Vitamini i minerali

Da bi se sačuvale vitaminske vrednosti namirnica, neophodno je pridržavati se određenih uputstava.

* Treba jesti što svežije namirnice, što podrazumeva što kraće čuvanje voća i povrća, posebno van frižidera.
* Namirnice treba čuvati na hladnom i suvom mestu.
* Lomljenje i gnječenje namirnica treba svesti na najmanju meru.
* Namirnice treba kuvati u manjoj količini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne treba bacati, već koristiti za nalivanje jela.
* Vodi treba dodati malo kuhinjske soli, a ne sodu bikarbonu ili druge alkalije.
* Ne treba upotrebljavati bakarne sudove (jer uništavaju vitamin C, stvarajući galvanski element koji oslobađa jone bakra i razara askorbinsku kiselinu).

Ukoliko se u organizam unese više od potrebne količine vitamina, neki od njih se izvesno vreme mogu čuvati kao rezerva, dok se drugi izlučuju. Ukoliko organizam ne može da se oslobodi viška vitamina, može doći do poremećaja - hipervitaminoze.

Pregled najvažnijih vitamina

* Vitamin A - za dobar vid, zdravu kožu i plodnost
najbogatiji izvori: svinjska jetra, šargarepa, kelj, kajsija, paradajz, puter...
* Vitamin B1 - za dobre nerve i energiju
najbogatiji izvori: kvasac, integralni hleb, zrna pšenice, krompir, nemasna svinjetina...
* Vitamin B2 - za snagu i rast
najbogatiji izvori: svinjska jetra, pivski kvasac, kelj, spanać, mleko ...
* Vitamin B6 - za trudnice i decu
najbogatiji izvori: integralni hleb, teleća jetra, skuša, sušena sojina klica, mahunarke, paprike...
* Vitamin B12 - mikrobi i kobalt za zdravu krv
najbogatiji izvori: svinjska jetra, teleći bubreg, skuša, morski losos...
* Vitamin B7 - čarobnjak za kosu i kožu
najbogatiji izvori: integralni hleb, jaja, šampinjoni, kvasac, mleko...
* Vitamin C - kiseli unutrašnji telohranitelj
najbogatiji izvori: crne ribizle, paprike, brokolija, kivi, kelj, jagoda, grejpfrut, narandža...
* Vitamin D - sunčani vitamin za jake kosti
najbogatiji izvori: riblje ulje, losos, grgeč, riba, jaja, puter...
* Vitamin E - borac protiv slobodnih radikala
najbogatiji izvori: avokado, paprika, kelj, puter, jaja...
* Vitamin K - zaceljuje rane, koristan je za kosti
najbogatiji izvori: prokelj, keleraba, karfiol, pileće grudi, govedina, šampinjoni...

Tri najčešće korišćenja preparata: vitamin C, kalcijum i gvožđe, mogu naneti štetu organizmu ako se koriste u velikim dozama čak i u kraćem vremenskom periodu, iako štetni simptomi nestaju ako se obustavi dalje korišćenje preparata.

Iako u najvećem broju slučajeva sve potrebne hranljive i zdrave sastojke možete dobiti kroz izbalansiranu ishranu, mnogi i dalje radije posežu za preparatima.

U izveštaju FSA pomalo dramatično se upozorava da dnevna doza od 1.000 miligrama vitamina C, 1.500 miligrama kalcijuma ili 17 miligrama gvožđa u preparatima može kod mnogih osoba izazvati bolove u stomaku i dijareju - iako simptomi iščezavaju kad se obustavi korišćenje preparata.

Agencija, zato, savetuje da se nikada dnevno ne uzima više od 10 miligrama vitamina B6 - sem ako se to čini pod nadzorom lekara.

Beta karoten, jedan od antioksidanata koji se nalazi u pomarandži i žutom voću i povrću, može imati nepovratne štetne efekte na organizam pušača - ako se uzima dugo u velikim dozama.

Mangan takođe može biti štetan po zdravlje starijih ljudi u dužem vremenskom periodu, kaže se u izveštaju FSA, dok je dokazano da ozbiljnu štetu po zdravlje imaju nikotinska kiselina, cink i fosfor ako se koriste dugo.

Saveti koji se nalaze na vebsajtu FSA zasnovani su na analizama naučnih istraživanja uticaja vitamina i minerala koje su obavili nezavisni stručnjaci i namenjeni su potencijalnim kupcima preparata kao pomoć u odlučivanju da li da ga kupe.

FSA je do sada analizirala 34 vitamina i minerala koji se prodaju kao preparati "dodatka ishrani" - posebno njihov uticaj na organizam kod duge upotrebe.

Agencija procenjuje da je dnevno uzimanje 10 miligrama ili manje hroma, ali ne u obliku hrom pikolinata, potpuno bezbedno.
Neke dijete kao formule za mršavljenje mogu biti izuzetno štetne za organizam. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu moguću štetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena može izazvati. Sprovođenje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.

Višegodišnje uzimanje antioksidanata - beta karotena, C i E vitamina, kao dodataka ishrani, ne smanjuju rizik obolevanja od raka, poručuju američki stručnjaci iz bostonske Brigam end viminz bolnice i Harvardske medicinske škole.

Dok zdrava ishrana, bogata voćem i povrćem, može da umanji rizik od raka, taj povoljan efekat ne može da se postigne posezanjem za nekoliko vitaminskih dodataka, naglašava učesnica studije dr Džo En Menson.

Dr Menson i njene kolega su tokom devet i po godina pratili 7.627 žena, prosečne starosti od 60 godina na početku studije. Neke od ispitanica uzimale su 500 miligrama C vitamina dnevno, druge 600 međunarodnih jedinica (IU) E vitamina svakog drugog dana, dok su treće uzimale 50 miligrama beta karotena svakog drugog dana. Neke ispitanice su dobijale i različite kombinacije ovih vitamina, a jedan broj je bio na placebu.

Istraživanje je pokazalo da su žene koje su uzimale vitaminske dodatke u istoj meri obolevale od raka i umirale od te bolesti kao i one iz placebo grupe. Ustanovljeno je samo da E vitamin možda nešto smanjuje rizik od raka debelog creva, dok beta karoten možda "umereno" utiče na rak pluća.

Američki istraživači ipak napominju da gotovo desetogodišnja studija možda ipak nije bila dovoljno duga da bi se pravilno procenio uticaj navedenih vitaminskih dodataka na učestalost raka, s obzirom na dug latentni period te bolesti.

"Jednostavno uzimanje antioksidanata kao dodatka ishrani nije dovoljno da se spreči rak. Potrebno je uzimati više prirodne biljne hrane koja je bogata mnogim nutritivnim sastojcima, uključujući i antioksidante", poručuje jedna od učesnica istraživanja Dženifer Lin.

U američkom Savetu za odgovornu ishranu (iza kojeg stoje proizvođači dijetetskih dodataka) zameraju studiji što nije, kao što je prvobitno planirano, procenila i učinak uzimanja antioksidanata na kardiovaskularno zdravlje ispitanica, koje su sve bile pod povećanim rizikom od srčanih bolesti.

Potpredsednik saveta Endru Šao napominje da bi bilo nerealno očekivati da je dovoljno samo uzimati vitaminske dodatke da bi se izbegao rak, ali da je to ipak deo zdravog načina života koji bi ljudi trebalo da usvoje.

U novembru je istraživanje na 15.000 američkih lekara utvrdilo da uzimanje C i E vitamina ne umanjuje rizik od raka, a u oktobru su objavljeni rezuttali jedne druge studije na 35.000 muškaraca, prema kojima kombinacija E vitamina i selena takođe ne štiti od kancera.

Vitamin A (Retinol, Akseroftol) ne zaslužuje prvo mesto u tablici vitamina samo zbog abecednog redosleda, već zbog brojnih važnih funkcija u organizmu. Vitamin A štiti ćelijske membrane i jača kožu i sluzokože, čime pomaže sprečavanje brojnih infekcija i nekontrolisanog bujanja tkiva, pa ga s pravom nazivamo " zaštitnikom celog organizma ". Posebnu važnost ima u fiziologiji vida, jer učestvuje u stvaranju vidnog pigmenta (rodopsina) koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače. Smatra se takođe da vitamin A pojačava funkciju imunološkog sistema i sprečava pojavu nekih zaraznih bolesti.

Hemijska struktura
Vitamin A je osnovni vitamin koji se rastvara u masti. Pokazuje terpensku hemijsku strukturu i spada u grupu terpena. Takođe spada u grupu alkohola jer poseduje hidroksilnu grupu vezanu za atom ugljenika koji je dalje vezan za drugi ugljenikov atom. Njegova hemijska formula je C20H30O.



Vitamin A se u organizmu pojavljuje u različitim oblicima, pa možemo govoriti o skupu vitamina A. Svi zajedno pripadaju retinoidima tj. derivatima retinoične kiseline (estri, etri ili alkoholni derivati). Vitamin A u užem smislu naziva se retinol ili vitamin A1. To je cikloheksanski prsten na kome su tri –CH3 grupe i bočni lanac sa četiri dvostruke veze i primarnom –OH grupom. Retinol je narandžasto viskozno ulje. Rastvara se u alkoholu i biljnim uljima dok u vodi i glicerolu ne. Rastvaranje mu može smanjiti aktivnost, a relativno se brzo razgrađuje delovanjem dnevne i ultraljubičaste svetlosti. Vitamin A uništava predugo kuvanje (oksidacija), sušenje, svetlost i visoka temperatura. Niske temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.

Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B-kompleks, minerali: cink, kalcijum, zatim holin i neomicin, a apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, ekscesivni unos gvožđa, manjak vitamina D, antacidi i holestiramin.
Izvori
U biljkama se nalazi kao provitamin beta-karotin koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Beta-karotin se zato još naziva provitamin A. Pošto se beta-karotin u organizmu pretvara samo po potrebi u vitamin A i, za razliku od retinola, nije toksičan ni u većim količinama, potrebno je da se u preparatima nalazi u tom obliku a ne u obliku vitamina A. Retinol se nalazi u mlečnim proizvodima, žumancetu i jetri. Sadrži ga: mleko, puter, obogaćeni margarin, jaja, džigerica (goveđa), riblje ulje, žuto povrće, šargarepa, sladak krompir, dinja, spanać, maslačak, zeleniš od rotkve, prokelj, detelina (lucerka), kupus, borove iglice, peršun, breskva, kajsija, šljiva.
Karotini (prekursori vitamina A) se nalaze u narandžastom i žutom povrću i voću, šipak, crvena paprika, gloginje, bundeva, brusnica, dren, divlja tikva, paradajz.
Najbogatije vitaminom A je riblje ulje.
Uloga



* Neophodan je za stvaranje kolagenih tkiva u toku rasta,
* Zaštitno dejstvo protiv opštih i lokalnih infekcija,
* Važan je za proces održavanja vizuelnog ciklusa i adaptaciju oka na sumrak,
* Obnavljanje epitela sluznica i epiderma kože,
* Održavanje menstrualnog ciklusa,
* Okoštavanje i formiranje zuba,
* Za normalnu funkciju žlezda, organa za varenje i jetre,
* Snižava nivo holesterola kod aterosklerotičnih pacijenata.

Dnevne potrebe
Dnevna potreba odrasle osobe za vitaminom A je 0,8 do 1,0 mg.



Hipovitaminoza
Funkcija vitamina A u organizmu moze biti narušena nadovoljnom količinom masti u ishrani, oštećenjem jetre, kao i uzimanjem estrogenskih hormonskih preparata.



Pri nedostataku vitamina A dolazi do povećanja osetljivosti na infekcije, sušenja kože, opadanja kose, noćnog slepila (kokošije slepilo), smanjenja oštrine vida, povećanja osetljivosti na svetlost, a u dečijem uzrastu do usporavanja rasta i razvoja kostiju. Javlja se i sušenje konunktive (kseroza), i sušenje i omekšavanje rožnjače (kseromalacija), kasnije i ulceracije rožnjače. Promene u nivou epitelnih ćelija sluzokože disajnih organa dovode do učestalih infekcija, a ćelija epitela digestivnog trakta do proliva.

Lečenje se sprovodi peroralnim ili parenteralnim davanjem vitamina A, u dozi od 30000 I.J. (internacionalnih jedinica) dnevno.

Hipervitaminoza
Hipervitaminoze se javljaju samo unošenjem količina nekoliko puta većih od potrebnih, i to samo liposolubolnih vitamina (A,D,E,K) zbog njihovog nagomilavanja u organizmu usled sporog izlučivanja.



Akutni oblik, kod odojčeta, sastoji se u pojavi povraćanja, osetljivosti kostiju glave, povećanom intrakranijalnom pritisku (ispupčene fontanele). U hroničnom obliku dominiraju takođe bolovi u kostima, glavobolje, poremećaji vida, promene na koži. U odraslih osoba poremećaji se javljaju tek posle uzimanja ogromnih, milionskih doza vitamina A. U trudnoći se ne preporučuje jetra u ishrani jer se pretpostavlja da je retinol teratogen, to znači da oduzima vodu iz ploda što može izazvati prevremeni porođaj, nepravilan embrionalni razvoj.

Lečenje-promene se uglavnom povlače posle prestanka uzimanja više puta povećanih, toksičnih doza vitamina A.

Vitamini B grupe su kombinacija više vitamina. Nalaze se zajedno u mnogim namirnicama i često zajednički deluju kako bi podstakli metabolizam, poboljšali rad imunološkog i nervnog sistema, utiču na rast ćelija i njihovu deobu. Zajedničkim delovanjem mogu suzbiti stres, depresiju i bolesti srca i krvnih sudova. Namirnice koje su bogate vitaminima B grupe su jetra i druge iznutrice, riba, živinsko meso, pivski kvasac, jaja, pasulj, grašak, pirinač i mlečni proizvodi. Rastvorljivi su u vodi pa se svaki višak izlučuje mokraćom tako da se svakodnevno moraju unositi nove količine.

Vitamin B1(Tiamin, Aneurim) je poznat kao "moralni vitamin" zbog blagotvornog dejstva na nervni sistem i duhovno stanje.

Hemijska struktura
Tiamin se sastoji iz dva heterociklična jezgra, pirimidinskog i tiazolskog, koji su povezani metilenskom grupom. Sem aminske funkcije, vezane za pirimidinsko jezgro, vitamin poseduje i primarnu alkoholnu grupu u bičnom nizu tiazolskog prstena. Za ovu hidroksilnu funkciju u organizmu se estarski vezuje pirofosforna kiselina pri čemu nastaje tiamin-pirofosfat koji ima ulogu koenzima u enzimskom procesu oksidativne dekarboksilacije.



Apsorpciju tiamina u organizmu pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor, mangan, a odmažu stres, temperatura, duvan, kafa (hlorogenska kiselina iz kafe, tanini iz čaja), alkohol, sveže školjke. Estrogen, sulfonamidi, hlor iz vode uništavaju tiamin, a pojedini diuretici dovode do njegovog izlučivanja iz organizma.

Izvori
Tiamin se nalazi u ljuskama žitarica, unutrašnjim organima životinja, kvascu, voću i povrću. Sadrži ga: obogaćeni beli i hleb od punog zrna, pšenica, žitne klice i mekinje, crno pšenično brašno, tamni pirinač, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanać, mahunarke, krompir, crni šećerni sirup od melase, lešnik, orah, pomorandža, patlidžan, džigerica, meso (svinjsko), riba, žumance, pivski kvasac, srce, bubrezi.
Uloga
Neophodan je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata. Masti i proteini smanjuju, a ugljeni hidrati povećavaju potrebu za ovim vitaminom. Potrebe su povećane kod ubrzanja metabolizma (povišena temperatura, hipertireoza, povećana mišićna aktivnost).
Fundamentalan je za rad nervnih i kardiovaskularnih ćelija, obezbeđujući im potrebnu energiju. Ima blago diuretsko dejstvo.



Za delovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum, a manjak vitamina B1 može dovesti do manjka vitamina B12 i obrnuto. Vitamin B6 prevodi vitamin B1 u biološki aktivnu formu.
Tiamin je specifično potreban za završni metabolizam ugljenih hidrata i mnogih kiselina. Osigurava prenos nervnih signala, doprinosi mišićnom tonusu i poboljšava psihičko zdravlje.
Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci 1.2-1.4 mg/d, žene 1.0-1.1 mg/d, trudnice i dojilje 1.4-1.5 mg/d.Povećane potrebe za vitaminom B1 indikovane su kod: alkoholizma, hronične groznice, bolesti jetre i žučne kese, dugotrajne infekcije, različitih crevnih bolesti, dugotrajnog stresa, neuritisa trudnica i alkoholičara.



Tiamin ne treba primenjivati za poboljšanje apetita, u lečenju cerebralnog sindroma, dermatitisa, hronične dijareje (proliva), umora, mentalnih poremećaja, multiple skleroze, ostalih neuritisa ,niti kao sredstvo koje odbija insekte.

