Začini

Anis:
Najbolja vrsta dobija se iz Spanije.Pored semena Pimpinella anisum koriste se mnogo i plodovi anisovog drveta.Anis je neophodan za kolace,a koristi se i za pravljenje likera.Arancini: kandirana i glazirana kora gorkih pomorandzi.Za kolace i slatke omlete.

Beli luk:
Glavice cesnjakove biljke koja se uzgaja u Srednjoj i Juznoj Evropi.Prodoran miris belog luka(pluca i koza izlucuju cesnjakovo ulje) razlog je sto se koristi u malim kolicinama.Dodajemo ga ovcetini,masnom mesu,umacima i koristimo kao zacin za kobasice.

Biber:
Vazan zacin u zrnu.Beli(oljusteni) biber blazi je nego crni.Biber u zrnu dodajemo marinatima,a mleveni biber se koristi za brojna mesna i riblja jela,umake,supe i jela od povrca.

Bosiljak:
Kuhinjska zeljasta biljka sa sredozemnog podrucja,upotrebljavamo je najcesce osusenu i stucanu u prah,retko sveze naseckanu za supu i umake,vrlo cesto sa zalfijom i ruzmarinom.

Vanila:
Mahune neke srednjoamericke vrste orhideja koje treba da dozrevaju po prilicno komplikovanom postupku.”Kraljica zacina” ne sme nedostajati kada se peku kolaci,a nezamenljiva je i za sve kompote.

Djumbir:
Osuseni koren stabljike koja je bila poznata jos pre 2000.godina,u Indiji i Kini se najpre koristio kao lek i kao zacin.Zbog njegove izdasnosti,moramo ga pazljivo upotrebljavati. Izmedju ostalog koristi se za kompot od krusaka i bundeve spremljene za zimu,za svinjsko pecenje,ragu,marinate,pekmeze i kolace.

Estragon:
Domaca biljka;zacin ciji se listovi i vrhovi koriste za fine marinate ,kao zacin za supu,za biljno sirce i kolace.Dodajemo ga svezeg ili osusenog.

Zalfija(Kadulja):
Dalmatinska biljka omiljena je kao zacin uz mnoga mesna jela(za dzigericu u italijanskoj kuhinji).

Kajenski biber:
To je jako ostar juznoamericki zacin napravljen od osusenih i samlevenih feferona pomesanih sa paprikom.Pazljivo ga upotrebljavajte!Prikladan je za ljute umake,haringe i za mesano povrce koje se stavlja u tursiju.

Kapri:
Pupoljci cveta grma kapre koja raste svuda na podrucju Sredozemlja;u prodaju dolazi u slanoj rastopini.To je blagi zacin za supe,umake i salate,narocito za ragu i mesne valjuske.

Karanfilic:
Osuseni pupoljci cveta do 12m visokog grma karanfilica.Koriste se najvise za kuvano vino i kompot,ali i za supe,povrce,jela od mesa i divljaci.

Kardamum:
Osusene glavice dzbuna kardamuma koji se uzgaja u Indiji i na Sri Lanci.Seme kardamuma:iz glavice se dobija seme kardamuma ploda.Samleven sa ljuskom:glavice zajedno sa semenom samlevene u prah.Koristi se za kolace,slatke umake i slatkise,ali i kao zacin za kobasice.

Kari:
Zacinska mesavina iz Indijske kuhinje.Sadrzi 12 do 15 tropskih zacina od bibera,djumbira,korijandera do macisa.Koristi se za jela od pirinca,ribe,za meso,zivinu i razne umake.Drzimo ga u dobro zatvorenoj posudi.

Kim:
Vec preko 5000 godina poznato sredstvo za osvezenje stomaka,sastoji se od osusenog rascepljenog ploda biljke.Koristi se za supe i umake,krompir,povrce,jela od mesa,kvark,sir i kolace sa sirom.

Kleka:
Zrnastim plodovima uvek zeljastog dzbuna kleke potrebno je sazrevanje 2 godine.Koristi se za umake,jela sa kiselim kupusom i divljac.

Kopar(Morac):
Tu zeljastu biljku koristimo kao zacin samo svezu i to najvise uz jela od krastavca i neke salate;poreklom je sa Istoka,kod nas je ima u svakoj basti.

Korijandar:
zacin koji se upotrebl;java za kolace i za kobasice,pominje se jos u staroindijskom jeziku sanskritu.nalazi se i u prasku kari.

Krbuljica:
Zeljasta bilja koristi se samo sveza.Vrlo je aromaticna.Koristi se za supe i umake i kao prilog endiviji(zelenoj salati).

Limun:
Kora od limuna(tanko nasecena ili narendisana) omiljeni je zacin za kolace,slatkise i pica.

Lovor: Osuseno lovorovo lisce (treba da bude zelene boje) i crno plavi plodovi lovora stavljaju se u kisele krastavce,odgovaraju uz haringe,marinate,meso i ribu.Ne treba ga stavljati previse.

Majoran:
To je zacin za meso,narocito za jela od mlevenog mesa,za pikantne umake,kao i za zivinu.

Majcina dusica(Timijan): Kuhinjska zeljasta biljka iz Juzne Amerike,neophodna za mnoge vrste kobasica.Koristi se i za spravljenje pecenja od mlevenog mesa,za mahune i paradajz.

Mirodjija:
Svezu ili susenu mirodjiju koristimo za salate i umake.Obavezna je za spremanje krastavaca za zimu.

Morski orascic:
Orascic je jezgro ploda orahovog drveta.Plod je slican kajsiji.Upotrebljava se za poboljsanje ukusa jakih i slatkih supa i umaka,za jela od mlevenog mesa i valjuske od mesa,za povrce,noklice i kolace.Samlevenog u prah koristimo za liciderske i druge kolace,supe od mesa,iznutrice i kobasice.

Paprika:
Jednogodisnja biljka koja se uzgaja u vise oblika.zacin se dobija od osusenih,duguljastih,plameno crvenih plodova kapsikuma longuma.Ljute materije-kapsaicina-ima najvise u tankim pregradnim opnama unutar ploda i u semenkama.Zavisno od toga da li dodamo ili ispustimo sastavne delove,dobijemo ljucu ili manje ljucu papriku.Razlikujemo pet stepeni ljutine paprike:delikatesna paprika(blaga),plemeniti slatka paprika(blaga i mirisna najcesce se upotrebljava),poluslatka paprika(jako ostra),ruzina paprika(vrlo ljuta i ostra paprika napravljena od manje vrednog dela prvog ploda).

Pelen: Omiljena kuhinjska zeljasta biljka koju upotrebljavamo kao dodatak uz zivinu i masno meso.Pelen koristimo osusen i svez.

Persun: Ne kuva se zajedno sa jelom,vec neposredno pre serviranja dodamo jelu.

Piment: Zovu ga i karanfilov biber jer je ukus tog srednjoamerickog zacina izmedju bibera i karanfilica.zacinjena kao biber,ali ne tako ostro.Upotrebljavamo ga za umake,supe i nabujke,riblje supe i marinate,slatkise i kolace.

Pistacija: Plod biljke koja raste u Sredozemlju.Dozreva u 2cm duge plodove i ima ukus slican bademu.Koristi se za kolace i kobasice.

Ruzmarin: Juznoevropska zeljasta biljka,ruzmarinom najcesce zacinjavamo ovcetinu.

Sitni luk(”snitling”): Koristi se samo svez,treba da se uvek nadje u svakom domacinstvu.Spada u lukovice.Koristi se za supe,umake,povrce,kvark i mnoga druga jela.

