Policistični jajnici

Najednostavnije je dijagnostikovati PCOS ultrazvučnim pregledom, najčešće transvaginalnom sondom, pri čemu se uočava da su jajnici policistični. Veći su od normalnih do tri puta, stroma (unutrašnji deo jajnika) je zadebljana sa dosta malihi folikula (sitne ciste). Brojni folikuli liče na perlice i razlikuju se od mnogo većih tumorskih cista jajnika. Ti folikuli se razvijaju do nekle, ali zbog hormonskog poremećaja ne pucaju i ne oslobađaju jajnu ćeliju tj. nema ovulacije. Izostanak ovulacije je uzrok čestog steriliteta kod žena sa PCOS. Osim ultrazvuka, koriste se i hormonske i metaboličke analize, merenje protoka krvi kroz jajnike (color Doppler), gestagenski test.

Postoje stanja koja su u visokom stepenu posledica hormonskog poremećaja kod PCOS. Tako PCOS ima 90 % žena s pojačanom dlakavošću (hirzutizam), 87 % žena s produženim menstruacionim ciklusom (oligomenoreja), 85% žena sa aknama, 75% žena s izostankom ovulacije i 30 do 40% žena s izostankom menstruacije (amenoreja).

Zbog metaboličkih poremećaja treba odrediti nivo glukoze, holesterola i triglicerida u krvi, zatim test opterećenja glukozom (OGTT), analiza inzulina, izmeriti količinu i raspored masnog tkiva, obim struka, krvni pritisak i druge analize u zavisnosti od prisutnih tegoba.

Lečenje u mnogome zavisi od glavnih tegoba bolesnice. Kod gojaznih žena sa policističnim jajnicima smanjenje telesne za samo 5% može ponovo uspostaviti ovulaciju. Normalizacija telesne težine smanjuje rizik za nastanak metaboličkog sindroma.

Neplodnost (sterilitet) žena sa policističnim jajnicima je posledica izostanka ovulacije (anovulatorni ciklusi). Tada se vrši stimulacija i indukcija ovulacije (najčešće uz istovremenu inhibiciju aktivnosti hipofize), što uz ciljani polni odnos u vreme ovulacije dovodi do trudnoće. Ona sama po sebi vrlo povoljno deluje na PCOS. Kod žena kojima menstruacija izostaje mesecima (amenoreja) se primenjuje gestagenska terapija ili oralna kontracepcija.



Seboreja, akne i opadanje kose su posledica viška testosterona, pa se kod tih žena koriste antiandrogeni lijekovi. Najčešće se koristi lek ciproteronacetat (Diane 35; Androcur) ili klormadinonacetat (Belara, Neo-Eunomin) i dienogest (Valette), koji imanju manji stepen antiandrogenog dejstva.



Kod bolesnica sa povišenom glukozom koristi se metformin (Glukophage), statini kod povisenog holesterola i triglicerida. Ako dođe do poremećaja rada štitne žlezde takođe se sprovdi hormonsko lečenje. Osim lekova neophodno je smanjenje telesne težine, pojačana fizička aktivnost, prestanak pušenja i konzumiranje alkohola.



Kada ne mogu povoljni rezultati da se postignu lekovima, pribegava se hiruškom lečenju, koje se sastoji u klinastoj resekciji jajnika ili laparoskopskom drilingu jajnika. Suština tih intervencija je smanjenje veličine jajnika. Na taj način može trajno da se reši hormonski poremećaj i normalizuje nivo muških hormona. Izuzetno retko kao komplikacija operacije može da se javi amenoreja.

Simptomi
Ciste malih dimenzija uglavnom ne izazivaju tegobe, ali se ponekad mogu javiti blagi bolovi ili pritisak u stomaku. Međutim, ukoliko se radi o većim cistama, njihovo pucanje i izlivanje sadržaja u trbušnu duplju može uzrokovati oštar, snažan bol. Iznenadni, jaki bolovi mogu nastati i usled uvrtanja velikih cista oko peteljki (torzija ciste). Osim toga, mogu se javiti nepravilna ili jaka krvarenja, kao i izostanak menstruacije. Većina cista dijagnostikuje se prilikom ginekološkog pregleda.

Lečenje
U većini slučajeva ciste se same povlače (pucaju), a njihov rast može se zaustaviti hormonskim preparatima. Ukoliko im je promer veći od 4 cm, a medikamentozna terapija nije dala očekivane rezultate, pristupa se njhovom hirurškom odstranjivanju. Fitoterapija može da bude od velike pomoći u lečenju cista na jajnicima, kao i u zaustavljanju njihovog rasta.

RECEPTI

Protiv cista na jajnicima
U staklenu posudu staviti četiri prstohvata biljne mešavine od 300 g nevena i po 100g rastavića, hajdučke trave i koprive. Preliti ključalom vodom i poklopiti. Posle petnaest minuta procediti i piti umesto vode. Piti jedan litar dnevno, tokom tri meseca, zatim napraviti pauzu od mesec dana, pa ponoviti terapiju.

Izmešati po čajnu kašičicu đumbirovog korena, srdačice i kamilice, i malo narezanog korena peršuna. Mešavinu kuvati 15 minuta u poklopljenoj posudi, u 1 l vode. Kada se ohladi, procediti. Piti po pola čajne kašičice, svaka 2 sata. Kada se oseti olakšanje, dozu smanjiti na 3 puta dnevno. Tretman traje dok se menstrualni ciklus ne normalizuje, obično 3-4 meseca.

Supenu kašiku biljne mešavine od jednakih delova ivanjskog cveća, koprive, kičice, metvice, stolisnika i vrbe preliti sa 2 dl vruće vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i piti 3-4 šolje čaja dnevno.

Usitniti i izmešati po 20 g cvetova zove, stabljike kilavice, cvetova kamilice, kukuruzne svile i listova matičnjaka. U 1l ključale vode staviti 10 g mešavine i kuvati poklopljeno pola minuta. Kada se čaj ohladi, procediti ga i dodati 6 supenih kašika meda. Piti 3 puta dnevno po 1 dl čaja, pre i posle jela, a preostalu količinu (4 dl) izmešu obroka umesto vode, sa malo svežeg limunovog soka.

Usitniti i izmešati po 20 g majčine dušice, rusomače, listova kupine, listova nevena i listova limuna. U 1 l ključale vode staviti 10 g mešavine i kuvati poklopljeno pola minuta. Kad se čaj ohladi, procediti ga i dodati 6 supenih kašika meda. Piti 3 puta dnevno po 1 dl čaja pre i posle jela.

Kašičicu usitnjene hajdučke trave preliti sa 2 dl ključale vode, ostaviti da odstoji 5 minuta, a zatim procediti. Piti nekoliko puta dnevno sveže pripremljen napitak.

Istovremeno je kod njih, objašnjava doktorka, ovulacija retka ili je uopšte nema, pa se zato smanjuje mogućnost trudnoće.
– Folikul često ne sazreva i ne oslobađa jajašce, što je neophodno za ovulaciju. Ciste se i stvaraju od tih nezrelih folikula – kaže doktorka.
Osim problema s ovulacijom, ovaj sindrom karakterišu i:
• Poremećen menstrualni ciklus koji se ogleda u neredovnim menstruacijama, pa žene umesto 12 menstruacija godišnje imaju, recimo, po sedam-osam.
• Cistični jajnici izgledaju kao niz bisera ispunjenih tečnošću, često su uvećani, nekad i do tri puta u odnosu na normalnu veličinu.
• Povišen nivo muških hormona, posebno testosterona.
• Otpornost na insulin, zbog čega su žene s ovim sindromom u većem riziku od dijabetesa.
• Povišen nivo lošeg holesterola i smanjen nivo dobrog.
• Povećan krvni pritisak.

Sindrom se odražava i na fizički izgled, i to najčešće kroz:
• Povećanu dlakavost, ili hirzutizam, posebno na licu, bradi, grudima.
• Alopeciju, to jest mušku ćelavost, izraženu više na temenu nego na slepoočnom delu glave.
• Pojačane akne, pri čemu je proizvodnja masti stimulisana povećanom proizvodnjom androgena.
• Gojaznost, i to muškog tipa, naročito izražena u predelu stomaka, dok su ramena uska i noge tanke.
Prvi simptomi, kaže dr Vasiljević, počinju relativno rano. Najčešće u pubertetu, posle prve menstruacije, dok poremećaj kod nekih žena počinje da se ispoljava kasnije, tek u trećoj deceniji života.

Simptomi se razlikuju od žene do žene, pa se u dijagnostikovanju bolesti osim anamneze, odnosno razgovora sa ženom o simptomima, ranijim i porodičnim bolestima, koriste ultrazvučni pregledi, kao i laboratorijski nalazi hormona.
Lečenje se, kaže doktorka, razlikuje zavisno od toga da li pacijentkinja rešava svoj estetski problem ili leči sterilitet. Ženama koje žele da se oslobode malja ili akni najčešće se prepisuju oralni kontraceptivi, koji preuzimaju hormonsku kontrolu i regulišu menstrualni ciklus.
– Kada je reč o lečenju steriliteta lečenjem tzv. insulinske rezistencije, može da se reši smanjena fertilnost, to jest mogu da se regulišu ovulacije, smanji hiperandrogenizam, kao i estetski nedostaci. Nakon uspostavljanja ciklusa može da se radi indukcija ovulacije. Ranije primenjivana operacija, klinasta resekcija jajnika, napuštena je zbog tendencija ka nastanku priraslica i fibroze. Koristi se ovarijalna elektrodijatermija, koja svodi krvavljenje i traumu tkiva na minimum. I davanje kortikosteroidne terapije pokazalo se korisnim za uspostavljanje ciklusa, a u izvesnim slučajevima čak i ovulacije, kaže dr Vasiljević.

Genetika ili poremećaj ravnoteže hormona
Uzroci nastanka sindroma nisu dovoljno poznati, a doktorka Vasiljević navodi da je u pozadini nastanka verovatno genetska predispozicija i poremećaj ravnoteže hormona.
– Drugi naziv za sindrom jeste funkcionalni ovarijalni hiperandrogenizam, to jest povećanje nivoa muških polnih hormona, a naročito testosterona u jajniku. Novija istraživanja pokazuju da veliku ulogu u razvoju sindroma ima i nivo insulina i odgovor na insulin u tkivima, a povišen nivo ovog hormona u krvi može da podstakne jajnike na stvaranje većih količina testosterona. I povećana telesna težina povezana je s povišenim nivoom insulina u krvi i to stanje takođe može da doprinese stvaranju povećanih količina testosterona u jajnicima – kaže ona.