Poezija

od **Shade** Sub Dec 25, 2010 8:45 pm

Pretnja

To je ljubav.
Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice,
kao u strašnom snu.
Lepa maska se promenila,
ali kao i uvek,
jednistvena je.
Čemu moji talismani:
bavljenje književnošću,
nepouzdana erudicija,
učenje reči koje je koristio
oštri sever da opeva svoja mora
i svoje mačeve, vedrina prijateljstva,
galerije Biblioteke,
obične stvari, navike,
mlada ljubav moje majke,
ratničke sene predaka,
bezvremena noć,
ukus sna?
Biti s tobom
ili ne biti s tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru,
već čovek ustaje na cvrkut ptice,
potamneli su oni koji gledaju s prozora,
ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav:
nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas,
čekanje i sećanje,
užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama,
sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao
kojim se ne usuđujem proći.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.

Jorge Luis Borges

od Aynnah Ned Dec 26, 2010 10:48 am

Desiderata

Idi smireno kroz buku i užurbanost
i sjeti se mira koji se može naći u tišini.

Koliko je to moguće,
budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.

Govori svoju istinu smireno i jasno,
slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i agresivne osobe,
one su teret duhu.

Ako uspoređuješ sebe s drugima,
možeš postati ponosan ili ogorčen
jer uvijek će biti većih ili manjih od tebe.

Raduj se svojim dostignućima,
kao i svojim planovima.
Održi entuzijazam za svoj vlastiti poziv,
ma koliko skroman bio;
to je pravo blago u promjenjivim vremenima.

Budi obazriv u svojim poslovima
jer svijet je pun prijevara.
Ali neka te to ne smeta da vidiš vrline koliko ih ima,
mnogi ljudi teže za visokim idealima
i život je pun herojstva.

Budi ono što jesi.
Pogotovo nemoj glumiti osjećaje
i ne budi ni ciničan prema ljubavi
jer usprkos svoj ograničenosti i svim razočaranjima
ona je vječna, kao trava.

Spokojno primi iskustvo godina
skladno napuštajući što je prikladno mladosti.
Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesreće.
Ali ne žalosti samog sebe izmišljanjima
mnoga strahovanja nastaju zbog umora i osamljenosti.

Osim održavanja zdrave discipline
budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira,
ništa manje nego što su to drveće i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje
i bilo ti to jasno ili ne,
nema sumnje da se svemir razvija kako treba.

Dakle, budi u miru s Bogom,
ma kako da ga zamišljaš
i bez obzira na to što radiš i čemu stremiš,
u bučnom komešanju života
zadrži mir u svojoj duši.

Pored svih prljavština, jadikovanja i porušenih snova,
ovo je ipak divan svijet.

Budi vedar. Teži da budeš sretan.

Max Ehrmann

(1927.)

od **Veca** Pon Dec 27, 2010 7:15 am

Pisi mi na zelenu adresu ljeta

Pisi mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi saljes neka bude posljednje vecernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nesto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su citave price.
Najveci uticaj na mene izvrsila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su precutali, jer, zaboga, koga se to tice.
Koga se tice to sto si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajuci, obidjoh uzduz i popreko.

Tvoje ime nije uslo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom "Ko je ko"

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijece u vazi.

Tvoje oci su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi

Izet Sarajlić

od Aynnah Pet Dec 31, 2010 2:13 pm

Usamljenost gradova

Ne znajući vlastiti broj,
ograđen zidinama i granicama,
Hodam naokolo sa robijaškim dvorištem
i za gležanj vezanom vječitom sjenkom.

Žive se granice dižu
na korak od mojih koraka.

Nema sjevera ni juga, istoka ni zapada,
postoji samo usamljenost umnožena,
usamljenost podijeljena brojem ljudi.
Trka vremena oko cirkusa časovnika,
svjetleći pupak tramvaja,
zvona sa atletskim ramenima,
zidovi koji sriču dvije ili tri obojene riječi,
su materijali usamljenosti.

Slika usamljenosti:
zidar koji pjeva na skeli,
nepomiči splav na nebu.
Slike usamljenosti:
putnik zadubljen u novine;
konobar koji skriva portret u džepu jakne.

Grad kao da je od minerala.
Gradska geometrija je manje lijepa
od geometrije koju smo učili u školi.
Trokut, jaje, kocka šećera,
uputili su nas u slavu oblika.
Samo je obim došao kasnije:
prva žena i prvi mjesec.

