Rečnik zdravlja

Sve se više govori i piše o zdravoj hrani i zdravom načinu života, a sve je više i novih odgovarajućih reči koje se koriste u svakodnevnom životu. Neke od njih kao što su antioksidansi ili slobodni radikali prosto su se odomaćile, a običnom čoveku nije dovoljno jasno njihovo značenje. Potrudićemo se da jednostavnim jezikom objasnimo značenje nekih pojmova.

Adaptogeni su lekovi biljnog porekla koji organizmu vraćaju ravnotežu.

Aerobne vežbe su fizičke vežbe koje deluju na povećanje kapaciteta pluća i srca udisanjem kiseonika.

Alergija nastaje kada imuni sistem organizma burno reaguje na neke materije (alergene), pa se javlja: crvenilo, otežano disanje, kijanje, svrab u očima, a u težim slučajevima i gušenje.

Alergeni su materije koje kod nekih osoba izazivaju alergiju (polen, grinje, prašina, dlake, vuna, ambrozija...).

Antioksidansi su materije koje pomažu organizmu. To su vitamini A, C i E, selen i cink, a ima ih u mahunama, bobičastom voću, zelenom čaju i još nekim biljkama. Antioksidansi se koriste za zaštitu organizma od slobodnih radikala i deluju antikancerogeno i protiv infekcija.

Aromaterapija je alternativni način lečenja organizma izlaganjem nekim mirisima u cilju podsticanja fizičke i mentalne ravnoteže organizma.

Acidophilus je korisna bakterija koja se nalazi u jogurtu i doprinosi ravnoteži mikroorganizama u crevima i borbi protiv štetnih gljivica.

Virusi su mikroorganizmi koji izazivaju infekcije i neke bolesti: prehladu, grip, boginje, herpes... Virusi jače deluju na iscrpljen i neuhranjen organizam i organizam siromašan vitaminima i hranljivim materijama.

Vitamini su hranljive materije potrebne telu; u organizam se unose redovnom i zdravom ishranom (voće i povrće). Najpotrebniji vitamini su: A, B, C, D, E i K. Manjak bilo kog vitamina izaziva bolesti, a po zdravlje su štetne i prevelike količine vitamina.

Diuretici su materije koje podstiču lučenje tečnosti iz organizma. Diuretici mogu biti lekovi ili hemijska jedinjenja, ali i prirodni biljni sokovi i čajevi.

Enzimi su materije koje olakšavaju hemijske rekcije u organizmu, tj. potpomažu varenje.

Eterična ulja dobijaju se iz biljaka, a koriste se u lečenju aromaterapijom.

Integralne žitarice su zrna žitarica koja se u ishrani koriste neprerađena zajedno sa klicom i ljuskom. Integralne žitarice povoljno utiču na varenje u organizmu i sprečavaju nagle promene nivoa šećera u krvi.

Joga nije nov pojam, ali kao način razmišljanja, vežbanja i otklanjanja tegoba ova drevna tradicionalna indijska veština i filozofija u novije vreme je ponovo aktuelna. Pokazalo se da joga otklanja ili ublažava tegobe, a pri tom jača telo i duh.

Karcinogeni su uzročnici nastajanja ćelija raka u organizmu. U karcinogene spadaju: UV zraci, duvanski dim, smog, azbest, čađ...

Kolagen je važna belančevina koja se nalazi u kostima, hrskavici, mišićima i koži.

Kvasac je sastojak u ishrani koji se vekovim koristi za proizvodnju peciva i piva, a važan je izvor vitamina B, hroma i selena.

Masaža se dugo koristi kao način lečenja i ublažavanja nekih tegoba. Pokazalo se da je masaža i danas veoma efikasna za bolesti savremene civilizacije kao što su: sportske povrede, psihički umor, stres, bolesti izazvane sedenjem ili vožnjom automobila.

Mahunarke su pasulj, grašak, sočivo, boranija i kikiriki. Ove biljke su veoma korisne u ishrani jer sadrže ugljene hidrate, belančevine i vlakna.

Masnoće su najveći izvor energije, ali unošenje u organizam u velikim količinama štetno je po zdravlje. Preterano uzimanje masnoća dovodi do gojaznosti, bolesti srca i moždanih udara.

Metabolizam je proces u organizmu tokom kojeg ćelije pretvaraju hranu u energiju. Neke bolesti usporavaju metbolizam, a fizička aktivnost ga ubrzava.

Mikronutrijenti su vitamini i minerali koji su potrebni organizmu u veoma malim količinama.

Minerali su neorganske materije (kalcijum, kalijum, magnezijum, hrom...) potrebne organizmu za održavanje zdravlja.

Natrijum-glutaminat je dodatak za poboljšanje ukusa hrane u nekim tradicionalnim kuhinjama, ali kod nekih osoba može izazvati nadimanje i glavobolje.

Naturopatija je način lečenja koji podstiče samoizlečenje. Na osnovu bolesti i potreba pacijenta biraju se prirodni postupci u lečenju: ishranom, lekovitim biljem, fizikalnom terapijom, hidroterapijom i sl.

Prirodno gajena hrana podrazumeva namirnice biljnog ili životinjskog porekla dobijene prirodnim putem bez upotrebe pesticida, fungicida, hormona i veštačkog đubriva.

Refleksologija je način lečenja koji se zasniva na masaži, trljanju ili akupresuri pojedinih tačaka (refleksnih tačaka) na šaci ili stopalu, čime se usmerava pozitivna energija kroz telo, kako bi se otklonili negativni procesi.

Slobodni radikali su nestabilne čestice u organizmu koje nastaju oksidacionim procesom. Razvoj ovih čestica podstiču: duvanski dim, zagađen vazduh, nezdrava ishrana, stres, prekomerno izlaganje suncu, preterana fizička aktivnost (iscrpljenost). Slobodni radikali slabe organizam, stvaraju podložnost infekcijama, ubrzavaju proces starenja, oštećuju krvne sudove i olakšavaju nastanak kancerogenih ćelija. Nepovoljni uticaj slobodnih radikala na organizam smanjuju antioksidansi.

Toksini su materije koje štetno deluju na organizam. Toksini se uglavnom unose u organizam kroz ishranu ili disanjem. U toksine se ubrajaju: olovo, smog, duvanski dim, pesticidi, herbicidi, dioksini...

Ugljeni hidrati su sastojci u hrani (šećer i skrob) koji služe za dobijanje energije. Rafinisani ugljeni hidrati brzo se razgrađuju i apsorbuju u krv, a nerafinisani se sporije razgrađuju u organizmu i zdraviji su.

Fitoestrogeni su jedinjenja koja postoje u nekim biljkama; neutrališu štetno dejstvo prevelike količine prirodnih hormona.

Flavonoidi su pigmenti iz voća i povrća koji biljkama daju jarke boje, a u organizmu deluju kao antioksidansi.

Homeopatija je način lečenja (terapija) zasnovan na principu "slično se sličnim leči". Ako organizam boluje od bolesti uzrokovane velikom količinom neke materije, onda se on leči malim količinama te iste materije.