Sirevi kao lek
3 posters
Strana 1 od 1
Sirevi kao lek
Volimo ih u salatama, sendvičima, na pici, a poznato je da ih Francuzi jedu na kraju obroka umesto dezerta. Pored toga što su ukusni i hranljivi, sirevi u umernim količinama mogu biti odlični i za zdravlje.
BRI ZA ENERGIJU
Bri je mekani kravlji sir koji je nastao u istoimenoj francuskoj pokrajini i spravlja se ili od punomasnog ili polu-masnog mleka. Parče od 100 grama sadrži 319 kalorija, 16,8 grama zasićene masnoće i 1,8 grama soli. Iako je dosta kaloričan bri je manje mastan od većine tvrdih sireva, a korica je bogata vitaminima B1 i B6 koji su odlični za pretvaranje uglejnih hidrata i proteina u energiju. Ipak, bri ne bi trebalo da jedete ako ste u drugom stanju jer sadržai jednu specifičnu vrstu bakterije koja može izazvati pobačaj.
PARMEZAN ZA JAKE KOSTI
Parmezan se već odomaćio u kuhinjama srpskih domaćica, kao i u restoranima zbog svog specifičnog aromatičnog mirisa i ukusa i mada većina upravo zbog ovih karakteristika misli da se pravi od ovčijeg mleka, parmezan se dobija od kravljeg mleka. U 100 grama parmezana ima čak 452 kalorije, 20,5 grama zasićene masti i 2,7 grama soli, te budite umereni. Za preporučeni dnevni unos kalicjuma, koji za odrasle iznosi 800 miligrama, dovoljno je da svoju omiljenu pastu začinite sa tri kašičice rendanog parmezana. Ovaj sir naročito je bogat kalcijumom zbog velike količine mleka koja se koristi za njegovo dobijanje ( 16 litara mleka za kilogram sira). Ova količina parmezana takođe će vam obezbediti i dovoljan dnevni unos cinka.
KAMEMBER ZA SRCE
Kamamber je relativno mlada vrsta sira, koja je počela da se proizvodi s kraja 18. veka u Normandiji u Francuskoj. Izuzetno je mekan, a ispod bele korice krije se slasni žuti deo. Zanimljivo je da kamember sadrži više folne kiseline od brokolija, zbog bakterije koja se koristi pri njegovom zrenju. Folna kiselina pomaže u prevenciji od srčanog udara, a 40 grama kamembera dnevno ženama obezbeđuje 30 odsto dnevno preporučene količine folne kiseline, a muškarcima 20 odsto. Kamember nije puno kaloričan sa 297 kalorija na 100 grama, 14,8 grama zasićene masnoće i 1.6 grama soli.
ČEDAR ZA TRUDNICE
Čedar je poreklom iz Somerseta u Engleskoj i najomiljeniji je sir Britanaca. Pravi se od kravljeg mleka, a proces zrenja varira od 6 do 30 meseci, s tim što ako baš hoćete onaj iz seoceta Čedar znajte da je taj zrio u posebnim pećinama u blizini sela, zbog posebnih uslova, vlage i temperature. U 100 grama čedar sira nalazi se 21,7 grama zasićene masnoće, 1,7 grama soli i ima 412 kalorija. 40 grama dnevno obezbeđuje više od trećine dnevnog unosa kalcijuma, koji je važan za razvoj skeleta bebe. Osim toga čedar je odličan izvor folata koji su važni u trudnoći.
FETA ZA DIJETU
Iako grčka feta važi za kaloričan, masni sir zapravo ima mane kalorija od većine sireva. U 100 grama fete ima 250 kalorija, 13,7 grama zasićene masnoće i 3,6 grama soli.
Feta je za 40 odsto manje kalorična od čedar sira, zbog toga što ima veći sadržaj vode a manji sadržaj masnoće. Međutim, ne preterujte jer feta spada među najslanije sireve, a zadržavanje viška tečnosti vam sigurno neće pomoći ako ste na dijeti.
EDAMER DOBAR ZA SVE
Najpopularniji holandski sir je edamer, a ime je dobio po gradu Edamu na severu zemlje. Pravi se i od kravljeg i od kozijeg mleka a na 100 grama sadrži 333 kalorije, 15,9 grama zasićene masnoće i 2,5 grama soli. Bogat je vitaminom B 12 koji je važan za zdrav nervni sistem, kao i za opštu dobrobit organizma.
BRI ZA ENERGIJU
Bri je mekani kravlji sir koji je nastao u istoimenoj francuskoj pokrajini i spravlja se ili od punomasnog ili polu-masnog mleka. Parče od 100 grama sadrži 319 kalorija, 16,8 grama zasićene masnoće i 1,8 grama soli. Iako je dosta kaloričan bri je manje mastan od većine tvrdih sireva, a korica je bogata vitaminima B1 i B6 koji su odlični za pretvaranje uglejnih hidrata i proteina u energiju. Ipak, bri ne bi trebalo da jedete ako ste u drugom stanju jer sadržai jednu specifičnu vrstu bakterije koja može izazvati pobačaj.
PARMEZAN ZA JAKE KOSTI
Parmezan se već odomaćio u kuhinjama srpskih domaćica, kao i u restoranima zbog svog specifičnog aromatičnog mirisa i ukusa i mada većina upravo zbog ovih karakteristika misli da se pravi od ovčijeg mleka, parmezan se dobija od kravljeg mleka. U 100 grama parmezana ima čak 452 kalorije, 20,5 grama zasićene masti i 2,7 grama soli, te budite umereni. Za preporučeni dnevni unos kalicjuma, koji za odrasle iznosi 800 miligrama, dovoljno je da svoju omiljenu pastu začinite sa tri kašičice rendanog parmezana. Ovaj sir naročito je bogat kalcijumom zbog velike količine mleka koja se koristi za njegovo dobijanje ( 16 litara mleka za kilogram sira). Ova količina parmezana takođe će vam obezbediti i dovoljan dnevni unos cinka.
KAMEMBER ZA SRCE
Kamamber je relativno mlada vrsta sira, koja je počela da se proizvodi s kraja 18. veka u Normandiji u Francuskoj. Izuzetno je mekan, a ispod bele korice krije se slasni žuti deo. Zanimljivo je da kamember sadrži više folne kiseline od brokolija, zbog bakterije koja se koristi pri njegovom zrenju. Folna kiselina pomaže u prevenciji od srčanog udara, a 40 grama kamembera dnevno ženama obezbeđuje 30 odsto dnevno preporučene količine folne kiseline, a muškarcima 20 odsto. Kamember nije puno kaloričan sa 297 kalorija na 100 grama, 14,8 grama zasićene masnoće i 1.6 grama soli.
ČEDAR ZA TRUDNICE
Čedar je poreklom iz Somerseta u Engleskoj i najomiljeniji je sir Britanaca. Pravi se od kravljeg mleka, a proces zrenja varira od 6 do 30 meseci, s tim što ako baš hoćete onaj iz seoceta Čedar znajte da je taj zrio u posebnim pećinama u blizini sela, zbog posebnih uslova, vlage i temperature. U 100 grama čedar sira nalazi se 21,7 grama zasićene masnoće, 1,7 grama soli i ima 412 kalorija. 40 grama dnevno obezbeđuje više od trećine dnevnog unosa kalcijuma, koji je važan za razvoj skeleta bebe. Osim toga čedar je odličan izvor folata koji su važni u trudnoći.
FETA ZA DIJETU
Iako grčka feta važi za kaloričan, masni sir zapravo ima mane kalorija od većine sireva. U 100 grama fete ima 250 kalorija, 13,7 grama zasićene masnoće i 3,6 grama soli.
Feta je za 40 odsto manje kalorična od čedar sira, zbog toga što ima veći sadržaj vode a manji sadržaj masnoće. Međutim, ne preterujte jer feta spada među najslanije sireve, a zadržavanje viška tečnosti vam sigurno neće pomoći ako ste na dijeti.
EDAMER DOBAR ZA SVE
Najpopularniji holandski sir je edamer, a ime je dobio po gradu Edamu na severu zemlje. Pravi se i od kravljeg i od kozijeg mleka a na 100 grama sadrži 333 kalorije, 15,9 grama zasićene masnoće i 2,5 grama soli. Bogat je vitaminom B 12 koji je važan za zdrav nervni sistem, kao i za opštu dobrobit organizma.
Re: Sirevi kao lek
Volim sireve
Mozzarella
Mocarela (ital. mozzarella) je italijanska vrsta sira.
Poreklom je iz italijanskih regija Pulja, Kampanija, Molize, Abruco, Bazilikata i Lacio.
Proizvodi se od bivoljeg ili kravljeg mleka.
Mozzarella
Mocarela (ital. mozzarella) je italijanska vrsta sira.
Poreklom je iz italijanskih regija Pulja, Kampanija, Molize, Abruco, Bazilikata i Lacio.
Proizvodi se od bivoljeg ili kravljeg mleka.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Sirevi kao lek
Gorgonzola se proizvodi od 11. veka. U regionu porekla, Lombardiji, u to doba se zvao „Umoran od Gorgonzole" (ital. Stracchino di Gorgonzola) ili „zeleni umor" (ital. Stracchino verde) budući je originalno proizvođen u jesen i u zimu, kada su se krave umorne (ital. stracche) vraćale sa letnje ispaše.
Druga verzija o imenu ovog sira je ne obavezno istinita, ali simpatična italijanska legenda o o načinu na koji je sir nastao, koja glasi da je jedan mlekar tokom večernjeg muženja dobio posetu mlade zavodljive devojke, koja mu je skrenula pažnju sa njegovog posla i do jutra ga zabavljala. Umoran od noćne zabave, ujutru je mlekar pomešao sveže pomuženo mleko sa onim što je veče pre toga namuzao, od čega je nastala potpuno nova vrsta sira, koju su prijatelji mlekara, imajući na umu njegov pokradeni noćni mir, nazvali „umornim“. Uskoro su i druge vrste sira bile nazivane ovako, zbog čega se počelo tražiti posebno ime za ovaj sir, i na kraju se odlučilo za ime gorgonzola, po jednom od mnogobrojnih gradića u kojima se ovaj sir proizvodio.
Godine 1970. su se najveći proizvođači stvorili Udruženje proizvođača Gorgonzole (ital. Consorzio Gorgonzola). Ovo udruženje je zaduženo za kontrolu proizvodnje i prodaje gorgonzole. Ovaj sir se prepoznaje po pečatu sa inicijalima CG.
Gorgonzola ima specifičnu, debelu, crvenkastu koru, koja je prošarana sivim flekama od buđi. Mekana sredina sira je bela do svetlo žuta i prošarana zeleno-plavim venama buđi. Pikantan i aromatičan ukus ovog sira sa decentnom slatkom notom je često blaža nego njegov miris. Sir koji ima kiseo ili gorak ukus, ili je smeđe boje, ne treba više konzumirati.
Gorgonzola una pasta je gorgonzola proizvedena u fabričkim uslovima, i to od debelog sloja jutarnjeg mleka, pomešanog sa večernjim.
Gorgonzola dolče je blagi sir, koji je sazrevao 60 dana.
Gorgonzola pikante je aromatičan sir, koji je sazrevao 90 do 100 dana.
Dolčelate je ime mladog, mekanog, blagog gorgonzola sira, koji je pravljen od mleka jednog muženja, sa lakom površnom buđi, čuvan u foliji.
Gondola je danska verzija gorgonzole.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Sirevi kao lek
Ementaler
(nem. Emmentaler, engl. Emmental) je tvrdi sir, koji izvorno potiče iz Švajcarske, a danas se njegove različite varijante proizvode širom sveta. Ovaj sir sadrži 45% masnoće.
Do početka 19. veka sir se proizvodio tradicionalno u Ementalu, od neobrađenog mleka i u kolutovima od 70 i više kilograma. Danas se ementaler proizvodi u većini zemalja koje važe za najveće proizvođače sireva.
Često se navodi da je Švajcarska unija za sir zakasnila sa zaštitom imena ementaler. Međutim, treba imati u vidu da je osnova za zaštitu imena u Evropi definisana 1882. godine – a tada se ementaler već proizvodio van Švajcarske. A Unija je osnovana 1920. godine. Tadašnji pokušaji da se ime zaštiti, završili su bez uspeha. Danas se ime ementaler ili emental širom sveta koristi za različite sireve, koji nemaju puno zajedničkog sa originalom osim rupa.
Može se ustvrditi da ementaler pripada najpoznatijim vrstama sira u Evropi. Ukoliko se u računicu dodaju i mnogobrojne varijante koje se često nazivaju „švajcarskim sirom“ (engl. Swiss cheese), ementaler je svakako najrasprostranjeniji sir sveta.
Zbog svojih velikih rupa, ovaj sir se pojavljuje i u izrazima poput „bušan kao švajcarski sir“.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Sirevi kao lek
uh,kako ti zavidim.divno izgleda a mogu tek da zamislim kakvog je ukusa.obozavam sireve,obo-za-vam!
Re: Sirevi kao lek
Ovu pletenicu sam jela, ali ne u Italiji nego u selima ispod Visokih Tatri u Slovackoj. Ima isti ukus i strukturu kakvu si opisala, pa predpostavljam da je i receptura slicna.
ivonka- Elita
- Broj poruka : 2897
Pridružila/o se : 05.03.2011
Re: Sirevi kao lek
Moguce, cak verujem da je slicna ako ne i ista, jer kako kazes, ukus odgovara mom opisu, prave se u planinskim selima, mada ne znam postupak, nisam cak ni pitala.ivonka :: pa predpostavljam da je i receptura slicna.
Mozzarella
Obozavam je.
Ove godine sam jela ove malene, odlicnog su ukusa, meni cak su ukusnije od onih velikih
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu