Jagorčevina

Višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke pokriveni su višećelijskim i žlezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, većinom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku, na naličju dlakavi, pa zato beličasti. Cvetovi u štitastoj cvasti na vrhu stabljike. Čašica je petorežnjevita, široko zvonasta. Krunica je levkasta. Grade je pet listića koji su srasli u kruničnu cev. Plod je ovalna čaura, 6 -10 mm dugačka. Cveta u aprilu i maju.

Jagorčevina ima saponozida, ali količina varira u popriličnoj meri jer zavisi od vrste i podvrste jagorčevine i doba godine kad se analizira.
Ukoliko je koren lošije sušen i duže čuvan, utoliko postaje manje lekovit. U cvetu ima i flavonoida. U svim organima ima mnogo vitamina C (askorbinske kiseline), a najviše u listu i cvetu. U listu ima karotena.


Koristi se kao čaj ili u sirup za iskašljavanje. Odlično deluje na kašalj, bronhitis, nazeb i uopšte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje.

Dobar je lek i za lečenje nesvestice i lupanja srca, nesanice, migrene i neuredne menstruacije.

Pospešuje cirkulaciju krvi. Pored svega, koristi se za lečenje bolesnih bubrega, reumatizma.

Velike doze korena mogu da izazovu povraćanje i proliv. Kod nekih osoba javlja se preosetljivost na prah koji prekriva list i cvet jagorčevine; najčešće se ta preosetljivost manifestuje osipom na koži.

Izvor

Jagorčevina protiv umora
Jagorčevina je jedna od prvih biljaka koja cvate u prolece, Počinje da cveta početkom aprila, a bere se sve do kraja maja. Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. U tradicionalnoj medicini koren jagorčevine koristi se kao prirodan ekspektorant, to jest sirup koji ubrzava izbacivanje sekreta i sluzi iz grla i pluća. U narodnoj medicini pak čajevi od jagorčevine se, osim za ublažavanje simptoma prehlade, koriste i za lečenje bubrežnih i mokraćno-urinarnih tegoba, migrene, nesanice, ubrzanog rada srca i razdražljivosti. Kod nekih osoba čaj od jagorčevine može da izazove alergiju, a velika količina mladih listova ove biljke izazvaće želudačne tegobe, pa se ne preporučuju osobama sa čirom na želucu . Odlican caj za isterivanje peska iz bubrega dobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta). Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti