Metabolizam

* Genetika - Neki se ljudi rađaju sa bržim, a neki sa sporijim metabolizmom.
* Pol - Muškarci imaju veću mišićnu masu i niži procenat telesne masti, što znači da je njihov BMR viši. Osim toga, testosteron (hormon koji se kod muškaraca luči u mnogo većoj količini nego kod žena) je zadužen za ubrzanje metabolizma.
* Godine - BMR opada sa godinama. Posle dvadesete godine, opada u proseku za 2% po deceniji.
* Težina - Što ste teži, to vam je viši BMR, jer je telu potrebno mnogo više energije da pumpa krv i održava temperaturu. Te razlike su veoma velike. Na primer, vitka žena ima za 25% niži BMR od žene istih godina koja ima 30kg viška.
* Površina tela - Što je veća površina tela, to je viši BMR. Visoki ljudi imaju viši BMT pa tako, ako uporedite dve osobe sa istom težinom i godinama, ona osoba koja je viša imaće i viši BMR
* Procenat telesne masti - Što je niži procenat telesne masti, to je viši BMR, jer mišići troše kalorije i u mirovanju.
* Dijeta - Gladovanje ili ozbiljno smanjenje unosa kalorija može dramatično da snizi BMR čak za 30%. To važi i za višednevno, jednodnevno ili čak višesatno gladovanje. Osobe koje jedu jedan ili dva puta dnevno imaju niži BMR od osoba koje jedu 5-6 puta na dan.
* Telesna temperatura/ Zdravlje - Svaki put kada unutrašnja telesna temperatura poraste za 0,5 stepeni, BMR poraste oko 7%. Hemijske reakcije u telu su brže na višim temperaturama, tako da će se pacijentu sa veoma visokom temperaturom BMR podići za gotovo 50%
* Spoljna temperatura - Temperatura van tela takođe utiče na bazalni metabolizam. Izlaganje previsokoj i preniskoj temperaturi podiže BMR jer telu treba više energije da zadrži internu temperaturu na odgovarajućem nivou.
* Žlezde sa unutrašnjim lučenjem - Tiroksin (hormon štitne žlezde) je glavni regulator metabolizma. Što se više tiroksina proizvede, to je viši BMR. Pored tiroksina, na metabolizam utiču i adrenalin, testosteron i drugi hormoni.
* Vežbanje - Fizička aktivnost utiče na telesnu težinu potrošnjom kalorija, ali isto tako utiče na povišenje BMR stvaranjem dodatne mišićne mase i smanjenjem procenta masti u telu. Tako da, kad vežbate u toku dana, sagorevate više kalorija i kad spavate!

Neadekvatno smanjenje unosa hrane, brze "kreš" dijete ili čak gladovanje dovode do ozbiljnog smanjenja BMR. Zbog smanjenja BMR efekti dijete postaju slabiji od očekivanih, a po završetku dijete i po povratku na normalnu ishranu kilogrami se brzo vraćaju, čak i povećavaju jer je BMR niži nego pre dijete. I tako dolazimo do takozvanog "jo-jo" efekta dijete.

PROMENITE NAVIKE
Loše životne navike, nedovoljna fizička aktivnost i prekomerna upotreba laksativa mogu da prouzrokuju zatvor. Crevima nimalo ne prija neuravnotežena ishrana siromašna biljnim vlaknima i zato morate da obratite pažnju na to šta jedete. Dovoljno je da dnevno unesete od 30 do 35 g biljnih vlakana, pa da obezbedite pravilan rad crevne muskulature. Ako uz to budete pili dovoljno vode i ne budete jeli na brzinu, ovaj problem će za vas postati prošlost.

BIRAJTE PRAVA VLAKNA
Vlakna su supstance otporne na sokove koji se luče u gastrointestinalnom traktu, a dele se na rastvorljiva i nerastvorljiva. U borbi protiv zatvora najviše će vam pomoći nerastvorljiva vlakna kao što su celuloza i lignin, sadržani u kupusu, kelju i sličnom povrću. Ona nabubre u dodiru s vodom i izazivaju grčenje crevne muskulature. Rastvorljiva vlakna kao što je pektin nalaze se prvenstveno u voću, crnom i belom luku. Ona usporavaju apsorbovanje šećera, masti i holesterola i, uopšteno govoreći, nisu naročito korisna za rad creva. Jedini izuzetak je inulin, kojeg najviše ima u crnom luku i korenastom povrću i koji blagotvorno deluje na crevnu floru i podstiče apsorpciju kalcijuma.

OBRATITE SE LEKARU
Ako svaki odlazak u toalet doživljavate kao dramu, a uz to imate i bolove u stomaku, najbolje je da se obratite lekaru. On će vam prepisati odgovarajuću dijetu i eventualnu terapiju. Uglavnom je dovoljno da povećate unos tečnosti – vode, čaja, mleka, sokova od voća i povrća i jogurta s aktivnim fermentima – kako biste očistili organizam od nagomilanih toksina. Svima se preporučuje da dan započnu čašom mlake vode pošto će tako podstaći rad creva.

DOBRO JE I GORKO
Gorki sastojci takođe pospešuju varenje. Zato posle jela žvaćite nekoliko zrna komorača, anisa ili kima, jer gorke namirnice podstiču sokove za varenje i rad stomačne žlezde. Dobre su i kapi od maslačka i kleke. Za lakše varenje preporučuje se i šolja espresa ili čaja od mešavine nane i matičnjaka.

caj od vodenog majorana: 30 g seckanog suvog korena na 1 litar vode, kuvati 2 minuta i ostaviti da odstoji 15 minuta, po 1 šolju pre 2 glavna obroka
caj od maline: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 šolje dnevno
sok od jasena: 2 ml pomešati sa jednom kafenom kašikom marmelade; ujutru na gladan stomak
caj od burjana: 80 g sušenih plodova na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, procediti; po 1/2 šolje ujutru na gladan stomak i uvece pre spavanja
caj od bobicaste paprati: 30 g na 1 litar vode, prokuvati, pa ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti; dobivena kolicina dovoljna je za 2 dana; piti u cašama
caj od majske ruže: 50 g suvih latica na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 šolje dnevno
caj od raži: 30 g zrna na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; 2 šolje dnevno
caj od ladoleža: 5 g biljke na 1 litar vode, kuvati 2 minuita i ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 puta na dan