Da Vinčijeve misterije
3 posters
Strana 1 od 1
Da Vinčijeve misterije
Više crteža otkriveno je ispod sloja boje na slici "Poklonjenje mudraca".
Mogući autoportret Leonarda da Vinčija, Madonino stopalo, stene, konji i ratnici otkriveni su na drvenoj tabli na kojoj je majstor naslikao svoje remek delo koje se čuva u firentinskoj galeriji Ufici.
Rad na istraživanju ove slike počeo je 2003. godine, a predvodio ga je profesor Mauricio Seračini,
sa Univerzietta u San Dijegu, u Kaliforniji.
Crteži se mogu videti ispod jednobojnog sloja slike "Poklonjenje mudraca".
Jedan deo crteža mogao predstavljati "glavno jezgro" izgubljene Leonardove freske "Bitka za Angijari",
koja se možda krije ispod kasnijih freski na zidu u Salonu Šesnaestog veka u Palaco Vekjo, piše italijanska štampa.
Rad na istraživanju ove slike počeo je 2003. godine, a predvodio ga je profesor Mauricio Seračini,
sa Univerzietta u San Dijegu, u Kaliforniji.
Crteži se mogu videti ispod jednobojnog sloja slike "Poklonjenje mudraca".
Jedan deo crteža mogao predstavljati "glavno jezgro" izgubljene Leonardove freske "Bitka za Angijari",
koja se možda krije ispod kasnijih freski na zidu u Salonu Šesnaestog veka u Palaco Vekjo, piše italijanska štampa.
izvor-mondo
Poslednji izmenio Shade dana Sre Jan 12, 2011 8:44 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Da Vinčijev kod pronađen u Francuskoj?
Da Vinčijev kod pronađen u Francuskoj?
Kodirani rukopis čuvenog umetnika i pronalazača Leonarda da Vinčija pronađen je u javnoj biblioteci u francuskom gradu Nantu.
Da Vinčijev rukopis pronađen u gradskoj biblioteci u Nantu
Dokument je otkriven nakon što je jedan novinar pronašao trag u umetnikovoj biografiji, koji ga je uputio u Nant.
Parče papira sa tajnim tekstom se nalazilo među 5.000 drugih rukopisa koje je biblioteci 1872. godine donirao bogati kolekcionar Pjer Antoan Labušer, a na koje su svi ubrzo zaboravili.
Leonardo je tekst napisao u svom prepoznatljivom stilu sa desna na levo, tako da se može pročitati ako se posmatra u ogledalu, ali još uvek nije dešifrovan.
“On je verovatno pisao italijanskim jezikom kakav je upotrebljavan u 15. veku, a moguće je i da je koristio i druge jezike”, izjavila je Agnes Marseto, načelnica biblioteke.
Papir na kome se nalaze reči ispisane u braon boji, jeste drugo zanimljivo i vredno otkriće iz Labušerove kolekcije.
Pre dve godine je među tim rukopisima pronađena jedna do tada nepoznata Mocartova partitura.
Leonardo da Vinči (1452-1519), koji je stvarao u doba renesanse, i smatra se jednim od najvećih umetnika svih vremena.
Najpoznatija Leonardova dela su “Tajna večera”, “Mona Liza”, “Vetruvijev čovek”, a osim umetnošću, bavio se i matematikom, arhitekturom, geologijom, kartogafijom, anatomijom,...
Njegova umetnička dela su najčešće bila inspirisana biblijskim motivima.
Pisac bestselera “Da Vinčijev kod”, Den Braun smatra da je umetnik u svojim delima sakrio mnoge tajne vezane za Isusa Hrista, Mariju Magdalenu i vitezove templare.
Izvor - Blic
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Mona Liza - misterija pejzaža rešena
Italijanska istoričarka umetnosti Karla Glori tvrdi da je pomoću šifre sakrivene u čuvenoj slici "Mona Liza", uspela da utvrdi pravu lokaciju pejzaža koji se nalazi u dnu najpoznatijeg dela Leonarda da Vinčija.
Kako piše londonski Telegraf, Glori je otkrila da kameni trolučni most, naslikan iza levog ramena žene enigmatskog osmeha, upućuju na Bobio, selo koje se nalazi u blizini Pjačence, na severu Italije.
Svoju teoriju ona zasniva na nedavnom otkriću jednog drugog italijanskog istoričara umetnosti, Silvana Vinčetija, koji je uočio brojeve 7 i 2, vešto sakrivene u konstrukciji mosta. Glori veruje da su to dva poslednja broja godine 1472. kada je u katastrofalnoj poplavi srušen most u Bobiju. Istorijski spisi navode da je most, poznat kao Ponte Gobo ili Ponte vekio (Stari most) srušen 1472. prilikom izlivanja reke Trebije.
"Leonardo je upisao broj 72 ispod mosta kao uspomenu na taj dogadjaj", kazala je Glori, koja je svoju teoriju iznela u knjizi "Leonardova enigma".
Čuveni renesansni majstor rodjen je u Vinčiju, u Toskani, ali je puno putovao po Italiji, radeći u Veneciji, Rimu i Bolonji.
Da Vinči je počeo da radi na Mona Lizi 1503. ili 1504. u Firenci, ali je sliku dovršio tek nekoliko godina kasnije, nakon što se nastanio u Francuskoj, gde je došao na poziv francuskog kralja Fransoa I.
Većina istoričara smatra da je pejzaz iza Mona Lize, na kojem se vide doline i planine, plod umetnikove mašte, ali Glori je ubedjena da je reč o prikazu odredjenog predela.
Čuvena slika, danas vlasništvo francuske države, najpre se nalazila u palati Versaj, da bi kasnije bila izložena u Luvru.
_____________________
Gospođa Glori je napisala knjigu “Enigma Leonardo: dešifrovana i razotkrivena”. Ona tvrdi da je Monaliza zapravo Bjanka Đovana Sforca, ćerka Lodovika Mora, namesnika Bobija pre pet stotina godina.
Da Vinči je po Karli Glori sigurno boravio u tom gradiću i pravio skice na lokalnom mostu, tu je verovatno upoznao Bjanku Đovanu Sforca. Kasnije je skice po sećanju razradio i u Francuskoj napravio sliku Mona Liza.
Most na reci Trebia je oštećen 1472 godine, pa je kasnije dobio malo izmenjen današnji oblik. Ali na slikama drugih renesansnih umetnika može se prepoznati njegov izgled, potpuno identičan sa onim na Leonardovoj slici.
Ovaj most opisao je Ernest Hemingvej u jednom svom romanu, a lokalno stanovništvo ga je zvalo “Đavolov most”. Po legendi iz tog kraja, most je sagradio sam đavo u noći kada mu je Sveti Kolumbanus obećao dušu prvog ko bude prešao preko mosta.
Kada je đavo sagradio most, Irski svetac je poslao psa da pređe preko njega i na taj način prevario princa tame.
Do sada se verovalo da je Mona Liza urađena po liku Da Vinčijeve prijateljice, gospođe Lize del Đakondo.
Izvor - Blic
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Muškarac bio model za "Mona Lizu"?
RIM - Italijanski istraživači specijalizovani za rešavanje misterija iz sveta umetnosti saopštili su danas da su utvrdili identitet osobe koja je Leonardu da Vinčiju poslužila kao model za "Mona Lizu" i da je reč o muškarcu.
Silvano Vinseti, predsednik italijanske nacionalne komisije za kulturno nasleđe, izjavio je da je glavna inspiracija za slavnu sliku bio Leonardov muški pomoćnik i njegov mogući ljubavnik Salaj. Ovu tvrdnju odmah su osporili stručnjaci pariskog Luvra, gde je "Mona Liza" izložena. Salajevo pravo ime glasi Đan Đakomo Kaproti. On je bio mladi umetnik koji je radio sa Da Vinčijem punih 25 godina. Smatra se da je bio model i inspiracija za nekoliko Leonardovih slika. Vinseti kaže da je odnos između dva muškarca "nejasan" i da su verovatno bili ljubavnici. Vinseti tvrdi da je umetnik ostavio na slici mala slova L i S, što se, po njegovom tumačenju, odnosi na imena Leonardo i Salaj.
Zvaničnici Luvra saopštili su da su 2004. i 2009. godine izvršeni "svi mogući laboratorijski testovi" na slici i da nisu pronađeni nikakvi zapisi, slova ili brojevi. Muzej je podsetio da je Vinseti objavio svoje tvrdnje iako nije imao pristup samoj "Mona Lizi".
izvor-blic.online
Re: Da Vinčijeve misterije
Večite špekulacije oko čuvene Mona Lize?!
Iz ugla svakog istraživača njegova teorija je tačna i najpouzdanija.
Priznajem da je i meni intrigantna cela priča oko stvaranja slike misterioznog osmeha, ali ne mogu reći da verujem u sve teorije prezentovane do sada.
Zašto?
Zato što je genije odneo tajnu sa sobom.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Pronađen grob Mona Lize
Italijanski istraživači veruju da su otkrili mesto na kom počiva dama sa
čuvene slike Leonarda da Vinčija. Prema pisanju londonskog “Telegrafa”,
stručnjaci su, nakon dvonedeljnog istraživanja uz pomoć georadara i
starih mapa i dokumenata, pronašli kriptu u jednom napuštenom manastiru.
Potragu za grobom Lize Gerardini Del Đokondo, za koju se veruje da je
misteriozna žena koja je pre 500 godina pozirala slavnom italijanskom
majstoru, predvodi kontroverzni profesor, novinar i pisac Silvano
Vinčeti.
Kripta je pronađena u podu manastira Santa Orsola u Firenci nakon što je
sa njega uklonjen betonski sloj koji je pokrivao stari pod od cigli.
“Pronašli smo ne jednu već dve kripte i ubeđeni smo da se u jednoj od
njih nalaze posmrtni ostaci Mona Lize”, kazao je prof Vinčeti, dodajući
da će arheolozi morati da rade još nekoliko dana pre nego što dopru do
groba i otvore ga.
Radove prati i Natalija Gučardini Stroci, potomak Mona Lize koja se u
početku protivila istraživanju, smatrajući da njena prabaka ima pravo da
“počiva u miru”. Ona je, međutim, promenila mišljenje nakon susreta sa
Vinčetijem i njegovim timom.
“U početku me je sama pomisao na iskopavanje užasavala, ali sam sada
fascinirana i želim da saznam da li je ovo mesto na kom počiva jedan od
mojih predaka”, objasnila je ona.
Liza Gerardini, koja je umrla 1542. godine, bila je žena bogatog trgovca
svilom Frančeska del Đokondo. Mona Liza je inače u Italiji poznata kao
“La Đokonda”.
čuvene slike Leonarda da Vinčija. Prema pisanju londonskog “Telegrafa”,
stručnjaci su, nakon dvonedeljnog istraživanja uz pomoć georadara i
starih mapa i dokumenata, pronašli kriptu u jednom napuštenom manastiru.
Potragu za grobom Lize Gerardini Del Đokondo, za koju se veruje da je
misteriozna žena koja je pre 500 godina pozirala slavnom italijanskom
majstoru, predvodi kontroverzni profesor, novinar i pisac Silvano
Vinčeti.
Kripta je pronađena u podu manastira Santa Orsola u Firenci nakon što je
sa njega uklonjen betonski sloj koji je pokrivao stari pod od cigli.
“Pronašli smo ne jednu već dve kripte i ubeđeni smo da se u jednoj od
njih nalaze posmrtni ostaci Mona Lize”, kazao je prof Vinčeti, dodajući
da će arheolozi morati da rade još nekoliko dana pre nego što dopru do
groba i otvore ga.
Radove prati i Natalija Gučardini Stroci, potomak Mona Lize koja se u
početku protivila istraživanju, smatrajući da njena prabaka ima pravo da
“počiva u miru”. Ona je, međutim, promenila mišljenje nakon susreta sa
Vinčetijem i njegovim timom.
“U početku me je sama pomisao na iskopavanje užasavala, ali sam sada
fascinirana i želim da saznam da li je ovo mesto na kom počiva jedan od
mojih predaka”, objasnila je ona.
Liza Gerardini, koja je umrla 1542. godine, bila je žena bogatog trgovca
svilom Frančeska del Đokondo. Mona Liza je inače u Italiji poznata kao
“La Đokonda”.
Zvončica- Počasni član
- Broj poruka : 7716
Pridružila/o se : 14.03.2011
Re: Da Vinčijeve misterije
Sto godina od krađe Mona Lize
Na sutrašnji dan, 21. avgusta, pre sto godina počinjena je umetnička krađa veka kada je jedan italijanski radnik Vićenco Peruđa iz pariskog muzeja Luvr ukrao čuvenu sliku Leonarda da Vinčija - Mona Lizu.
Peruđa, koji je tada imao 30 godina, dobro je poznavao muzej, jer je pomagao u izgradnji zaštitnog stakla koje je štitilo Mona Lizu.
On se dan ranije sakrio u prostorijama muzeja, a 21. avgusta 1911. godine u zoru je, znajući da je muzej zatvoren, krenuo put Mona Lize.
Za samo nekoliko sekundi, Mona Liza mu se našla u rukama.
Sledećeg dana, kada se otkrilo da je Mona Liza nestala, nastala je besomučna potraga za tim remek delom.
Peruđa je dve godine skrivao sliku u svom stančiću u Parizu, a onda je počeo da kontaktira dilere umetninama u Italiji, nudeći sliku kao simbol nacionalnog ponosa.
U decembru 1913. godine, jedan diler iz Toskane pozvao je Peruđu da mu donese sliku da je pogleda. Dogovor je bio zakazan u jednom hotelu u Firenci, slika je brzo identifikovana kao autentična, pozvana je policija i Mona Liza je brzo vraćena.
Peruđi je, na njegovu veliku sreću, suđeno u Italiji, a u zatvoru je proveo samo sedam meseci zatvora.
Sve vreme je tvrdio da mu je patriotizam bio jedini motiv za krađu, jer je želeo da vrati sliku u domovinu.
Na sutrašnji dan, 21. avgusta, pre sto godina počinjena je umetnička krađa veka kada je jedan italijanski radnik Vićenco Peruđa iz pariskog muzeja Luvr ukrao čuvenu sliku Leonarda da Vinčija - Mona Lizu.
Peruđa, koji je tada imao 30 godina, dobro je poznavao muzej, jer je pomagao u izgradnji zaštitnog stakla koje je štitilo Mona Lizu.
On se dan ranije sakrio u prostorijama muzeja, a 21. avgusta 1911. godine u zoru je, znajući da je muzej zatvoren, krenuo put Mona Lize.
Za samo nekoliko sekundi, Mona Liza mu se našla u rukama.
Sledećeg dana, kada se otkrilo da je Mona Liza nestala, nastala je besomučna potraga za tim remek delom.
Peruđa je dve godine skrivao sliku u svom stančiću u Parizu, a onda je počeo da kontaktira dilere umetninama u Italiji, nudeći sliku kao simbol nacionalnog ponosa.
U decembru 1913. godine, jedan diler iz Toskane pozvao je Peruđu da mu donese sliku da je pogleda. Dogovor je bio zakazan u jednom hotelu u Firenci, slika je brzo identifikovana kao autentična, pozvana je policija i Mona Liza je brzo vraćena.
Peruđi je, na njegovu veliku sreću, suđeno u Italiji, a u zatvoru je proveo samo sedam meseci zatvora.
Sve vreme je tvrdio da mu je patriotizam bio jedini motiv za krađu, jer je želeo da vrati sliku u domovinu.
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu