Patijarh Pavle

"Богу благодаритe!Ко благодари на малом,добиће и више".
------

"Мудрост ће Вас сачувати да Вас вуци не онемогуће. А доброта да Ви не постанете вуци. Другим речима да људи слободно развијају своје умне способности али да паралелно развијају и доброту. Мудрост је наше унутрашње око. Али ум је хладан,он по некад сече по сред срца. А доброта је топла али глупа. Када се развија паралелно, онда ће одрзати равнотежу. Да ум не пређе у злоћу а доброта не пређе у глупост.

Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстатикао овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови.Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односнода нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да мине постанемо вуци.

Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудростБогом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер,мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази углупост. Ни једно ни друго више, него да будемо "мудри као змије, абезазлени као голубови.

"И мене су гонили, и вас ће гонити",говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемоонако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда,кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. То и јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!"

Тако је говорио патријарх Павле


Дaтум: 15.11.2009 23:00
Autor: Глас Српске
О Косову и Метохији:

Шиптарске власти искористиле су прилике да своје непријатељство према Србима огласе као угроженост од њих, а припреме за свршени чин отцепљења да представе као нужност насилне заштите од "насиља". То је за мене једно од суштинских питања Косова. Толико векова претрајало је оно највредније што су Срби могли дати и што су дали у општу ризницу тековина човечанства.
О кривици

Сви ми морамо да разбијамо ту фаму која је притисла српски народ, да је он изазвао рат, да врши масакр над другима. Сви морамо настојати да докажемо да није тако, да докажемо то својим животом, угледајући се на оне наше светле примере, а осуђујући оне који су учинили зло.
О рату

Желео бих и настојаћу да учиним све што је могуће, само да дође до мира, да се прекине ово крвопролиће и несреће које сналазе све, и нас и муслимане и Хрвате. A ми смо браћа и по крви и по језику. На жалост, браћа која не знају шта раде. Е, да Бог нас помогне, да дођемо дотле да будемо браћа која знају шта раде. Ово понављам стално и себи и другима. (1993)
О злочинима

Православна црква осуђује злочинце без обзира ком народу или којој вери они припадају. На несрећу, има злочина на свим странама. Само ће Божја вага моћи да измери колико их је на једној, а колико на другој страни. (1993)
О српском народу

Сви људи схватају оно што је човечно, шта је опште људско у нама, а на страну чак оно што је хришћанско. Само, то није тако лако извршити. Бити човек у свакој прилици и свакој неприлици, поступати и реаговати на нељудске поступке људски, за то треба огромна снага. Ту снагу је наш народ имао, не генералишем, јер је било и друкчијих људи, али говорим о нама као целини, као онима који су најбоље ту ствар у нашем народу осећали и тако поступали. Оно што је нас одржало је то да смо знали поступати као људи, то је битна особина српског народа.


Aпел за мир

Aпелујем на све заједно, Србе, Хрвате и муслимане да престану са узајамним уништавањем и разарањем своје земље и добара. Зло и мржња рађају само ново зло и мржњу. Aко би се, не дај Боже, и најљућем непријатељу, овај рат наставио, из њега ће само ђаво и зло изаћи као победници, а никако људи и народи. (мај 1995.)

Da li ste znali da za fotografisanje patrijarha Pavla nije bio potreban blic?

Kako je prošlo dve godine od smrti našeg patrijarha Pavla, spremili smo vam nekoliko anegdota da vas podsete na njegov život. Parijarh Pavle je bio poznat po svojoj skromnosti, dobroti - ali i duhovitosti. Tako je Pavle duhovne vrednosti promovisao na veseo način koji živi u sećanju svih koji su razgovarali sa njim.

-Kad je fotograf Vican Vicanović poželeo da fotografiše patrijarha Pavla, obratio mu se rečima -Vaša svetlosti (umesto Vaša svetosti), na šta mu je patrijarh vrcavo odgovorio -Kad sam već svetlost, šta će ti blic?-

-Jedan naš kolega novinar, koji stanuje blizu Patrijaršije, često je u džepu jakne svoga sina nalazio bombone. Znajući da mu ih nije kupio, pitao je sina odakle mu. Mališan je odgovorio -Dao mi moj drug Paja.- Posle nekog vremena ocu je već to postalo čudno jer nije mogao da se seti nijednog druga svoga sina po imenu Paja, pa je upitao -Koji ti je to drug?- Dečak je ko iz topa odgovorio -Pa naš patrijarh. Kad god prolazi pored parkića u kom se mi igramo, on kupi bombone pa nam podeli. A mi ga volimo jer nam je drugar, pa ga zovemo Paja.-

-Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca -Čija su to tolika luksuzna kola parkirana? -Naših vladika. Došli su njima na Sabor-, odgovorio je pratilac. -O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!- duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

-Zanimljivo je da patrijarh Pavle ostavljao hranu da odstoji po nekoliko dana pre nego što bi je pojeo, kako bi ona bila izložena bakterijama, jer je smatrao da je to blagotvorno za organizam. Odeću je sam šio, krpio i prao. Ni za cipele mu nije bila potrebna ničija pomoć, popravljao ih je i održavao sam. Oni koji su imali priliku da borave u sobi u kojoj je spavao kažu da je po skromnosti podsećala na pravu monašku keliju.

-Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane "?" kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je -Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu-, a patrijarh mu je na to odgovorio: -Jesmo, al' kad popijemo ništa ne valjamo.-

-Jednom drugom prilikom, u zimsko doba, deca su se igrala u blizini Patrijaršije. Bio je izuzetno hladan i vetrovit dan, a patrijarh je prolazeći tuda decu pozvao da se sklone od košave i uđu u Patrijaršiju na sokić. Sva deca osim jednog dečaka pojurila su za patrijarhom, samo se jedan zadržao na stepeništu ispred vrata. Patrijarh ga je upitao zašto ne ulazi, a dečak je rekao -Ja ne mogu, nisam kršten.-

Patrijarh mu je na to odgovorio -Samo ti uđi, sinko. To su novotarije da se deca krste kad se rode. Nekada su se momci krstili pred vojsku, kad su zreli i znaju šta žele. Ako i ti to budeš hteo kad odrasteš, evo, ja ću te krstiti. A sad uđi slobodno-

-U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa "škorpionom" o pojasu. Na to je rekao -Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.-

- Grupu mladića koji su izlazili iz kluba "Akademija" presrela je nekolicina muškaraca koji su ih usplahireno pitali -Videste li Pavla?-. Naime patrijarh je voleo rano da izađe da kupi hleb i novine - a mladi su se tada tek vraćali iz klubova.

-Bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio -Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.-.

- Kada se Jugoslavija razidarala, njegova svetost patrijarh izjavio je sledeće -Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.-

Prilikom jednog gostovanja u emisiji ''Dok andjeli spavaju'', na pitanje šta misli o današnjemm sveštenstvu, patrijarh Pavle je odgovorio:''Nekada smo imali drvene putire i zlatno sveštenstvo,a danas imamo zlatne putire... '', i tu završio svoj odgovor,po meni,veoma rečito.
Godinam smo letovali u Ovčar banji.Tu ima deset manastira.Manastir Blagoveštenje je u samoj banji, a ostali manastiri su u neposrednoj okolini.Ne zna se koji je lepši i gde se čovek prijatnije i mirnije oseća.Ipak,moji favoriti su godinama bili Blagoveštenje,gde smo i spavali u konacima, Jovanje, Nikolje i Preobraženje (muški manastir,gde prave najlepše kolače na svetu).Davne 1993.godine,bila sam tamo sa decom,Milica 7 godina,Lazar 8 meseci i moja tetka i ujak sa porodicama.Posle nedelju dana stiže patrijarh. U Blagoveštenje je dolazio svake godine na dve nedelje jer je kao dečak prvo tu doveden pa posle par godina zamonašen u Jovanju.Pričao je sa nama kao da nam je komšija, opušteno, lako, o svemu, od politike do fudbala. Redovno je uspavljivao Lazara napolju pod lozom,i tada sam od njega naučila dve lepe molitve za decu,pred spavanje.Milica je skoro svaki dan išla sa njim da čuvaju ovce i koze i da pomuzu mleko.I oponašajući patrijarha i ona je nosila torbicu sa parčetom hleba,dva paradajza i jednom jabukom.
Jednog dana mi je rekao: da li bi htela da mi u jednu šerpicu (i pokazao rukama veličinu šerpice-kao kad sastavimo šake) skuvaš malo djuveča od raznog povrća da imam za 3-4 dana da jedem.Naravno da sam htela, bila mi je čast. Kad sam u kuhinji uzela ulje,igumanija, mati Melanija, je odmah rekla:ne, on posti. On uvek posti bez ulja.Njemu kuvaj na vodi.Tako jede ceo život. Poslušala sam je.Moram reći da je bio zadovoljan.
Zato je moja tetka izvukla debeo prekor od njega i stidela se danima. Pržila je prženice na terasi konaka, deca trčala, sruše tanjir i ona baci prženicu u kantu za djubre.Posle nekog vremena video patrijarh tu prženicu ,došao u kuhinju i pita mene ko je bacio i zašto. Ja objasnim,a on će: ''da preko te prženice nije bačeno drugo djubre ja bih je izvadio i pojeo. Ovako ću je dati kokoškama ili ovcama.Ona je počinila jako težak greh.Sada ću ići u crkvicu,da čitam molitve u oltaru,da pokušam da umilostivim Gospoda Boga da njoj oprosti ovako veliki greh.Nemoj me gledati tako,ovo je neoprostivi greh.Svako treba ne samo da zna koliki je put od oranja njive,sejanja,djubrenja,rasta,zrenja,žetve,mlevenja do brašna pa do hleba,ne samo to da zna već da proba da to sve sam uradi pa da vidi kako je teško doći do zrna žita,do mrve hleba.Nikada ni mrve ne bacaj u djubre,istresi na travu,poješće ptice, bubice. A ja sad odoh da se molim za nju''.
Satima je bio u oltaru i odatle su se čule molitve.Uveče je mojoj tetki održao dobro predavanje o bacanju hrane, lepim rečima, ali tako da se ona postidela i nije smela da ga pogleda danima.Toliko je to uticalo na nas da nikad više nismo ni mrvu bacili.Sve, do najmanje sitnice skupljamo i posle iznesemo životinjama.Ona živi u gradu, uzme šerpu u ruke i višak hrane izruči u neko žbunje kod zgrade,uvek se nadje neka životinja da to pojede.Zaista je bio divan čovek.Milica ima slike kada je bila patrijarhu do grudi,kad su čuvali ovce,posle 3 godine,kada su se opet sreli u Blagoveštenju i slikali, patrijarh je njoj bio do grudi.Te slike imaju počasno mesto u njenoj sobi.