Nisu poznata toksična dejstva kod prekoračenja preporučenih dnevnih doza.
Hipovitaminoza
Nedostatak tiamina u organizmu dovodi do oboljenja nazvanog beri-beri koje se javljalo u zemljama u kojima za ishranu obilno korišćen polirani pirinač. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje pojavu bolesti poznatu pod nazivom beri-beri, koja se karakteriše smetnjama u radu srca, zadržavanju vode u organizmu, grčenju i trnjenju nogu i ruku, te može uzrokovati poremećaje u radu mozga. Lečenje se sprovodi oralnim ili parenteralnim davanjem 20-50mg tiamina dnevno.



Manjak vitamina B1 može izazvati umor, mučninu, gubitak apetita, anemiju i česte promene raspoloženja.

Energija potrebna za centralni nervni sistem gotovo u potpunosti zavisi od metabolizma ugljenih hidrata. Kod deficijencije tiamina utilizacija (iskorišćavanje) glikoze od strane centralnog nervnog sistema (CNS) može opasti za 50-60%. Za vreme deficijencije vitamina B1 nervne ćelije često pokazuju hromatolizu i otoke, promene karakteristične za nedovoljnu ishranu nervnih ćelija. Takve promene mogu da prekinu komunikaciju u različitim CNS-a. Tiaminska deficijencija može uzrokovati i degeneraciju mijelinskih omotača nervnih vlakana i u perifernim nervima i u CNS-u.

Lezije perifernih nerava često uzrokuju njihovu naglašenu iritabilnost, što se manifestuje polineuritisom i iradijacijom bola duž jednog ili više perifernih nerava. Vlakna nervnih puteva u kičmenoj moždini mogu degeneristai do te mere da povremeno uzrokuju paralizu, a čak i ako ne dođe do paralize, mišićnu atrofiju sa posledičnom teškom slabošću.

Deficijencija tiamina takođe slabi srčani mišić, tako da osoba sa teškim tiamniskim deficitom može razviti srčanu dekompenzaciju. Periferni otoci i ascites (tečnost u trbušnoj duplji) javljaju se u izrazitoj meri kod nekih osoba sa deficitom tiamina, zbog srčane insuficijencije.

Među gastrointestinalnim simptomima deficijencije tiamina su poremećeno varenje, tečka konstipacija (zatvor), anoreksija, želudačna atonija. Svi ovi efekti su rezultat nemogućnosti glatkih mišića i žlezda gastrointestinalnog trakta da proizvedu dovoljne kočličine energije metabolizmom ugljenih hidrata.

Hemijska struktura
Riboflavin (B2) je derivat izoaloksazina. Spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi i vitamina s koenzimskom funkcijom. Najčešće se u organizmu nalazi u vezanoj formi kao flavin mononukleotid (FMN) i flavin adenin dinukleotid (FAD). U obliku FMN i FAD-a učestvuje u organizmu u osnovnim reakcijama metabolizma, pa ga nalazimo u svakoj ćelijii.
Kuvanjem hrane i izlaganjem sunčevom svetlu može se izgubiti manji deo riboflavina. Potrebe vitamina B2 su često vezane za unos hrane koja daje energiju, kao i za rezervne metaboličke potrebe. Riboflavin se brzo apsorbuje iz gornjih delova digestivnog trakta. Oko 60% FMN i FAD veže se za proteine plazme i distribuira se u niskim količinama u sva tkiva. Kod minimalnih doza riboflavina samo 9% se pojavljuje u urinu ,a kod većih doza veliki deo riboflavina se izlučuje nepromenjen. Stabilan je na toploti, ali ga razara vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije koje dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja ovog vitamina. Čuvanje hrane na hladnom samo delimično uništava vitamin B2. Voda u kojoj se potapa zrnevlje i seme da bi pustilo klice je bogata vitaminom B2.



Apsorpciju riboflavina u organizmu pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmažu alkohol, kafa, duvan, mnogo unetog šećera, kontraceptivne pilule i sredstva za smirenje.
Izvori
Izvori vitamina B2 su jetra, bubreg, riba, jaja, mleko, sir, kvasac,zeleno povrće. Sadrže ga: mleko, džigerica, žumance, obogaćeni beli i punozrni hleb, neoljušteno zrnevlje, cerealije, pivski kvasac, mlečni proizvodi, orah, osušene kajsije, meso (organi-bubrezi, goveđe srce), crni šećerni sirup od melase, surutka od mleka.



Uloga
Vitamin B2 se nalazi u svim ćelijama našeg organizma: ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije, važan je u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina, ima značajnu ulogu u održavanju normalnog stanja sluznica, vitamin B2 je indirektno uključen u održavanje integriteta membrane eritrocita. Često ga zovu faktorom rasta odnosno disanja ćelija. Uključen je u metaboličke procese u celom telu.



Dnevne potrebe
Količina riboflavina potrebnog organizmu varira prema faktoru nasleđa, rastu, okolini, polu, aktivnostima i zdravlju organizma, kao i kod većine drugih vitamina. Preporučene doze: muškarci 1.4-1.7 mg/d, žene 1.2-1.3 mg/d, trudnice i dojilje 1.5-1.7-2.0 mg/d
Crevna flora ljudskog organizma ga može sintetisati, ali u nedovoljnim količinama.



Hipovitaminoza
Deficit vitamina B2 predstavlja jednu od najčešćih hipovitaminoza u ishrani naših populacija i rezultat je niske potrošnje mleka i mlečnih proizvoda. Kod trudnica i dojilja potrebe za riboflavinom su povećane, ali uz pravilnu ishranu mogu uneti u organizam dovoljne količine ovog vitamina.



Dugotrajni nedostatak riboflavina u organizmu može izazvati kliničke znakove bolesti. Ta se pojava naziva ariboflavinozom i javlja se kod ljudi s nepravilnom ishranom. Glavni znakovi ariboflavinoze javljaju se na usnama kao otok, pucanje kože na uglovima usana i crvenilo praćeno osećajem boli (žvale). Hronični nedostatak izaziva atrofiju sluzokože usana, crvenilo, otok jezika koji se izbrazda dubokim pukotinama (glositis). Na očnim kapcima i konjunktivama kapaka javlja se crvenilo i otok. Nedostatak riboflavina može dovesti i do prestanka rasta i izostanka reprodukcije, loše digestije, slabosti, vrtoglavice, dok se kod težih slučajeva javlja ispucala koža na uglovima usana, umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija. Smanjena je sposobnost organizma da stvara antitela, pa je i smanjena odbrambena sposobnost.

Hipervitaminoza
Nisu poznati toksični efekti, a kod prekoračenja su mogući simptomi svrab, malaksalost, osećaj pečenja i trnjenja.

Vitamin B3 (Niacin, Vitamin PP) je spoj dve hemijske strukture, nikotinske kiseline, tj. niacina i nikotinamida.

Hemijska struktura
Niacinamid je amid nikotinske kiseline. Vitaminsko dejstvo pokazuje i sama nikotinska kiselina. Nikotinamid je sastavni deo koenzima nikotinamid-adenin-dinukleotida (NAD) i nikotinamid-adenin-dinukleotid fosfata (NADP). Oba koenzima su neophodna za katalitičko dejstvo nekih oksidoreduktaza.



Relativno je otporan na toplotu, oksidaciona sredstva i svetlost. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko se baca voda u kojoj je kuvana namirnica gubi se veliki deo ovog vitamina (kod ribe 90 %). Apsorpciju niacina pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmažu kafa, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo šećera. Alkohol ubrzava potrošnju vitamina B3.
Izvori
Nikotinamid se nalazi u kvascu, jetri, žitaricama i mesu. Sadrže ga: obogaćeni beli i punozrni hleb (crni), grašak, zeleno povrće, osušena džigerica, posno meso, bubrezi, riba, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi, pirinčane mekinje, neprerađene žitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi, tunjevina.



Uloga
Ulazi u sastav enzima značajnih za metabolizam šećera, masti i proteina. Ukoliko postoji deficit narušeno je disanje tkiva i svi sintetski procesi, učestvuje u mišićnoj kontrakciji, niacin smanjuje sintezu lipoproteina male gustine, snižava holesterol i trigliceride, bitan je za sintezu seksualnih hormona.



Pomaže u pretvaranju hrane u energiju, stvaranju crvenih krvnih zrnaca, proizvodnji hormona masnih kiselina i steroida, obnavljanju kože, nerava i krvnih sudova, radu digestivnog trakta, stabilizaciji psihičkog zdravlja i neutralisanju toksičnih delovanja nekih lekova i hemijskih supstanci u organizmu.

Primenjuje se u profilaksi i lečenju pelagre, koristi se i u terapiji bolesti kardiovaskularnog sistema i migrene, hiperlipidemije. Nikotinska kiselina se koristi i kao sredstvo za detoksifikaciju organizma. Naime, nikotinska kiselina može da očisti organizam od velikog broja otrovnih materija, raznih zagađivača, pa čak i od nekih narkotika. Ova osobina vitamina B3 je tek nedavno otkrivena. Primećeno je da ovaj vitamin, uz ostalu terapiju, može smanjiti pometnje, koje nastaju upotrebom narkotika kao što su LSD i njemu slični. Neki smatraju da ovaj vitamin može delimično da očisti organizam čak i od heroina.

Solidan uspeh niacina se ogleda i u lečenju i prevenciji od šizofrenije (grupa duševnih bolesti gde dolazi do poremećaja ličnosti) i nekih drugih mentalnih poremećaja. Niacin pomaže uspostavljanje zdravog stanja sistema za varenje i ublažava gastrointestinalne poremećaje (poremećaje creva). Zatim daje koži zdraviji izgled, sprečava ili olakšava migrenu, pojačava cirkulaciju krvi i snižava visok krvni pritisak, ublažava napade proliva, pomaže odstranjivanje bolova kod raka i lošeg zadaha iz usta.

Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci 16-19 mg/d ekvivalenata niacina, žene 13-15 mg/d ekvivalenata niacina, trudnice i dojilje 15-18 mg/d ekvivalenata niacina



1 ekvivalent niacina=1 mh niacina=60 mg dijetetskog triptofana
Hipovitaminoza
Organizam ljudi je u stanju da sintetiše nikotinamid iz aminokiseline triptofana, te je hipovitaminoza dosta retka a javlja se u slučajevima manjka bitnih (esencijalnih) aminokiselina i nikotinamida u ishrani. To se dešava pri ishrani kukuruzom ukoliko se u isto vreme u organizam ne unose i proteini životinjskog porekla koji sadrže esencijalne aminkiselina.



Kod hipovitaminoze dolazi do pelagre, oboljenja koje se manifestuje neujednačenom pigmentacijom kože. Pelagra se karakterise sa 4D: dermatitis, dijareja (proliv),demencija i dead (smrt). Blaži simptomi su crvena ogrubela koža, crvenilo i hipertrofija papila jezika. Teški simptomi su ogrubela koža pri izlaganju svetlosti, proliv, depresija, mentalna tupost, gubitak apetita, grčevi mišića, anemija kao posledica nedostatka drugih nutritivnih činilaca.
Osnovna mera u profilaksi ovog oboljenja je preorjentacija proizvodnje u poljoprivredi tako da se umesto kukuruza poveća proizvodnja pšenice. Takođe, je neophodno uzimati dovoljne količine namirnica životinjskog porekla koje sadrži triptofan (meso, mleko i mlečni proizvodi). Sem kožnih promena kod hipovitamonoze se javljaju i psihičke smetnje.
Hipervitaminoza
Niacin je toksičan u velikim količinama. Toksičnost nikotinske kiseline posledica je vazodilatacije (širenja krvnih sudova) koja izaziva crvenilo, svrab, vrućinu i osećaj brujanja. Druge promene uzrokovane primenom velikih količina nikotinske kiseline su gastrointestinalne smetnje, hepatotoksičnost i česta aktivacija peptičkog ulkusa (čira).

Vitamin B5 (Pantotenska kiselina) je hidrosolubilni vitamin iz grupe vitamina B-kompleksa. Kao i većina hidrosolubilnih vitamina ne deponuje se u organizmu, već se u slučaju preteranog unosa izlučuje iz organizma.

Hemijska struktura
Pantotenska kiselina je nastala reakcijom između 3,3-dimetil-2,4-dihidroksibuterne kiseline i beta-alanina pri čemu je ostvarena peptidna veza. U vidu estra sa fosfornom kiselinom ovaj vitamin ulazi u sastav koenzima A koji je neophodan za obavljanje mnogobrojnih reakcija u organizmu. Lako se razara toplotom i alkalijama, kuvanjem mesa gubi se 33 %, zamrzavanjem 37-57 %, a konzervisanjem 46-78 % vitamina B5.
Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H, sumpor, a odmažu kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju koncentraciju vitamina B5 u organizmu.
Izvori
Pantotenska kiselina široko je rasprostranjena u hrani. Sadrže ga: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, jaja (žumance), mleko, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, voće roda limuna, pivski kvasac.



Uloga
Pantotenska kiselina je sastavni deo koenzima A, koji je neophodan u metaboličkom procesu acetilacije ugljenih hidrata, masti i proteina, te u sintezi steroida, steroidnih hormona, učestvuje u beta-oksidaciji i sintezi masnih kiselina i metabolizmu šećera, spada u grupu antistresnih vitamina, neophodan je za razvoj centralnog nervnog sistema.



Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci 4-7 mg/d, žene 4-7 mg/d, trudnoća i laktacija 10 mg/d



U slučaju težeg fizičkog rada, operacije, povrede i gastrointestinalnih infekcija potrebe se udvostručavaju.

Hipovitaminoza
Deficit pantotenske kiseline je retka pojava jer se ovaj vitamin nalazi u gotovo svim namirnicama, a pored toga sintetiše ga crevna flora čoveka. A ukoliko do njega dođe manifestuje se neuromuskulatornim poremećajima. Simptomi su: umor, depresija, gubitak apetita, grčevi, loše varenje i nesanica.



Nedostatak pantotenske kiseline je praćen: depigmentacijom kože, zapaljenskim promenama na koži, zaustavljanjem rasta, anemijom.

Primena vitamina B5 je indikovana u svim oblicima njene hipovitaminoze, najčešće nastale nepravilnom ishranom. Primena pantotenske kiseline u obliku kreme (2% dekspantenol) koja se nanosi direktno na oštećeno mesto, pokazala se vrlo efikasnom kod različitih dermatoza.

Hipervitaminoza
Ne postoji podatak o hipervitaminozi i toksičnom delovanju pantotenske kiseline ali smatra se da prevelike doze mogu biti štetne u toku trudnoće za majku i dete.

Vitamini B grupe su kombinacija više vitamina. Nalaze se zajedno u mnogim namirnicama i često zajednički deluju kako bi podstakli metabolizam, poboljšali rad imunološkog i nervnog sistema, utiču na rast ćelija i njihovu deobu. Zajedničkim delovanjem mogu suzbiti stres, depresiju i bolesti srca i krvnih sudova. Namirnice koje su bogate vitaminima B grupe su jetra i druge iznutrice, riba, živinsko meso, pivski kvasac, jaja, pasulj, grašak, pirinač i mlečni proizvodi. Rastvorljivi su u vodi pa se svaki višak izlučuje mokraćom tako da se svakodnevno moraju unositi nove količine.

Hemijska struktura
Piridoksin (piridoksol, adermin) je derivat piridina, heterocikličnog jezgra sa azotom. Ovaj vitamin se u organizmu javlja u više oblika jer dolazi do oksidacije primarne alkoholne grupe vezane za ugljenikov atom pri čemu nastaje aldehid-piridoksal, ili se hidroksil zamenjuje primarnom amino grupom pa se dobija piridoksamin. Sva tri jedinjenja imaju vitaminsko dejstvo i nazivaju se zajedničkim imenom vitamin B6. Piridoksin postoji u ćelijama i u formi piridoksalfosfata i deluje kao koenzim u različitim hemijskim reakcijama u vezi sa metabolizmom aminokiselina i proteina

Osetljiv je na UV svetlo i oksidaciju. Izlaganjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu. Apsorpciju pomažu linolna kiselina, vitamini B-kompleksa, vitamin C, natrijum, magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Koncentraciju vitamina B6 u serumu smanjuju izloženost radijaciji, neki diuretici, kontraceptivne pilule.

Izvori
Prirodni izvori: banane, puna zrna žita, leguminoze, piletina, mahunarke, žumance, tamnozeleno lisnato povrće, ribe i školjke, meso, iznutrice, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve šljive, suvo grožđe, pšenica, pšenične klice, kukuruz, avokado, crni šećerni sirup od melase, pivski kvasac. Sastavni je deo telesnih tečnosti svih živih organizama. Može se reći da ga ima svuda.

Uloga
Učestvuje u metabolizmu proteina (značajan je za sintezu hema u hemoglobinu), potreban je za potpunu apsorpciju vitamina B12, pomaže u konverziji triptofana u niacin,
deluje kao prirodni diuretik, značajan je za normalnu funkciju mozga, važan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina (linolne i linolenske), doprinosi prevenciji raznih nervnih i kožnih poremećaja, ublažava noćne grčeve i neke oblike neuritisa,smanjuje mučninu i usporava starenje.

Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci 1.8-2.2 mg/d, žene 1.8-2.0 mg/d, trudnoća i laktacija 2.3-2.4 mg/d

Deo dnevnih potreba obezbeđuje se bakterijskom sintezom u crevima.
Povećana potreba za piridoksinom javlja se kod osoba koje su izložene različitim infekcijama, groznici, hemodijalizi, crevnim bolestima, stresu i kod alkoholičara.

Piridoksin se ne preporučuje u lečenju akni i sličnih dermatoza, pri intoksikaciji alkoholom, kod astme, hemoroida, migrene,a niti za povećanje apetita ili stimulaciju laktacije.

Hipovitaminoza
Nedostatak se javlja kod primene nekih lekova (izoniazid, cikloserin, penicilamin, inhibitori MAO) ili je vezan za nedostatak drugih vitamina B grupe. Simptomi nedostatka ogledaju se na koži (lezije slične seboreji, stomatitis) i centralnom nervnom sistemu. Nedostatak B6 vitamina uzrokuje retku anemiju. Koncentracija vitamina B6 smanjena je kod trudnica i kod žena koje su uzimale kontraceptive s estrogenima.

Retko kod dece , deficijencija piridoksina uzrokuje konvulzije (grčenje mišića), dermatitis (zapaljenje kože) i gastrointestinalne poremećaje, kao što su muka i povraćanje.

Nedostatak kod odraslih je praćen: mikrocitnom anemijom, promenama na koži, očima, jeziku, usnama, mišićnom slabošću, grčevima u mišićima, psihičkim poremećajima.

Hipervitaminoza
Vitamin B6 ima relativno nisku toksičnost, a neurotoksični efekti zapaženi su kod uzimanja većim od 200 mg dnevno.

Biotin, B7 ponekada se zove i vitamin H, to je još jedan vitamin koji vodi ka stvaranju energije iz hrane koju pojedemo.


Hemijska struktura
Biotin je biciklično jedinjenje sastavljeno od hidriranog tiofena, ureje i ostatka valerijanske kiseline. U organizmu se javlja samo u vezanom obliku, najčešće vezan za lizin i ima ulogu koenzima R koji je sastojak enzima važnih za metabolizam masnih i ostalih kiselina.

Apsorpciju vitamina H u organizmu pomažu vitamini B5, B 11, B 12 i drugi vitamini B-kompleksa, vitamin C, sumpor, a otežavaju kafa, alkohol, avidin (antivitamin) i antibiotici (uništavajući crevne bakterije).

Izvori
U hrani se može pronaći u pivskom kvascu, bubrezima i jetri, piletini, hlebu, ribi, žumancetu, pečurkama, šargarepi, sočivu, nepoliranom pirinču, karfiolu, celom zrnu pšenice, čokoladi, bananama.

Uloga
Biotin je prisutan u svakodnevnom životu ćelije, sintezi masnih kiselina i amino kiselina. Ima bitnu ulogu u Krebsovom ciklusu, u kojem se stvara energija prekopotrebna ćeliji. Biotin je takođe bitan u održavanju korektnog nivoa šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom često imaju veoma nizak nivo biotina. Istraživanja su i dalje u toku, ali do sada je utvrđeno da je biotin uključen u sintezu insulina. Preporučuje se za ojačavanje kose i noktiju. Važan je za normalan razvoj epiderma.Neophodan je za iskoričćavanje drugih vitamina B-kompleksa

Dnevne potrebe
Preporučena doza: od 2 meseca do 4 godine 0.15 mg/dan, odrasli 0.3 mg/dan, trudnice i dojilje 0.3 mg/dan

Vitamin B7 je neophodan sportistima, ali i drugim ljudima čija je profesija vezana za veća fizička naprezanja. Studije su pokazale da se biotin troši na razlaganje mlečne kiseline, jer je kod sportista nađen manjak ovog vitamina.

Hipovitaminoza
U organizmu čoveka sintetišu ga bakterije (donji deo tankog creva), pa se kod ljudi retko javlja deficit a moguć je u slučaju dugotrajne ishrane sirovim belancetom jajeta jer se vitamin vezuje za jedan protein belanceta. Kod hipovitaminoze se javljaju promene na koži, ljuskav i mastan kožni osip, sivkasta boja kože, glositis (upala jezika), opadanje kose, povraćanje, mučnina, bol u mišićima, gubitak apetita, zamor, iscrpljenost, depresija.

Folna kiselina zajedno sa cijanokobalaminom (vitamin B12) spada u antianemične vitamine. Oba vitamina imaju zaštitnu ulogu u organizmu jer sprečavaju pojavu nekih vrsta anemije.

Hemijska struktura

Folna kiselina je po hemijskoj strukturi pteroilmonoglutaminska kiselina. Još se naziva folacin i vitamin B 11. U organizmu se folna kiselina javlja u redukovanom obliku, 5,6,7,8-tetrahidrofolna kiselina, odnosno kao koenzim F, čija je uloga da reverzibilno vezuje i otpušta jedan ugljenikov atom što je potrebno za sintezu DNK. Folati učestvuju u sintezi timina iz uracila i u razgradnji histidina u glutaminsku kiselinu. Učestvuju i u procesima pretvaranja serina u glicin i u sintezi metionina iz homocisteina.

Razaraju je svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi u kojoj se kuvala namirnica ostaje deo aktivnog vitamina B11.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H (biotin), a odmažu stres, kafa, duvan. U slučaju manjka enzima za varenje apsorpcija se smanjuje za 50 %, a kod deficita cinka smanjuje se za 53 %. Apsorbovanje ometaju i razne infekcije digestivnog trakta. Kod 60 % osoba starijih od 65 godina nađen je manjak vitamina B11.Višak unete folne kiseline izlučuje se iz organizma.

Izvori
Izvori folne kiseline u ljudskoj ishrani su povrće i voće- zelena salata, grašak, spanać, kelj, pasulj, orasi, kikiriki, pšenicne klice, puno zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanać, pekarski kvasac, asparagus, prokelj, banana, limun, pomorandža, dinja, mleko, jaja. Folata ima u jetri, džigerici, bubrezima, žumancetu i kvascu.

Uloga
Folna kiselina u organizmu učestvuje u sintezi purinskih baza, holina i nekih aminkokiselina. Sem toga ona je od velike važnosti za pravilan razvoj ćelija krvi. Zanimljivo je da je folna kiselina neophodna i za rast mikroorganzama. Ukoliko se u organizmu obolelih ljudi nađu u većoj količini derivati amida sulfanilne kiseline, tzv. sulfonamidi, dolazi do zastoja u razvoju mikroorganizama što se koristi u medicini.

Neophodna je za metabolizam nukleinskih kiselina (DNA i RNA). Folna kiselina sama za sebe ima protektivnu ulogu protiv nekih oblika raka pa čak i terapijsku vrednost
Koristi se za prevenciju i terapiju megaloblastne anemije izazvane deficitom folata kod smanjenog unosa hranom, malapsorpcijskog sindroma povezana s bolestima jetre, bolestima tankog creva, dugotrajnim stresom ili infekcijama i povećanim izlučivanjem. Takođe, folnu kiselinu treba davati i kad postoji povećana potreba tokom trudnoće i dojenja, dugotrajnog lečenja antagonistima folne kiseline (metotreksat), antikonvulzivima, adrenokortikoidima, analgeticima, androgenom, sulfasalazinom i kod hronične hemolizne anemije.
Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci 0.4 mg/d, žene 0.4 mg/d, trudnice i dojilje 0.5-0.8 mg/d

Hipovitaminoza
U slučaju nedostatka folne kiseline javlja se makrocitna megaloblastna anemija. Bolest je podmukla, razvija se postepeno i sporo napreduje. Počinje malaksalošću koja se pojačava zamaranjem, lupanjem srca i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i pojava proliva. Može se pojaviti osećaj pečenja jezika, naročito pri uzimanju kisele hrane i gubitak osećaja ukusa. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, parestezije ekstremiteta, naročito nogu, u vidu trnjenja i bockanja. Takođe, javljaju se bolovi u nogama i otežan hod, a vrlo retko nastaje oduzetost nogu i poremećaj pražnjenja mokraće i stolice.

Bolesnici su bledi, malaksali, ponekad vezani za postelju. Jezik većine bolesnika je gladak, bez papila, kao lakiran, a retko se javlja glositis (zapaljenje sluzokože jezika) sa erozijama sluzokože (Hunterov glositis). Nastaje dispneja (poremećaj disanja) pri naporu, ubrzan rad srca, sa pojavom funkcionalnog šuma na srcu. Jetra i slezina mogu biti uvećani. Neki bolesnici imaju oštećenje nervnog sistema. Nastaje poremećaj dubokog senzibiliteta, pojačani refleksi, i pojava patoloških refleksa.

Kod alkoholičara i bolesnika s bolestima jetre može nastati deficit folne kiseline zbog siromašne ishrane i smanjenja depoa folata.

Trudnoća i defekti pri rođenju - Folna kiselina se već duže vreme preventivno primenjuje za sprečavanje nastanka defekata pri rođenju, čiji se nastanak povezuje s njenim manjkom. Najčešći su defekti pri zatvaranju neuralne cevi ploda. Ukoliko nastupi poremećaj u zatvaranju te cevi, može doći do poremećaja u razvoju i zatvaranju delova koji štite mozak i kičmenu moždinu. Najčešći defekt mozga je anencefalija (delimična ili potpuna odsutnost mozga). Zbog poremećaja u zatvaranju kičmene moždine nastaje meningomijelokela ili spina bifida (nepotpuno zatvoren donji deo kičmenog stuba) ili encefalokela (nepotpuno zatvoren gornji deo kičmenog stuba; ostaje izložen deo mozga). Zbog izloženosti kičmene moždine, odnosno mozga, može doći do infekcije koja može biti smrtonosna za novorođenče.

Folna kiselina i rak - istraživanja su pokazala da uzimanje dodatnih količina folne kiseline može ne samo sprečiti nego i izlečiti pojavu displazije koju nalazimo u ćelijama raka epitela grlića materice i metaplaziju u ćelijama raka epitela dušnika i bronha pluća (metaplazija i displazija su promene koje se smatraju prvim korakom u razvoju raka). Mnogo je studija koje pokazuju da je konzumiranje folne kiseline dobra zaštita ne samo od ovih nego i drugih vrsta raka. Postoji pozitivna veza između statusa ovog vitamina u telu i raka grlića materice i kolorektuma.

Vitamin B12 (Cijankobalamin) je hidrosolubilni vitamin. Izvori ovog vitamina su gotovo isključivo namirnice životinjskog porekla. U ljudskom organizmu deponovan je u jetri (50-90 %). Cijanokobalaminom (vitamin B12) zajedno sa folnom kiselina spada u antianemične vitamine. Oba vitamina imaju zaštitnu ulogu u organizmu jer sprečavaju pojavu nekih vrsta anemije.

Hemijska struktura
Osnovu ovog vitamina čini jezgra korina, zbog čega se ova grupa spojeva zovu korinoidi. Jezgra čine 4 redukovana pirolna prstena koji su međusobno povezani dok kobalt čini središte molekula i čvrstom kovalentnom vezom vezan za 4 vodonikova atoma. Prisutstvo kobalta je vrlo bitno za biološku aktivnost. Spoj sadrži i nukleotidni ostatak (baza, šećer, fosfat). Zavisno od grupe koja je kompleksno vezana za kobalt razlikuju se mnogi derivati (cijanokobalamin, hidroksikobalamin, metilkobalamin, deoksiadenozilkobalamin). Pošto vitamin sadrži kobltov atom dobio je ime (cijano)kobalamin.

Vitamin B12 vrši nekoliko metaboličkih funkcija, delujući kao koenzim akceptor vodonika. Njegova najvažnija uloga je da deluje kao koenzim za redukciju ribonukleotida u dezoksiribonukleotide, neophodnu stepenicu u replikaciji gena.

Razaraju ga povišena temperatura, svetlo, kiseline i alkalije.
Izvori
Prirodni izvori: namirnice životinjskog porekla- džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, sirevi, ribe i školjke. Tempeh (namirnica od fermentisanog sojinog zrna), dok soja ne sadrži ovaj vitamin.

Uloga
Dve glavne funkcije vitamina B12 su stimulacija rasta i stimulacija formiranja i sazrevanja eritrocita. Pravilan metabolizam proteina i aminokiselina (metionin, triptofan, tirozin), sinteza nukleinskih kiselina, sprečava pojavu perniciozne anemije, neophodan je za normalnu funkciju i održavanje integriteta nervnih i epitelnih ćelija.

Vitamin B12 kao i drugi B vitamini ima važnu ulogu u pretvaranju masti, ugljenih hidrata i belančevina u energiju. Presudan je za proizvodnju genetskog materijala RNK i DNK kao i mijelina, koji stvara zaštitni omotač oko nerava.

Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci 3 µg/d, žene 3 µg/d, trudnice i dojilje 4 µg/d

Primena: lečenje i profilaksa perniciozne anemije kod mijelocitne i megaloblastne anemije, alkoholizam, gastritis, renalne bolesti, stres.

Potreba za vitaminima i mineralima povećana je u trudnoći, ali velike doze mogu biti štetne za majku i dete.

Vitamin B12 ne treba primenjivati u lečenju akutnog virusnog hepatitisa, alergija, za poboljšanje apetita,u dermatološkim bolestima, umoru, multiploj sklerozi, sterilitetu.

Hipovitaminoza
Hipovotaminoza je retka , ali se javlja kod vegetarijanaca koji godinama ne konzumiraju meso, jaja ili mlečne proizvode.

Uobičajeni uzrok deficita nije nedostatak vitamina u hrani, već deficijentno formiranje unutrašnjeg faktora koji normalno luče parijetalne ćelije gastričnih žlezda a koji je neophodan za apsorpciju vitamina B12, pa tako nastaje perniciozna anemija. Bolest je podmukla, razvija se postepeno i sporo napreduje. Počinje malaksalošću koja se pojačava zamaranjem, lupanjem srca i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i pojava proliva. Može se pojaviti osećaj pečenja jezika, naročito pri uzimanju kisele hrane i gubitak osećaja ukusa. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, parestezije ekstremiteta, naročito nogu, u vidu trnjenja i bockanja. Takođe, javljaju se bolovi u nogama i otežan hod, a vrlo retko nastaje oduzetost nogu i poremećaj pražnjenja mokraće i stolice.

Bolesnici su bledi, malaksali, ponekad vezani za postelju. Jezik većine bolesnika je gladak, bez papila, kao lakiran, a retko se javlja glositis (zapaljenje sluzokože jezika) sa erozijama sluzokože (Hunterov glositis). Nastaje dispneja (poremećaj disanja) pri naporu, ubrzan rad srca, sa pojavom funkcionalnog šuma na srcu. Jetra i slezina mogu biti uvećani. Neki bolesnici imaju oštećenje nervnog sistema. Nastaje poremećaj dubokog senzibiliteta, pojačani refleksi, i pojava patoloških refleksa.

Poseban rezultat deficita vitamina B12 je česta demijelinizacija velikih nervnih vlakana kičmene moždine, a posledica toga je značajan gubitak perifernog senzibiliteta, a u teškim slučajevima i paraliza.

Po svojoj strukturi vitamin B13 je 6-uracil karbonska kiselina. U slobodnom stanju to su beli kristali, tačke topljenja od 345 do 346 °C. Vitamin B13 se ne rastvara u kiselinama. Dobro se rastvara u bazama i u vreloj vodi.

Izvori
Korenasto povrće, surutka, tečni deo ukiseljenog ili zgrušanog mleka. Najveća količina vitamina B13 je nađena u ekstraktu kvasca i jetre.

Uloga
Biološka uloga vitamina B13 - orotne kiseline je u tome, što je ovaj vitamin važan biosintetski prekursor pirimidinskih nukleotida. Vitamin B13 metabolizuje folnu kiselinu i vitamin B12. Moguće je da deluje preventivno na određene probleme sa jetrom i prerano starenje. Pomaže u lečenju multiple skleroze. Vitamin B13 pozitivno utiče na razvitak ploda pri trudnoći.

Kalijumova so orotne kiseline se koristi u medicinskoj praksi pri bolestima vezanim sa narušavanje metabolizma proteina, zatim za normalizaciju funkcije jetre, pri dugoj upotrebi steroidnih hormona, kao i za ubrzanu adaptaciju od hipoksije. Kalijum-orotat (so orotinske kiseline) se primenjuje pri lečenju bolesti jetre, srca i nekih vrsta anemija. Pored toga, vitamin B13 je izraziti anabolik. Osim što pokazuje dejstvo na rast, vitamin B13 se u pojedinim slučajevima primenjuje za lečenje, zajedno sa aminokiselinom metioninom i vitaminima grupe B. U kompleksnom lečenju bolesnika sa oštrim infarktom miokarda pokazala se korisna kombinacija vitamina B13 (1,5 grama dnevno), folne kiseline (60 miligrama dnevno) i vitamina B12 (100 mikrograma dnevno).

Dnevne potrebe
Potreba čoveka u ovom vitaminu je velika i iznosi 1 do 1,5 grama dnevno.

Hipovitaminoza
Simptomi pomanjkanja i oboljenja povezana s tim još nisu sasvim određeni.

Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. On je jedan od najispitanijih i najviše opisanih vitamina. Učestvuje u brojnim biološkim procesima. Važan je za sintezu kolagena i karnitina i za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima. Inače je vitamin C poznat po skorbutu, bolesti koja nastaje zbog njegovog nedostatka.

Hemijska struktura
Vitamin C, askorbinska kiselina spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi i vitamina sa koenzimskim delovanjem. Po hemijskom sastavu je lakton 2-keto-L-glukonska kiselina. Pripada biohemijskim redoks sistemima. Reverzibilno može preći u dehidroaskorbinsku kiselinu koja ima isto vitaminsko dejstvo.
Vitamin C je bela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 % se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije. Bakar je uništava.
Apsorpcija se obavlja u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciju vitamina C pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.

Izvori
Najbogatiji izvori vitamina C su šipak, južno (citrus) voće, višnja, crni ribizla, lisnato povrće, kupus, krompir, paprika i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja. U mleku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C.

Mnoge vrste životinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer imaju enzim koji može da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu. Čovek ne može da sintetiše C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.

Uloga
Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene.

* Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijum, gvožđe, folna kiselina),
* Stvaranje kolagena,
* Sinteza i produkcija steroidnih hormona - antiinflamatorno dejstvo,
* Sinteza neurotransmitera,
* Antioksidans (povećava moć fagocita i tako direktno deluje na bakterije, a indirektno preko enzima mijeloperoksidaze stvara slobodne radikale koji oštećuju metabolizam bakterija). Kao antioksidans vitamin C smanjuje incidencu karcinoma, naročito želuca.

Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci i žene 60 mg/d, trudnice i dojilje 100 mg/d
Duvan uništava vitamin C u organizmu, zbog čega pušači treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Ranije preporuke za vitaminom C su bile veće, međutim danas se ne preporučuju veće doze od 60 mg zbog:

* rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);
* ako trudnica uzima veće doze novorođenče može imati veće zahteve za C vitaminom;
* postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici;
* kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;
* veće doze maskiraju urinarne glukoza testove i druge krvne testove (glikozurija+);
* smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
* tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);

Hipovitaminoza
U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.
U nepovoljnim životnim uslovima može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i povrća (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.
Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.

Avitaminoza - skorbut - potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.
Takođe, zapažamo anemiju koja je kod hipovitaminoze mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.
Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.

Hipervitaminoza
Vitamin C, ili askorbinska kiselina, je u najvećem broju slučajeva netoksična. U organizmu se zadržavaju samo male količine, dok se preterane količine brzo izlučuju urinom. Ipak, veće količine mogu izazvati neke popratne pojave, iako ne ozbiljne. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno askorbinskom kiselinom jeste proliv. Ostale popratne pojave čine mučnina, dizurija (peckanje kod mokrenja) i osetljivost kože na dodir. Hemoliza (raspadanje crvenih krvnih zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava izuzetno retka i pojavljuje se tek kod unosa vrlo visokih količina vitamina C.

Vitamini D-antirahitični vitamini su grupa jedinjenja slične strukture među kojima su najvažniji vitamini D2 i D3.

Hemijska struktura
Ergokalciferol (kalciferol, vitamin D2) nastaje dejstvom UV svetlosti na provitamin, ergosterol, te otuda potiče naziv ergokalciferol, mada se češće naziva kalciferolom.

Iz drugog provitamina D, dehidroholesterola nastaje holekalciferol-vitamin D3.

Oba vitamina su nezasićeni sekundarni alkoholi sa konjugovanim dvogubim vezama, strukture bliske sterolima iz kojih su nastali.

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli žučnih kiselina. Apsorbovanje pomažu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmažu mineralna ulja.
Vitamin D je otporan na visoke temperature, nije rastvorljiv u vodi, pa se prilikom kuvanja i pripremanja hrane u vodi ne gubi. Otporan je i na sušenje i dimljenje ribe, pasterizaciju i sterilizaciju mleka i sušenje jaja. Nestabilan je jedino na svetlu i u prisustvu kiseonika.

Izvor
Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Vitamini D grupe nalaze se u ribljem ulju, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi i jajima. U vidu provitamina rasprostranjeni su u raznim namirnicama a naročito u kvascu i gljivama.

Uloga
Primarna uloga vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Vitamini D povećavaju apsorpciju kalcijuma iz gastrointestinalnog trakta a takođe pomaže u kontroli deponovanja kalcijuma u kost. On posebno povećava proizvodnju kalcijum-vezujućeg proteina u intestinalnim epitelnim ćelijama koje učestvuju u apsorpciji kalcijuma. Neophodan je za rast u celini, reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.
Vitamin D primenjuje se i u lečenju nekih oblika raka, jer se pokazalo da kalcitriol utiče na rast i diferencijaciju ćelija kože i ćelija važnih za imunitet tela. Koristi se i u lečenju nekih autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis i šećerna bolest.

Dnevne potrebe
Smatra se da je izlaganje kože suncu 10-15 minuta dvaput nedeljno dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Međutim, treba naglasiti da upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D i do 95%. Zagađeni vazduh može blokirati ultraljubičaste zrake, pa osobe koje žive u velikim gradovima s razvijenom industrijom, kao i one koje izbegavaju izlaganje suncu, trebaju vitamin D uneti hranom.

Preporučene doze: odrasli, trudnice, dojilje i deca 400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola

Hipovitaminoza
Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo će kalcijum uzimati iz kostiju, jer je u njima smešteno oko 95% telesnog kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju u membrane ćelija i za neke druge funkcije neophodne za život. Ukoliko telu nedostaje vitamin D, kalcijum unesen u organizam ne može se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis.

Rahitis je tipična bolest uzrokovana nedostatkom kalcijuma i fosfora, gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije, naročito kostiju pod opterećenjem. Simptomi kod dece su smanjenje čvrstine kostiju lobanje, simetrično okoštavanje čeone i parijetalne kosti (četvrtasta glava), zadebljanja hrskavice na mestu spajanja grudne kosti i rebara-rahitične brojanice, grudni koš je deformisan, kasnije je se javljaju kifoza i deformiteti nogu ( O ili X noge), mišići su mlitavi, javljaju se teški tetanički grčevi. S obzirom da se kosti kod dece još razvijaju, može doći do poremećaja u okoštavanju. Vitamin D važan je i za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kosti i zuba. Nedostatak kalcijuma i fosfora kod dece može uzrokovati nedovoljno stvaranje zubne gleđi, što kasnije dovodi do propadanja zuba.

Osteomalacija je omekšavanje kostiju (često se naziva rahitis odraslih), koje prate karakteristični bolovi u kostima kičmenog stuba, karlice i nogu, a zatim teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta.

Novija istraživanja pokazala su da aktivni oblik kalcitriol utiče na beta-ćelije pnkreasa, koje luče insulin, pa se kod ljudi kojima nedostaje vitamin D javljaju poremećaji u izlučivanju insulina. U odraslih osoba manjak ovog vitamina može izazvati nervozu, proliv, nesanicu, grčeve mišića, slabljenje kostiju i može pogoršati osteoporozu.

Hipervitaminoza
Najčešće nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Javljaju se anoreksija, žeđ, bolovi u očima, svrab kože, opstipacija (zatvor), depresija, nesanica. Dolazi i do dodatnog taloženja kalcijuma u bubrezima i pankreasu. U prevelikim dozama smatra se najtoksičnijim vitaminom.

Tokoferoli su antisterilitetni vitamini jer su neophodni za očuvanje ploda u trudnoći. Sem toga od značaja su za funkcionisanje centralnog nervnog sistema i poprečno-prugastih mišića a sprečavaju i nepoželjne oksidacione procese u organizmu.

Hemijska struktura
Poznato je osam tokoferola (svi su alkoholi) sa aktivnošću vitamina E dok je najvažniji alfa-tokoferol koji čini 90% tokoferola u životinjskim tkivima i pokazuje značajnu biološku aktivnost. Alfa-tokoferol je zelenkasto žuto ulje koje je nerastvorljivo u vodi, a rastvra se u alkoholu i biljnim uljima.

Izvori
Tokoferoli su veoma rasprostranjeni u prirodi a nalaze se u biljnim uljima (kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju), ulju klica žitarica, u povrću, mesu, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću.

Uloga
Smatra se da je uloga vitamina E uglavnom u vezi sa nezasićenim masnim kiselinama, obezbeđujući zaštitnu ulogu da bi se onemogućila oksidacija nezasićenih masti. Ako nema vitamina E, količina nezasićenih masti u ćelijama se smanjujue uzrokojući nenormalne strukture i funkcije ćelijskih organela, kao što su mitohondrije i lizozomi, pa čak i ćelijskih membrana Osim toga, neophodan je za normalno funkcionisanje muških polnih žlezda, kao i za normalan tok trudnoće kod žena. On dalje učestvuje u regulisanju normalnog rasta i rada mišića, kao i u regulisanju funkcionisanja nervnog sistema.

Vitamin E (alfa tokoferol) igra važnu ulogu u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti, kao i u cirkulaciji tečnosti. Od velike je pomoći u trenucima malaksalosti, koji slede posle preležanih bolesti, odnosno u fazi oporavka, jer regeneriše ćelije i skraćuje period oslabljenosti organizma.

Vitamin E štiti vitamin A od neželjenih oksidativnih promena u kojima učestvuju brojne nazasićene masne kiseline, pa se na takav način vrši prevencija ateroskleroze. Pod uticajem vitamina E poboljšava se i iskorišćavanje vitamina A. Vitamin E blagotvorno utiče na nervni sistem, seksualnu potenciju i podmlađuje strukture kože i kosu čini zdravijom. Odličan je i kao sredstvo za poboljšanje cirkulacije krvi, jer širi krvne sudove, sprečava povećanu sklonost ka međusobnom slepljivanju krvnih pločica (trombocita), štiti od visokog krvnog pritiska i ubrzava eliminaciju tečnosti. Sprečava nastanak grubih ožiljaka.
Posebno je potrebno istaći ulogu vitamina E kao antioksidanta u zaštiti od delovanja slobodnih radikala. Jedan molekul E-vitamina može da zaštiti 200 molekula nezasićenih masnih kiselina od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala.

Ispitivanja sprovedena od strane kardiologa pokazuju da vitamin E, dat tokom, ili neposredno nakon angioznih bolova, može da zaštiti srčani mišić od daljeg oštećenja. Vitamin E, takođe, ubrzava oporavak posle operacija na srcu. Redovno uzimanje ovog vitamina ojačava imuni sistem starijih ljudi, što se odražava na poboljšanje odbrane organizma od infekcija. Koristan je i kod plućnih oboljenja, a može pomoći i kod degenerativnih oboljenja nervnog sistema, jer ublažava neprijatne prateće simptome, kao što su mišićni grčevi. Vitamin E je bitna aktivna komponenta u prevenciji pobačaja Poboljšava efikasnost rada mišića i usporava nastupanje mišićnog zamora, pa je veoma koristan za sportiste. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja.

Pošto deluje na krvotok i prokrvljenost tkiva, smatra se da vitamin E deluje kao prirodni afrodizijak.

Dnevne potrebe
Preporučene dnevne količine su za odraslu ženu 8 mg, a za odraslog zdravog muškarca su 10 mg.

Hipovitaminoza
Nedostatak ovog vitamina je vrlo redak, a može se pojaviti jedino nakon iscrpljenosti i neadekvatne ishrane koja traje mesecima. Deficijencija vitamina E onemogućava normalan rast i ponekad uzrokuje degeneraciju bubrežnih tubula kao i mišićnih ćelija. Kod E avitamonoze trudnica dolazi do spontanog abortusa. Pri nedostatku ovog vitamina dolazi do sve češćeg pucanja i tzv. listanja noktiju na rukama.

Hipervitaminoza
Kod dugotrajnog uzimanja većih količina mogu nastupiti problemi sa vidom. Međutim, poznato je da prekomerne količine vitamina E ne uzrokuju veća oštećenja.

Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F.

Hemijska struktura
Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:
* Linolna kiselina
* Linoleinska kiselina
* Arahidonska kiselina

Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.

Izvor
Vitamin F se nalazi u biljnom svetu kao sastavni deo ulja. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.

Uloga
Vitamin F je važan za pravilan razvoj i rast organizma, a utiče i na oksidacione procese u toku metabolizma. Služi i kao prekursor za sintezu prostaglandina. On pomaže sprečavanje taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose, smanjenju šećera u krvi, jača imunitet, utiče na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima, reguliše oksidacione procese, podržava normalne žlezdane aktivnosti, stvaranje zglobne tečnosti, smanjenje holesterola i dr.

Dnevne potrebe
Preporučena doza: 10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.

Hipovitaminoza
Organizam čoveka nije u stanju da sintetiše ovaj vitamin ali je kompleks rasprostranjen u prirodi, pa se deficiti retko javljaju kod čoveka. Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja (proliv).

Vitamin K je poznat kao koagulacijski (K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina može rezultovati raznim hemoragičnim bolestima.

Hemijska struktura
Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.
Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni. Vitamini K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon) su prirodnog porekla, a K3 (menadion) se dobija sintetski. Oni nisu rastvorljivi u vodi i pod uticajem svetlosti se raspadaju.

Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Apsorpciju vitamina K pomaže neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla mast. Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Izvori
Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima. Prirodni izvori: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, žumancetu i žitaricama.

Uloga
Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su zavisni od vitamina K.
Dnevne potrebe
Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.

Hipovitaminoza
Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja.

Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.

Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalima pre izvođenja ma koje hirurške operacije. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti)

U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.

Hipervitaminoza
Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.

Vitamin C

Za čvrste mišiće
Ovaj vitamin je nepostojan i ne podnosi visoku temperaturu. Pošto je antioksidans i jača otpornost organizma, igra značajnu ulogu u sprečavanju srčanih oboljenja i nekih vrsta raka.

Dnevne potrebe: od 30 mg (bebe) do 100 mg dnevno (odrasli). Pušači treba da uzimaju dodatnih 25 mg dnevno.
Kako ih zadovoljiti? Tako što ćete redovno jesti sveže voće i povrće, naročito južno voće, peršun i papriku.

Kada treba uzimati tablete? Pre svega ako ste umorni. Neki naučnici preporučuju da se dnevno unosi do 500 mg vitamina C da bi se smanjio rizik od srčanih tegoba.

Vitamin D

Za jače kosti
Ovaj vitamin je važan za rast i čvrstinu kostiju, kao i za pravilno funkcionisanje sistema odbrane organizma. Sprečava razvoj tumora organa za varenje.

Dnevne potrebe: I deca i odrasli treba da unose 10 mikrograma dnevno, dok dnevna doza za trudnice iznosi 15 mikrograma. Nedostatak kod dece izaziva rahitis, a kod odraslih poremećaje u kalcifikaciji kostiju.

Kako ih zadovoljiti? Organizam sintetiše ovaj vitamin pomoću sunčeve svetlosti. Jedite masnu ribu (tunjevina, skušu, šarana), pošto 100 g sadrži od sedam do 12 mikrograma ovog vitamina. Kašika ribljeg ulja sadrži čak 85 mikrograma vitamina D.

Kada treba uzimati sintetički vitamin D? Bebe treba da uzimaju vitamin D u vidu kapi. U nekim slučajevima sintetički vitamin se preporučuje i deci u periodu intenzivnog rasta i starijim osobama.

Vitamin E

Protiv starenja
To je najznačajniji antioksidans među vitaminima. Podstiče otpornost i smanjuje rizik od nekih bolesti (neke vrste tumora i srčana oboljenja).

Dnevne potrebe: Od četiri do 11 miligrama dnevno za decu; do 12 miligrama dnevno za odrasle. Starije osobe treba da uzimaju do 20 miligrama. Nedostatak ovog vitamina se retko sreće i obično je vezan za opštu neuhranjenost.

Kako ih zadovoljiti? Tako što ćete jesti integralne žitarice, suncokret (ulje i semenke), kikiriki, maslac... Ovaj vitamin podnosi visoke temeperature.

Tablete? Ako držite dijetu koja isključuje sve vrste ulja. Ako vam je povišen holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja., pitajte lekara da li da uzimate tablete.