. Himne se pevaju napamet u vrlo sporom ritmu, tako da je dužina jedne pesme oko petnaest minuta. Žene nemaju praktičnog učešća u religijskoj službi, a zadužene su za pripremanje obroka nakon obreda.
Odevanje, običaji i obrazovanje
U pogledu obrazovanja Amiši strogo poštuju tradiciju stare amiške kulture. Dečaci i odrasli muškarci nose pantalone koje su uvek, tamno plave ili crne boje. Uz njih često nose i tregere. Košulje, kao ni pantalone, ne smeju biti pocepane, niti imati pruge. Plava, zelena, ljubicasta, braon - smatraju se doličnim za ženske haljine jednostavnog kroja. Iste boje su prikladne i za muške košulje. Ženske haljine su visokog okovratnika, uvek sa dugim rukavima. Takođe, žene uvijek nose lanene kapice na glavama, a muškarci, kao i dečaci, stavljaju šešire pri izlasku iz kuće. Muškarci koriste dugmad na odeći, za razliku od žena kojima je to dopušteno samo do petnaeste godine. Nakon tog perioda ne, jer Amiši, pozivajući se na Bibliju, smatraju dugmad suviše kaloričnim i modernim. Žene ne koriste kapute ili jakne, već umesto njih koriste velike pletene šalove kojima se ogrnu prilikom izlaska. Razlog za to jeste amiški princip življenja koji sugeriše da žena nakon udaje najveći deo vremena treba da provodi u kući. One su zadužene za kompletan proces krojenja i šivenja odeće u amiškoj zajednici.
Amiši se uvijek žene u periodu jeseni, u životnoj dobi od 16 do 17 godina, kada i zvanično pristupaju amiškoj crkvi, te se tim činom obavezuju na vernost amiškoj zajednici. To bi, po anabaptističkoj tradiciji, predstavljao momenat drugog krštenja. Sve dotad mladi Amiši imaju pravo slobodnog izbora o ostanku u zajednici ili izlasku iz nje. Danas svega oko 3% njih izabere odlazak iz zajednice, a nekada se taj procenat penjao i do 20%. Na slavlju se okupi veliki broj zvanica, njih 300-500. Zanimljivo je da mladi bračni par ne živi skupa od momenta ženidbe, odnosno udaje. Naime, prvih šest mjeseci svakog vikenda posećuju nekog od zvanica sa ženidbenog slavlja i u njegovom domu provode skupa dva dana. Nakon toga, ponedeljkom mladoženja odlazi svojoj, a mlada svojoj kući, do sledećeg vikenda i tako šest mjeseci, nakon čega počinju zajednički život. Amiške porodice u proseku broje od 6-10 djece. Muškarci puštaju bradu od momenta kada se ožene i više je ne briju do kraja života. Za Amiše, svi izvan njihove životne zajednice su Englezi i tako ih nazivaju. Amiši se obrazuju na nivou osnovne škole koja traje osam godina i sprovodi se na principu četiri obrazovna nivoa: čitanje, pisanje, aritmetika i učenje o staroj amiškoj kulturi putem biblijskih nauka. Nastava se obavlja na nemačkom jeziku. Amiški običaji nalažu da se deca već u ranim godinama aktivno uključuju na poslovima farme. Tako Amiši đaci pre ili posle škole napasaju stoku, rade u polju i sl. Amiši uređuju svoje novine, The Budget, koje su zasnovane na principu kratkih dopisničkih vesti o novostima u amiškoj zajednici datih regiona.
Perspektive Amiša
Vreme i sredina u kojoj Amiši žive i koji su, hteli to ili ne, sastavni deo, nalažu im neke kompromise sa modernim načinom života današnjice. Put za iznalaženje najbezbolnijeg rešenja leži u kombinaciji tradicionalno-istorijskog i progresivno-današnjeg. Tako danas Amiši ne poseduju automobile, ali koriste usluge javnog prevoza, ne koriste električnu energiju, ali se služe 12V baterijama, telefonska linija veže farme, ali se ne koriste telefonima u kućama, itd. Amiši su spremni na promene, ali ne ako to ugrožava tradiconalne vrednosti njihove zajednice i etničkog identiteta. Žele koristiti dostignuća moderne tehnologije, ali ako ta dostignuća destabiliziraju njihovu zajednicu i njihovu porodicu, Amiši ih smatraju nepoželjnim. Kako jedan biskup kaže: "Ne postoji ništa loše u korištenju kola, samo pitanje je kuda će to odvesti našu sledeću generaciju. Takođe, ni električna energija sama po sebi ne predstavlja problem, već sve one stvari koje dolaze njenom upotrebom".
Biološka reprodukcija, kulturno-etnički otpor, kulturni kompromis, čine Amiše najzanimljivijom ali ujedno i najizolovanijom nacinalnom zajednicom modernog društva u dvadesetom veku. zajednice koji su preuzeli anabaptističko vjerovanje od menonita. Do 17. veka živeli su u zajednicama u Švajcarskoj, Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj, no kako su bili izloženi progonu zbog svojih ncuskoj, Holandiji i Njemačkoj, no kako su bili izloženi progonu zbog svojih verovanja, početkom 18. veka neke skupine s nemačkog govornog područja koje su pripadale staroj amiškoj Menonitskoj crkvi, emigrirale su u Severnu Ameriku, gde su osnovale kolonije. Prvi talas migracija (1727-1790) odveo ih je u Pensilvaniju, no u drugom su se (1815-1865) proširili na Ohio, New Yourk, Indianu i Illinois.
Trenutno oko 130 000 Amiša žive u SAD-u u verskim zajednicama koje su nezavisne i izolovane od ostatka američkog društva, jer im njihova verska načela ne dopuštaju da učestvuju u svetovnom životu i da preuzimaju vrednosti vanjskog svijeta. Stoga se Amiši žene unutar svoje zajednice i žive u ruralnim područjima. Život im se zasniva na poljoprivredi, ali izbegavaju upotrebu modernih oruđa, kao što je struja. Čak se i u oblačenju klone savremenosti, pa njihova odeća odražava evropske modne stilove iz vremena kada su se počeli seliti.
Brakovi unutar zajednica i očinske linije nasleđivanja učvršćuju društvenu strukturu amiške zajednice, koja se zasniva na porodici. Ideal poljoprivrede kao načina života ohrabruje osnivanje malih porodičnih preduzeća. Farme vode porodice u kojima svi članovi sarađuju.
Endogamija je rezultat genetske izolacije amiške zajednice i uzrokovala je mnoge nasledne bolesti i fizičke anomalije, kao što je distrofija mišića, hemofilija i patuljast rast.
Prisutnost vanjskog sveta potkopala je želju Amiša za izolacijom i prisilila ih da se suoče sa stvarnošću. Zbog toga članovi kongregacije danas prihvataju rad izvan zajednice i učestvuju kao svi drugi građani u društvenom životu u raznim državama u kojima su se nastanili; plaćaju poreze i izlaze na izbore. Međutim, unutrašnja pravila njihovog reda ipak ne dopuštaju članovima da služe vojsku, da se bave politikom ili da prihvataju ikakve državne subvencije.
Zajednice u starom redu amiške Menonitske crkve formiraju se od 20 do 30 porodičnih jezgra unutar okruga svaka ima vlastitu crkvu.
Standardi ponašanja Amiša zasnivaju se na njihovoj interpretaciji Svetog pisma. Ako član prekrši moralni ili vjerski zakon, zajednica odlučuje hoće li ga izbaciti, što je vrlo ozbiljna kazna. Dok je izbačen, nijedan se član zajednice ne sme druziti s prestupnikom.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Religije sveta
od Khallu Pon Mar 28, 2011 9:58 pm
BUDIZAM
Šta je budizam?
"Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio,
već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo."
Buda Šakjamuni
Ove Budine reči jasno izdvajaju budizam od onog što uobičajeno nazivamo religijom i pokazuju da je budizam praktičan pristup, namenjen stvarnom životu. Upitan zbog čega i čemu podučava druge, Buda je odgovorio:
"Prenosim Učenje jer vi i sva ostala bića tragate za srećom, pokušavajući da izbegnete patnju. Ja vam otkrivam stvari kakve jesu".
Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Ćo. I jedno i drugo znači "stvari kakve jesu". Razumevanje "stvari kakve jesu" predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće. Sam Buda je ujedno učitelj, primer, zaštitnik i prijatelj. On svakome otvara mogućnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg blaženstva i da pri tom ka oslobodjenju i prosvetljenju usmerava i druge.
Buda je pre više od 2500 godina imao jedinstvene uslove da prenosi svoje Učenje: rodio se u visoko razvijenoj kulturi, živeo okružen izuzetno nadarenim ljudima i nakon prosvetljenja imao pred sobom punih 45 godina da pokazuje metode koje vode spoznaji uma. To objašnjava bogatstvo i širinu Učenja (Darme): Kandjur, Budina originalna kazivanja, sastoji se od 108 tomova sa 84000 korisnih predavanja, dok su kasnije nastali komentari Kandjura -Tendjur, uobličeni u još 254 isto tako obimne knjige.
Zato je Buda, osvrnuvši se na svoj celokupni život, mirno zaključio:
"Mogu srećan da umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam prenesem sve što vam može pomoći."
Buda
"Duboki uvidi i mnogobrojni metodi koje donosi budizam fasciniraju i nadahnjuju sve veći broj ljudi Zapadnih kultura - za njih, Buda je oličenje vanvremenog ogledala sveprožimajucih potencijala uma."
Lama Ole Nidal
Buda je rođen u severnoj Indiji sredinom VI veka p.n.e. u kraljevskoj porodici. Mladi princ je do svoje 29. godine, uživajući izuzetne privilegije, znao samo za radost - da bi, kada je po prvi put napustio palatu, njegov svet bio "iz temelja" uzdrman. Tokom tri dana, naišao je, prvo na bolesnog čoveka, zatim na starca i na mrtvaca, na kraju. Shvatanje o neizbežnosti starosti, bolesti i smrti duboko ga je potreslo: video je samo prolazne stvari - ničeg trajnog nigde nije bilo. Sledećeg jutra prošao je pored jogija uronjenog u meditaciju ... i umovi su im se sreli. Nadahnut ovim princ je napustio dom i porodicu - lutao je zemljom u potrazi za učenjima koji omogućavaju prevazilaženje smrti i patnje. Najbolji učitelji tog vremena su mu prenosili učenja, ali ga nijedno od njih nije moglo dovesti do konačnog ostvarenja.
Nakon šest godina meditacije, on je, na mestu koje se i danas zove Bodgaja, seo ispod drveta čvrsto odlučivši da se neće pomeriti dok ne postigne svoj cilj ... i nakon nedelju dana, na svoj 35-ti rodjendan, spoznao je pravu prirodu uma: postao je Buda - Probuđeni. Prosvetljenje je rastopilo poslednje velove koje zaklanjaju um - prostor i energija, u njemu i izvan njega, slili su se u jedno - i postao je vanvremena, sveznajuća svesnost. Svakim atomom svoga tela sve je znao i bio je sve.
Narednih 45 godina Buda je hiljade nadarenih učenika podučavao metodama za postizanje prosvetljenja.
Škole budizma
"Buda je podučavao, ne prema onome što je znao, već prema nivou i potrebama učenika."
Lama Ole Nidal
Buda je "radio" zarad dobrobiti tri tipa ljudi. Oni koji su želeli da izbegnu patnju, dobili su učenja o uzroku i posledici koja su nazvana Teravada ili "Mali put".
Onima koji su želeli da urade više za druge, data su učenja Mahajane ili "Velikog Puta" - učenja o saosećanju i mudrosti.
Ljudima sa snažnim poverenjem u sopstvenu Buda prirodu - koji u njemu nisu videli boga, osobu ili neku spoljašnju silu, već ogledalo sopstvenog uma - Buda je preneo učenja Vadjrajane ili "Dijamantskog puta". Njima se Buda manifestovao u formi energije i svetlosti ili je direktno, kao tok svesnosti, prenosio uvid u prosvetljenje.
Na ovom najvišem nivou cilj je puni razvoj uma - spontanost i lakoća Mahamudre. Osnovu, put i cilj ovog najvišeg uvida, pod različitim nazivima, prenose tri stare škole tibetanskog budizma: Njingma, Sakja i Kadju.
Prosvetljenje
"Svi atomi trepere od radosti, sjedinjeni ljubavlju...i sve donosi svežinu, smisao i blista neogranicenim potencijalima. Svako biće - bilo ovde ili negde daleko, svesno toga ili ne - pojavljuje se kao Buda..."
Lama Ole Nidal
Buda je, pre više od 2550. godina, spoznao da je um - nikad rodjen i besmrtan - jasna svetlost. Iako se tela, misli i osećanja pojavljuju, menjaju i nestaju, sam um, koji je otvoreni, jasni i beskrajni prostor je nepovrediv i neuništiv. Kada je Buda ostvario oslobodjenje, prestao je da sebe doživljava kao metu - nije više bio telo podložno bolestima, starosti i smrti, niti misli i osećanja koja se neprestano menjaju i nestaju. Postao je blistava svesnost. To je dovelo do prosvetljenja, spoznaje da nema odvojenosti izmedju prostora i energije ni u jednom trenutku, ni na jednom mestu. Znao je sve i svega bio svestan. Osećao je najvišu radost i izražavao neizmernu ljubav koja sve sjedinjuje i pokreće.
Meditacija
"Samo je pitanje vremena, kada ćemo meditacijom ostvariti postojano stanje radosti. Nijedan od spoljašnjih uzroka ne može doneti sreću koja već ne postoji u nama."
Lama Ole Nidal
U budizmu, meditacija predstavlja "nenaporno ostajanje u onome što jeste". Ovo stanje može biti ostvareno umirivanjem i usredsređivanjem uma, kada se spoznaju mudrost i saosećanje, ili radom sa energetskim kanalima tela i meditacijom na svetlosne forme Buda.
Najdelotvorniji metod, ukoliko smo u stanju da ga koristimo, je poistovećivanje sa vlastitom Buda prirodom, i doživljaj da smo u Čistoj Zemlji - oba metoda pripadaju Dijamantskom Putu. Kada nema odvojenosti izmedju posmatrača, posmatranog i samog čina posmatranja tokom i izmedju meditacija cilj - Mahamudra, je ostvaren.
Karma
"Kao što naše pređašnje misli, reči i dela tvore naše sadašnje stanje - mi upravo ovoga trena sejemo seme svoje budućnosti."
Lama Ole Nidal
U budizmu reč karma ne znači "sudbina" već "delo" ili "uzrok i posledica". Najjednostavnije rečeno, svaka aktivnost, pozitivna ili negativna, ostavlja utiske u umu. Pošto sadržaji uma uslovljavaju način na koji doživljavamo svet, negativni utisci neizbežno vode budućoj patnji. Tako svojim mislima, rečima i delima sejemo seme budućih iskustava. Prema tome, u našim je rukama moć da primenjujući ovo shvatanje, promenimo svoje živote.
Upotrebljeno na pravi način, razumevanje karme donosi slobodu oblikovanja sopstvene budućnosti. Dijamanski put koristi veoma delotvorne metode kojima se utisci štetnih dela uklanjaju iz uma. Njihovom primenom možemo se osloboditi svega što bi u budućnosti dozrelo u vidu teških stanja i neprijatnih situacija. Meditacijom je moguće čak i prevazići celokupan proces uzroka i posledice.
Ako, ipak ne izaberemo da radimo sa svojim umom, nećemo imati nikakvu kontrolu i jednostavno ćemo biti žrtve sopstvenih dela.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Khallu Pet Apr 15, 2011 12:40 am
“Želim naglasiti da svrha religije nije izgradnja prelijepih crkava i hramova, već njegovanje pozitivnih ljudskih svojstava kao što su tolerancija, velikodušnost i ljubav. Temelj budizma i hrišćanstva, kao i ostalih velikih svjetskih religija, jeste uvjerenje da nam treba smanjiti vlastitu sebičnost i služiti drugima.”-DALAJ LAMA
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Khallu Pon Maj 30, 2011 1:12 am
Da li nas religija čini srećnijim?
Pojedini istraživači toliko su sigurni da religija čini ljude srećnijim i zdravijim da žele da doktori počnu da je prepisuju kao lek.
Jedno od novijih otkrića ukazuje na to da religija štiti ljude od depresije. Međutim, sudeći po analizi sprovedenoj 2003. godine, koja je kombinovala rezultate 147 različitih studija, religioznost predstavlja svega 1 odsto ukupnih faktora koji mogu uticati na depresiju. Ako religija ima ovako malu korelaciju sa depresijom, možda ne predstavlja ni prevelik faktor kada je sreća u pitanju.
Ovakve sumnje svoje uporište imaju i u poređenju stanovništva različitih zemalja. Veliki deo istraživanja koja religiju dovode u vezu sa srećom rađen je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su izrazito religiozni ljudi za nijansu srećniji od ostatka populacije. Istraživači su ove rezultate uzeli kao univerzalan zaključak, ali postoje mesta poput Holandije i Danske, gde ova tvrdnja jednostavno nije tačna.
Odakle ovakva razlika?
Religozne osobe u Americi čine većinu, ali manjinu u Danskoj i Holandiji. Osećaj da ste deo veće celine svakako može biti jako utešan, ali ako ste pripadnik manjinske grupe to može izazvati određenu dozu stresa. Etničke manjine širom sveta ne nalaze se u zavidnom položaju i njihovi pipadnici najčešće imaju povišen krvni pritisak i brojne druge probleme koji su indikator povišenog stresa.
Ako religija doprinosi našoj ukupnoj sreći, onda bi stanovništvo u visoko religioznim zemljama trebalo da bude srećnije. Ipak, čini se da je istina potpuna suprotnost ovoj tvrdnji.
Sudeći po istraživanju koje je sproveo Gallup 2010. godine najsrećnije zemlje su Danska, Norveška, Švedska i Holandija. Ovo su zemlje sa najmanje religioznim stanovništvom u svetu.
Zašto su stanovnici evropskih zemalja toliko srećni? Njihova sreća rezultat je kombinacije nacionalnog bogatstva i njegove redistribucije narodu, tako da se plaćanje poreza može smatrati pozitivnim potezom.
Zapravo, plaćanje poreza nije ono što građane čini srećnima, već krajni rezultat tog čina – država koja se brine o svojim građanima i obezbeđuje im siguran život a ne samo osnovnu egzistenciju.
U žargonu religijskih studija, socijalne demokratije prisutne u Evropi građanima obezbeđuju dugoročnu sigurnost i mali broj ljudi primoran je da brine o sigurnosti posla i novcu za najosnovnije potrebe.
Osnovni princip sreće u Evropi ujedno je i glavni razlog za izuzetno veliki broj ateista u njenim državama. Sigurnost i finansijska obezbeđenost glavni su razlog za manjak interesovanja za religiju, ali isto tako predstavljaju ključni razlog za nečiju sreću, dodatna vera može samo biti šlag na torti.
Pojedini istraživači toliko su sigurni da religija čini ljude srećnijim i zdravijim da žele da doktori počnu da je prepisuju kao lek.
Jedno od novijih otkrića ukazuje na to da religija štiti ljude od depresije. Međutim, sudeći po analizi sprovedenoj 2003. godine, koja je kombinovala rezultate 147 različitih studija, religioznost predstavlja svega 1 odsto ukupnih faktora koji mogu uticati na depresiju. Ako religija ima ovako malu korelaciju sa depresijom, možda ne predstavlja ni prevelik faktor kada je sreća u pitanju.
Ovakve sumnje svoje uporište imaju i u poređenju stanovništva različitih zemalja. Veliki deo istraživanja koja religiju dovode u vezu sa srećom rađen je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su izrazito religiozni ljudi za nijansu srećniji od ostatka populacije. Istraživači su ove rezultate uzeli kao univerzalan zaključak, ali postoje mesta poput Holandije i Danske, gde ova tvrdnja jednostavno nije tačna.
Odakle ovakva razlika?
Religozne osobe u Americi čine većinu, ali manjinu u Danskoj i Holandiji. Osećaj da ste deo veće celine svakako može biti jako utešan, ali ako ste pripadnik manjinske grupe to može izazvati određenu dozu stresa. Etničke manjine širom sveta ne nalaze se u zavidnom položaju i njihovi pipadnici najčešće imaju povišen krvni pritisak i brojne druge probleme koji su indikator povišenog stresa.
