Mahatma Gandi

Mohandas Karamchand Gandhi, isto tako poznat kao Mahatma Gandhi (2.10. 1869.- 30.1. 1948.) je indijski političar i mislilac poznat po tome što je uspešno vodio pokret za oslobođenje Indije od britanske vlasti, te popularizovao nenasilne metode u ostvarivanju političkih ciljeva.
Rođen u Indiji, u mladosti se školovao za advokata u Britaniji, a posle živeo u Južnoj Africi gde je započeo pokret za građanska prava indijskih doseljenika. Godine 1914. vratio se u Indiju gde se nakon Prvog svetskog rata pridružio Indijskom nacionalnom kongresu
i postao jedan od njenih vođa. Koristeći svoju harizmu, tu je
organizaciju transformisao u masovni pokret te započeo seriju nenasilnih
akcija s ciljem da Indija dobije nezavisnost od britanske vlasti. Zbog
toga je više puta hapšen, ali su njegovi napori konačno urodili plodom
godine 1947. kada je Velika Britanija odlučila Indiji dati nezavisnost.
Gandhi je, s druge strane, bio daleko manje uspešan u naporima da očuva jedinstvo hindusa i muslimana, zbog čega je Indija nakon britanskog odlaska podeljena
na dve države, a ni njegovi pozivi na nenasilje nisu sprečili
krvave verske sukobe. Sam Gandhi je pao kao žrtva atentata od ruke
radikalnog hindusa Nathurama Vinayaka Godsea.

izvor

Ганди је био стриктан вегетаријанац, а пред крај живота и фрутаријанац. Написао је књиге о том питању док је студирао право у Лондону (где је упознао поборника вегетаријанства Хенрија Салта на састанцима Вегетаријанског друштва).
Треба додати да је идеја вегетаријанства била дубоко укорењена у
хиндуистичкој и џаинској заједници у Индији, као и да су у Гандијевој
родној земљи, Гуџарату, Хиндуси углавном вегетаријанци. Експериментисао
је са различитим исхранама и веровао је да исхрана треба да буде довољна
да задовољи минимум захтева тела. Такође је умео и да не једе с времена
на време. Штрајк глађу је примењивао и као политичко оружје.

Ганди је прекинуо са сексуалним односима са 36 година и отишао у потпуни целибат иако је још увек био венчан. Дубок утицај на тај Гандијев пут имала је хиндуистичка идеја брамачарје, односно духовног и практичког чистунства које је у великој мери повезано са целибатом.

Ганди је проводио један дан недељно у тишини. Није говорио и веровао
је да му то доноси унутрашњи мир. То је простиекло од хиндуистичког
разумевања моћи моуне и шанте. Тих дана је комуницирао са другима пишући на папиру.

После повратка у Индију из успешне адвокатске каријере у Јужној
Африци, одбацио је своје одело које означава богатство и успех. Његова
је идеја била да узме одело захваљујући чему ће га прихватити и
најсиромашнија особа у Индији. Залагао се за коришћење ручно направљене
одеће (кади). Ганди и његови следбеници сами су себи правили
одећу. То је била претња британском естаблишменту — док су индијски
радници често били незапослени, они су куповали своју одећу од страних
енглеских индустријских мануфактура -- ако Индијци сами праве своју
одећу, то би учинило британску индустрију бескорисном.

Ганди је био против уобичајеног образовања имајући став да деца
најбоље уче од родитеља и друштва. Док је био у Јужној Африци, Ганди је
са истомишљеницима направио групу учитеља који су ову идеју спроводили у
праксу учећи децу ван уобичајеног система образовања.


izvor