Slacica:
Semenska zrna bele slacice(sinapis alba) domacice upotrebljavaju prilikom spremanja krastavca za zimu,za marinate i prilikom izrade zimskih kobasica.Jestiva slacica sadrzi ponekad i ljuca zrna slacice koja su crna.

Cimet:
Cimet u sipkama se nabavlja u komadima od 1 m,a onda se za prodaju lomi na stapice duzine 1 cm.Sto su sipke svetlije i tanje,to je plemenitija vrsta cimeta.Koristi se za slatke supe,umake,kompote i kolace.

Crni luk:
Neophodan kuhinjski zacin sa mnogo vitamina C,a ujedno i stari domaci lek protiv nesanice.Ima vrlo malo jela kojima crni luk ne poboljsava ukus.Vrste: letnji crni luk(obicni kuhinjski crni luk),zimski crni luk(retko u prodaji),sitan crni luk(u velicini lesnika,uglavnom za mesano povrce za tursiju),kozjak(posebno blagog ukusa.

Cubar:
Zeljasta bilja iz domace baste,slicna nani.Odgovara najvise uz pasulj,mahune i ovcetinu.Nejcesce ga kuvamo sa jelom samo kratko vreme i izvadimo iz lonca pre nego dovrsimo kuvanje.

Safran:
Zacin od cvetnih vlakana zapadnoevropske vrste krokusa.Koristi se za kolace,pirinac sa safranom,ovcetinu.Za kilogram suvog safrana potrebno je oko 80.000 cvetnih zigova.Blag,ali srazmerno skup.

PIMENT (biber sa Jamajke)
Ovaj začin potiče sa Jamajke, a zovu ga još i allspice, što bi u prevodu značilo, "začin za sve", te nije teško pogoditi da ima široku primenu.
Ukus: slatkast, podseća na mešavinu bibera, klinčića, muškatnog oraha i cimeta.
Zašto je zdrav: blokira glikaciju – važnu biohemijsku reakciju u procesu starenja.
Upotreba: pomešajte ga sa mlevenom junetinom ili posnijom svinjetinom i upotrebite za pravljenje pljeskavica, ćufti ili vekni od mlevenog mesa.

ANIS
Anis je semenka biljke Pimpinella anisum koja potiče sa Srednjeg istoka.
Ukus: intenzivan, slatko pikantan, nalik ukusu gospine trave.
Zašto je zdrav: pospešuje probavu i rešava problem neprijatnog zadaha.
Upotreba: usitnjenim anisom začinite supu, šnicle i rižota. Šaku celih semenki zagrejte u tiganju sa malo meda i zatim prelijte po jogurtu.

KARDAMOM
Kardamom je seme tropskog voća koje raste u Indiji
Ukus: blago slatkast i vrlo aromatičan s citrusnim notama.
Zašto je zdrav: bioaktivni sastojak ovog semena – cineol, može da smanji upalu i ublaži simptome astme.
Upotreba: izvadite iz mahune, usitnite i pospite po voćnoj salati ili zobenoj kaši.

KAJENSKI BIBER
Dobija se od osušenog semena kajanske čili, odnosno ljute paprike
Ukus: vatren s blagom dimljenom notom.
Zašto je zdrav: kapsaicin, fitohemikalija koju sadrži, povećava insulinsku osetljivost, što smanjuje rizik od razvoja dijabetesa.
Upotreba: dodajte ga u recepte za čokoladne poslastice, razne kaše, kajganu i omlet, jela od pirinča ili pospite njime variva od pasulja i graška.

ČILI U PRAHU
Osušeni i mleveni plodovi različitih tropskih vrsta paprike pomešani sa drugim začinima, kao što su beli luk u prahu ili kumin.
Ukus: peckavo ljuto, pravi se u nekoliko varijanti od najblaže do one koja pali nepca
Zašto je zdrav: umanjuje osećaj gladi, te se preporučuje kao prirodni sagorevač masti i deo je mnogih dijeta
Upotreba: savršen je kada se pospe po još vrućim kokicama

KINESKA MEŠAVINA
Naziva se još i 5 mirisa, a u pitanju je mešavina bibera klinčića, zvezdanog anisa, cimeta i komorača.
Ukus: kombinacija slatkastog, ljutkastog, gorkog, slanog i kiselog
Zašto je zdrav: obiluje antioksidansima koji jačaju obrambeni sistem i sprečavaju razvoj mnogih bolesti, a usporavaju i proces starenja
Upotreba: bilo koju vrstu mesa izdinstajte u mešavini supe od povrća, susamovog ulja, soja sosa i kineske mešavine začina.

KUMIN
Kumin su zapravo semenke mediteranske biljke slične peršunu
Ukus: aromatičan, opor i pomalo nalik na lešnik obogaćen aromom bibera
Zašto je zdrav: poboljšava probavu i povećava nivo energije u organizmu budući da sadrži više gvožđa od bilo koje druge vrste začina.
Upotreba: odličan začin za jela od jagnjetine ili lososa

KARI
Kari je u stvari mešavina kurkume, kumina, čili praha, cimeta i korijandra
Ukus: od slatkastog do veoma ljutog
Zašto je zdrav: antioksidansi koje sadrži mogu da smanje nakupljanje masnoća u krvnim sudovima,čime se sprečavaju brojne bolesti
Upotreba: pospite ga po umućenim prženim jajima ili salati od tunjevine.

ĐUMBIR U PRAHU
Dobija se od osušenog i mlevenog korena đumbira
Ukus: ljutkasto-slatkasti sa aromom koja blago podseća na drvo
Zašto je zdrav: sadrži materije koje imaju protiv upalno dejstvo, odličan je za opuštanje mišića posle napornog treninga
Upotreba: pomešajte ga sa medom i zagrejte u tiganju na plamenu kako biste dobili ukusnu glazuru za povrće. Možete ga dodati i u čaj

ŠAFRAN
Jelima daje karakterističnu žućkastu boju, a dobija se iz vrška tučka cveta iz porodice ljiljana.
Ukus: jedan od najukusnijih začina, blago gorkastog okusa
Zašto je zdrav: neka istraživanja pokazala su da može da ublaži simptome PMS-a
Upotreba: prstohvat šafrana dodajte u pileću supu ili ga pospite po kuvanoj ili pečenoj ribi.

KURKUMA
Kurkuma se dobija kao osušeni koren tropske biljke
Ukus: gorak i blago drvenastih nota
Zašto je zdrav: kurkumin, materija koju sadrži, uništava masne ćelije te pomaže topljenju masnih naslaga na području stomaka
Upotreba: dodajte prstohvat u jela pripremljena od jaja ili u vodu u kojoj ćete kuvati pirinač, testeninu ili palentu

GARAM MASALA
Najčešće je u pitanju mešavini kardamoma, cimeta, crnog bibera i klinčića, karakterističan je za indijsku kuhinju
Ukus: topao i blago dimljen
Zašto je zdrav: sadrži veliku dozu antioksidanata iz sva četiri začina.
Upotreba: pospite po jelima od kukuruza ili po kokicama ili pak pecite pile 30 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni i zatim ga pospite mešavinom ovog začina i morske soli.

Origano (lat. Origanum vulgare) ili divlji majoran je začinska i lekovita biljka iz familije usnatica (lamiaceae). Ime je dobila iz grčkog (Oros=brdo, Ganos=nakit), preko italijanskog jezika, "origano" - brdski nakit.
Odomaćen u Sredozemlju, nezamenjiv je u grčkoj, španskoj, turskoj i italijanskoj kuhinji. Danas se uzgaja svuda u srednjem pojasu. Raste i divlji na suvim travnjacima i rubovima šuma, na krečnjakom bogatom i sunčanom tlu.

Ovo je slika divljeg origana koji sam ja ubrala.

Gajenje i konzerviranje začinskog bilja


Budući da se začinsko bilje koristi samo zdravo i čisto, najpouzdanije je da pokušate sami da ga uzgajate - bilo u svojoj bašti bilo, ako vam uslovi to ne dozvoljavaju, a radi se o niskom začinskom bilju poput ruzmarina, peršuna ili majčine dušice - u saksijama na kuhinjskom prozoru.

Većina aromatičnog bilja sadržaće veći procenat eteričnog ulja, a to znači i snažniju aromu ukoliko se malo prehranjuje. Svaka vrsta bilja ima specifičnosti, pa samim tim i pravila u vezi sa gajenjem.

Tako se žafija sadi u martu, i to u saksije, a od maja se presađuje na otvoreno. Pošto se žalfija razvija u nizak drvenast grm, poželjno je da između biljaka ostavite razmak od oko 30 cm.

Peršun je dvogodišnja biljka. Pošto mu treba dugo da proklija, može se sejati najpre u saksijama, a inače se seje u martu na otvorenom. Otporan je na mraz, pa ako ga tokom zime prekrijete suvim šibljem, u rano proleće možete brati sveže listove. Peršun svake godine morate saditi na drugom mestu.

Mirođija se sadi od aprila do juna na dobro nađubrenom zemljištu koje je izrazito osunčano. Ukoliko je samo jednom cvetala i oplodila se, žalfija će se ubuduće sama širiti.

Bosiljak je jednogodišnja biljka. Bosiljak treba gajiti na osunčanom mestu i na zemlji bogatoj hranljivim materijama, a zahteva i dosta vode.

Ruzmarin možete gajiti u vrtu ili u saksiji na terasi ili kuhinjskom prozoru. Žbun ruzmarina je veoma dekorativan. Ruzmarin traži siromašno, ali propusno tlo. Voli toplotu, pa se zimi obavezno unosi u kuću i čuva na hladnom, ali svetlom mestu i umereno zaliva.

Ukoliko ste sami odgajili svoje začinsko bilje, da biste ga imali i preko zime, morate pristupiti konzerviranju. Najpouzdaniji način konzerviranja ovog bilja jeste sušenje. Da biste ga osušili, možete povezati strukove bilja konopcem ili ih kačiti okrenute naopačke i držati na nekom suvom, senovitom, ali promajnom mestu. Možete ga poređati i jedno do drugog, na čistu podlogu (papir ili čaršav), a zatim ga staviti na toplo mesto (ne direktno izloženo suncu) i zaštićeno od vetra.Treći način sušenja jeste da strukove bilja poređane u plehu sušite u poluotvorenoj rerni zagrejanoj najviše na 40 stepeni.

Začinsko bilje može se nekoliko dana čuvati sveže u frižideru, ako ga dobro operete, ocedite i stavite u plastičnu kutiju, dok zamrznuto može da traje i duže od šest meseci.

Kako da začine dodate hrani:

Koristite suvu kašičicu za uzimanje začina iz posude u kojoj se on nalazi.
Nemojte sipati začin direktno iz posude u šerpu iz koje nešto isparava. Para će umanjiti jačinu začina koji ostane u posudi ili može učiniti da se začin zgrudva i brže pokvari.
Pre nego što u jelo ubacite sveže začinsko bilje, kao što su origano, bosiljak ili majčina dušica, pokidajte na par mesta listiće kako bi se oslobodila aroma.

Kada da dodate začine:

Za jaču aromu, dodajte začinsko bilje pred kraj kuvanja, ili na početku za blažu aromu.
Sušeno mleveno bilje i začini odmah oslobađaju aromu. Kod jela koje se dugo kuvaju, kao što je, na primer, gulaš, ovakve začine dodajte pred kraj kako biste izbegli da se arome “prekuvaju”.
Celi začini, kao što je lovor ili biber u zrnu, oslobađaju aromu mnogo sporije nego mleveni ili sveži i idealni su za jela koja se dugo kuvaju. Kako biste ih lakše izbacili nakon kuvanja, uvežite ih u komadić gaze pre nego što ih dodate jelu.
Za presnu hranu, kao što su salate ili dresinzi, voće ili voćni sokovi, dodajte začine i začinsko bilje nekoliko sati pre serviranja kako bi se ukusi oslobodili i sjedinili međusobno. Kao alternativa ovome, može da posluži mali trik: tečnost sa začinima nakratko zagrejte samo da se oslobode arome, a onda ohladite. Za dresinge, dodajte začine u sirće i ostavite da odstoji pre nego što dodate ulje.

Koliko začina da dodate:

Ne postoji opšte pravilo za količine začina – jačina i efekat svakog začina i začinske biljke je drugačija i njen efekat zavisi i od hrane u koju se dodaje. Najbolje je da se vodite receptima koji su isprobani ili dolaze od izvora od poverenja. Količine začina kasnije možete prilagoditi ličnom ukusu.
Kada kuvate bez određenog recepta, pokušajte sa ¼ kašičice na 4 porcije, 500 g mesa ili na svake 2 šolje sosa ili supe. Za mlevenu ljutu papriku i beli luk u prahu, količinu smanjite na 1/8 kašičice. Sve količine, naravno, kasnije prilagodite sopstvenom ukusu.
Aroma aleve paprike se pojačava tokom kuvanja. Dodajte je po malo i svaki put sačekajte da se aroma potpuno oslobodi kuvanjem.
Dok je istina da većina začina dobro ide uz većinu namirnica, postoje neke kombinacije koje su posebno uspešne. Sledeća lista prikazuje neke od ovih kombinacija.

ŠPARGLA – vlašac, žalfija, estragon, majčina dušica

PASULJ – kumin, kim, beli luk, nana, crni luk, origano, peršun, žalfija

BORANIJA – bosiljak, kim, karanfilić, mirođija, majoran, nana, žalfija, majčina dušica

JUNETINA – bosiljak, lovor, kim, kumin, grčko seme, đumbir, beli luk, majoran, crni luk, origano, peršun, ruzmarin, žalfija, estragon, majčina dušica

BROKOLI – bosiljak, mirođija, beli luk, majoran, origano, estragon, majčina dušica

KUPUS – bosiljak, kim, ljuta aleva paprika, kumin, mirođija, morač, majoran, žalfija

ŠARGAREPA – anis, bosiljak, vlašac, cimet, karanfilić, kumin, mirođija, majoran, nana, peršun, žalfija, estragon, majčina dušica

KARFIOL – bosiljak, kim, vlašac, kumin, mirođija, beli luk, majoran, peršun

PILETINA – anis, bosiljak, lovor, vlašac, cimet, kumin, mirođija, grčko seme, beli luk, đumbir, majoran, crni luk, origano, peršun, ruzmarin, šafran, žalfija, estragon, majčina dušica

KUKURUZ – vlašac, šafran, žalfija, majčina dušica

PATLIDŽAN – bosiljak, cimet, mirođija, beli luk, majoran, nana, crni luk, origano, peršun, žalfija, majčina dušica

JAJA – anis, bosiljak, kim, ljuta aleva paprika, vlašac, korijander, mirođija, morač, majoran, origano, peršun, ruzmarin, šafran, žalfija, estragon, majčina dušica

RIBA – anis, bosiljak, vlašac, mirođija, morač, beli luk, đumbir, majoran, origano, peršun, ruzmarin, šafran, žalfija, estragon, majčina dušica

VOĆE – anis, cimet, karanfilić, đumbir, nana, ruzmarin

JAGNJETINA – bosiljak, lovor, cimer, korijander, kumin, mirođija, beli luk, đumbir, majoran, nana, crni luk, peršun, ruzmarin, šafran, žalfija, estragon, majčina dušica

PEČURKE – korijander, peršun, majoran, origano, ruzmarin, estragon, majčina dušica

PAŠKANAT – bosiljak, mirođija, majoran, peršun, majčina dušica

KRUŠKE – kim, vlašac, ruzmarin, estragon, majčina dušica

SVINJETINA – anis, kim, kardamom, mirođija, beli luk, đumbir, origano, ruzmarin, šafran, žalfija, estragon

KROMPIR – bosiljak, kim, vlašac, korijander, mirođija, anis, majoran, origano, peršun, ruzmarin, žalfija, estragon, majčina dušica

PIRINAČ – bosiljak, anis, šafran, estragon, majčina dušica

SPANAĆ – anis, bosiljak, kim, vlašac, cimet, mirođija, ruzmarin, majčina dušica

BUNDEVA – bosiljak, kim, kardamom, cimet, karanfilić, đumbir, majoran, mirođija, origano, ruzmarin, žalfija

PARADAJZ – bosiljak, lovor, vlašac, korijander, mirođija, beli luk, majoran, origano, peršun, ruzmarin, žalfija, estragon, majčina dušica

ĆURETINA – bosiljak, beli luk, majoran, crni luk, origano, ruzmarin, šafran, žalfija, estragon, majčina dušica

TELETINA – bosiljak, lovor, vlašac, đumbir, majoran, nana, crni luk, peršun, ruzmarin, žalfija, majčina dušica

MIROĐIJA – i začin i lek

Mirođija (Anethum graveolens) je dobro poznata kao mirisna začinska biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po baštama. Poreklo joj je iz jugoistočne Azije, ali se uzgaja i u južnim delovima Evrope.
To je jednogodišnja biljka sa tanikm, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120 centimetara. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute boje. Najveća koncentracija lekovitih i aromatičnih materija nalazi se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima.
Mirodjija pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku, jača otpornost organizma, poseduje antioksidansna i diuretična svojstva, te se preporučuje kao antikancerozno sredstvo, kako u prevenciji tako i u toku bolesti. Deluje na poboljšanje varenja i uspostavlja crevnu peristaltiku, pa se daje kao dodatak mešavinama protiv zatvora, hemoroida, čajeva protiv celulita i za mršavljenje.
Ova aromaticna začinska biljka koristi se kao dodatak čorbama, sosovima, varivima (posebno grašku i tikvicama), kao i turšiji.

SMILJE – prirodni lek za jači imunitet

Smilje (Helichrysum italicum), je višegodišnja zeljasta, mediteranska biljka koja raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva. Visoka je do 60 cm, uskih listića i žutih cvetova, a cveta od juna do jula. Obzirom da raste veoma gusto, smilje je ona biljka koja daje mirišljavu atmosferu koju osećamo za vreme vrelih sunčanih dana u krajevima oko mora. Zbog intenzivnog mirisa od velike količine eteričnog ulja, smilje se koristi i kao začin i kao lek.
Iako se u funkciji začina koristi ređe, daje izrazito jaku aromu, a može se dodavati jelima od pirinča, mesa, varivima i poslasticama.
Koristi se za lečenje hroničnog bronhitisa i protiv kašlja, za zaustavljanje unutrašnjih krvarenja iz nosa, pluća, sistema za varenje, kao i spoljašnjih rana koje krvare. Ima sedativno dejstvo, snižava krvni pritisak, i dobar je tonik za jačanje organizma.
Zbog svog regenerišućeg delovanja koristi se u kozmetici, pogotovo kod nege dehidrirane i umorne kože. Vrlo je korisno pri ublažavanju ožiljaka, strija i modrica, kao i za zaštitu i ublažavanje opekotina i kože oštećene od sunčevih zraka. Izvrsno deluje kod stanja hroničnog umora, iscrpljenosti i oslabljenog imuniteta.