Ako religija doprinosi našoj ukupnoj sreći, onda bi stanovništvo u visoko religioznim zemljama trebalo da bude srećnije. Ipak, čini se da je istina potpuna suprotnost ovoj tvrdnji.
Sudeći po istraživanju koje je sproveo Gallup 2010. godine najsrećnije zemlje su Danska, Norveška, Švedska i Holandija. Ovo su zemlje sa najmanje religioznim stanovništvom u svetu.
Zašto su stanovnici evropskih zemalja toliko srećni? Njihova sreća rezultat je kombinacije nacionalnog bogatstva i njegove redistribucije narodu, tako da se plaćanje poreza može smatrati pozitivnim potezom.
Zapravo, plaćanje poreza nije ono što građane čini srećnima, već krajni rezultat tog čina – država koja se brine o svojim građanima i obezbeđuje im siguran život a ne samo osnovnu egzistenciju.
U žargonu religijskih studija, socijalne demokratije prisutne u Evropi građanima obezbeđuju dugoročnu sigurnost i mali broj ljudi primoran je da brine o sigurnosti posla i novcu za najosnovnije potrebe.
Osnovni princip sreće u Evropi ujedno je i glavni razlog za izuzetno veliki broj ateista u njenim državama. Sigurnost i finansijska obezbeđenost glavni su razlog za manjak interesovanja za religiju, ali isto tako predstavljaju ključni razlog za nečiju sreću, dodatna vera može samo biti šlag na torti.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Zvončica Pon Maj 30, 2011 2:22 am
Kako može da me čini srećnom kad je poenta hrišćanstva patnja?
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Religije sveta
od Khallu Pon Maj 30, 2011 12:42 pm
ja za poentu hriscanstva ne dozivljam patnju vec ljubav.
patnja se,po meni,vecim delom vezuje za budizam.
patnja se,po meni,vecim delom vezuje za budizam.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Zvončica Pon Maj 30, 2011 4:10 pm
Ако те неко удари по твом десном образу, окрени му и други; и ономе који хоће да се суди с тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач; и ко те потера једну миљу, иди с њим две (Мт. 5, 39-41).
Како је тешко богатима да уђу у Царство Божије... лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богатоме да уђе у Царство Божије (Мк. 10, 23. 25).
Љубите непријатеље ваше и молите се за оне који вас гоне (Мт. 5, 44).
Zar život po ovim načelima nije patnja? Slažem se da se hrišćanstvo vezuje za ljubav, ali i za patnju.
Како је тешко богатима да уђу у Царство Божије... лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богатоме да уђе у Царство Божије (Мк. 10, 23. 25).
Љубите непријатеље ваше и молите се за оне који вас гоне (Мт. 5, 44).
Zar život po ovim načelima nije patnja? Slažem se da se hrišćanstvo vezuje za ljubav, ali i za patnju.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Religije sveta
od Khallu Pon Maj 30, 2011 4:25 pm
ne znam Queen,meni su ova nacela vrlo blagonaklona,bar ja to tako dozivljavam.
smatram da verniku u pravom smislu te reci religija donosi utehu i srecu,mada ne kazem da sam i ja jedna od njih.
smatram da verniku u pravom smislu te reci religija donosi utehu i srecu,mada ne kazem da sam i ja jedna od njih.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Zvončica Pon Maj 30, 2011 4:52 pm
Jeste blagonaklono, ali može li čovek zaista biti srećan ako dozvoli drugima da ga gaze i ne pruža otpor? Ne, Isus ne obećava sreću na ovom svetu, nego tek nakon smrti-život u raju.
Koliko mogu da primetim, dobri ljudi često nisu srećni. Zar ne postoji ona izreka-"Bog muči one koje voli da bi ih usavršio?" Život po Božijim načelima nije nimalo lak.
Koliko mogu da primetim, dobri ljudi često nisu srećni. Zar ne postoji ona izreka-"Bog muči one koje voli da bi ih usavršio?" Život po Božijim načelima nije nimalo lak.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Religije sveta
od Khallu Sre Jun 08, 2011 11:36 pm
"Podrobno čitanje i razumijevanje Biblije je najsigurniji put ka ateizmu." – Donald Morgan
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Zvončica Čet Jun 09, 2011 12:59 pm
Ne bih se baš složila sa ovom izrekom. Zavisi na koji način se Biblija tumači.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Religije sveta
od Khallu Sre Jul 06, 2011 3:02 pm
Religije koje bi danas trebalo da postoje
Kako bi izgledale religije koje bi nastale u modernom vremenu? U zavisnosti od toga šta je danas aktuelno po svetskim trendovima, izlgeda da su neke možda i veoma blizu. Evo nekih izdvojenih mogućnosti.
The Church of Apple (Crkva kompanje Epl)
Članovi ove crkve ili Korisnici (Users) su, moglo bi se reći, osobe sa opsesivnim Apple poremećajem koji se zalažu za sve što je Stiv Džobs napravio. To bi bilo to. Ovi ljudi veruju u sebe i svoje i sebi sličnima – imaju oko 20 i nešto godina, vrlo su zaljubljeni u tehnologiju (naveli smo koju), kunu se u pomenutu kompaniju i veruju da je sve njeno bolje od konkurencije a još imati Apple proizvod znači i biti na višoj socijalnoj lestvici.
Njihovo božanstvo nije bog. Oni primaju naređenja od Stiva Džobsa, osnivača kompanije koji se nikada nije izjasnio da je bolji od drugih ili da nije čovek. Dakle, veruju u čoveka. Oni su jedini koji će uz pomoć lepih inovativnih sprava dostići stanje pod nazivom „Macvana“, stanje transedentalne povezanosti sa svojom napravicom tako da naprava više neće primati naređenja već će se Korisnici pretvoriti u nju.
Oblici njihove prakse su celodnevna komunikacija sa svetom napravom, traženje posla koji će im biti plaćen tako što će im obaveza biti da ceo dan provedu sa njom.
Verski praznik je dan izlaska proizvoda na tržište.
The United House Of Jon Stewart (Ujedinena crkva Džona Stjuarta)
Pratioci su politički pozicionirani levo i veruju da su američki politički sistem i mediji korumpirani, da je televizijski voditelj Džon Stewart odličan i da treba da se kandiduje za predsednika.
U samoj Kući postoji nejasnoća ko je, zapravo, na čelu. Svi se slažu da je Džon ubedljivo na vrhu, ali postoje i skeptici koji smatraju da je i njegov kolega Stiven Kolber negde blizu. Džon nije bog pa ga ni ne gledaju tako, ali se slažu da postoji samo jedan poglavar crkve i to je baš on.
Aktivnosti su pisanje pisama direktno vrhu, analiziranje kanala kao što su Si-En-En i Foks Njuz, slanje pisama urednicima, glasanje i blogovanje. Sve je vrlo intenzivno.
Verski praznici su svi oni koje Džon može okrenuti na šalu. Pa i 11. septembar i dan izbora.
The Church of Latter Day Hipster-Haters (Crkva onih koji mrze hipstere)
Pratioci su večito na internetu i smatraju da je svaki pokušaj da se po bilo čemu izdvojite, odnosno uvučete u zajednicu besmislen, degutantan i loš sam po sebi, da niko ne treba da prati modu već da se oblači u boje vremenskih prilika, elitizam je loš, sajt Tumblr.com je loš, slušanje manje poznatih muzičkih grupa je loše, ako imate više od 20 godina mora biti da ste loši.
Bog je zamišljen kao debeli umoran čovek u uskim pantalonama koji sedi ispred svog laptopa danonoćno i veoma je apatičan. On ne voli ljude ni izlaske.
Sve aktivnosti koje su hipsterske su loše, preskače se sve što je hipstersko, gradovi se napuštaju, škole napuštaju i sve zbog jednog hipstera. Svi ti koji ih ne vole i jesu hipsteri.
Verski praznici su dani kada izlazi dugo najavljivani blokbaster ili poslednja epizoda telenovele.
The Religion of New York City (Religija Njujorka)
Pristalice su previše ponosne osobe koje žive u Njujorku, obožavaju to što im je sve dostupno i što lako stižu na mesta gde se sreću i eventualno upoznaju sve gradske/svetske face.
Ono u šta se kunu pristalice ove religije su najčešće njihove fotografije ispred znamenitosti Jabuke, sa poznatim facama ili sa manje poznatim facama jer njima je sve dostupno, je li. Oni, zapravo, obožavaju sami sebe
Njihove aktivnosti su usko vezane za onlajn društvo. Neprestano tvituju i postavljaju statuse ne bi li nam svima dali do znanja gde su, šta jedu, sa kim jedu, šta su obukli i tako dalje. Njujork se tu postavlja u drugi plan, a borba oko toga koje veće božanstvo – oni ili grad, i dalje traje. Oni izlaze svakog petka i subote.
Verski praznici su Bruklinski muzički festival, sve žurke koje organizuju magazini „Vice“ i „Elle“ ili neki drugi kulturni velikani.
The Internet’s Angry Hordes (Pobesnele mase Interneta)
Vrlo su strogi kad je reč o internet gramatici, vole političku korektnost i staju uvek na njenu stranu, ne podnose greške u kucanju, niko ne treba da bude plaćen za tekst u kome postoje greške, niko ne treba da se izjašnjava o filozofiji ili da daje svoje stavove jer se to smatra „pametovanjem“, sav internet sadržaj se vrlo detaljno analizira i jure se urednici koji su objavili politički nekorektne tekstove...
Aktivnosti im se svode na francuski tost, svi ga vole. Ništa se ne zna o božanstvima, a o hrani samo ovo.
Sve čitaju i analiziraju, širenje stava odnoso ubeđivanja da ako njima nešto ne valja – nikome ne valja, komentarisanje i raspravljanje na sajtu Jutjub, potcenjivanje.
Verski praznici su dani bolesti, državni praznici.
izvor-B92
Kako bi izgledale religije koje bi nastale u modernom vremenu? U zavisnosti od toga šta je danas aktuelno po svetskim trendovima, izlgeda da su neke možda i veoma blizu. Evo nekih izdvojenih mogućnosti.
The Church of Apple (Crkva kompanje Epl)
Članovi ove crkve ili Korisnici (Users) su, moglo bi se reći, osobe sa opsesivnim Apple poremećajem koji se zalažu za sve što je Stiv Džobs napravio. To bi bilo to. Ovi ljudi veruju u sebe i svoje i sebi sličnima – imaju oko 20 i nešto godina, vrlo su zaljubljeni u tehnologiju (naveli smo koju), kunu se u pomenutu kompaniju i veruju da je sve njeno bolje od konkurencije a još imati Apple proizvod znači i biti na višoj socijalnoj lestvici.
Njihovo božanstvo nije bog. Oni primaju naređenja od Stiva Džobsa, osnivača kompanije koji se nikada nije izjasnio da je bolji od drugih ili da nije čovek. Dakle, veruju u čoveka. Oni su jedini koji će uz pomoć lepih inovativnih sprava dostići stanje pod nazivom „Macvana“, stanje transedentalne povezanosti sa svojom napravicom tako da naprava više neće primati naređenja već će se Korisnici pretvoriti u nju.
Oblici njihove prakse su celodnevna komunikacija sa svetom napravom, traženje posla koji će im biti plaćen tako što će im obaveza biti da ceo dan provedu sa njom.
Verski praznik je dan izlaska proizvoda na tržište.
The United House Of Jon Stewart (Ujedinena crkva Džona Stjuarta)
Pratioci su politički pozicionirani levo i veruju da su američki politički sistem i mediji korumpirani, da je televizijski voditelj Džon Stewart odličan i da treba da se kandiduje za predsednika.
U samoj Kući postoji nejasnoća ko je, zapravo, na čelu. Svi se slažu da je Džon ubedljivo na vrhu, ali postoje i skeptici koji smatraju da je i njegov kolega Stiven Kolber negde blizu. Džon nije bog pa ga ni ne gledaju tako, ali se slažu da postoji samo jedan poglavar crkve i to je baš on.
Aktivnosti su pisanje pisama direktno vrhu, analiziranje kanala kao što su Si-En-En i Foks Njuz, slanje pisama urednicima, glasanje i blogovanje. Sve je vrlo intenzivno.
Verski praznici su svi oni koje Džon može okrenuti na šalu. Pa i 11. septembar i dan izbora.
The Church of Latter Day Hipster-Haters (Crkva onih koji mrze hipstere)
Pratioci su večito na internetu i smatraju da je svaki pokušaj da se po bilo čemu izdvojite, odnosno uvučete u zajednicu besmislen, degutantan i loš sam po sebi, da niko ne treba da prati modu već da se oblači u boje vremenskih prilika, elitizam je loš, sajt Tumblr.com je loš, slušanje manje poznatih muzičkih grupa je loše, ako imate više od 20 godina mora biti da ste loši.
Bog je zamišljen kao debeli umoran čovek u uskim pantalonama koji sedi ispred svog laptopa danonoćno i veoma je apatičan. On ne voli ljude ni izlaske.
Sve aktivnosti koje su hipsterske su loše, preskače se sve što je hipstersko, gradovi se napuštaju, škole napuštaju i sve zbog jednog hipstera. Svi ti koji ih ne vole i jesu hipsteri.
Verski praznici su dani kada izlazi dugo najavljivani blokbaster ili poslednja epizoda telenovele.
The Religion of New York City (Religija Njujorka)
Pristalice su previše ponosne osobe koje žive u Njujorku, obožavaju to što im je sve dostupno i što lako stižu na mesta gde se sreću i eventualno upoznaju sve gradske/svetske face.
Ono u šta se kunu pristalice ove religije su najčešće njihove fotografije ispred znamenitosti Jabuke, sa poznatim facama ili sa manje poznatim facama jer njima je sve dostupno, je li. Oni, zapravo, obožavaju sami sebe
Njihove aktivnosti su usko vezane za onlajn društvo. Neprestano tvituju i postavljaju statuse ne bi li nam svima dali do znanja gde su, šta jedu, sa kim jedu, šta su obukli i tako dalje. Njujork se tu postavlja u drugi plan, a borba oko toga koje veće božanstvo – oni ili grad, i dalje traje. Oni izlaze svakog petka i subote.
Verski praznici su Bruklinski muzički festival, sve žurke koje organizuju magazini „Vice“ i „Elle“ ili neki drugi kulturni velikani.
The Internet’s Angry Hordes (Pobesnele mase Interneta)
Vrlo su strogi kad je reč o internet gramatici, vole političku korektnost i staju uvek na njenu stranu, ne podnose greške u kucanju, niko ne treba da bude plaćen za tekst u kome postoje greške, niko ne treba da se izjašnjava o filozofiji ili da daje svoje stavove jer se to smatra „pametovanjem“, sav internet sadržaj se vrlo detaljno analizira i jure se urednici koji su objavili politički nekorektne tekstove...
Aktivnosti im se svode na francuski tost, svi ga vole. Ništa se ne zna o božanstvima, a o hrani samo ovo.
Sve čitaju i analiziraju, širenje stava odnoso ubeđivanja da ako njima nešto ne valja – nikome ne valja, komentarisanje i raspravljanje na sajtu Jutjub, potcenjivanje.
Verski praznici su dani bolesti, državni praznici.
izvor-B92
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Boni Sre Jul 06, 2011 3:07 pm
Razumem o cemu pricas,samo ja na to ne zelim tako da gledam.
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Religije sveta
od ivonka Sre Jul 06, 2011 10:16 pm
Meni je ovaj moderan svet vec toliko dozlogrdio, da bih se rado priključila Amišima. Nigde ne pročitah da li se ponovo žene ako ostanu udovci, pa da vidim ima li neke nade za mene tamo. 
ivonka- Elita
- Broj poruka : 2897
Pridružila/o se : 05.03.2011
Re: Religije sveta
od Khallu Sre Jul 20, 2011 7:25 pm
"AKO BUDETE ČINILI DOBRO, ČINIĆETE GA ZA SEBE;
AKO BUDETE ČINILI ZLO, ČINIĆETE GA SEBI." - Kur'an
AKO BUDETE ČINILI ZLO, ČINIĆETE GA SEBI." - Kur'an
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Khallu Pet Avg 12, 2011 2:40 pm
Nemci napuštaju katoličanstvo
Blizu 330.000 vernika je tokom 2010. godine u Nemačkoj zatražilo ispis iz Rimokatoličke i Evangelističke crkve, prenela je danas Verska informativna agencija (VIA) nemačku zvaničnu crkvenu statistiku.
U Nemačkoj, zemlji sa skoro 82 miliona stanovnika, ima ukupno 50.738.000 hrišćana.
Broj katolika i protestanata je gotovo izjednačen - 24,6, odnosno 24,2 miliona, dodaje VIA.
Pravoslavnih je 1,268 miliona, a pripadnika ostalih hrišćanskih crkvi u Nemačkoj ima 33.200.
Ispis iz Rimokatoličke crkve je prošle godine zatražilo 181.200 vernika, a iz Evangelističke crkve njih 148.500.
Kako navodi VIA, razlozi ispisa su različiti, a smanjenju broja katolika doprineo je i skandal sa zlostavljanjem dece za koje je optuženo sveštenstvo, dok se kao jedan od razloga za pad broja vernika navodi i nespremnost na plaćanje crkvenog poreza.
Svi zaposleni u Nemačkoj po zakonu su obavezni da plaćaju porez kojim se finansiraju verske zajednice.
Blizu 330.000 vernika je tokom 2010. godine u Nemačkoj zatražilo ispis iz Rimokatoličke i Evangelističke crkve, prenela je danas Verska informativna agencija (VIA) nemačku zvaničnu crkvenu statistiku.
U Nemačkoj, zemlji sa skoro 82 miliona stanovnika, ima ukupno 50.738.000 hrišćana.
Broj katolika i protestanata je gotovo izjednačen - 24,6, odnosno 24,2 miliona, dodaje VIA.
Pravoslavnih je 1,268 miliona, a pripadnika ostalih hrišćanskih crkvi u Nemačkoj ima 33.200.
Ispis iz Rimokatoličke crkve je prošle godine zatražilo 181.200 vernika, a iz Evangelističke crkve njih 148.500.
Kako navodi VIA, razlozi ispisa su različiti, a smanjenju broja katolika doprineo je i skandal sa zlostavljanjem dece za koje je optuženo sveštenstvo, dok se kao jedan od razloga za pad broja vernika navodi i nespremnost na plaćanje crkvenog poreza.
Svi zaposleni u Nemačkoj po zakonu su obavezni da plaćaju porez kojim se finansiraju verske zajednice.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Khallu Pon Avg 15, 2011 12:16 am
Biblijski mitovi i... greške
Naizgled dosadna tabela na zidu jedne kancelarije na Univerzitetu u Jerusalimu sadrži otkrića koja bi mnogla da šokiraju brojne čitaoce Starog zaveta - sveti tekstovi koje su ljudi poštovali u prošlosti nisu isti kao oni koji se danas proučavaju.
Primera radi, drevna verzija jedne knjige u Bibliji ima dodatnu frazu. Druga je prepravljena retroaktivno kako bi se u nju ubacilo proročanstvo o događajima koji su se već desili. Naučnici na Hebrejskom univerzitetu više od pola veka rade na jednom od najambicioznijih projekata biblijskih studija - objavljivanju sveobuhvatnog Starog zaveta i pronalaženju i najmanje evolucije teksta kroz vekove, preneo je AP.
Za mnoge Jevreje i hrišćane, vera diktira da su reči u Bibliji božanske i nepromenjene. Za ortodoksne Jevreje, tačnost teksta je od tolike važnosti da, ako se na jednom svitku Tore u nekoj sinagogi potkrade malecna greška, čitav svitak ne neupotrebljiv.
Ali knjiški detektivi koji rade na Projektu Biblije utvrdili su da se tekst, koji se nalazi u korenu i judaizma i hrišćanstva i islama, kroz vekove menjao i da je njegova transformacija bila neurednija i ljudskija nego što se moglo očekivati.
Stručnjaci na projektu izdanja hebrejske Biblije, koju bi koristili mahom stručnjaci, rade na još od 1958. godine.
"Ono što radimo ovde je od interesa za sve zainteresovane za Bibliju”, rekao je vođa projekta Majkl Sigal.
Sigal i njegove kolege marljivo rade u relativnoj anonimnosti. O njihovom projektu se malo zna van kruga stručnjaka za Sveto pismo. Tokom pet decenija trajanja projekta, ovi naučnici su objavili tri od 24 knjige hebrejske Biblije. Hrišćani drugačije broje knjige pa njihova verzija ima 39. Četvrta knjiga trebalo bi da bude objavljena u narednih godinu dana. Ako nastave ovim tempom, projekat će biti okončan za 200 godina.
