Ujed insekata

Mene uglavnom zaobilaze, valjda im ne odgovara moja otrovana krv...pa eto, u svakom zlu i neko dobro Zato moju djecu slomiše ujedi, sve moguće smo probali za zaštitu, ali slaba vajda.

Mene su komarci dočekali sa radošću - prskala sam se autanom i pali smo baklje, tako, da sam relativno dobro prošla, sa manjim ujedima i sam se još uvek tu i tamo malo češkam.

kako se borite protiv ujeda komaraca i slicnih napasti?koristite li nesto preventivno?ima li neko iskustva sa Autanom npr?

Ne koristim nista, ali sam Garfiju prosle godine kupila stik Autanov, on zuji na sve strane i posecuje lepote nase zemlje, pa mu je neophodan, kaze da je dobar. 

ja ga takodje imam,a da nisam ni znala,iskopala sam ga negde prosle godine ali nijednom ga nisam stavila.nemam zelju da se mazem nikakvim stikovima,posebno po vrucinama,osecala bih se nekako ljigavo
jedino razmisljam da nabavim sprej,to mi je vec prihvatljivija solucija.e sad,da li on stiti iskljucivo od komaraca ili i drugih insekata?

Za komarce, ali verujem da ima ucinak i kad su drugi insekti u pitanju. 

krpelji i buve, veoma interesantni insekti i tvorevine evolucije:

krpelji:

Krpelji su ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina, a to mogu biti svi sisari, ptice a ređe gmizavci i vodozemci. U prirodi se krpelji najčešće mogu naći u visokoj travi, gde vrebaju potencijalnog domaćina. Najčešće navale krpelja su u proeleće i početkom leta, kada počinje toplije vreme i ima dosta vlage. Razvojni ciklus krpelja se sastoji iz tri faze: larva, nimfa i odrasli oblik (adult).

U svakoj fazi razvoja neophodan je obrok krvi. Ženka se češće može sresti kao napasnik, može položiti jaja samo ako se nasisa krvi. Veličina krpelja razlikuje se u zavisnosti od razvojnog oblika: larva oko 1 mm, odrasla ženka oko 4-5 mm. Kada se nasisa krvi može dostići veličinu zrna graška i veće. Žive oko godinu dana, ređe duže. Krpelji imaju složen usni aparat, koji im omogućava da se čvrsto zabodu u kožu domaćina i tako ostanu sve dok se ne nasisaju krvi i sami otpuste.

U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:

Tvrdi krpelji (Ixodidae)
Meki krpelji (Argasidae)
Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua

nije krpelj oasan sam po sebi nego opasnost je virus lajamske bolesti koja je prisutna oko vecih gradova. U cistoj prirodi, krpelj je skoro bezopasan.

Buve

Buve su ektoparaziti čoveka i domaćih životinja.Imaju usni aparat prilagođen za probijanje kože domaćina i sisanje krvi. Uglavnom su tamne boje, veličine 1,5 do 3,3mm. Imaju dugačke noge, a poslednji par je posebno prilagođen za skakanje. Tako zahvaljujući njima buve mogu da skoče vertikalno do 18 cm, horizontalno do 33 cm. Telo im je bočno spljošteno, što omogućava lako kretanje kroz kosmate delove tela domaćina. Razvojni ciklus buve se sastoji od 4 razvojna stadijuma: jaja, larva, lutka i odrasli oblik.
Ženke polažu jaja na dlaci domaćina (npr. pas, mačka). Sa dlaka domaćina jaja mogu dospeti u okolnu sredinu (tamo gde kućni ljubimci borave), čime dolazi do infestacije okoline buvama. Iz jaja se izležu larve, koje se zavlače u delove kreveta, tepiha, pukotine u podu, u pesak, šljunak, prašinu itd. U ovoj fazi razvoja buve ne sisaju krv, već se hrane različitim organskim materijalima. Sledeći razvojni stadijum je lutka. Lutka nastaje kada se larva učauri u kokon.
Ciklus buve
U ovom stadijumu većina buva prezimi zimski period. Iz lutke se razvija odrasli oblik, koji napada prvog prolaznika. Zavisnosti od vrste i uslova sredine (temperatura, vlaga, itd.), kompletan razvoj od jajeta do odraslog organizma traje 2 nedelja do 8 meseci. Buve se hrane krvlju domaćina i na mestu ujeda izazivaju svrab i crvenilo i alergijski dermatitis, ređe anemiju. Pored toga, buve su vektori (prenosnici) velikog broja oboljenja, poput: endemskog tifusa, kuge, miksomatoze, zatim pantljičara, tripanozoma itd. Buve se uglavnom u prostore gde borave ljudi unose preko domaćih ljubimaca.
Posebnu opasnost predstavljaju prostori u koje niko nije ulazio duži vremenski period (podrumi, tavani, vikendice, itd), a bili su infestirani buvama. Za kratko vreme (uz povoljne mikorklimatkse uslove) doći će do razvoja velikog boroja "gladnih" buva, koje će napasti prvog potencijalnog domaćina koji uđe u ovakvu prostoriju. Stoga je dobro, preventivno ovakve prostore tretirati protiv buva.
Najčešće vrste porodice buva su:

Pseća buva (Ctenocephalides canis);
Mačija buva (Ctenocephalides felis);
Ljudska ili obična buva (Pulexi Irritans).

isto vazi i za buve.

informacije su pozajmljeni sa bloga >>>

Uh Nenade, ne sviđaju mi se nimalo ovi "interesantni insekti i tvorevine evolucije", ali fino da si stavio tekst.

pošto imam psa verovatno ne treba pričati kako imam maniju na buve. Samo jednom smo jih imali i trebalo mi je jedno dva meseca da sam jih uništila ali to još kod onog prvog psa.

Krpelja se bojim zato što su ovi naši više manje svi zaraženi pa zato svake godine ozbiljno razmišljam da se vakcinišem.

Kao sto rekoh krpelji su opasni ako je lajamska bolest u pitanju, oni je prenose, ukoliko u tom podrucju ne postoji ta bolest, onda najvise sto moze da se desi je upala, koja nije bash prijatna ali nije toliko ni opasna.
NIje cela Srbija zarazena lajamskom bolescu, mislim da je najveca koncentracija oko Beograda i u Vojvodini. Ali OK, treba se cuvati nikada se ne zna gde moze udariti

Ovi naši krpelji prenose boreliju i meningitis a posledice znaju biti nimalo lepe i lake. Dugotrajno se leći i u suštini nikada ne izleći. Od ujeda krpelja ne umires ali mozes ostati slabo pokretljiv jer napada mišiće, a za lajamsku bolest kod nas nisam čula.

Boze sacuvaj! Prica se da u Sarajevu ima krpelja na Vilsonovom setalistu, ne znam je li tacno.

Stenice znaju biti i te kako nezgodne:

Stenice su parazitski hematofagni insekti veličine 4-5mm koje su poznate ljudima vekovima. Stenice su brojna familija, ali najveći problem u komunalni higijeni predstavlja Cimex Lectularius – Krevetna stenica, koja parazitira na čoveku. Stenice svojim ubodom izazivaju lezije na koži, psihološke i alergijske simptome. Krevetne stenice su u razvijenom svetu skoro iskorenjene 40-ih godina prošlog veka.

Od 1995 godine pojave stenica su sve učestalije, zahvaljujući pre svega učestalijoj razmeni dobara kao i ljudskim migracijama. One su aktivne noću, kada se izvlače iz svojih skrovišta (kreveta, dušeka, tepiha, nameštaja...) i napadaju čoveka ali i druge sisare (pacove, miševe, pse, mačke). Izuzetno su otporne na ekstremne klimatske uslove (visoke i niske temperature, procenat vlage). U povoljnim uslovima žive oko 5 meseci a hrane se na svakih 5-10 dana. Životni ciklus krevetnih stenica se sastoji od 6 stadijuma, između kojih dolazi do presvlačenja i odbacivanja starog egzoskeleta. Otkrivaju se nalaženjem razvojnih oblika ili fleka na nameštaju od njihovog fecesa. Uništavanje stenica je složen proces koji zahteva tretman pesticidima kao i mehaničke mere poput usisavanja, termičkog tretmana itd. Poseban problem predstavlja činjenica da su stenice tokom godina razvile rezistentnost na određene pesticide

sa bloga Istrebljivac

Odvratne su:



Prvi korak u rešavanju ovih gamadi jeste pranje stvari sa ugroženog područja na preko 60°C a potom ih zapakovati u plastične kese(ne vraćati ih odmah nazad). Trebalo bi usisati i obrisati celo područje a onda pozvati profesionalnu službu koja će odgovarajućim insekticidima tretirati Vaš dom. Preporučljivo je ovaj postupak ponoviti u kratkom vremenskom razmaku.

i tesko ih je unistit

sa bloga firme Eko End/