Celijakija

Celijakija je trajno, doživotno stanje nepodnošenja glutena u ishrani.

Kako živeti sa celijakijom?

Ova dijagnoza može biti uznemirujuća. Mnogi ljudi zabrinuti su zbog ograničenja u ishrani. Ipak, zaista nema razloga da budete nesrećni ili očajni: iako postoje određena ograničenja, ukoliko se pravilno hranite možete imati normalan i zdrav život. Celijakija ne mora biti nešto što vam stoji na putu ka radosti i ispunjenom životu.

Šta je gluten?

Gluten je belančevina koja je prisutna u pšenici, ječmu, raži i ovsu. Kod pojedinaca, koji su za to već genetski predodređeni, unošenje čak i najmanje količine glutena u organizam pokreće odbrambeni mehanizam i dovodi do zapaljenja. Ukoliko se nastavi sa unošenjem namirnica koje sadrže gluten vremenom dolazi do ozbiljnog oštećenja i uništenja crevnih resica. Ovaj proces prati čitav niz simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe.
U Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Australiji prosečno jedna osoba od 100 ne može da vari gluten. Predpostavlja se da u Srbiji između 35000 i 70000 ljudi boluje od celijakije.
Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, pa i tamo gde ga ne očekujemo: u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, začinima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama itd.

Koja je uloga crevnih resica u varenju?

Crevne resice, kod zdravog pojedinca, prekrivaju crevne zidove i značajno povećavaju površinu kojom creva mogu upijati hranljive sastojke. Kod obolelih od celijakije crevne resice i sluzokoža creva ozbiljno su oštećeni. Zbog ovog smanjenja i oštećenja površine za apsorpciju hranljivih materija organizam nije sposoban da varanjem dolazi do dovoljne količine belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala iz unesene hrane.

Šta se dešava ukoliko osoba koja pati od celijakije ipak unosi namirnice koje sadrže gluten?

Ukoliko se bezglutenska dijeta ne poštuje dolazi do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih poremećaja koji proizilaze iz poremećaja varenja i upijanja hrane.

Na izvestan način i jedno i drugo je tačno.
Genetski faktori
Činjenica je da postoji genetska predodređenost jer je čest slučaj da u jednoj porodici više članova pati od celijakije. Kod pojedinca koji ima genetsku predodređenost celijakija je ipak ne manifestuje sve dok ne dođe do izlaganja organizma glutenu. Osoba koja ima genetsku predodređenost za celijakiju neće nikada razviti niti jedan od simptoma ukoliko ne unese u organizam gluten.
Faktori sredine
Onog trenutka kada pojedinac koji je genteski predodređen za celijakiju unese iz spoljašnje sredne u svoj sistem za varenje čak i najmanju količinu glutena počinje da razvija simptome celijakije.

Kada osoba genetski predodređena za celijakiju prvi put unese neku od namirnica koje u sebi sadrže gluten celijakije se počinje manifestovati. U pitanju je čitav niz simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe.
Najčešći simptomi su: dijareja, gubitak težine, slabljenje organizma, bol u stomaku, nadimanje stomaka, povraćanje i, kod dece, usporavanje rasta i razvoja.

Ne. Nekada se smatralo da je celijakija, dečija bolest koja se u pubertetu preraste. To nije tačno. Celijakija je trajno, doživotno stanje, ALI ispravna ishrana omogućuje zdrav i sasvim normalan život.

Kada se simptomi koji se mogu povezati sa celijakijom manifestuju početna dijagnoza može se napraviti i samo putem analiza krvi. Definitivna dijagnoza može se doneti ipak tek nakon biopsije: komadić tkiva uzetog iz creva podleže histološkoj analizi, koja, u slučaju da je osoba obolela od celijakije, otkriva da su crevne resice ozbiljno oštećene.
U našoj zemlji otkrivanje celijakije kod deteta ili odrasle osobe često je veoma dug proces. Potrebno je uložiti u obrazovanje kako stručnog kadra, tako i javnosti. Ukoliko je Vama ili Vama bliskoj osobi celijakija dijagnostikovana prebrinuli ste jednu od najvećih briga: sada je potrebno da prilagodite ishranu i krenete sigurno put oporavka.

Strogo bezgluteinska ishrana je jedina delotvorna terapija.
Bezgluteinska ishrana je jedina trenutno poznata terapija za ljude koji pate od celijakije i ona obezbeđuje: postepeni nestanak svih kliničkih simptoma, uspostavljanje zdravog rada celokupnog sistema za varenje, uspostavljenje uravnoteženog stanja crevne sluzokože.
Važno je upamtiti da čak i najmanje količine glutena momentalno nanose štetu sistemu za varenje, a male količine glutena nalaze se u mnogim proizvodima na tržištu (a često uopšte nisu navedene u listi sastojaka). Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, pa i tamo gde ga ne očekujemo: u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, začinima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama itd.

U Evropskoj uniji na snazi je zakon po kojem su proizvođači obavezni da na pakovanju označe čak i najmanje količine glutena ukoliko je on jedan od sastojaka odgovarajućeg proizvoda. U Srbiji takav zakon još uvek ne postoji, ali ipak ne morate razviti neku vrstu fobije od glutena da biste se hranili neškodljivim namirnicama.

Sigurna hrana, hrana bez glutena

Brojne su prirodne namirnice do kojih se lako dolazi a koje u sebi ne sadrže gluten. Njih možete konzumirati bez ograničenja i sa zadovoljstvom, znajući da jedete hranu koje se sigurna i blagotvorna po Vaše zdravlje. U ovo grupu spadaju: različite vrste pirinča, kukuruz, krompir, tapioka, kesten, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, biljna ulja, povrće, voće.
Uz to, postoji i obilje proizvoda koji su napravljeni sa posebnom pažnjom za ljude koji pate od celijakije a koj u sebi ne sadrže gluten: hlebovi, testenine, biskviti i keksi. Na ovim je proizvodima posebno označeno da su oni bez glutena.

Rizična hrana

Neke namirnice dozvoljeno je konzumirati tek ukoliko ste se uverili da u sebi ne sadrže gluten. Međutim, one mogu biti kontaminirane glutenom slučajno, negde u procesu proizvodnje i tada vam takođe mogu naškoditi, čak i ako u listi sastojaka gluten nije naveden. To su: instant supe, kobasice, soja sosevi, začinske mešavine, bombone i poslastice, sladoledi, gustini, maltodekstrin, glukozni sirupi i slad...

Zabranjena hrana

Sva hrana koja u sebi sadrži žito, ječam, raž ili iz njih izvedene proizvode. I ovas spada u ovu grupu jer je često kontaminiran glutenom negde u procesu proizvodnje.

Birajte namirnice za koje pouzdano znate da su bez glutena.
Svo posuđe koje koristite, a koje je bilo ili moglo biti u kontaktu sa namirnicama koje u sebi sadrže gluten, dobro operite. Takođe dobro operite radne površine na kojima se takođe mogu nalaziti tragovi proizvoda koji u sebi sadrže gluten.
Nemojte koristiti ulja koja ste već jednom koristili za prženje namirnica koje u sebi sadrže gluten.
Nemojte koristiti baš nijedan sastojak, posuđe ili alat koji je možda kontaminiran glutenom.

Bezgluteinska dijeta pogodna je i za decu i za trudnice i za dijabetičare. Jedino na šta je neophodno da obratite pažnju jeste da, s obzirom da ne smete unositi pšenicu, ječam, raž i ovas, morate nadomestiti unos biljnih vlakana. Potrudite se zato da jedete dovoljno voća i povrća svaki dan. Treba da obratite pažnju i na to da unesete dovoljno kalcijuma i vitamina, naročito kompleksa B vitamina.

Celijakiju kao bolest prvi put je uočio Areteus iz Kapadokije pre gotovo 2000 godina, a detaljno opisao engleski lekar Semjuel Dži (Samuel Gee) 1888 godine. Tek 1950 godine holandski lekar Vilijam Dik (William Dicke) dokazao je da se u osnovi radi o nepodnošenju, nesvarljivosti brašna različitih žitarica.
Gluten je belančevina koja ima vrlo malu hranljivu vrednost. Glavna funkcija ovog proteina je vezivna: upravo gluten je taj koji brašnu daje kohezivne osobine i omogućava pečenje hleba.