Gdje si bila, samoćo,
da te ne upoznah do dvadesete?
U vlakovima, u ogledalima, u fotografijama,
sada si uvijek pored mene.

Seljaci su manje sami
jer sa zemljom čine jedno:
stabla su njihova djeca,
promjene vremena vide na vlastitom tkivu,
i naučeni od svetih kalendara malih životinja.

Tu samoću knjigama hrane,
usamljenim šetnjama, klavirima i komadima gomile,
gradovima i nebesima mašinama osvojenim,
pokrivima pjene
koji se pružaju do granica mora.
Sve je već izmišljeno,
ali ništa nije izmišljeno što bi nas od samoće oslobodilo.

Karte čuvaju tajnu mansardi,
jecaji su oblikovani da se na luli popuše.
probali su samoću da sahrane u gitari.
Zna se da usamljenost hoda sobama nenastanjenim,
trguje odjećom samoubistva,
i mrsi poruke u telegrafskim žicama.

Jorge Carrera Andrade

od Aynnah Pet Dec 31, 2010 2:15 pm

Tumačenje zemlje

Dobrodošao, novi dane:
boje, oblici
vraćaju se u atelje mrežnjače.

Evo širokog svijeta
sa svojim plaštem čudesa:
Muževnost tu je stabla.
Pristanak povjetarca.
Ustrojstvo ruže.
Arhitektura klasa.

Svoju zelenu dlaku
zemlja neumorno gaji.

A sokovi, nevidljivi neimari,
od zraka skele podižu i penju
se stubištima svjetlosti
pretvoreni u zelenu masu.

Rijeka - geometar
premjerava ravnicu.
Oštre litice u nebu
kupaju planine.
Evo svijeta biljnih stupova
i tečnih puteva,
sklopova i arhitektura
oživljavanih tajanstvenim dahom.
Zatim, oblici i boje ukroćeni,
zrak i svjetlost živa
sakupljeni u ljudskom djelu,
uspravnom usred dana.

Jorge Carrera Andrade

od Aynnah Pet Dec 31, 2010 2:16 pm

Pozdrav zori

Zagledaj se u ovaj dan.
Jer on je život, život života.
U njegovu kratkom dahu skrivene su sve istine,
sva zbilja postojanja tvoga:

Blaženstvo rasta,
Divota rada,
Blagoslov ispunjenja.

Jučer je tek san, a sutra tek slutnja.
Dobro proživljeno danas
u sretni san pretvoriti ce jučer,
a svako sutra u slutnju punu nadanja.
Stog' dobro zagledaj se u ovaj dan!

Takav je moj pozdrav zori.

Kalidasa

od **Shade** Ned Jan 09, 2011 12:21 am

E V I

Ti nisi lazna
tek sada vidim jasno
oduvek je Sve bilo

& bice

p(r)olazno i neizvesno
Ooo, kako b(l)ejah glup
sto razumeo nisam
da trpim po(s)ledice
svih istina tvojih
Cak si i dosledna
na servilan nacin bila
u svim nedoslednostima svojim

Jer ti nikada lazna nisi
takva si kakva jesi
i drugacija ne mozes biti
Taj osecaj krivice
kome uzrok ne znas
ponekad te nagoni
da bezis i od sebe

Zato (b)ludim za tobom

mnogolika Covecice

a kroz tebe zelim

i sve druge Zene

od Aynnah Ned Jan 09, 2011 11:02 am

Snove snivam

Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu živim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su šanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.

Al' nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

Laza Kostić

od Aynnah Ned Jan 09, 2011 11:03 am

Nemir

Skoro će biti svi ljudi siti,
skoro će, skoro će ljudi
imati kuće, zaklon od tuče,
od kiše i od studi.

Skoro će nestati, skoro će prestati
da se od straha ludi,
skoro će biti sve što ću sniti,
sve što mi želja zažudi.

O, tada će, tada će
svud biti palače,
svud biće kikota, smeha,
sanjaće, pevaće ljubav i proleće
s cvrkutom ispod streha.

Oskar Davičo

od **Femme** Sub Jan 15, 2011 3:54 pm

Duo Moderato - Intima-poezija Rase Livade

od **Shade** Sre Jan 19, 2011 9:03 pm

я вас любил. Любовь, быть может,
в душе моей угасла не совсем
но пусть она вас больше не тревожит
я не хочу печалить вас ничем

я вас любил безмолвно, безнадежно
то робостью, то ревностью томим
я вас любил так искрено, так нежно
как дай вам бог любимой быть другим.

Voleo sam vas. Ljubav moja stara
jos uvek, mozda spi u srcu mome
ali neka vam ona nemir ne stvara
ja nisam rad zalostiti vas njome

Voleo sam vas cutke, beznadezno
pun strepnje i pun ljubomorne boli
voleo sam vas iskreno, i nezno
neka Bog da drugi tako da vas voli.

preveo
M. Pavić

od **Femme** Uto Jan 25, 2011 7:59 pm

Zalutao sam
penjući se vrletnom planinskom stazom,
jer je sneg sa belog hrasta
pao na gole padine
i zavio mi put u belo.

Kakinomoto no Hitomaro
Jedan od najvećih pesnika japanske književnosti

od **Shade** Ned Jan 30, 2011 2:48 am

Memento

Kada umrem,
pokopajte me s mojom gitarom
pod pesak.

Kada umrem,
između naranača
i metvice.

Kada umrem,
pokopajte me, ako hoćete,
na vetrometini.

Kada umrem!

Federiko Garsija Lorka

od Aynnah Ned Jan 30, 2011 10:25 am

Starac

Star sam, slab sam, iznemogo,
Prožima mi dušu stud;
Borbe beše vrlo mnogo,
Sad odmora hoće grud

Zaman, što me razgovara
Prošlih dana spomen znan:
Mene muči i obara
Neodoljiv neki san

Svršeno je... Pogled tužan
Ukočeno na svet sja:
Vidim da već nije nužan
Nit' ko meni, - ni kom ja

Star sam, slab sam, iznemogo,
Prožima mi dušu stud;
Borbe beše vrlo mnogo,
Sad odmora hoće grud

Al' me ipak radost neka
Utešiti lepo zna:
Mnogo milih mene čeka
U državi večnog sna...

Vojislav Ilić

od Aynnah Ned Jan 30, 2011 10:27 am

Dugačka pseća pesma

Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče.
Govorili su za mene
da sam, ah, slatko štene.

Da se razumemo:
danas je prošlo sve to;
leto pa zima pa leto
i eto
postadoh odraslo pseto.

Da se razumemo:
mama, nemoj me više maziti
tata, nemoj me više paziti
nemojte pasti u fras:
štene je posalo pas.

Da se razumemo:
sam ću goniti i sam bežati
sam ću ležati
i režati
sam se kroz život probijati
i sam na mesec zavijati.

Da se razumemo:
negde ću, pored nekog plota,
sresti kerušu svog života.

Iz našeg braka na svet će stići
prekrasni psići.

Da se razumemo:
njihov će život pseći
teći u sreći
a onda će mi neko od njih reći:

"Da se razumemo:
ja sam koliko juče
bio kuče..."

Vlada Stojiljković

od Aynnah Ned Jan 30, 2011 10:31 am

Zapis na pragu

Ove pjesme to nisam ja, iako sam ih ja napisao.
Ovi jauci, to nisam ja, premda sam ih zbilja uzdisao.
Moj pravi život, ja sam samo disao.

Jer ja živim i kad pjesma umre. Ja živim i kad patnja mine.
Ima u meni nemira dragog, a ima i moje širine.
Ja puštam i drugog da govori za me.
A i sam govorim druge same.

Ja ne marim čovjek biti ako sam umio ljude bogovski reći.
O, ja.
Ja sam od sebe i manji i veći.
O, ja.
Moj drugi i moj treći.

Ja ne sanjam o sreći. No ne sumnjam o sreći.
Gle ovog dvojstva i trojstva moga:
ima u meni tmine,
no ima u meni i vedrine,
i moja divna sloga.

Tin Ujević

od Aynnah Ned Jan 30, 2011 10:34 am

Odlomak

Kada s drugim budeš jedne noći,
U ljubavi stojeći na cesti,
Možda i ja onuda ću proći,
I ponovo mi ćemo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
Ti ćeš glavom klimnuti mi lako,
"Dobro veče" tiho ćeš mi reći,
"Dobro veče, miss" i ja ću tako.

I ništa nam srca neće ganut,
Duše bit će smirene posvema,
Tko izgori taj ne može planut
Tko ljubljaše taj ljubavi nema.

Sergej Jesenjin

od **Khallu** Čet Feb 10, 2011 5:00 pm

KADA JAKO VOLIŠ

“Tražim razlog da prestanem da mislim o njemu…Nema ga. Nije bilo razloga ni da počnem. Ali, sada sam tu gde jesam… Rasparčana između željá i stvarnog stanja stvari. Ali ja sam sanjalica… Verujem u nestvarno… Verujem u ono ALI svaki put kad kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće ako dovoljno želiš. A dovoljno želiš samo onda kada jako voliš. A kada voliš onda si dovoljno lud da svaku rečenicu započinješ sa ALI…
Nije lep – ali je neodoljiv!
Nisi njegov tip – ali mogu da budem!
Ima devojku – ali baš me briga!”

Vesna Zakonović

od Aynnah Čet Feb 10, 2011 5:18 pm

Jedan maleni cvet

Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodo
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
na zna da čita i piše,
al' zna šta je život, šta je cvet,
i miriše, miriše.

Branko Miljković

od Aynnah Čet Feb 10, 2011 5:20 pm

Svest o zaboravu

NADA JE LUKSUZ. Večna noć u krvi
izmišljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.

Zar znam šta sam znao zar znam šta ću znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno usklađene s prazninom što pamti
jalovost cveta i jalovost zime.

Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
što mami iz mene to sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad različit od sveta
predeo me tače i pretvori u prašinu.

Al zaboravom svet sam sačuvao i čuvam
za sva vremena od vremena i praha
O gde su ta mesta kada vetar duva
i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha?

Niskosti uzalud čeznu pesmu. Čitam
na kolenima predeo koji se otvara
u biću u kamenu praznom gde je skita
poslednja zvezda čiji sjaj ne vara.

Branko Miljković

od Aynnah Čet Feb 10, 2011 6:18 pm

Povratak

Ko zna (ah, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi-
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveće pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići-
I slijepi za stope bivšeg života
Njima ćemo ići.

Dobriša Cesarić

od **Shade** Sre Feb 16, 2011 12:28 pm

Čekaj me - Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo
čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom
čekaj i kada vrućine zapeku
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko ne bude čekao više
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
čekaj me i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka,
čekaj me i ja cu sigurno doći
Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme
da zaboraviš, i da te nade lažu,
nek poveruju i sin i mati da više ne postoje,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dušu nek piju
kod ognjišta, čekaj i nemoj sesti s njima,
nemoj piti ništa.
čekaj me i ja cu sigurno doći.
Sve smrti me ubiti neće,
nek rekne ko me čekao nije,
taj je imao sreće.
Ko čekati ne zna,
taj neće shvatiti niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako preživeh vatru kletu
naprosto ti si čekati znala kao niko na svetu
naprosto ti si čekati znala kao nitko na svetu.

od **Femme** Sre Feb 16, 2011 2:18 pm

Sergeju Jesenjinu

Naš je planet
radostima
ubog nešto.

Treba
otimati
radost
danima što bježe.

Na svijetu
umirati
nije teško.
Stvoriti
život
daleko je teže.

Vladimir Majakovski

od Aynnah Sre Feb 16, 2011 2:48 pm

Ljubav

Zbog tebe,
u vrtovima rascvjetanog cvijeća me bole mirisi proljeća.

Zaboravio sam tvoje lice,
ne sjećam se više tvojih ruku;
kako su se tvoje usne osjećale na mojima?

Zbog tebe,
volim bijele uspavane kipove po parkovima;
bijele kipove bez glasa i bez vida.

Zaboravio sam tvoj glas,
tvoj sretan smijeh;
zaboravio sam tvoje oči.

Poput cvijeta za svojim mirisom,
vezan sam za maglovito sjećanje na tebe.

Živim sa boli koja je poput rane;
dotakneš li me samo,
nepovratno ćeš me povrijediti.

Tvoja milovanja me obavijaju,
poput bršljana na sjetnim zidovima.

Zaboravio sam tvoju ljubav,
mada jos uvijek vidim odraz tvog lika u svakom oknu.

Zbog tebe,
opijajući mirisi ljeta mi nanose bol;
zbog tebe,
opet oko sebe tražim znake koji požuruju želju:
padajuće zvijezde,
padajuće objekte.

Pablo Neruda

od Aynnah Sre Feb 16, 2011 2:50 pm

Ne volim te zato što te volim

Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta"

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.

Pablo Neruda

od Sponsored content

Poezija

Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija

Re: Poezija