Đorđe Balašević
+9
Zvončica
Boni
Chikita
meseceva kci
Aynnah
Anne Boleyn
Veca
Khallu
Shade
13 posters
Strana 1 od 2
Strana 1 od 2 • 1, 2
Đorđe Balašević
Biografija
Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolonec, iz sela Koprivnica u današnjoj Hrvatskoj. Po pisanju hrvatskog magazina „Moljac“, Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti“ dodao nastavak „ić“, karakterističan za srpska prezimena.
Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u Ulici Jovana Cvijića, u kojoj i danas živi sa suprugom i troje dece. Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik i položio je prijemni ispit za studije geografije. Nikada nije diplomirao na univerzitetu, ali se 1977. pridružio grupi Žetva.
Muzička karijera
Žetva i Rani mraz
- Spojler:
- 1977. Godine pristupa akustičarskoj grupi „Žetva“ sa kojom, iste godine snima hit pesmu „U razdeljak te ljubim“ i ostvaruje svoj prvi uspeh. Singl je prodat u više od 180.000 kopija, što je bio veliki uspeh za jugoslovenske standarde.
Naredne godine napušta bend u kome se afirmisao i i sa Vericom Todorović je osnovao grupu „Rani mraz“ sa kojom nastupa na festivalu u Opatiji, sa pesmom „Moja prva ljubav“. Tokom te godine snima nekoliko hit pesama i sa njima ostvaruje velike tiraže i doživljava potpunu afirmaciju.
Pred samo snimanje pesme „Računajte na nas“, pridružuju im se bivši članovi grupe Suncokret, Biljana Krstić i Bora Đorđević. Pesma je postala vrlo popularna među vlastima i među narodom, i predstavljala je svojevrsnu himnu generacije. Nakon samo dva meseca saradnje, grupu je napustio Đorđević, pošto je uočio razlike u autorskom senzibilitetu između sebe i Balaševića, i formirao grupu Riblja čorba. Grupu je napustila i Verica Todorović, pa su Biljana i Đorđe snimili prvi album Ranog mraza „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu“. Đorđe je još kao tinejdžer bio veliki poštovalac Korni grupe, tako da kompletnu produkciju i aranžmane albuma „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu“ poverava bivšim članovima Korni grupe.
Na festivalu u Splitu 1979. godine, Balašević je osvajio prvu nagradu sa pesmom „Panonski mornar“, svoju popularnost potvrđuje osam rasprodatih koncerta u beogradskoj dvorani Doma sindikata. Tokom 1980. godine, služio je JNA u Zagrebu i Požarevcu, gde je snimio TV seriju Vojnici. U vojsci je napisao jednu pesmu za Zdravka Čolića i jednu za Zlatna krila. Krajem godine izašao je album „Odlazi cirkus“, poslednji album grupe Rani mraz. Album je potvrdio Balaševićev status i doneo hitove kao što su „Priča o Vasi Ladačkom“ i „Život je more“.
- Spojler:
- Početkom 1982. godine započinje solo-karijeru u vidu albuma Pub sa kojim beleži zapažen uspeh. U TV seriji Pop Ćira i pop Spira tumači zapaženu ulogu berberina Šace. U zimu sledeće godine prvi put puni beogradski Sava centar. Zatim sledi ploča pod nazivom „Celovečernji the Kid“ snimljena 1983. godine. Melodija naslovne numere koja je snimljena i na engleskom jeziku, je inspirisana folklorom Meksika. Aprila 1985. godine, snima izuzetno zapažen album 003 na kome je Balaševićeva možda i ponajbolja pesma Slovenska, za koju je inspiraciju dobio na putu Novi Sad – Beograd dok je na semaforu čekao zeleno svetlo. Ovu ploču je produkcijski uradio kao i prethodnu Josip Boček.
Sa sledećim albumom Bezdan, Balašević formira ekipu koja će mu ubuduće biti redovna studijska i koncertna potpora. Za produkciju ploče je zadužen Đorđe Petrović, aranžmani su povereni klavijaturisti Aleksandru Dujinu. Đorđe Balašević naglašava da najplodniji period njegovog stvaralaštva otpočinje ovim albumom. Sledeći album „Panta rei“ prati izuzetno loše kritike, koje se podudaraju sa teškim periodom kroz koji je novosadski kantautor u privatnom životu prošao. Ipak ovaj album je iznedrio jednu od najlepših balada „Jednom...“
Naredna ploča, „Tri posleratna druga“, koja je dobila podnaslov „Muzika iz istoimenog romana“ i koju Balašević snima 1989. godine, prati radnju istoimenog romana i beleži veliki uspeh.
