Duša

Evropski naučnici došli su do objašnjenja misterioznog 'vantelsnog' iskustva kojeg prepričavaju preživeli s intenzivne nege. Izgleda da duša ipak nikud ne leti. Rezultati britanskog i švajcarskog eksperimenta na zdravim volonterima objavljeni u avgustovskom izdanju časopisa Science nude razumno neurološko objašnjenje neobičnog doživljaja koji se često tumači kao odlazak na 'onaj svet'. Vantelesno iskustvo opisuju kao osećaj odvajanja od vlastitog tela kojeg posmatramo s udaljenosti. Lekari smatraju da je reč o poremećaju senzorskog sistema pri kojem vid, čulo dodira i specifičan osećaj da smo u telu, pod uticajem stresa više nisu povezani kako bi trebalo. Novo istraživanje pokazuje da je "integracija raznih senzornih modaliteta vrlo bitna za održavanje osećaja gde se naše telo tačno nalazi i gde smo mi u odnosu na naše telo," objasnio je dr. Kevin Nelson profesor neurologije na Univerzitetu Kentucky u Lexingtonu. Ako se i mislilo da je ovaj fenomen redak u stvarnosti ga zapravo mnogi doživljavaju pa čak i pod uticajem visoke temperature, alkohola ili nekih drugih halucinogenih droga. "Zapravo, jedna od 20 osoba imala je 'vantelesno' iskustvo," kaže dr. Nelson. Ali kako je ovaj fenomen u stvarnosti van kontrole i dešava se spontano lekari dosad nisu mogli pažljivo ispitati o čemu se radi. Tokom dveju novih studija naučnici su pokušali izazvati isto stanje kod zdravih volonetera. Opremljeni tehnološkim 3-D napravama kod ispitanika se stvorio bizaran utisak da posmatraju vlastito telo s 3 metra udaljenosti, objasnio je voditelj londonske studije dr. Henrik Ehrsson s University College London's Institute of Neurology. Manipulišući vidom i drugim čulima dokazali su da je ključ zapravo u čulima koji zbog nekog razloga, primera radi stresa, ne mogu tačno odrediti gde se telo nalazi.

Mnogo je verovatnije, I logicnije, I manje uvredljivo, da je telo smrtno a duša besmrtna, duša je delić sveopšte svemirske energije, poklonjen nam, privremeno ustupljen, na rođenju, koja će živeti svojim nepoznatim životom I posle smrti tela, ili će se useliti u novorođenče, da nastavi svoje večno kretanje. Ni kap vode se ne gubi, samo se menja, kako se može izgubiti sve čovekovo?
Mora biti da život postoji po nekom višem načelu, a ne samo po besmislu, po zlu, po ludilu.

M.S.
Tvrđava

Bolovi nestaju, a pacijent koraca
Kroz tunel ka beloj svetlosti…

Zivot Poslije Zivota !!!
U svakom od nas postoji predivan cvetni vrt - vrt duse. Tu mozemo uzivati u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgranicnu slobodu svog unutrasnjeg "ja". Sa svakom lekcijom koju naucimo od zivota, vrt nase duse raste i blista. Na kraju, mir, svetlost i miris–sreca nasih pojedinacnih vrtova prosirice se na sve cetiri strane sveta.


U Agoniji

Tiho plovi mesec zlatan
mimo groba mog
pada mrak;
Otkrivajuci senu jada
koriv na grobu mome
svija se i strada.
Ja gledam!
Pogled moj je mrtav
al' sve vidim
kroz prozirno tamnu vodu
moje krvi.
Ja umirem
al' znam nisam prvi.


_Covek je jedino zivo bice koje ima dusu tvrde misloci…
Ali kako se one prepoznaju? Kako se sa njom ophodi?
Pokusava nam dokazati nauka …
Ukoliko je tvrdnja tacna da covek ime dusu, zasto se uvek vraca magija I mistika I prapsihologija I uvlace sve vise ljudi u svoj kolosek.
Svi ljudi koji su doziveli klinicnu smrt opisuju iste dozivljaje, cak I kada potjecu iz ralicitih kultura. Dali bi to mogao biti dokaz da smrt ne znaci kraj I da ipak postoji zivot poslije nje. Poslije smrti!
Zapadna religija, jevrejska,I hriscanska, I islamska, govore da dusa zivi vecno , a telo da umire. One propovjedaju veru u prolaznosti sveta.
- Postoji li covek I poslije smrti?
Mi to ne znamo. Ovim pitanjem o potrazi za objasnjenjma, nadom da I poslije smrti postoji zivot, bave se religija,filozofi I ezoteri. Ljudi koji su bili klinicki mrtvi opisali su taj dozivljaj : - Tunel, belo, svetlo, osecanje srece.
- Osoba ima jake bolove oseca da se blizi kraj.
- Slusa kako ga lekari proglasavaju mrtvim.
- Osoba napusta svoje telo I posmatra ga s visine
- Koraca kroz tunel I ide ka beloj svetlosti, koju cesto opisuju kao “nebesku”. Bolovi nestaju.
- U prijatnom je svetu s druge strane. Tu se srece s rodjacima I prijateljima koji su umrli pre njega.
- Pojavljuje se neko bice koje svetli I izjavljuje osecanje beskrajne ljubavi I potpune srece. Mnogi to bice opisuju kao bozansko.
- Osoba vidi svoj zivot. Ono mu prolazi pred ocima-
- Svetlece bice ga vraca nazad, I to cesto uz reci “jos nije tvoje vreme” ili “jos nisi spreman za ulazak”.
- Osoba se budi.
Svajcarkinja Elizabet Kibler-Ros je poznat strucnjak za tanatalogiju, nauku o prirodi i uzrocima smrti, odlucno tvrdi da je”dozivljaj blizine smrti” dokaz da smrt ne postoji vec da se radi samo o prelasku u jedno drugo prijatnije stanje. I ekspert za ispitivanje pojave klinicke smrti –dr Kent Ring, sa univerziteta u Konektikatu, SAD, tvrdi da je to”korak napred u evoluciji, ka novom coveku, sa visim nivoom svesti”. – Sve osobe po dozivljenju klinicke smrti vise se nisu plasile umiranja. Sada su sigurne da I poslije smrti postoji zivot.
Pricaju:
Smrt nije kraj. Smrt nikada ne moze biti kraj.Smrt je put. Zivot je putnik. Dusa je vodic.Kada je putnik umoran i iscrpljen, vodic mu savetuje da se na duze ili krace vreme odmori, a potom njegovo putovanje ponovo pocinje.

Brak Raja i pakla
Je u suvoj pustinji uma
I u gnezdu srca koje voli.
Raj i pakao su dobrim delom u nasem umu. Ako gajis dobru misao, onda stvaras Raj. Ako places Bogu za svetloscu, onda dobijas dobro iskustvo, prosvetljujuce iskustvo, a to iskustvo nije nista drugo do Raj. S druge strane, ako gajis negativnu misao, onda stvaras pakao. Raj i pakao se mogu iskusiti svaki dan.Ne moramo da cekamo smrt da bismo nasli pakao ili Raj. Oba su unutar nas u nasem svakodnevnom zivotu, u nasem svakodnevnom ponasanju. Ako smo uvek dusevni i predani, u mogucnosti smo da ostanemo uvek u Raju bas u ovom zivotu na Zemlji.
Život Poslije Smrti
Blogovi
Napisano 06.11.2009. 22:39:51 od neven