Biljna ulja

Ne bojte se - jedna kašika ulja vas neće ugojiti, ali će blagotvorno delovati na vaš organizam.
Biljna jestiva ulja poseduju brojna lekovita svojstva, a jelima daju fantastičan ukus.
Na našem tržištu postoji odlična ponuda, potrebno je samo da izaberete ona koja vam prijaju...

Gojaznost je postala sinonim za ružno i odbojno, pa svi težimo da budemo vitki i mršavi. Masti su stavljene na optuženičku klupu i proglašene smrtnim neprijateljem. Međutim, one moraju biti deo naše ishrane. Čak i u najrigoroznijim dijetama, nutricionisti preporučuju korišćenje jedne kašike ulja dnevno. Masnoće su neophodne našem organizmu da bi normalno funkcionisao, a biljna jestiva ulja su dragocena zbog brojnih lekovitih svojstava.

Ulje lana
Preporučuje se za spremanje salata, ali nije pogodno za kuvanje, jer ne podnosi visoke temperature. Ima izrazito gorak ukus i prepoznatljivo je po tamnoj boji. Bogato je omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, različitim antioksidantima, karotenom, kao i vitaminima A i E. Neguje kardiovaskularni sistem, smanjuje trigliceride i holesterol. Jača imuno sistem i korisno je kod oboljenja organa za varenje, ali se ne preporučuje osobama koje pate od gastritisa jer može da im naglasi tegobe. Pomaže kod alergija raznih vrsta i upotrebljava se za obloge u slučaju opekotina i promrzlina ekstremiteta.

Ulje koštice grožđa
Kuvari ga rado koriste zbog njegovog nemasnog, blagog, koštunjavog ukusa. Odličan je za spremanje salata i preliva, ali i za kuvanje. Blagotvorno deluje na naše zdravlje jer poseduje visok nivo vitamina E i omega-6 kiseline. Smanjuje agregaciju krvnih pločica, sprečava nastanak hipertenzije izazvane viškom natrijuma, pomaže normalizovanju stanja lezija koje se javljaju kod gojaznosti i dijabetesa, povišava nivo HDL - dobrog holesterola, a snižava nivo LDL - lošeg holesterola. Osim za jelo, koristi se i za masiranje, jer usporava proces starenja kože, ima regenerativna svojstva i ublažava pojavu strija.

Maslinovo ulje
Koristi se od antičkih vremena za spremanje raznih jela i salata. Od svih biljnih ulja ima najbolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Sadrži visok nivo nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju loš holesterol LDL. Maslinovo ulje sadrži brojne antioksidante, vitamine E, A, D i K, karoten i lecitin (prirodni antioksidant koji stimuliše metabolizam šećera, masnoća i belančevina). Njegova lekovita svojstva su brojna: štiti srce i krvne sudove, preporučuje se kod kožnih bolesti, neurodermatita, većih mentalnih opterećenja i alergija, usporava proces starenja, sprečava dijabetes, pozitivno utiče na digestivni trakt, ima efekat majčinog mleka koji doprinosi razvoju centralnog nervnog sistema kod beba i dece. Odličan je za tretman opekotina, koristi se i kao ulje za sunčanje - dermatolozi tvrde da poseduje UV zaštitni faktor 20.

Bundevino ulje
Ima izuzetno prijatan ukus pa se u kuhinji može iskoristiti kao preliv za salate, za kuvanje, spremanje peciva i kolača. Ne preporučuje se da se uzima više od jedne kašičice dnevno, jer može da razvije simptome trovanja. Sadrži dosta esencijalnih nezasićenih masnih kiselina koje su neophodne organizmu za normalno funkcionisanje. Bogato je proteinima, vitaminima A, B1, B2, C, D, E i K i mineralima, pogotovo fosforom, gvožđem, magnezijumom i cinkom. Štiti organizam od infekcija, jača imuni sistem, štiti srce i krvne sudove snižavajući nivo triglicerida, a povećavajući nivo HDL - dobrog holesterola. Oboljenja na koje bi bundevino ulje moglo delovati su povišeni krvni pritisak, bolesti srca, smetnje pri mokrenju kod uvećane prostate, dijabetes, reumatizam, osteoporoza, različita oboljenja kože. Povećava količinu i kvalitet spermatozoida.

Susamovo ulje
Hladno ceđeno susamovo ulje koristi se kao lek u tradicionalnoj azijskoj medicini jer sadrži lignane, specifične fitonutrimente koji imaju korisno dejstvo na opšte, a posebno na zdravlje srca i krvnih sudova. Jača imuno sistem, snižavajući nivo prostaglandina i leukotrijena, komponenti imunog sistema koje su povezane sa nastankom zapaljenskih procesa u organizmu. Sezamin, sastojak susamovog ulja, svojim antioksidantnim dejstvom sprečava stvaranje superoksida čime doprinosi snižavanju krvnog pritiska. Bogato je vitaminima E i B6, kao i mineralima, magnezijumom i gvožđem. Pogodno je za sve načine kuvanja, ali zbog jakog ukusa meša se sa suncokretovim uljem.

Suncokretovo ulje
Najčešće se koristi u našoj kuhinji. Preporučuje se za kuvanje, pečenje, prženje, kao i za pripremu salata i preliva. Sadrži palmitinsku, stearinsku, oleinsku, linolnu i linolensku kiselinu, što ga čini vrlo zdravim. Bogat je vitaminom E, odlična je preventiva srčanih bolesti i povećava imunitet.

Kikiriki ulje
Osim za kuvanje, koristi se i u proizvodnji margarina, ribljih konzervi, čokolade, keksa i finog peciva. Popularno je i u kozmetičkoj industriji jer omekšava kožu zbog velikog sadržaja proteina. Ali, osobe koje su alergične na kikiriki trebalo bi da izbegavaju ovo ulje. Poseduje visok sadržaj folne kiseline, koja pomaže regenerativna svojstva ćelija. Bogato je linolnom kiselinom, vitaminom E i kalijumom. Smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i predstavlja efikasno sredstvo za izlučivanje žuči.

Kukuruzno ulje
Zbog svoje specifične arome može da se koristi za kuvanje i prženje, a preporučuje se i za pripremu svih vrsta hladnih jela. Pomaže da se lako dostigne dobra krvna slika masnoća, što je važno za osobe koje zbog urođenih problema sa metabolizmom masti ili zbog drugih okolnosti moraju da drže posebne dijete. Blagotvorno deluje na kožu i kosu, pa se često koristi i u kozmetičkoj industriji.

Sojino ulje
Korisno je za rad moždanih ćelija, poboljšava rad želuca i organa za varenje i odlično neguje kožu. Ima dobar balans masnih kiselina i sadrži vitamine E i F, koji učestvuju u stvaranju ćelija. Ne podnosi visoke temperature, pa nije preporučljivo da se koristi za kuvanje. Odlično je za spremanje salata i preliva.

Neka jestiva ulja sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti, neka regenerišu kožu, ali ima i onih u kojima je nivo masnoće toliko veliki da, ukoliko ih često koristimo, mogu i da nam ugroze zdravlje. Ako ne želite da napravite pogrešan izbor, proverite šta o uljima misli naša nutricionistkinja Mirjana Ljutić. Ona objašnjava kako se koriste jestiva biljna ulja i predočava nam njihova lekovita svojstva.

ULJE OD KIKIRIKIJA
Koristi se za prženje, pečenje, ali i za začinjavanje salata. Veoma je aromatično, pa ne treba preterivati s količinom. Obiluje folnom kiselinom, koja omogućava bržu regeneraciju ćelija, ali i linolnom kiselinom, vitaminom E i kalijumom, koji smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. U originalnoj ambalaži čuva se do godinu dana, a kada se otvori, rok trajanja se skraćuje na, maksimalno, šest meseci.



SUSAMOVO ULJE
Pogodno je za pripremu raznih jela, ali se zbog jakog ukusa najčešće meša sa suncokretovim uljem. Odličan je izvor nezasićenih masnih kiselina, vitamina E, kalcijuma, fosfora i antioksidanata koji čuvaju kosti i zube, ali i stimulišu rad jetre. Susamovo ulje bogato je i gvožđem i sadrži visok procenat svih esencijalnih aminokiselina, naročito metionina. Metionin se ne sintetiše u organizmu, već se unosi putem hrane.



BADEMOVO ULJE
Najbolja svojstva ovog ulja ispoljavaju se ako se koristi kao preliv za salate ili aroma za kolače. Obiluje biljnim belančevinama, vitaminima A, E, B1, B2 i B6, ali sadrži i nezasićene masne kiseline koja su nam neophodne u ishrani. Bademovo ulje poboljšava varenje, otklanja nadutost stomaka, leči zapaljenje debelog creva, a koristi se i protiv zapaljenja i opekotina kože.



MASLINOVO ULJE
Sve je prisutnije u našoj ishrani. Najčešće se na njemu peče riba i mesi, ali se koristi i za začinjavanje salata. Veoma je blagotvorno za zdravlje jer sadrži nezasićene masne kiseline koje regulišu nivo holesterola u krvi, te tako štite srce i krvne sudove.
Obratite pažnju na rok trajanja i kupujte isključivo ulje koje je ceđeno u kalendarskoj godini. Ako ga ne koristite često, kupite manju flašu kvalitetnijeg ulja. Maslinovo ulje je osetljivo na svetlost i zato treba da ga čuvate na tamnom mestu. Lako poprima ukuse, pa možete da ga obogatite belim lukom, ljutom paprikom, korom limuna, laticama ruža, žalfijom, origanom… Tako aromatizovano ulje može da se služi s komadićima prepečenog hleba, kao predjelo.



ULJE OD KOŠTICA GROŽĐA
Ima veoma neutralan miris i koristi se za pripremu raznih jela i salata. Obiluje vitaminom E i omega-6 masnim kiselinama, pa blagotvorno deluje na celokupan organizam, a posebno na cerebrovaskularni sistem. Jača krvne sudove i smanjuje mogućnost od nastanka krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani i moždani udar.



ULJE OD SEMENKI LANA
Zbog veoma visokog procenta esencijalnih masnih kiselina, koje na visokoj temperaturi postaju štetne, koristi se isključivo za pripremu salata. Sadrži 45–60 odsto omega-3 masnih kiselina, ali i supstance koje se u organizmu metabolišu u jedinjenja koja sprečavaju nastanak karcinoma. Sprečava i stvaranje krvnih ugrušaka, smanjuje nivo holesterola, a najnovija istraživanja potvrđuju da preventivno deluje u borbi protiv raka dojke.
Laneno ulje treba da izbegavaju svi koji imaju problema s prostatom, želucem i makularnom degeneracijom oka zato što dodatno iritira osetljivu sluzokožu. Ne preporučuje se ni osobama koje piju aspirin i ciklosporine jer poništava dejstvo leka. Kupujte ga u manjim bočicama jer užegne najkasnije za četiri meseca od datuma proizvodnje.



PALMINO ULJE
Ima veoma neutralan miris i ukus i lepu svetložutu boju. Idealno je za termičku obradu namirnica, a naročito za prženje u fritezama. Ohlađeno palmino ulje se steže, pa svi ostaci hrane od prženja padaju na dno. Kada stegnuto ulje izvadite iz friteze, jednostavno isecite i bacite „prljavi deo“, a ostatak koristite za prženje nekih drugih namirnica.
Palmino ulje sadrži 40–50 odsto zasićenih masnih kiselina, vitamine A, E i antioksidante, koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. U prehrambenoj industriji se koristi za pravljenje margarina, masnoća i čokolada, a dodaje se pečenim i prženim komercijalnim proizvodima.



SUNCOKRETOVO ULJE
Zbog njegovog blagog ukusa koristi ga većina domaćica. Bogato je nezasićenim masnim kiselinama, kao i vitaminom F koji pozitivno utiču na naše zdravlje. Međutim, jednom upotrebljeno, suncokretovo ulje mora da se baci. Ukoliko se koristi više puta, postaje veoma štetno za organizam.



KUKURUZNO ULJE
Koristi se i za kuvanje i za pripremu salata. Sirovo ulje je tamnožute boje, neprijatnog mirisa i ukusa i lako se kvari, a rafinisanjem poprima svetložutu boju, prijatan miris i ukus. Bogato je vitaminom E i višestruko nezasićenim masnim kiselinama koje čuvaju naš organizam od starenja. Zbog visoko vrednih nutritivnih sastojaka najviše se koristi u dijetalnoj ishrani. Rok trajanja kukuruznog ulja je 12 meseci.



ULJE OD ULJANE REPICE
Nema specifičan ukus tako da nije pogodno za pripremanje salata i umaka, ali je zato idealno za kuvanje, pečenje i prženje. Zahvaljujući svojim osobinama koristi se kao osnova za druge, specijalne vrste ulja. Snižava nivo masnoća u organizmu jer ima deset puta viši nivo omega-3 masnih kiselina od maslinovog ulja. Ipak, ovo ulje sadrži i eručnu kiselinu, koja loše deluje na naš organizam. Kada kupujete ovo ulje, pročitajte na deklaraciji da li je proizvođač izbacio ovu kiselinu ili ne.



ULJE OD BUNDEVE
Postepeno ga uvodite u ishranu jer ima veoma specifičan ukus. Ovo ulje idealno je kao preliv za salate, a može da se koristi i za prženje povrća. Bogato je vitaminima A, D i E, pa samim tim jača imunitet, povećava kvaliteta i količinu spermatozoida, ali i ublažava tegoba kod upale prostate.

Prava istina o ulju

Može biti zaista pogubno ako nemate pojma o masnoćama u ishrani. Pročitajte zato pažljivo naše savete i spremite se za zdravo podmazivanje!

Pomfrit se nekada u Mekdonaldsu pržio u “formuli 47”, specijalnoj vrsti masnoće koja se sastojala skoro u celosti od junećeg loja i samo malog dela biljnog ulja. Amerikanci koji se sećaju “old time” krompirića prženih u “Formuli 47”, tvrde da su bili tako ukusni, da su upravo oni pomogli Mekdonaldsu da postane najdominantniji lanac restorana brze hrane na svetu.

Ali, uskoro se cela priča pretvorila u primer kako ne treba kuvati, ako želite da sačuvate zdravlje. Dijetetičari su “Formulu 47” optuživali da je odgovorna za dizanje holesterola mušterijama, što je na kraju za posledicu imalo da Mekdonalds promeni masnoću u kojoj prži pomfrit. Počelo se s korišćenjem onoga za šta se tada mislilo da je sigurno zdravije - stoprocentnim biljnim uljem. Ali nova masnoća koja je “ušla u modu” je bila promenjeno, hidrogenizovano ulje koje je davalo dobar ukus i nije moglo brzo da užegne. Ali upravo ove masnoće su se pokazale, to danas znamo, kao mnogo gore za kardiovaskularni sistem od zasićenih masnoća u životinjskoj masti. Radi se zapravo o ozloglašenim “trans-masnoćama”, za koje danas lekari tvrde da su sigurno bile uzrok hiljada preuranjenih smrti.

I tako je nesrećni Mekdonalds opet morao da se prilagođava tržištu. Sada se u svim njiho-vim restoranima u SAD i Kanadi krompirići prže u biljnim uljima u kojim nema trans-masnoća.

Sve ovo kazuje da razumeti masnoće i njihov uticaj na ljudsko zdravlje nije lako. Prema najnovijim saznanjima čak ni do nedavno “ozloglašene” zasićene masti nisu potpuno nezdrave. Pročitajte zato pažljivo tekst koji sledi i počnite da se “podmazujete” kako treba!

Pravilo 1 - Povećajte unos morske ribe

Kukuruzno, sojino i druga manje popularna biljna ulja imaju visok nivo omega-6 masnih kiselina. Ove polinezasićene masne kiseline nisu loše, ako se kombinuju sa dosta omega-3 masnih kiselina, koje se nalaze recimo u morskoj ribi. Ali to nažalost nije slučaj u našoj tipičnoj ishrani. Često u našoj ishrani imamo preteranu količinu omega-6 masnih kiselina, a premalo omega-3. Ovo može dovesti do velike podložnost zapaljenjima, povećanog rizika od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i raka.

Pravilo 2 - Proširite “masne” vidike

Nisu sva ulja ista. Stručnjaci tvrde da treba uvek da imate više vrsta ulja u kuhinji, koja ćete naizmenično koristiti i na taj način postići izbalansiran unos omega-3 i omega-6 polinezasićenih masnih kiselina, ali i zasićenih i mononezasićenih masnoća. Tako su ljudi odvajkada radili. Stare kulture Mediterana su sipale maslinovo ulje na salate, jeli dosta ribe i ponekad uzimali malo kozjeg ili kravljeg maslaca, odnosno masnog sira. Na ovaj način, oni su, ne znajući ništa o masnim kiselinama, zapravo sebi prepisali najzdraviji unos masnoća.

A sve ovo ima i smisla sa kulinarske strane, ako svoja jela spremate u odgovarajućim masnoćama. Kuvate sos od paradajza za špagete? Naravno, koristićete maslinovo ulje. Azijska jela? Koristite kokosovo ili kikiriki ulje. Francuski sos? Naravno, na maslacu, kako drugačije! Što raznovrsnije masnoće imate u vašoj ishrani, to je bolje za vas. Ovo se ne odnosi jedino na trans-masnoće, koje su zapravo margarin i sva peciva sa margarinom, uključujući i “zdrave” integralne vrste keksa, grisina i drugih “zdravih” grickalica.

Ali čekajte, neko je upravo savetovao maslac kao zdrav izbor! Je li to moguće?

Pravilo 3 - Maslac je OK

Eto dobre vesti! “Čitava ujdurma i plašenje ljudi oko zasićenih masnih kiselina i holeste-rola je bila prenaduvana”, tvrdi dr Valter Vilet, šef odeljenja za unutricionizam na Harvard univerzitetu. Istraživanja u SAD u 2010 pokazala su da nema dokazane veze između unošenja zasićenih masnoća i rizika od oboljenja srca i krvnih sudova ili dobijanja šloga. Prema članku u European Journal of Nutrition, ishrana bogata masnoćama iz maslaca ili mleka može da podigne nivo “dobrog” LDL holesterola, koji je relativno bezopasan, dok istovremeno nema nikakav efekat na “loš” LDL holesterol.

Margarin, o kojem su nekada pisali hvalo-speve i davali mu prednost nad maslacem, sadrži obično dosta trans-masnoća. Maslac takođe ima trans-masnoće u tragovima, koji su ipak zanemarljivi u odnosu na količine prisutne u margarinu. Zaključak je da maslac slobodno može da se koristi u zdravoj ishrani, ali umereno. Maslac je odličan izvor konjugiranih masnih kiselina, koje su korisne u sprečavanju nastanka raka.

To ne znači da treba odmah da bacite maslinovo ulje iz kuhinje i počnete da mažete puter debelo na ‘leba. Jednostavno upamtite da je maslac dobar za vas ponekad, u malim količinama. Uz jedno opšte upozorenje...

Pravilo 4 - Sa svim masnoćama - umereno!

Ulja uglavnom imaju oko 100 do 125 kalorija po supenoj kašiki - i sve kalorije potiču isključivo od masnoće. Zato treba sva ulja da koristite umereno. Kuvajte pametno. Obično je jedna kašika bilo koje vrste ulja sasvim dovoljna. Više od toga je loše, pa čak i kad je u pitanju maslinovo ulje.

Kada ste u supermarketu, obratite pažnju na etikete u kojima je naznačen sastav namirnica. Obratite pažnju na termin”biljne mas-noće”, koje su zapravo trans-masnoće, hidrogenizovana biljna ulja, to jest margarin. Klonite se posnih kolača, jer su svi sa margarinom. Izbegavajte da jedete u restoranima brze ishrane, gde se sve prži u hidrogenizovanoj masnoći.

I za kraj, izbegavajte sve konzerve ribe u “biljnom ulju”, što je šifra za sojino ulje, koje je gotovo uglavnom dobijeno od genetski modifikovane soje. Kupujte ribu u maslinovom ulju.

4 lekovita ulja koja jačaju organizam

Izvor: 24 sata.hr/Women's Health.