- Spojler:
- U vreme dok počinju ratna zbivanja u SFRJ 1991. godine, na tržište izlazi album „Marim ja...“. Ovaj album ostaje upamćen po izuzetno dobrim tekstovima, nostalgičnim notama, po pesmama „Nevernik“, „Divlji badem“, „Ringišpil“... .
Te iste jeseni Balašević je imao svoju kolumnu u Radio-TV Reviji. U ovoj kolumni, dok besni rat na prostoru tada već bivše SFRJ, Balašević pravi veoma oštre i kritičke osvrte na sva aktuelna, pretežno politička dešavanja u zemlji. Ratne godine provodi sklonjen od javnosti, izbegavajući mobilizaciju. Krajem 1993. godine snima album „Jedan od onih života“; album izlazi u vreme teške ekonomske krize a pesme su inspirisane ratnim tragedijama. Tih godina Balaševićevi koncerti postaju prva javna čistilišta, budući da na njima iznosi veoma oštre konotacije na račun aktualne vlasti, sa jasnim opozicionim stavovima.
Posle malo duže pauze 1996. godine, objavljuje album pod nazivom „Naposletku“. Nove pesme snimljene su uglavnom na akustičnim instrumentima uz učešće gudača Svetog Đorđa. Od instrumenata su upotrebljivani fagot, oboa, truba i violina koje na veran način dočaravaju atmosferu Balaševićevih stihova.
Drugi roman objavljuje 1997. godine. I u njemu Balašević prati svoj pretposlednji album – „Jedan od onih života“. Roman postiže izuzetno dobre kritike. A 2000. godine Balašević objavljuje političkim album pod naslovom decenije koja je iza nas – „Devedesete“. Na tom albumu on daje javnu osudu jednog vremena, jednog izgubljenog vremena, za jednu generaciju, umesto na nostalgične i ljubavne pesme na koje je navikao svoju publiku, na ovom albumu je ostala zabeležena pesma „Živeti slobodno“ koja ujedno i predstavlja himnu petooktobarskih promena u kojima je i Balašević je imao svoje aktivno učešće.
Ljubavne pesme koje su izostale sa prethodnog albuma u punoj meri su nadoknađene krajem 2001. godine., kada je snimljen album „Dnevnik starog momka“ koji je posvetio svojoj supruzi Olji. Naime, svaka od 12 pesama na albumu nosi naziv jednog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena dobija se pravo značenje ovog albuma „Olja je najbolja“. 2004. godine snima izuzetno dobar album koji nosi naziv svoje prve grupe Rani mraz. Zapaženo učešće u ovom albumu ima grupa Apsolutno romantično.
Oženjen je suprugom Oliverom i ima ćerke Jovanu i Jelenu i sina Aleksu. Živi i radi u Novom Sadu.
Politika
Godine 1978. Balašević je snimio pesmu „Računajte na nas“, koja je bila nezvanična himna Titove omladine. Ta pesma je poručivala starijoj generaciji da će mladi slediti revolucionarni komunistički put, koji su zacrtali stariji revolucionari na čelu sa Titom. Nakon smrti Josipa Broza objavio je i pesmu „Tri put sam video Tita“. Bio je poznat po nadimku „Titov omladinac“. Balaševićev zanos je kasnije prešao u razočaranje i rezignaciju (pesma „Rekvijem“ iz 1988.). Zbog te pjesme ga tokom devedesetih mnogi napadaju da je titoista i jugonostalgičar u nekom ružnom kontekstu te riječi, na šta on odgovara na njemu svojstven, humorističan način: "Ljudi, ja sam tu pesmu napisao pre 20 godina, da sam tad ubio Tita do sad bih izašao...".
U vreme kada je Srbija bila pod sankcijama uzeo je slovenačko državljanstvo. Javno se suprotstavljao režimu Slobodana Miloševića, držao kultne novogodišnje koncerte u Sava centru i bio ambasador dobre volje Visokog komesarijata UN za izbeglice. Nakon pada Miloševićevog režima, prestaje da se politički eksponira, sve do 2008. godine kada je na predsedničkim izborima podržao Borisa Tadića i učestvovao u njegovoj predizbornoj kampanji.
Danas živi i radi u Novom Sadu, a drži vrlo posećene koncerte u mnogim gradovima bivše Jugoslavije.
Albumi
Rani mraz
* Mojoj mami mesto maturske slike - 1979.
* Odlazi cirkus - 1980.
Solo karijera
* Pub - 1982
* Celovečernji the Kid - 1983
* 003 - 1985
* Bezdan - 1986
* Panta rei - 1988
* Tri posleratna druga - 1989
* Marim ja - 1991
* Jedan od onih života - 1993
* Na posletku - 1996
* Devedesete - 2000
* Dnevnik starog momka - 2001
* Rani mraz - 2004
Filmografija glumca Đorđa Balaševića
1979. Poletarac
1979. Kost od mamuta
1980. Bilo, pa prošlo (muzičar)
1981. Vojnici (Stojšin Lala)
1982. Pop Ćira i pop Spira (Šaca)
1984. Ulični pevači
1984. Vojnici (Stojšin Lala)
1989. Specijalna redakcija (Sava Ladački)
Romani
* Tri posleratna druga - 1991
* Jedan od onih života - 1997
izvor: wikipedia
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila
To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim
Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim
Ref.
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan
Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno
Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila
To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu
Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim
Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim
Ref.
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan
Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno
Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Bio sam svima simpatičan, oko jednu sekundu.
Već sledeće, mnogima nisam bio simpatičan, baš zato što sam svima bio simpatičan.
I tako je krenulo.
Čak i oni koji su me voleli, ponekad su tajno boli iglama lutkicu napravljenu po mom liku.
Imao sam odličnih neprijatelja, ne žalim se...
Đ.Balašević "Tri posleratna druga"
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprlicžće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambaši, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videceš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo..
"Jedan od onih života"
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Ja ovo mnogo volim...
Veca- Urednica Elite
- Broj poruka : 12938
Pridružila/o se : 18.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Pesnik među pevačima. Šta reći više?
Ja volim i Ne lomite mi bagrenje.
Ne lomite mi bagrenje
Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer cud je cud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer cast je cast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i djavolu i djakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam cekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odlecu ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
S Tugom jednostavno treba umeti
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola.
I pazi,
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje, neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu.
I onda si gotov.
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija.
I nikad te vise neće zaobići.
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola.
I pazi,
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje, neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu.
I onda si gotov.
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija.
I nikad te vise neće zaobići.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Nedostaje mi naša ljubav
Na jastuku... Bdim na ponoænoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne meseèev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha veèno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minðuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapuæem da te noæas ruski volim...
Šta su reèi... Kremen što se izliže kad tad...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja æud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomraèilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije znaèilo...
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko èarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lièni Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...
Na jastuku... Bdim na ponoænoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne meseèev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha veèno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minðuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapuæem da te noæas ruski volim...
Šta su reèi... Kremen što se izliže kad tad...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja æud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomraèilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije znaèilo...
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko èarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lièni Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...
Anne Boleyn- Urednica
- Broj poruka : 3708
Pridružila/o se : 16.03.2011
Re: Đorđe Balašević
Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati medju stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim likovima, a onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja, i tek otud video da su crkve mudrosti tamo odakle dolazim...
Djordje Balasević
Dodir svile
Djordje Balasević
Dodir svile
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Volim bas dosta njegovih pesama ali evo ovu bas mnogo slusam u poslednje vreme ....
Provincijalka
Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja -
shvatih: "Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija"
Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe svet zablude, promasaje koji tise prosto,
lako k'o neko beznacajno pristaniste
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda, naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile samo sve cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju ni jednu drugu...
*Napisi mi pesmu, mazila se, ja nisam znao da li cu umeti.Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reci ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je i nisam znao da li cu umeti voleo sam ju tako lako a, tako sam tesko to znao da pokazem a, onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna mapa pokazao mi je u koju zvezdu treba da se zagledam i tako eto ti pesma, ludo jedna...
Putovao sam negde daleko, u neke krajeve koje cak ni na ovom koncertu vise ne smem nazvati svojim.
Kroz neke kotare, i samo odjednom, primetio sam kako tornjevi crkava, kako senke brda, kako putokazi promicu u suprotnom pravcu. Znao sam da se vracam, nisam znao kako al znao sam zasto.
Tek u Žablju, tu, nadomak Zrenjanina, zaustavio me jedan besni milicajac kod crkve.
"Gde ces ti sad?" pitao me.
"idem da zaprosim jednu devojku" rekao sam.
"Sad, u pola cetri ujutro?"
"Sad ili nikad" rekao sam ja.
"Dobro" rece milicajac.
"Dobro" rece i devojka svom srecom, nesto kasnije.......
Provincijalka
Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja -
shvatih: "Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija"
Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe svet zablude, promasaje koji tise prosto,
lako k'o neko beznacajno pristaniste
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda, naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile samo sve cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
O, da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju ni jednu drugu...
*Napisi mi pesmu, mazila se, ja nisam znao da li cu umeti.Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reci ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je i nisam znao da li cu umeti voleo sam ju tako lako a, tako sam tesko to znao da pokazem a, onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna mapa pokazao mi je u koju zvezdu treba da se zagledam i tako eto ti pesma, ludo jedna...
Putovao sam negde daleko, u neke krajeve koje cak ni na ovom koncertu vise ne smem nazvati svojim.
Kroz neke kotare, i samo odjednom, primetio sam kako tornjevi crkava, kako senke brda, kako putokazi promicu u suprotnom pravcu. Znao sam da se vracam, nisam znao kako al znao sam zasto.
Tek u Žablju, tu, nadomak Zrenjanina, zaustavio me jedan besni milicajac kod crkve.
"Gde ces ti sad?" pitao me.
"idem da zaprosim jednu devojku" rekao sam.
"Sad, u pola cetri ujutro?"
"Sad ili nikad" rekao sam ja.
"Dobro" rece milicajac.
"Dobro" rece i devojka svom srecom, nesto kasnije.......
Chikita- Elita
- Broj poruka : 1227
Pridružila/o se : 10.03.2011
Re: Đorđe Balašević
Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noæ mi preti, ponoæ i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapućes dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivaš,
kao da opet počinje...
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Ova mi je takođe mnogo draga iz razloga što je optimistična...
Svašta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smuđ,
karaš i bandar, lopov i džandar
i ribe sto žive na račun tuđ.
Malene one većih se klone,
ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže stignu u mreže,
neko se rodi da postane plen.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne šaran,
to je bar rutinska stvar.
Ko život vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, sto mnogim godi
posebno onim sa vrha i dna.
Svi znaju svrhu, štuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu, sudbinu jadnu,
mnogima rešava nekakav som.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i držim se pretežno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.
Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.
U dane gadne, kad voda padne,
plašljive ribe ne vrede ni groš,
naiđu krize, drukčije grize,
i samo najbolji plivaju još.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se šta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.
Svašta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smuđ,
karaš i bandar, lopov i džandar
i ribe sto žive na račun tuđ.
Malene one većih se klone,
ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže stignu u mreže,
neko se rodi da postane plen.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne šaran,
to je bar rutinska stvar.
Ko život vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, sto mnogim godi
posebno onim sa vrha i dna.
Svi znaju svrhu, štuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu, sudbinu jadnu,
mnogima rešava nekakav som.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i držim se pretežno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.
Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.
U dane gadne, kad voda padne,
plašljive ribe ne vrede ni groš,
naiđu krize, drukčije grize,
i samo najbolji plivaju još.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se šta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.
Aynnah- Uvaženi član
- Broj poruka : 4911
Pridružila/o se : 24.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Za sedam jeseni,koji minut posle pola jedan,jedan ili pola dva,i ona ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuce...
I onda ce znati...
Dah uspomene pazljivo ce oduvati prasinu sa smesne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije...
Uzdahnuce,predosecam?
Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu,kao odraz udaljenih zvezda na vodi...
Bice sama,nadam se?
Jer,tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina...
Da...
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo...
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca...
Stedeci se...
Uceci se kako cu najbolje voleti nju...
Kada je konacno nadem...
Jedan od onih zivota
Nedostaje Mi Nasa Ljubav
I onda ce znati...
Dah uspomene pazljivo ce oduvati prasinu sa smesne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije...
Uzdahnuce,predosecam?
Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu,kao odraz udaljenih zvezda na vodi...
Bice sama,nadam se?
Jer,tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina...
Da...
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo...
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca...
Stedeci se...
Uceci se kako cu najbolje voleti nju...
Kada je konacno nadem...
Jedan od onih zivota
Nedostaje Mi Nasa Ljubav
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Volim Balasevica,bas,bas
Ne volem, nikog, lutko
takva mi je narav
kao odzak, star i garav
puno dima je kroz mene proslo
Ne volem
ujne, strine, sogore, komsiluk
nataknem ih na civiluk
od njih nista dobro nije doslo
Ne volem
semenkare, cigane trubace
burek, ulicne pisace
nek' mi moju lepu varos vrate
Ne volem
Dzipadzije, Dizel butikase
restoteke, tamburase
svaku pesmu, bar za strofu skrate
Mater im
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim cetir' konja besna
da ih u oblak upregnem
pa s' tobom, di nas niko ne zna uteknem
Ne volem
kad mi gace udu, di vec udu
te sto brinu brigu tudu
kosticu u strudli od visanja
Ne volem
zatucane, gratis, kravatase
hipohondre sto se plase
da dobiju rak od razmisljanja
Ne volem
krvolocne pse i gospodare
nadjubrene trotoare
maskirne, kad navale na pendzer
Ne volem
lopuze sto voze tudja kola
znaju azbuku, do pola
micu usnama, dok sricu pejdzer
(nji` se malko gadim, pravo da ti kazem)
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim camac na dva vesla
i onaj sesir rogozan
pa tebe di nas niko ne zna
odvozam
E, ne volem
sizove i nervne bolesnike
pre ih pustali za vikend
sad ih puste pravo pred kamere
E, ne volem..
Sve te lezibejke, da prostite...
Prorocice...Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...
Ne volem..
Teget girtlu na teget mantilu..
Sestu licku..Sedmu silu..
Opa-cupa preko Okucana..
Ne volem
izbore, televizor, plakate
dosta, ako Boga znate
Ludnica je, kanda, otkljucana sirom ostala
(provert'e, molim vas)
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim adicu od peska
na njoj sumarak nakrivljen
da tebe di nas niko ne zna
sakrijem
Ne volem..
Uzdrzane..Trezvene..Pa dzoging..
Takve najpre trefi sloging..
Al ni krkanje mi nije blisko..
Ne volem
Sto odasvud samo cujes, daj mi
il' se prosi, i' se zajmi
jebo te, ja nikad nisam isk'o
Ne volem
strebercine, vecne odlikase
crne rolke i sektase
ne padam na Tibet ili Burmu
Ne volem
skrtariju, intelektualce koji vazno
vrte palce
kupis ih za spricer i kavurmu
(koju ja licno ne volem)
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
napuklo srce, na dve pole
ljubav je teret, pregolem
bas ni to, sto tol'ko volem
ne volem
Ne volem, nikog, lutko
takva mi je narav
kao odzak, star i garav
puno dima je kroz mene proslo
Ne volem
ujne, strine, sogore, komsiluk
nataknem ih na civiluk
od njih nista dobro nije doslo
Ne volem
semenkare, cigane trubace
burek, ulicne pisace
nek' mi moju lepu varos vrate
Ne volem
Dzipadzije, Dizel butikase
restoteke, tamburase
svaku pesmu, bar za strofu skrate
Mater im
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim cetir' konja besna
da ih u oblak upregnem
pa s' tobom, di nas niko ne zna uteknem
Ne volem
kad mi gace udu, di vec udu
te sto brinu brigu tudu
kosticu u strudli od visanja
Ne volem
zatucane, gratis, kravatase
hipohondre sto se plase
da dobiju rak od razmisljanja
Ne volem
krvolocne pse i gospodare
nadjubrene trotoare
maskirne, kad navale na pendzer
Ne volem
lopuze sto voze tudja kola
znaju azbuku, do pola
micu usnama, dok sricu pejdzer
(nji` se malko gadim, pravo da ti kazem)
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim camac na dva vesla
i onaj sesir rogozan
pa tebe di nas niko ne zna
odvozam
E, ne volem
sizove i nervne bolesnike
pre ih pustali za vikend
sad ih puste pravo pred kamere
E, ne volem..
Sve te lezibejke, da prostite...
Prorocice...Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...
Ne volem..
Teget girtlu na teget mantilu..
Sestu licku..Sedmu silu..
Opa-cupa preko Okucana..
Ne volem
izbore, televizor, plakate
dosta, ako Boga znate
Ludnica je, kanda, otkljucana sirom ostala
(provert'e, molim vas)
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
da kupim adicu od peska
na njoj sumarak nakrivljen
da tebe di nas niko ne zna
sakrijem
Ne volem..
Uzdrzane..Trezvene..Pa dzoging..
Takve najpre trefi sloging..
Al ni krkanje mi nije blisko..
Ne volem
Sto odasvud samo cujes, daj mi
il' se prosi, i' se zajmi
jebo te, ja nikad nisam isk'o
Ne volem
strebercine, vecne odlikase
crne rolke i sektase
ne padam na Tibet ili Burmu
Ne volem
skrtariju, intelektualce koji vazno
vrte palce
kupis ih za spricer i kavurmu
(koju ja licno ne volem)
Al' tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"
pa nek' je stoput dedina
napuklo srce, na dve pole
ljubav je teret, pregolem
bas ni to, sto tol'ko volem
ne volem
Poslednji izmenio Boni dana Pet Maj 06, 2011 12:17 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Đorđe Balašević
Dok gori nebo nad Novim Sadom
Da se ne lazemo, nije to bio neki most... Od onih podignutih da bi se u njih gledalo... Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo... I pod njima prvi put poljubilo... Ali... Ponekad ga je Ona prelazila svojim uobrazenim kadetskim korakom... A mesecina se kao deverika lovila u mrezu njene kose... Po tome cu ga, eto, pamtiti...
Rat je kao pijan svat prosao poljem... Senlucio celu noc...
Kaleci bes na ranom zitu i tek niklom bostanu...
Zasto? Ne pitaj se, jer... Tako je bolje... I Bog je pristao na to...
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu...
Za zlo sam teski laik... No, to je stara prica...
Znas vec: Bila jednom dva brata... I to...
Kad sklopim taj mozaik... Ostane mi kamicak...
I... To smo izgleda mi?
Ma, hitni papuce u vis, zalosna Panonska Vilo...
Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem...
I lupni daire o bok... Ramena pospi aprilom...
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem...
Zaigraj... Bosa i prkosna...
Dok iznad Novog Sada Djavo pali svoja kandila...
Zad na reci tamni cim se sumrak zgusne...
Dunav je pred zoru prek...
Plase te aveti sto maglom brode teskim skelama?
Ne, strah nije pravi ruz za tvoje usne...
Resi ga se jednom zauvek...
I veruj zvezdi koja zraku tvog zivota prelama...
Nije to prva neman sto preti dahom vatre... Ne...
Ali ljubav je vitez...
Arhandjel s macem, spreman da i tu alu satre...
Da... I samo ceka tvoj znak...
Da se ne lazemo, nije to bio neki most... Od onih podignutih da bi se u njih gledalo... Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo... I pod njima prvi put poljubilo... Ali... Ponekad ga je Ona prelazila svojim uobrazenim kadetskim korakom... A mesecina se kao deverika lovila u mrezu njene kose... Po tome cu ga, eto, pamtiti...
Rat je kao pijan svat prosao poljem... Senlucio celu noc...
Kaleci bes na ranom zitu i tek niklom bostanu...
Zasto? Ne pitaj se, jer... Tako je bolje... I Bog je pristao na to...
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu...
Za zlo sam teski laik... No, to je stara prica...
Znas vec: Bila jednom dva brata... I to...
Kad sklopim taj mozaik... Ostane mi kamicak...
I... To smo izgleda mi?
Ma, hitni papuce u vis, zalosna Panonska Vilo...
Za tvoje dugme sedefno ja nocas kraljevstvo dajem...
I lupni daire o bok... Ramena pospi aprilom...
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem...
Zaigraj... Bosa i prkosna...
Dok iznad Novog Sada Djavo pali svoja kandila...
Zad na reci tamni cim se sumrak zgusne...
Dunav je pred zoru prek...
Plase te aveti sto maglom brode teskim skelama?
Ne, strah nije pravi ruz za tvoje usne...
Resi ga se jednom zauvek...
I veruj zvezdi koja zraku tvog zivota prelama...
Nije to prva neman sto preti dahom vatre... Ne...
Ali ljubav je vitez...
Arhandjel s macem, spreman da i tu alu satre...
Da... I samo ceka tvoj znak...
Veca- Urednica Elite
- Broj poruka : 12938
Pridružila/o se : 18.11.2010
Re: Đorđe Balašević
Anita
Da l' se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto k'o u opereti
sklopilo se sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad
Vodila me kud je htela
dobar sam ja gost
Veresmarti, Citadela
i Lancani Most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad
Zvonio je cimbal
neku tuznu, staru stvar
molila me da joj pisem
jednom bar
zateklo je jutro snezno
same zvezde dve
ljubila me nezno k'o nijedna pre
Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom
Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije
Srce malo jace bije
kad se setim nje
a Listove rapsodije
bude stare sne
eh, da mi je znati gde je
da l' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad
Da l' se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto k'o u opereti
sklopilo se sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad
Vodila me kud je htela
dobar sam ja gost
Veresmarti, Citadela
i Lancani Most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad
Zvonio je cimbal
neku tuznu, staru stvar
molila me da joj pisem
jednom bar
zateklo je jutro snezno
same zvezde dve
ljubila me nezno k'o nijedna pre
Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom
Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije
Srce malo jace bije
kad se setim nje
a Listove rapsodije
bude stare sne
eh, da mi je znati gde je
da l' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Đorđe Balašević
Boze, Boze
di bas ja, od svih sretnih cigana
da se rodim bas kad zadremas
da me ne blagoslovis nikad ni ne
oslovis
dok za nekim, makar kakvim
vasar raspremas
24 dinara duzan sam kod mlinara
kod kovaca ne smem svracati
juri me ducandzija
svicka za mnom kamdzija
jedva imam svirce placati
Za mnom cika, za mnom potraga
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je ficok rakije
tu bi moglo da se sakrije
Jos kad onda svirci nagare
sve cu dati, sve cu propiti
samo necu moje malo magare
s belegom na levoj kopiti
Niko mene ne zna slusati
ko moj verni drugar usati
zamnom ici i sanjariti
a ne kvariti
Boze, Boze
di bas ja od svih spretnih cigana
naspram zvezda da se zagubim
dok sam konje pojio vrag je drum
prespojio
on je hteo da se u nju belu zaljubim
Samo ako ista znam
onda znam da budem sam
tu sam isti na mog ujaka
lula i kabanica, britva i brojanica
a prijatelja ko u kurjaka
Ref.
Za mnom cika, za mnom potraga
a preda mnom put za dovraga
bar da mi je ficok rakije
tu bi moglo da se sakrije
Pa kad svirci nagare
zadnji gros cu propiti
ali ne dam magare
s belegom na levoj kopiti
Di je da je neka je
samo nek daleka je
da je duze trajalo
ne bi valjalo
Boze, Boze
di bas ja od svih gresnih cigana
da padnem na sitnim gresima
ne das mi je videti i to od ruke ide ti
mora da je besposleno na nebesima
Sticu sutra do mraka
do komsijskog oblaka
pod njim cu se opet roditi
nisi ti na nebu sam
bogova je povazdan
s nekim cu se vec nagoditi
Ref.
Kog sad ljubi sanjiva
kad se dan razdanjiva
kom sad zamke postavlja
kog li nocas ostavlja
Poslednji izmenio Boni dana Pet Maj 06, 2011 12:19 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Re: Đorđe Balašević
Kad ljubim glavu gubim,
kad ljubim stvarno ljubim,
i zato kad te spazim
ja besomucno trubim.
I fuckam kao klipan,
crvenim k'o tulipan
jer ti si jedno cudo
Baby Blue.
Prosao sam sve to,
sito and reseto,
moj dosije
to je rat i mir.
Al' sad nemam takta,
sve ostavljam ad acta,
prolece je krivo svemu,
to imam tremu.
I sanjarim o tebi,
sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi,
jer volim te, my baby!
Pratim te k'o UDBA,
jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno cudo
Baby Blue!
Dajem sve za zeton,
okrenem telefon,
u, pa se smrznem
kad ti cujem glas.
O, slusalicu spustim,
zbogom snovi pusti,
smislicu do sutra nesto,
tesim se vesto.
I sanjarim o tebi...
O, kako da ti pridjem?
Popnem se pa sidjem,
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam sta bi vise,
zazvonim pa zbrisem.
Sirok mi je dijapazon,
smislicu bolji fazon.
Sanjarim o tebi...
Poslednji izmenio Boni dana Pet Maj 06, 2011 12:20 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Boni- Urednica
- Broj poruka : 9008
Pridružila/o se : 29.03.2011
Strana 1 od 2 • 1, 2
Strana 1 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu