Ljubivoje Ršumović

Ljubivoje Ršumović rođen je u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu, na grupi za komparativnu književnost.

Rano je počeo da piše, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama.

Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno je ugradio u emisije Utorak veče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenio je „dokumentarnu poetiku“, koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: „Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. počeo je sa radom u televiziji i snimao je poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, režirao i snimio preko šest stotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto četrdeset dve epizode.

Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Takva je serija Dijagonale – priče o ćudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o: Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima i mnogim drugim.

Objavio je 72 knjige, uglavnom za decu. Među njima najpoznatiji naslovi su: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tri čvora na trepavici, Tajna ledene pećine i Beli paketi. U pozorištima je izvođeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka...

Dobitnik je književnih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Brankova nagrada, Oktobarska nagrada grada Beograda, Goranova plaketa, Vukova nagrada, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, Nagrada Porodica bistrih potoka Udruženja književnika Srbije, prva nagrada za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, nagrada Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagrada Duško Radović i titula Saradnik Sunca, Instelova nagrada za poeziju 2008. i kao nagrada Miroslav Antić 2008. godine za knjigu Beli paketi i nagrada Princ dečjeg carstva Tamaris u Banjoj Luci 2009. Dobitnik je i dve zapažene međunarodne nagrade: nagrada Pulja u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu i nagrada UNESKO-a za Bukvar dečjih prava na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Njegova dela prevedena su na više stranih jezika.

Autor je tri udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban, Azbukvar i Pismenar.

Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik karate kluba Crvena Zvezda. Bio je predsednik karate saveza Srbije i savezni je sudija u karateu.

Od 1986. do 2002. bio je direktor pozorišta Boško Buha. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića.

Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine.

Više nije član Udruženja književnika Srbije.

Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.

Izvor-net.

Domovina se brani lepotom

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

Otkud meni ova snaga

Otkud meni ova snaga
gde bih steko te misice
da mi hrana nije draga
da mi nije drago pice

Volim brate lepo sesti
volim brate dobro jesti
volim se sa sniclom sresti
il za stolom il na cesti

Otkud meni ova sila
ovaj pogled ljuta zmija
da mi hrana nije mila
tako reci najmilija

Volim brate lepo sesti
volim brate dobro jesti
tamo gde se klopa smesti
i mene ce nos odvesti

Otkud meni ovo zdravlje
gde bih naso takva pluca
da ne volim mleko kravlje
i cicvaru dok je vruca

Volim brate lepo sesti
il za stolom il na cesti
volim se sa hranom sresti
pa makar je moro jesti

BILO JE ŽENA


Bilo je žena
Kojima nikad nisam napisao stih
Korisnih lepih pa i pametnih čak
Prosto me nije imala većina od njih
Nije me možda jer nisam bio lak.

Bilo je žena
Raskošnih divljih tuđih u šumi
Koje ne zovu ne pitaju već love
Od kojih se svaki nerv izbezumi
Nagle bez stida dok mi snom plove.

Bilo je žena
Mirnih i radnih sa dušom u šaci
Onih koje mole za milost da vole
Plavih i crnih pa uzmi ili baci
Pa ćuti ili reci sve sem istine gole.

Bilo je žena
Koje su samo bile i ništa nisu htele
Luckastih đavoljih i naročitih tek
Onih potrebnih za čije sam voćke zrele
Ginuo pa životu ih nudio kao lek.

Bilo je žena
Kojima jedno moje srce beše malo
Pa mi po grudima drugo srce traže
I onih čije je u meni kucalo pa stalo
Kada je čulo šta nije smelo da kaže.

Bilo je žena
Zbog kojih postoji proleće pa leto
Koje zaslužuju da im se pesma piše
Ali samo jedna je jedina bila sve to
Zajedno i od svih još nešto malo više.

Ljubivoje Ršumović

DECA SU UKRAS SVETA

Nema sveta ni planete
Gde ne može stići dete
Jer sve dečje staze vode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Lepe pesme tihe tajne
Sve ljubavi važne sjajne
Neka planu nek’ se rode
Od igre do slobode

Cveće je ukras bašte
Leptir je ukras cveta
A deca puna mašte
Deca su
Ukras sveta

Ljubivoje Ršumović

Deset ljutih gusara
Deset ljutih gusara
Doslo u moj krevet
Jedan pao s kreveta
Ostalo ih devet!

Devet ljutih gusara
Jos ne znaju ko sam
Jednog sam uspavao
Ostalo ih osam!

Osam ljutih gusara
Ja ih ostro gledam
Jedan pao u nesvest
Ostalo ih sedam!

Sedam ljituh gusara
Pobeglo na brest
Jedan pao na glavu
Ostalo ih sest!

Sest ljutih gusara
Zbrisalo u svet
Jedan se izgubio
Ostalo ih pet!

Pet ljutih gusara
Lete kao leptiri
Jedan pao u bunar
Ostalo ih cetiri!

Gle cetiri gusara
Bes u njima vri
Jedan puko od muke
Ostalo ih tri!

Tri ljuta gusara
A protiv njih ja
Jednog sam zviznuo
Ostala su dva!

Dva ljuta gusara
A pogled im ledan
Jedan se okliznuo
Jos ostao jedan!

Jedan ljuti gusar
Postao je medan
Prosto se istopio
Ostao nijedan!

U svakom pogledu
Prosla me je strava
Sad je sve u redu
Moze da se spava!

Ovu pesmu sam recitovala na nekom školskom takmičenju.

DETE

Dete nije dete,
igračka za strine i tete.
Dete je dete,
da ga volite i razumete.

Nećete mi verovati,
i veliki pesnik Gete
nekad je bio beba
i veoma nemirno dete.

Brkati Hajduk Veljko
što je zlotvoru prašio pete,
u početku je sisao palac
i bio nemoguće dete.

Junaci kosmosa
što lete na druge planete,
prvo su sedeli na nošama,
a posle su seli u rakete.

Dete nije dete,
igračka za strine i tete.
Dete je dete,
da ga volite i razumete.

Obozvam tu pesmicu Queen,kada sam bila mala vecinu njegovih i Cika Jovinih sam znala napamet.

DR
Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda dr Mačak

Doktor pacijenta štipnu
Pacijent nešto zucnu
Doktor mu leña pipnu
Zatim ga u čelo kucnu

Sa moje tacke gledista
nije ti nista
To kaza
Pa ga smaza

Lako je prutu

Jao jao jao jao jao jao

Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli

Nije mi zao kad neki trut
Za svoje zasluge dobije prut
Nije mi zao kad pekmez kevin
Dobije prutom makar i nevin
Nije mi zao ni kad na mene
Armija pruca opasnog krene
Ali ne mogu da prebolim
Tata me bije a ja ga volim

Jao jao jao jao jao jao

Lako je prutu da se sokoli
Dok bije decu njega ne boli

Jao jao jao jao
Njega ne boli.