Kefir

Može se konzumirati u prilično velikim količinama, od 1 do 1,5 l dnevno. U kefiru ima naročito mnogo vitamina B, koje stvaraju kvasci. Svarljivost mu je veća nego kod mleka: sirovo mleko se zadržava u želudcu 7,5 sati, kuvano mleko 7 sati, kefir iz masnog mleka 4,5 sata i kefir iz obranog mleka 3 sata

Kefir je cenjen ne samo kao hranjivi i osvežavajući napitak vrlo prijatnog ukusa, mirisa i privlačnog izgleda, nego i radi svojih lekovitih svojstava. Terapeutska svojstva kefira potiču od njegove mikroflore tj. od kefirnih zrna. Tako je još 1887. god. priznat kao najbolje sredstvo protiv plućne tuberkuloze. Radi lake probavljivosti i podržavanje apetita, upotrebljava se kao sredstvo kod rekonvalescenata i oslabelih osoba. Uspešno se primenjuje za lečenje želudačnih i crevnih poteškoća i katara, nekih bubrežnih bolesti, određenih nadražaja jetre itd. Alkohol, u tim količinama koje sadrži kefir, podražuje apetit i povoljno utiče na krvni i nervni sistem. Kefir se smatra izvrsnim hranjivim lekovitim sredstvom za dojenčad i decu sa slabom probavom, lenjom stolicom i uopšte kad se loše osećaju. Kefirne kulture imaju sposobnost smanjenja holesterola u kefiru. Intenzitet smanjenja holesterola zavisi od tipa kefirnih zrna, tako da neki tipovi kefirnih zrna već posle 24 sata mogu smanjiti holesterol i do 62%, a posle tri dana čuvanja na 8°C i do 84 %. Ovo samo pokazuje da kefir može da se svrsta u grupu mlečnih proizvoda sa sniženim sadržajem holestetpla.

Izrada kefira u domaćinstvu

Tradicionalni način proizvodnje kefira je moguć u domaćinstvu i u manjim mlekarama i vrlo je jednostavan. Pri ovoj proizvodnji kefirna zrna se koriste kao starter kultura. Postupak je sledeći: u pasterizovano ili prokuvano i ohlađeno na 20°C mleko dodaju se kefirna zrna, inkubira se dok se mleko ne zgruša, a to je obično 24 sata na 22°C. Posle inkubacije, kefirna zrna se ceđenjem kroz plastičnu cediljku odvajaju od ostalog mleka. Odvojena kefirna zrna se ispiraju prokuvalom ohlađenom vodom i prekontrolišu da li ima sluzavih, smeđe obojenih ili na neki drugi način promenjenih zrna, koja se odbacuju. Posle ispiranja i kontrole, zrna se ponovo prenose u mleko da bi se započeo novi proces fermentacije i ceo postupak se tako ponavlja svaka 24 časa. Kod proizvodnje kefira potrebno je obratiti pažnju na jedan deo zrna dođe 10-15 delova mleka i da je temperatura optimalna. Na temperaturi nižoj od 20°C bakterije se slabije razmnožavaju, pa gljivice postaju dominantne i stvara se više alkohola i ugljen-dioksida, a manje mlečne kiseline. Dok na višoj tempetaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlečne kiseline nego što je uobičajeno, pa kefir postaje prekiseo. Proceđeni kefir puni se u boce i zri u frižideru 24-48 sati pri 10-15°C. Ovo zrenje pogoduje rastu kvasca i u ovom periodu nastaje ugljen-dioksid i alkohol, a kefir dobija penušavu konzistenciju.

U domaćinstvu najbolje je prviti kefir u zatvorenoj staklenoj tegli na sobnoj temperaturi. Pri tome treba posvetiti posebnu pažnju higijeni pribora koji se koristi. Pripremajući kefir na ovaj način može se svakog dana u domaćinstvu imati zdrav, hranjiv i osvežavajući napitak.

volim kefir i često pijem

moj tata ga svakodnevno pravi jer ima gljivice kefira.
mogu i ja da ga pijem ali me nervira ta svakodnevna obaveza kad se pravi u kucnim uslovima pa su mi gljivice odavno propale

ja pijem dukatov, ne pravim sama

trebala bi da nadjes gljivice ako neko ima

Nastaje alkoholnim vrenjem kefirnih zrnaca. Osvežavajućeg je ukusa i sadrži deset vrsta zdravih bakterija i ćelije kvasa, a i veoma je bogat B vitaminom. Smatra se napitkom dugovečnih.

Nemam naviku da pijem kefir, uvek se odlučujem za jogurt. Može li neko objasniti u čemu je razlika između kefira i jogurta, jer meni oba imaju sličan ukus?

Nađon na netu, mislim da je razlika u tome što se kefir pravi od kozijeg, ovčijeg ili bivoljeg mleka, dok za pravljenje jogurta se upotrebljava kravlje i naravno u bakterijama.

Iako postoji još od pradavnih vremena, smatra se da je jogurt porijeklom sa Balkana i Male Azije, gdje se pravio od mlijeka koza, ovaca ili bivola. Neki ga još nazivaju i kiselim mlijekom, a postoje mnogobrojne varijacije među kojima je najpoznatiji kefir, napitak sa Kavkaza, za kojeg se vjeruje da je odgovoran za dugovječnost pastira sa ovog područja. Jogurt, kiselo mlijeko i kefir smatraju se pićima vječne mladosti zbog njihovog povoljnog utjecaja na zdravlje. Svi se dobivaju postupkom fermentacije mlijeka, a razlika među njima je ponajviše u tzv. starter kulturi koja se koristi.



Kefir je ime dobio po turskoj riječi keif (u našem jeziku ćeif), što u prevodu znači dobar osjećaj.
Kefir

Kefir je gusti mliječni napitak koji, između ostalog, sadrži karbonatne kiseline i etilni alkohol. Nastaje tako što se u mlijeko stavi tzv. kefirna kultura, koja je zapravo kombinacija bakterija, mliječne kiseline i određenih vrsta kvasca (Saccharomyces kefir i Torula kefir). Iako nije po svačijem ukusu, kefir je posebno dobar za zdravlje jer bakterije koje se u njemu nalaze proizvode antibiotske tvari.

Gusto zanimljivost: Aktivni kvasci i bakterije koje se nalaze u kefiru imaju mnogo veću nutritivnu vrijednost nego jogurt, jer pomažu probavu i održavaju debelo crijevo čistim i zdravijim.

Jogurt

Za dobivanje jogurta kao starter kultura najčešće se koriste mliječne bakterije po imenu Streptococcus thermophilus i Lactobacillus bulgaricus, koje pretvaraju mliječni šećer u mliječnu kiselinu, dajući mu kiselkast okus. Lactobacilus bulgaricus ime je dobila po zemlji porijekla. Naime, nju je 1903. godine otkrio bugarski naučnik Stamen Grigorov. Prema jednoj legendi, on je poslije odmora u rodnome selu (Izvor, Trnsko) krenuo na put natrag u Evropu, ponijevši sa sobom i mali zemljani sud sa jogurtom. Putem je popio mlijeko, a ono što je ostalo na dnu stavio je pod mikroskop - i otkrio dotad nepoznatu bakteriju, njemu u čast tada nazvanu Bacterium bulgaricum - Grigoroff.

Gusto zanimljivost: Čuveni ruski naučnik Ilja Mečnikov razvio je svoju poznatu teoriju o uzrocima starenja - djelovanje otrovnih tvari nastalih procesom razgradnje hrane, upravo zahvaljujući Lactobacillus bulgaricus.

Izvor

Hvala na objašnjenju.
Moraću da ga ubacim u jelovnik.

Kefir gljiva poreklom sa Kavkaza, vec se vekovima priprema kao zdrav"napitak za dugovečnost".Njegovu tajnu stotinama godina čuvalo je lokalno stanovništvo.Početkom 20 veka gljiva kefir je dospela i u ostale krajeve sveta.
STA JE KEFIR ?

Kefir je gust,tečni mlečni napitak ,kiselkastog i osvežavajućeg ukusa koji se dobija simbiozom gljivica i korisnih bakterija.
KEFIR ZDRAVLJE

Dosadašnja iskustva pokazuju da izuzetno povoljno utiče na celokupno zdravlje i da kefir kao lek pomaže kod mnogih tegoba.
KEFIR KAO LEK ZA:

  jačanje imuniteta
  regulaciju holesterola  
  detoksikaciju organizma
  regulaciju krvnog pritiska
  bolesti želudca -gastritis i dr..
  smiruje creva,potpomaže bolju probavu
  bolesti jetre - masna jetra,ciroza
  bolesti bubrega i žuči
  kefir gljiva je prirodni antibiotik
  respiratorne bolesti
  nesanica,stres i anksioznost
  malokrvnost i lošu cirkulaciju
  protiv kandide i drugih gljivica i bakterija
  pomaze kod alergije
  usporava razvoj malignih oboljenja

Ovo su samo neke od prednosti ,ukoliko se  kefir gljiva konzumira svakodnevno.
KAKO NAPRAVITI KEFIR

Odmah na početku da kažemo da je najbolje pripremljen kefir iz domaće radinosti poznatiji i kao domaći kefir.Industrijski proizveden kefir ni približno ne daje isti kvalitet i naša preporuka je da ga zaobiđete.
KEFIR GLJIVA PRIPREMA

Potrebna su vam kefir zrnca i mleko koja se po tradiciji ne smeju pripremati u metalnim posudama i sa metalnim kašikama jer mogu poništiti lekovito delovanje čudotvornog napitka.

  Za 1/2 litre napitka biće vam dovoljne 2 kašike zrna kefira i  mleko(kravlje,kozje,ovčje)
  Mleko ne sme nikako biti vruće i svejedno je da li je prokuvano ili ne.
  Preporuka je da mleko ne sadrži ispod 2,8% masnoća,jer što je masnije kefir će ispasti bolji...

Sastojci su tu a sad sledi i detaljan opis postupka
DOMAĆI KEFIR RECEPT :

  Uspite mleko u plastinu ili staklenu posudu
  Ubacite  kefir zrnca
  Poklopite malim tanjirićem i ostavite 24h da odstoji na sobnoj temperaturi(podrazumeva se da temperatura ne prelazi 30 stepeni)
  Tečnost povremeno promešajte jer će se prilično zgusnuti.
  Procedite kroz malu plastičnu cediljku ,prespite u flašu i držite u frižideru.
  Kefir gljiva se zatim sapere mlakom vodom i ostavi u frižideru do 48 h do sledeće upotrebe u hladnoj vodi ili mleku.
  Kefir zrna će se vrlo brzo umnožiti i to će vam omogućiti da dobijete veće količine napitka.
  Lekoviti napitak se može piti svakodnevno,a u tu svrhu je opšta preporuka da započnete sa 1 dl dnevno i lagano povećavate količinu.
  Ukoliko se gljiva kefir upotrebljava kao terapija moguće je piti i do litre napitka dnevno.
KEFIR GLJIVA NUSPOJAVE

Na samom početku terapije kefir gljiva može izazvati blaže probleme kao što su proliv i gasovi.U pitanju je samo adaptacija probavnog sistema na novonastalu situaciju i obično tegobe ne potraju dugo.Tvrda stolica se lako reguliše sa pomenutim napitkom.

veceras sam pocela da pravim kefir.nadam se da cu ovog puta istrajati u tome.obzirom da se gljivice brzo razmnozavaju,ako je neko zainteresovan da mu dam,tu sam