Ovi naučnici su proveli godine iščitavajući Spise sa Mrtvog mora, grčke prevode, Bibliju odštampanu u Veneciji 1525. godine, delove spisa na hebrejskom, tore i svitke na aramejskom i latinskom. Poslednji član prvobitnog tima eksperata umro je prošle godine u 90. godini.
Stručnjaci su došli do zaključaka da su razlike današnje verzije u odnosu na prošlu posledica neizbežnih slovnih grešaka, grešaka u prevodu, prepisu.
Tabela na zidu kancelarije pokazuje varijacije u jednoj frazi iz Knjige proroka. Fraza koja se danas nalazi je "onaj koji se lažno kune”, a u 5. veku kada je preuzeta iz pisanja rabina glasila je “onaj koji se lažno kune u moje ime”.
Neke greške su mnogo veće. Knjiga Jeremijina je za jednu sedminu duža od one koja postoji u 2.000 godina starim Spisima sa Mrtvog mora. Neki stihovi, uključujući i one o proročanstvu o povratku vavilonskih vojnika u Hram, navodno su vremenom dodate.
Kada je Projekat Biblija započet 1958. godine, neprocenjivi rukopis hebrejske Biblije stigao je u Jerusalim odakle je prokrijumčaren iz Sirije. Rukopis je prokrijumčario jevrejski trgovac sirom koji ga je sakrio u mašini za pranje veša. Ovaj 1.100 godina star kodeks smatra se najstarijom i najtačnijom verzijom biblijskog teksta na hebrejskom.
Sama srž projekta zasniva se upravo na ovom tekstu koji služi za poređenje sa svim drugim tekstovima. Drugo kritičko izdanje Biblije, koje se trenutno priprema u Nemačkoj, bazirano je na nešto starijem rukopisu koji se čuva u Rusiji.
S ozbirom da se priroda njihovog posla može smatrati kontroverzno, pa čak i uvredljivom za neke vernike, većina članova tima su ortodoksni Jevreji.
“Jevrejin koji veruje tvrdi da je izbor Biblije proročanstvo. Ali čim su reči date ljudima - uz saglasnost Boga - svetost biblijskog teksta ostaje, čak i sa greškama”, rekao je jedan od članova tima.
Naizgled dosadna tabela na zidu jedne kancelarije na Univerzitetu u Jerusalimu sadrži otkrića koja bi mnogla da šokiraju brojne čitaoce Starog zaveta - sveti tekstovi koje su ljudi poštovali u prošlosti nisu isti kao oni koji se danas proučavaju.
Primera radi, drevna verzija jedne knjige u Bibliji ima dodatnu frazu. Druga je prepravljena retroaktivno kako bi se u nju ubacilo proročanstvo o događajima koji su se već desili. Naučnici na Hebrejskom univerzitetu više od pola veka rade na jednom od najambicioznijih projekata biblijskih studija - objavljivanju sveobuhvatnog Starog zaveta i pronalaženju i najmanje evolucije teksta kroz vekove, preneo je AP.
Za mnoge Jevreje i hrišćane, vera diktira da su reči u Bibliji božanske i nepromenjene. Za ortodoksne Jevreje, tačnost teksta je od tolike važnosti da, ako se na jednom svitku Tore u nekoj sinagogi potkrade malecna greška, čitav svitak ne neupotrebljiv.
Ali knjiški detektivi koji rade na Projektu Biblije utvrdili su da se tekst, koji se nalazi u korenu i judaizma i hrišćanstva i islama, kroz vekove menjao i da je njegova transformacija bila neurednija i ljudskija nego što se moglo očekivati.
Stručnjaci na projektu izdanja hebrejske Biblije, koju bi koristili mahom stručnjaci, rade na još od 1958. godine.
"Ono što radimo ovde je od interesa za sve zainteresovane za Bibliju”, rekao je vođa projekta Majkl Sigal.
Sigal i njegove kolege marljivo rade u relativnoj anonimnosti. O njihovom projektu se malo zna van kruga stručnjaka za Sveto pismo. Tokom pet decenija trajanja projekta, ovi naučnici su objavili tri od 24 knjige hebrejske Biblije. Hrišćani drugačije broje knjige pa njihova verzija ima 39. Četvrta knjiga trebalo bi da bude objavljena u narednih godinu dana. Ako nastave ovim tempom, projekat će biti okončan za 200 godina.
Ovi naučnici su proveli godine iščitavajući Spise sa Mrtvog mora, grčke prevode, Bibliju odštampanu u Veneciji 1525. godine, delove spisa na hebrejskom, tore i svitke na aramejskom i latinskom. Poslednji član prvobitnog tima eksperata umro je prošle godine u 90. godini.
Stručnjaci su došli do zaključaka da su razlike današnje verzije u odnosu na prošlu posledica neizbežnih slovnih grešaka, grešaka u prevodu, prepisu.
Tabela na zidu kancelarije pokazuje varijacije u jednoj frazi iz Knjige proroka. Fraza koja se danas nalazi je "onaj koji se lažno kune”, a u 5. veku kada je preuzeta iz pisanja rabina glasila je “onaj koji se lažno kune u moje ime”.
Neke greške su mnogo veće. Knjiga Jeremijina je za jednu sedminu duža od one koja postoji u 2.000 godina starim Spisima sa Mrtvog mora. Neki stihovi, uključujući i one o proročanstvu o povratku vavilonskih vojnika u Hram, navodno su vremenom dodate.
Kada je Projekat Biblija započet 1958. godine, neprocenjivi rukopis hebrejske Biblije stigao je u Jerusalim odakle je prokrijumčaren iz Sirije. Rukopis je prokrijumčario jevrejski trgovac sirom koji ga je sakrio u mašini za pranje veša. Ovaj 1.100 godina star kodeks smatra se najstarijom i najtačnijom verzijom biblijskog teksta na hebrejskom.
Sama srž projekta zasniva se upravo na ovom tekstu koji služi za poređenje sa svim drugim tekstovima. Drugo kritičko izdanje Biblije, koje se trenutno priprema u Nemačkoj, bazirano je na nešto starijem rukopisu koji se čuva u Rusiji.
S ozbirom da se priroda njihovog posla može smatrati kontroverzno, pa čak i uvredljivom za neke vernike, većina članova tima su ortodoksni Jevreji.
“Jevrejin koji veruje tvrdi da je izbor Biblije proročanstvo. Ali čim su reči date ljudima - uz saglasnost Boga - svetost biblijskog teksta ostaje, čak i sa greškama”, rekao je jedan od članova tima.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Khallu Pet Avg 19, 2011 3:57 pm
DANAS JE PRAZNIK PREOBRAŽENJA GOSPODNJEG
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Srpska pravoslavna crkva slavi Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i u narodu ima izuzetan značaj. Ovaj nepokretni praznik, koji se uvek slavi 19. avgusta po novom, odnosno 6. avgusta po starom kalendaru, obeležen je crvenim slovom, što ga svrstava među takozvane zapovedne praznike.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svetim liturgijama proslavljaju na ovaj dan uspomenu na događaj koji se zbio na Tavoru, treće godine od početka propovedi Isusa Hrista. Tada je on, kako kaže jevanđeljsko predanje, prvi put pred odabranim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom, pokazao svoju božansku prirodu preporučivši im da čuvaju peobraženjsku tajnu do Vaskresenja i ne klonu duhom u danima njegovog stradanja.
Za hrišćanski svet smisao života je vera u vaskrsenje, a tajnu svog vaskrsenja Hristos je prvi put objavio svojim učenicima na Tavoru, pa otuda i značaj praznika Preobraženja za pravoslavno hrisćanstvo.
Predanje, takođe, kaže da da je Isus Hristos bio unapred svestan da će stradati za spasenje ljudskog roda i da je svoje najbliže učenike pozvao ‘da budu svedoci slave njegove pre stradanja na Golgoti’.
Scena preobraženja sa Hristom u belim haljinama iznad Tavora simbol je visine hrišćanske misli. ‘I zasja se lice njegovo kao sunce i haljine njegove postadoše bele kao sneg…’, zapisano je u Jevanđeljima povodom ovog događaja.
U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Smatralo se i da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.
U predhrišćansko vreme slavilo se preobraženje prirode, pa se i danas u narodu kaže ‘preobražava se i gora i voda’.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Srpska pravoslavna crkva slavi Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i u narodu ima izuzetan značaj. Ovaj nepokretni praznik, koji se uvek slavi 19. avgusta po novom, odnosno 6. avgusta po starom kalendaru, obeležen je crvenim slovom, što ga svrstava među takozvane zapovedne praznike.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svetim liturgijama proslavljaju na ovaj dan uspomenu na događaj koji se zbio na Tavoru, treće godine od početka propovedi Isusa Hrista. Tada je on, kako kaže jevanđeljsko predanje, prvi put pred odabranim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom, pokazao svoju božansku prirodu preporučivši im da čuvaju peobraženjsku tajnu do Vaskresenja i ne klonu duhom u danima njegovog stradanja.
Za hrišćanski svet smisao života je vera u vaskrsenje, a tajnu svog vaskrsenja Hristos je prvi put objavio svojim učenicima na Tavoru, pa otuda i značaj praznika Preobraženja za pravoslavno hrisćanstvo.
Predanje, takođe, kaže da da je Isus Hristos bio unapred svestan da će stradati za spasenje ljudskog roda i da je svoje najbliže učenike pozvao ‘da budu svedoci slave njegove pre stradanja na Golgoti’.
Scena preobraženja sa Hristom u belim haljinama iznad Tavora simbol je visine hrišćanske misli. ‘I zasja se lice njegovo kao sunce i haljine njegove postadoše bele kao sneg…’, zapisano je u Jevanđeljima povodom ovog događaja.
U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Smatralo se i da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.
U predhrišćansko vreme slavilo se preobraženje prirode, pa se i danas u narodu kaže ‘preobražava se i gora i voda’.
Khallu- Urednica
- Broj poruka : 18894
Pridružila/o se : 15.11.2010 -
Re: Religije sveta
od Zvončica Pet Sep 09, 2011 6:08 pm
Govori malo, učini mnogo i sve
ljude dočekaj vedrog lica.
(Talmud)
Najbolje piće na svetu je kad čovjek ne pusti zlu reč koja mu je u ustima, nego je proguta. MUHAMED
ljude dočekaj vedrog lica.
(Talmud)
Najbolje piće na svetu je kad čovjek ne pusti zlu reč koja mu je u ustima, nego je proguta. MUHAMED
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Religije sveta
od Zvončica Pet Sep 09, 2011 8:58 pm
“Ne dajte svetinje psima! Niti svoga biserja bacajte pred svinje da ga ne pogaze nogama pa se okrenu i rastrgaju vas.”
Isus (Matej 7, 6)
“Čuvajte
se lažnih proroka koji dolaze vama u ovčjem odijelu, a iznutra su vuci
grabežljivi. Po njihovim plodovima ćete ih prepoznati. Bere li se s
trnja grožđe ili s bodljike smokve? Tako svako dobro stablo rađa dobrim
plodovima, a nevaljalo stablo rađa plodovima zlim.” Sveto Pismo (Matej 7, 15)
“Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti bi što sakriveno, a da ne izađe na videlo.” Marko, 4:22, Novi Zavjet
“Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života.” Isus Hristos (Jovan, 8:12)
“Ne
sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi
potkopavaju i kradu; Nego sabirajte sebi blaga na nebu, gde ni moljac
ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i kradu. Jer gde je blago
vaše, onde će biti i srce vaše.” Matej, 6:20,21
Isus (Matej 7, 6)
“Čuvajte
se lažnih proroka koji dolaze vama u ovčjem odijelu, a iznutra su vuci
grabežljivi. Po njihovim plodovima ćete ih prepoznati. Bere li se s
trnja grožđe ili s bodljike smokve? Tako svako dobro stablo rađa dobrim
plodovima, a nevaljalo stablo rađa plodovima zlim.” Sveto Pismo (Matej 7, 15)
“Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti bi što sakriveno, a da ne izađe na videlo.” Marko, 4:22, Novi Zavjet
“Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života.” Isus Hristos (Jovan, 8:12)
“Ne
sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi
potkopavaju i kradu; Nego sabirajte sebi blaga na nebu, gde ni moljac
ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i kradu. Jer gde je blago
vaše, onde će biti i srce vaše.” Matej, 6:20,21
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Religije sveta
od Femme Pet Sep 09, 2011 9:35 pm
Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.
Свето Јеванђеље по Матеју, глава 10. 16.
Femme- ...
- Broj poruka : 5413
Pridružila/o se : 06.03.2010 -
Re: Religije sveta
od Samanta Sub Sep 10, 2011 2:34 am
INTERVJU S BOGOM
Sanjao sam da imam intervju s Bogom.
“…A tako, ti bi me hteo intervjuisati?”, reče Bog.
“Ako imaš vremena?”, rekoh.
Bog se nasmeši. “Moje je vreme večnost. Šta si me nameravao pitati?”
“Šta Te najviše iznenađuje kod ljudi? …”
BOG ODGOVORI ...
To što im je detinjstvo dosadno. Žure odrasti,
a onda bi hteli ponovo biti djeca.
To što troše zdravlje da bi stekli novac,
a onda troše novac da bi vratili zdravlje.”
To što misle teskobno na budućnost te tako zaborave
na sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti
ni u budućnosti.
To što žive kao da nikada neće umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ni živeli...
nepoznat autor
Samanta- Iskusni član
- Broj poruka : 994
Pridružila/o se : 30.08.2011
Strana 1 od 3 • 1, 2, 3
Strana 1 od 3
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu