Post

Danas je zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja i prvi je dan posle Božića kada pravoslavni vernici poste.

Ja sam tek danas u 4 saznala da je danas Krstovdan,tako da sam se malo omrsila.

i ja sam se slucajno omrsila,po navici prva kafa sa mlekom.
pade mi na pamet da to i nije neki ''greh'',kada se stvarno nesvesno ucini pa sam htela ostatak dana da postim.
onda se takodje setih,kako sam zapocela dan,nimalo prijatno,uz dosta ruznih izgovorenih reci i emocija,pa mi se sve to ucini licemernim,tako da vise nisam ni razmisljala o postu...

Pa posteno, mada ja sam nesto bila bas fina danas, tako da sam nastavila post.

tek veceras sam shvatila da se ja danas ustvari osecam fenomenalno iz razloga jer sam danas postila.jako lose sam spavala,bila uzasno umorna i neispavana jutros,planirala da obavezno odspavam u toku dana.desilo se to da je danas praznik,onaj kada uglavnom svi poste i resila se na to.ne bih sad da se hvalim time,samo konstatujem.a i nisam odavno.poenta je da sam ceo dan vrlo oskudno jela.a uvek se u takvim situacijama osecam odlicno.i neverovatna je ta energija koju imam,ogromna i pozitivna.takodje,ta vrsta smirenosti koja meni nedostaje,a imala sam par vrlo iritantnih situacija.mir i sreca,nista lepse!

Nekad sam postila, sad uglavnom ne. Previše je negativnog u meni što ostaje, čega ne mogu da se riješim, tako da mislim da bi uzdržavanje od hrane bilo skroz licemjerno. Pogotovo što u mom okruženju unazad nekoliko godina post dođe nekima kao izgovor da se pokažu boljima od drugih ili šta ja znam. Najgore mi je kad mi se izvrati, pa kako ti ne pooostiš. Prefarbano svim bojama, trača, ne gasi cigaru, psuje, ali važno je da jede ribu i salatu i nravno kafa sa sojinim mlijekom i nravno toofuu sir. Za mene je svrha posta uzdržavanje, odolijevanje iskušenjima, poboljšanje u duhovnom smislu, jačanje u vjeri, ali samo sam za sebe.

u pravu si mirka.ali bez obzira na druge,sta pricali ili kako dozivljavali post,mislim da nam to povremeno uzdrzavanje,pa makar samo i od hrane,donosi dosta blagodeti i pomaze da to negativno,za koje kazes da ostaje i da ne mozes da ga se resis,bude kanalisano ako ne i procisceno.

Da, vjerovatno je tako. Možda u meni ima toga premnogo a ja malo volje imam da popravljam. Moguće da tražum izgovor umjesto da samo pokušam. I to je jednako loše kao i ovo što sam ranije spomonjala.
Moraću da se pozabavim ovim pitanjem volje/nedostatka volje

Nikada ne postim i u tome ne vidim ništa loše. Stalno pazim da se fino hranim i ne pretjerujem sa hranom, u dobroj sam liniji pa čemu samomučenje? Mislim da je post bio rani pokušaj uvodjenja dijete u ishranu.

ja ne dozivljavam post kao bilo kakav vid mucenja.bar ne onaj nacin posta koji danasnji covek primenjuje.Isus je postio cetrdeset dana i pio samo vodu.odatle je nastala zabluda pa se cesto kaze ''postim na vodi'',a to se odnosi ustvari na svu hranu koja se navodno sprema bez ulja.na takav nacin uopste nije tesko postiti.
inace,svrha posta nije samo zdravstveno se procistiti vec i duhovno.

Ako je nekorištenje ulja jedina odlika posta onda sam ja jednom postila godinu dana. Medjutim, koliko ja znam no mogu se jesti ni jaja, meso i mliječni proizvodi.

nisi me najbolje razumela Troja. ljudi vole cesto da preuvelicaju pa tako kazu da poste na vodi sto je vrlo licemerno.Isus je postio na vodi tako sto je 40 dana pio samo vodu,bez hrane.tako da ne smatram da je neki podvig postiti tako sto cemo jesti posne supe,corbe,razna predjela,pite,salate,kolace i torte...
i da,post iskljucuje svu hranu zivotinjskog porekla.

mirka ::Nekad sam postila, sad uglavnom ne. Previše je negativnog u meni što ostaje, čega ne mogu da se riješim, tako da mislim da bi uzdržavanje od hrane bilo skroz licemjerno. Pogotovo što u mom okruženju unazad nekoliko godina post dođe nekima kao izgovor da se pokažu boljima od drugih ili šta ja znam. Najgore mi je kad mi se izvrati, pa kako ti ne pooostiš. Prefarbano svim bojama, trača, ne gasi cigaru, psuje, ali važno je da jede ribu i salatu i nravno kafa sa sojinim mlijekom i nravno toofuu sir. Za mene je svrha posta uzdržavanje, odolijevanje iskušenjima, poboljšanje u duhovnom smislu, jačanje u vjeri, ali samo sam za sebe.

Pod ovo se i ja podpisujem. Doduše samo sam jednom postila, da sam išla na prečes, a onda sam shvatila odnosno razmislila šta je post i onda ako već postim, to radim za sebe i obično samo na velike praznike i trudim se da je to pravi post (post duše pa uz to i malo gledam na hranu i obično to ne stavljam "na veliki zvon")

i ja mislim da sam samo jednom(mozda dva puta)isla na pricest,jos kao klinka sa tatom.kasnije vise nikada,cak iako sam postila ceo post.nemam naviku a ni potrebu za odlaskom u crkvu i svim tim rtualima