Ishranom do boljeg raspoloženja

Nezadovoljni ste životom i ljudima koji vas svakodnevno okružuju? Besni ste na saradnike kada počnu da popuštaju u radu? Ako ste postali toliko nervozni, zašto ne proverite da li je se zdravo hranite. Možda je to uzrok vašeg nezadovoljstva? Časopis "Ši" objavio je nedavno tekst o tome da postoje četiri znaka koja ukazuju na to da se loše hranite i dao rešenja kako da to promenite.

1. NERVOZA
Razlog: Mali unos ugljenih hidrata
Istraživači s Tehnološkog instituta u Masačusetsu otkrili su da smanjeni unos ugljenih hidrata može da smanji nivo serotonina, koji utiče na dobro raspoloženje.
Rešenje: Jedite što više integralnih namirnica u svakom obroku, preporučuje dr Džudi Vurtman. Ugljeni hidrati vas smiruju, jer održavaju nivo šećera u krvi.

2. OPADANJE KOSE
Razlog: Malo kalorija u ishrani.

"Ako unosite manje od 1.800 kalorija dnevno, lišavate se energije i hranljivih sastojaka koji su neophodni za regeneraciju ćelija kose", kaže Sindi Mur, direktor Odeljenja za nutritivnu terapiju u Klivlendu, Kliničke fondacije u Ohaju.
Rešenje: Nikad ne unosite ispod 1.800 kalorija dnevno. Sve manje od toga može da šteti vašoj kosi i mišićima. "Ubitačne dijete vas ne rešavaju masti", upozorava Murova.

3. SLABA KONCENTRACIJA
Razlog: Verovatno preskačete doručak.

Istraživači s Univerziteta u Bristolu otkrili su da ljudi koji izbegavaju doručak imaju problema s koncentracijom u toku rada, pogotovu u kasnijim časovima.
"Kada se probudimo, moramo da obradujemo naš mozak glukozom ili nečim slatkim da bi funkcionisao", kaže Murova.
Rešenje: Jedite u prvih sat vremena posle buđenja. Mislite da je rano? Pa ako je tako, pojedite bar jabuku.

4. ZATVOR (OPSTIPACIJA)
Razlog: Unosite malo namirnica bogatih vlaknima ili ne podnosite mlečne proizvode.
Rešenje: Poboljšaćete stanje vašeg organizma ako pojedete 35 g žitarica, povrća i voća dnevno. I dalje se ne osećate dobro? Onda upotpunite dijetu mlekom i sirom.

Postoje dani kada se osećamo umorno, iscrpljeno, dekoncentrisano i bezvoljno. Međutim, prema rečima Branke Mirković, nutricioniste pametnim odabirom namirnica možemo da poboljšamo raspoloženje. Evo i na koji način.

ANTISTRESNA HRANA
U periodima stresa izbegavajte kafu, crni i zeleni čaj, cola i energtska pića kao i alkoho. Rafinirani šećer i kofein (osnovni sastav cola i energetskih pića), izazivaju brze uspone i padove šecera u krvi što je veliki šok za organizam.

HRANA ZA MIR I SPOKOJ
Šećer i skrob u ugljenimhidratima povećavaju nivo serotonina u mozgu i donose nam dobro raspoloženje i mir. Jedite integralnu testeninu, integralni hleb, interalni pirinač, pasulj, krompir, voće, povrće...

PROTIV ZABRINUTOSTI
Složeni ugljenihidrati biljnog porekla posebno krompir, integralne žitarice, hleb, pirinač, kokice, med sadrže triptofan koje telo pretvara u serotonin koji je prirodno sredstvo protiv depresije. Ugljenihidrati podstiču otpuštanje insulina u krvotok a inzulin čisti put triptofanu da dodje do mozga i pretvara se u “hormon spokoja” serotonin. To nam daje osećaj mira i zadovojstva, omogućava normalan san, smanjuje apetit i podiže prag bola.
Ako ste nervozni i uznemireni, izbegavajte kafu i sve energetske napitke sa kofeinom, crni i zeleni čaj.

PROTIV DEPRESIJE
Jedite složene ugljenehidrate, crni hleb, integralnu testeninu i pirinač, suve smokve i kajsije, pasulj. Neophodna je i folna kiselina koje ima u tamnozelenom lisnatom povrću (npr. spanać), selena ima u semenkama suncokreta, luku, feferonima, tunjevini. Nedostatak folne kiseline (folacina) je jedan od uzroka depresije jer saradjuje u stvaranju serotonina. Folna kiselina spada u vitamine B kompleksa, i može se dodavati u tabletama. Ako ste tužni izbegavajte alkohol, jer je depresor nervnog sistema, što znači pojačava depresiju.

sve ovo mi je vise nego potrebno

Koje namirnice leče emocije

Izbor hrane često je određen trenutnim emocionalnim stanjem, ali važi i obrnuto - hrana koju jedemo utiče na raspoloženje, zbog čega stručnjaci smatraju da je povezanost ishrane i depresije potcenjena.

Brojni su elementi ishrane i prehrambenog ponašanja koji se stavljaju u vezu s depresijom, jer depresija može biti posledica kliničkog manjka nekih vitamina, posebno vitamina B grupe, ali je veoma važno kakva bi ishrana mogla da utiče na razvoj depresije kod osoba adekvatnog nutritivnog statusa.

Neuroni međusobno komuniciraju putem neurotransmitera, koje većina lekova za depresiju reguliše, navode stručnjaci i dodaju da je serotonin neurotransmiter, čiji je nivo moguće povisiti obilnim unosom ugljenih hidrata.

Takođe, brojne studije ukazale su na korisno dejstvo unošenja omega-3 višestruko nezasićenih masnih kiselina.

Kineska medicina, između ostalog, navodi beli luk kao dobar lek za depresiju, a stari Egipćani su verovali da so stimuliše strast, da luk uspavljuje, a da kupus leči mamurluk.

Početkom prošlog veka, Amerikanac Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg), koji je uzimao žitarice za doručak, pisao je da elementi koji nastaju tokom probave mesa uzrokuju depresiju.

Ono što stručnjaci preporučuju osobama s depresijom i niskom tolerancijom stresa je mediteranska prehrana, koja obuhavata obilje svežeg voća i povrća, mahunarke, bademe i orahe, maslinovo ulje, ribu, morske plodove i male količine crvenog mesa.

Lekari navode da je pogrešna pretpostavka da jedna specifična namirnica može da reši depresiju, iako se često može čuti da čokolada leči depresiju što nije tačno.

Prema njihovim rečima, istina je da čokolada ili banana različitim mehanizmima mogu uticati na raspoloženje, ali je potrebno svaku namirnicu posmatrati u kontekstu sveukupne ishrane.

Stručnjaci su takođe utvrdili da manjak vitamina D može dovesti do veoma niskog nivoa kalcijuma u krvi, gde simptomi uključuju i depresiju, dok su novija istraživanja pokazala da loš status vitamina E i cinka povećavaju rizik od depresije.

Pastrmka ne samo što je veoma ukusna i zdrava, već je dokazano da je odličan saveznik u borbi sa lošim raspoloženjem. Sadrži vitamin b, koji je najbolji prirodni antidepresiv.

Meso kunića bogato je mineralima, pre svega manganom, fluorom i gvožđem, a osim toga, ovo ukusno meso smatra se dijetalnim.

Bademi su takođe jedni od najefektnijih prirodnih antidepresiva. obiluju riboflavinom i vitaminom e, kao i cinkom i manganom.

Brokula je jedna od najzdravijih namirnica, izuzetno je bogata folnom kiselinom i aneurinom, koji vraća osmeh na lice.

Zeleni čaj sadrži antioksidanse koji podižu imunitet i popravljajuraspoloženje, a osim toga čiste organizam od toksina i pomažu u borbi sa suvišnim kilogramima.

Depresivne osobe često osećaju potrebu za čokoladom. to nije bez razloga, jer ova ukusna poslastica zaista podstiče lučenje hormona sreće, ali samo ukoliko se konzumira u umerenoj količini.