Šekspir Vilijam

od **Shade** Ned Nov 21, 2010 6:28 pm

Vilijam Šekspir (engl. William Shakespeare, kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616[1]) je bio engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus njegovih dela koja su preživela do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne poeme, i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi bili su prevedeni na sve važnije žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi pozorišni komad[2].

Šekspir je rođen i odrastao je u Stratfordu na Ejvonu. Kad je imao 18 godina, oženio se Anom Hatvej (engl. Anne Hathaway), koja mu je rodila troje dece: Suzanu i blizance Hamneta i Džudit. Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čamberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Povukao se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu i postojala su mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualne opredeljenosti, religioznih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju u stvari napisali drugi pisci[3][4][5].

Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ ili „Magbet“, pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i sarađivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od njegovih dela su bila objavljena još za njegovog života u izdanjima različitog kvaliteta i tačnosti. Godine 1623. dvojica njegovih kolega objavila su „Prvi folio“, zbirku njegovih dramskih dela koja su uključivala sve osim dve drame koje su u novije vreme priznate kao Šekspirove.

Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci su ga slavili gotovo kao idola[6]. U 20. veku Šekspir se neprestalno iznova otkriva, a njegova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i političkim kontekstima širom sveta.

Sva Šekspirova dela su prevedena na srpski.

Tragedije

1. Romeo i Julija (Romeo and Giuliett; 1593)
2. Tit Andronik (Titus Andronicus; 1594)
3. Julije Cezar (drama) (1599)
4. Troil i Kresida (Troilus and Cressida; 1601. - 1602)
5. Hamlet (1602)
6. Otelo (1604)
7. Kralj Lir (King Lear; 1605)
8. Makbet (Macbeth; 1606)
9. Antonije i Kleopatra (Antony and Cleopatra; 1607)
10. Koriolan (Coriolanus; 1608)
11. Timon Atinjanin (1608)

Komedije

1. Uzaludni ljubavni trud (Love's Labour's Lost; 1590)
2. Dva plemića iz Verone (The Two Gentlmen of Verona; 1591)
3. Komedija nesporazuma (The Comedy of Errors; 1593. - 1594)
4. San letnje noći (A Midsummer Night's Dream; 1594)
5. Mletački trgovac (The Merchant of Venice; 1595)
6. Ukroćena goropad (The Taming of the Shrew; 1596)
7. Mnogo vike ni oko čega (Much Ado About Nothing; 1599)
8. Vesele žene vindsorske (The Merry Wives of Windsor; 1599)
9. Bogojavljenska noć (Twelfth Night; 1599—1600)
10. Kako vam drago (As You Like It; 1600)
11. Sve je dobro što se dobro svrši (All's Well That Ends Well; 1602. - 1604)
12. Ravnom merom (Measure for measure; 1604)
13. Perikle (1608)
14. Cimbelin (Cymbeline; 1610)
15. Zimska priča (1610)
16. Bura (The Tempest; 1611)

Istorijske drame

1. Kralj Henri VI (1591)
2. Kralj Ričard III (1593)
3. Kralj Ričard II (1594)
4. Kralj Džon (1594)
5. Kralj Henri IV (1596—1597)
6. Kralj Henri V (1599)
7. Kralj Henri VIII (1612)

Pesme

1. Soneti - (pisani između 1595-1599, objavljeni 1609)
2. Venera i Adon (Venus and Adonis; 1593)
3. Otmica Lukrecije (The Rape of Lucrece; 1594)
4. Strastveni hodočasnik (The Passionate Pilgrim)

Izvor

od **Shade** Ned Nov 21, 2010 6:33 pm

Ime nije ništa! Što nazivamo ružom to bi slatko mirisalo i sa drugim imenom.

Vera u radost gotovo da je ista kao i sama radost.

Ljubav se rodi, živi i umire u očima.
Šekspir

od **Shade** Ned Nov 21, 2010 6:36 pm

Svaka kretnja govori svojim jezikom.

Kad imaš sve ne vidiš ništa, progledaš tek kad izgubiš sve.

I đavo može citirati sveto pismo za svoje potrebe.

Kako li su nesretni oni koji nemaju strpljenja.
Koja je to rana zarasla odjednom.

Nema ni dobra ni zla osim ako se ne pomišlja učiniti dobro ili zlo.

Uspeh jedne šale leži u uhu onoga koji sluša, a ne u jeziku onoga koji kaže.

Nema goreg mraka od neznanja.

Ništa nije samo po sebi ni dobro ni loše.
Zavisi samo šta mi o tome mislimo.

Mnoge ljude smatraju pametnima samo zato što ćute.

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi,to mora da je dobar čovek.

Izrazi svoju bol riječju. Bol koja ne govori, puno guši srce dok ne pukne.

Ko nikuda ne putuje – ostaje prost.

Dobro i mudro za pokvarenjaka su ružni. Đubre zna samo za smrad.

Jaki razlozi čine jaka dela.

od **Shade** Ned Nov 21, 2010 6:39 pm

Ne daj misli jezika,
ni dela kakvoj misli nezgodnoj.
Druževan budi, al’ nikada prost;
kad prijatelja imaš oprobana,
čeličnom alkom za srce ga veži:
al’ stiskom ruke ne žulji svoj dlan
sa svakim novim žutokljunim drugom.
Kloni se kavge; al’ dođe li baš,
držanjem uli protivniku strah.
Svima sluh pokloni, retkima svoj glas.
Primi sud od svakog, a za se čuvaj svoj.
Kol’ko kesa daje, bogato se nosi,
al’ ne ko kicoš – lepo, ne šareno,
jer odelo često odaje čoveka.
Nit’ budi dužnik, niti poverilac;
dug često gubi i sebe i druga,
a zajam tupi oštricu štedljivosti.
Al’ prvo: budi veran sebi samom,
i onda će doći, ko za danom noć,
da nećeš biti krivac nikome.

Hamlet

od **Shade** Ned Nov 21, 2010 6:40 pm

Slabosti, ime ti je žena!
___________________

Ova mi je omiljena Šekspirova

Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda.

Šekspir Vilijam 536970

od **Shade** Sre Nov 24, 2010 11:45 am

... zato što biti zaljubljen znači da patnjom kupi se prezrenje;
Pogledi hladni uzdasima bolnim; dvadeset budnih i zamornih noći daju se za trenutak uživanja samo. Ako se ljubav i osvoji srećno,to može biti dobitak nesrećan; Ako se gubi-propada sav trud. Pamet je,dakle,kupila tu ludost, il' je ludošću savladana pamet.

William Shakespeare "Otelo"

od **Shade** Čet Nov 25, 2010 10:58 pm

"Pazi da izvinjavanjem ne učiniš grešku većom."

"I šta mi sada vredi oklop moj, kad se borba odvija u meni."

od **Veca** Pet Nov 26, 2010 8:19 am

Dobri pastiru,reci ovom mladicu sta znaci voljeti.
To znaci biti stvoren od uzdaha i suza
To znaci biti stvoren od vjere i odanosti
To znaci biti stvoren od maste
Stvoren od strasti i zudnje
Od obozavanja,posvecenosti i paznje
Od poniznosti,strpljenja i nestrpljenja
Od cistoce,iskusenja i pokornosti...

od **Shade** Pet Dec 03, 2010 8:41 pm

Ako ti u pamćenju ne prebiva ni najmanja ludost na koju te je navela ljubav, nikada nisi voleo.

Obožavam Šekspira!

od **Shade** Sre Dec 08, 2010 7:07 pm

Ništa nije samo po sebi dobro, ni loše, zavisi samo šta o njemu mislimo.
Kad imaš sve, ne vidiš ništa, progledaš tek kad nemaš ništa.
Vera u radost gotovo je ista kao i sama radost.
Šekspir

od **Khallu** Pet Dec 17, 2010 11:22 pm

''Ljubav koja se može mjeriti siromašna je kao prosjak''. ~ Šekspir

od Aynnah Sub Dec 18, 2010 1:00 pm

Život
je samo sjen što luta, bijedni glumac što se na pozornici razmeće, prodrhti
svoj sat, i ne čuje se više; on je bajka koju idiot priča, puna buke i bijesa,
a ne znači ništa.

(Shakespeare - Machbeth)

od **Shade** Ned Dec 19, 2010 1:44 am

Zaljubljenici, kao i ludaci,
Imaju mozak tol'ko razbuktan
I fantaziju tol'ko stvaralačku
Da vide više no što ikad može
Da vidi razum hladni. Umobolnik,
Ljubavnik, pesnik- to su ti stvorenja
sazdana sva od uobrazilje:
Jedan đavola vidi tol'ko kol'ko
U svem ih paklu prostranome nema,
A to je ludak; zaljubljenik pak,
A to je isto takav bezumnik,
Vidi u svakoj vedji cigankinoj
lepotu same lepe Jelene;
Dok pesnikovo oko, kovitlano
Bezumljem divnim, šiba pogledom
Čas s neba zemlji, čas sa zemlje nebu;

San letnje noći; čin peti scena prva
Tezej

od Aynnah Uto Jan 04, 2011 5:17 pm

''Za onim što je prošlo i ne da se popraviti.Ne treba tugovati.''

William Shakespeare (Zimska priča)

od **Shade** Čet Jan 06, 2011 2:13 am

Sonet CXVII

Ljubavnoj sprezi dva srodna stvorenja
prepreke nema. Ljubav ljubav nije
ako sa svakom promenom se menja
i ako se pred svakom silom krije.
Ne! Čvrst je ona svetionik: grudi
oluji pruža al' se ne pokrenu;
svakoj je lađi zvezda, kojoj ljudi
visinu znaju, al' ne vrednost njenu.
Ne smuti Vreme ljubav, mada krivi
srp njegov kosi mladosti miline;
kroz kratke dane ona ista živi
i traje sve do oštrice sudbine.

Ako je, pak, to varka što me sludi,
tad nit ja pisah, nit voljahu ljudi.

Šekspir

od **Femme** Uto Jan 11, 2011 5:21 pm

"Ne pokazuj sve što imaš, niti govori sve što znaš."

od **Femme** Ned Jan 30, 2011 12:39 am

Ako ti u pamćenju ne prebiva ni najmanja ludost na koju te je navela ljubav, nikada nisi voleo.

od **Shade** Pet Mar 18, 2011 4:24 pm

Demetar:"Što ne bi lav mogao da govori,
kad toliki magarci to čine."
(Šekspir:San letnje noći; čin peti scena prva)

Tezej: "Ako ih mi ne zamislimo gorima no što
oni sami sebe zamišljaju, mogli bi da važe
za izvrsne ljude."
(Šekspir:San letnje noći; čin peti scena prva)

od **Femme** Pet Mar 18, 2011 4:27 pm

Voli svakog, veruj samo izabranima, ne čini zla nikome.

Ništa nije samo po sebi ni dobro ni loše, zavisi samo šta o tome mislimo.

od **Shade** Ned Mar 27, 2011 3:58 pm

Zaboravni ste? Čitajte Šekspira

Univerzitet u Liverpulu sproveo je istraživanje kojim je potvrdjeno da Šekspir dobro utiče na očuvanje moždanih funkcija.

Pokušavajući da pronadju način da spreče pojavu demencije, istraživači su utvrdili da čitanje stihova velikih pisaca izaziva povećanu moždanu aktivnost, čiji bi uzrok mogla biti pojava koja se u lingvistici naziva „funkcionalni pomak“. Radi se, zapravo, o neobičnoj upotrebi reči – korišćenju imenica kao glagola na primer.

Upotrebljavajući neočekivane reči u naizgled običnim rečenicama Šekspir iznenadjuje mozak čitaoca, što izaziva povećanje moždane aktivnosti.

Tokom ovog eksperimenta EEG-om je merena aktivnost mozga dvadeset ispitanika koji su čitali Šekspirove stihove, a u nastavku istraživanja naučnici će pokušati da utvrde na koje delove mozga deluju funkcionalni pomaci.

Izgleda da je konačno naučno potvrdjeno ono što nastavnici tvrde već godinama – Šekspir je dobar za mozak. Jedino pitanje koje sada ostaje otvoreno je – da li je Šekspir zaista bio veliki pisac, ili su čitaoci,usled pojačane aktivnosti moždanih funkcija, već vekovima u zabludi...

MONDO

od **Shade** Pet Apr 15, 2011 2:38 am

Shakespeare's Sonnet 29

When in disgrace with Fortune and men's eyes,
I all alone beweep my outcast state,
And trouble deaf heaven with my bootless cries,
And look upon my self and curse my fate,
Wishing me like to one more rich in hope,
Featured like him, like him with friends possessed,
Desiring this man's art, and that man's scope,
With what I most enjoy contented least,
Yet in these thoughts my self almost despising,
Haply I think on thee, and then my state,
(Like to the lark at break of day arising
From sullen earth) sings hymns at heaven's gate,
For thy sweet love remembered such wealth brings,
That then I scorn to change my state with kings.

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:54 pm

1 sonet

Od najljepših bića želimo izdanke
Da ruža ljepote nigda smrt ne kosi,
Nego, dok zreliji sa vremenom sahne,
Nježni baštinik da njegov spomen nosi.

Ali ti, za svoje sjajne oči vjeren,
Svojom tvarju hraniš svoje luči plam,
Tvoreć` crnu glad gdje obilje se stre,
Sam svoj dušman, grozan milom sebi sam.

Ti koji si sada svijetu ures svježi
I jedan glasnik gizdavu proljeću
Rasipan si u škrtosti, škrče nježni,
U pupoljku svom pokapaš svoju sreću.

Sažali se na svijet ili budi lakom:
Svijetu dug da gutaš, i sobom i rakom.

od **Boni** Sre Avg 17, 2011 1:25 am

Đavoljska zloba, ružnija je kod žene, nego kod samog đavola.

od **Shade** Sre Avg 17, 2011 1:35 am

Sonnet 43

When most I wink, then do mine eyes best see,
For all the day they view things unrespected;
But when I sleep, in dreams they look on thee,
And, darkly bright, are bright in dark directed.
Then thou, whose shadow shadows doth make bright,
How would thy shadow's form form happy show
To the clear day with thy much clearer light,
When to unseeing eyes thy shade shines so!
How would, I say, mine eyes be blessed made,
By looking on thee in the living day
When in dead night thy fair imperfect shade
Through heavy sleep on sightless eyes doth stay!
All days are nights to see till I see thee,
All nights bright days when dreams do show thee me.

od **Shade** Sre Avg 24, 2011 3:23 pm

...The rest is silence.
Shekespeare

od Sponsored content

Šekspir Vilijam

Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam

Re: Šekspir Vilijam