Polno prenosive bolesti

Istraživači su pratili broj obolelih u 19 zdravstvenih ustanova, a podatke su slali jednom regionalnom zavodu britanske agencije za zaštitu zdravlja u periodu od 1996. do 2003. godine.

Otkrili su 4.445 zaraženih ljudi starijih od 45 godina, s tim da ih je 45% imalo genitalne bradavice, a 19% genitalni herpes.

Brojke pokazuju i dramatičan porast hlamidije, herpesa, bradavica, gonoreje i sifilisa.

Ovo otkriće objavljeno je u časopisu Sexually Transmitted Infections, a istraživači smatraju da bi stariji ljudi mogli biti "podložniji polno prenosivim bolestima budući da ređe koriste kondome nego mladi ljudi".

Dr. Babatunde Olowokure, predstavnica regionalnog ureda spomenute agencije u Birminghamu, izjavila je da je rizično polno ponašanje postalo trend među ljudima starijim od 45 godina.

"Više putovanja van zemlje, spojevi preko interneta, novi lekovi za erektilnu disfunkciju i preklapanja različitih polnih zajednica mogu doprineti opaženom povećanju", ističu na kraju stručnjaci.

Dermatovenerolog dr Svetlana Đurišić iz Centra za kožne i polne bolesti i kozmetologiju "Dermatim" u Beogradu tvrdi da se najviše pacijenata žali na polne bradavice, poznatije kao kondilomi.

"Kondilomi su mekane polne bradavice, obično veličine čiode, izduženog ili karfiolastog oblika. Javljaju se po koži i sluzokoži genitalija, u predelu čmara, a ponekad i na sluzokoži usne duplje. Moraju da se uklone laserom ili radiotalasima, odnosno visokofrekventnom strujom. Lečenje može biti dugotrajno i naporno, a virus koji ih izaziva posebno je opasan za žene jer može izazvati maligne promene na grliću materice", kaže za "Blic" dr Đurišić.

Doktorka apeluje, posebno na mlade da vode računa o seksualnom zdravlju, jer ono što je najopasnije jeste to što mnoge polne bolesti najčešće ne pokazuju simptome. Dodatna opasnost jeste što neke polne bolesti, ako se ne otkriju na vreme i ne leče, mogu dovesti do steriliteta ili maligniteta.

Prema podacima koji se sakupljaju u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", najčešća polna infekcija jeste ona koju izaziva bakterija hlamidija.

Bolest počinje nedelju-dve nakon seksualnog odnosa sa inficiranom osobom, a prvi simptomi su žarenje i peckanje u mokraćnom kanalu i blago zamućen ili beličast iscedak. Hlamidija se leči antibioticima.

Dr Đurišić dodaje da je najbolja preventiva odlazak kod urologa i ginekologa bar dva puta godišnje.

Registrovan je i znatan porast broja obolelih od gonoreje, to jest tripera. Simptomi gonoreje pojavljuju se u roku od dva do sedam dana nakon infekcije. Kod žena je to žućkasti ili beličasti gnoj iz vagine, može da ima neprijatan miris, zatim peckanje ili bol tokom mokrenja, grčevi i bolovi u donjem stomaku.

Simptomi kod muškaraca su žućkasto ili beličasto kapanje iz penisa i peckanje ili bol tokom mokrenja. Treba voditi računa i o sifilisu koji može da zahvati sve organe i sva tkiva u organizmu. Simptomi oboljenja su različiti i zavise od mesta infekcije, starosti zaraze i lečenja.

"Od ove bolesti može da oboli svaka osoba. Ne postoji ni urođeni ni stečeni imunitet na ovo oboljenje koje može da bude čak i smrtonosno ako se ne leči", upozorava dr Đuriršić.

Klinička slika

Simptomi se javljaju posle inkubacionog perioda od jedne do tri nedelje i to su: kod muškaraca se simptomi javljaju ubrzo nakon infekcije-pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa kod muškaraca, pečenje pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, vaginalno krvarenje između menstruacija i posle seksualnog odnosa kod žena. Medjutim, čak u 50% žena infekcija može biti bez ikakvih simptoma.

Ukoliko se ne leči, bolest je kod žena često praćena komplikacijama u smislu akutnog salpingitisa (upale jajovoda) i hronične zapaljenjske bolesti male karlice sa posledičnom neprohodnošću jajovoda i neplodnošću uz povećan rizik od vanmateričnih trudnoća. Kod trudnica infekcija hlamidijom može dovesti do prevremenog porođaja, a kod novorođenčeta inficirane majke do neonatalne pneumonije (upala pluća) i konjuktivitisa.

Kod muškaraca najčešća komplikacija je epididimitis (upala semenih kanalića), Rajterov sindrom i drugo.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja izolacijom hlamidija, imunofluorescentnim testom, kao i detekcijom specifičnih serumskih antitela, dakle, visoko specifičnim laboratorijskim analizama.

Lečenje

Lečenje se sprovodi istovremeno kod oba partnera, antibioticima iz grupe tetraciklina, makrolida i još nekim savremenim lekovima. U većini slučajeva se primenjuje lečenje doksiciklinom (100mg dva puta dnevno tokom sedam dana) ili azitromicinom (jednokratna doza od 1 grama), a u trudnoći eritromicinom.
Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije. Najmanje tri nedelje po završenom lečenju potrebno je ponoviti laboratorijske testove da bi se ustanovilo da li je lečenje bilo uspešno.
U novije vreme opisuju se pojedinačni slučajevi infekcije hlamidijom rezistentnom na većinu antibiotika koji se obično koriste za lečenje, što predstavlja ozbiljan terapijski problem. Naime, postoje izveštaji sa naših stručnih sastanaka da je nekada potrebno i šest meseci do konačno sanirane infekcije.

HSV tip 1 najčešće inficira kožu usana, ali može uzrokovati i genitalni herpes. Osobe koje imaju HSV na području usta, oralnim seksom mogu preneti virus na područje genitalija partnera.

HSV tip 2 češće uzrokuje genitalni herpes, ali može izbiti i na ustima.

Infekcije HSV - om povezane su uz veću opasnost od infekcije HIV - om.
Simptomi - bubuljice i ranice
Bolest stvara bolne bubuljice i otvorene ranice u području genitalija, ponekad i na drugim delovima tela, gde je oštećena koža došla u dodir s virusom. Zaražena osoba može primetiti povišenu temperaturu, bolove u mišićima, neugodu pri mokrenju, a u području prepona mogu oteći limfni čvorovi. Bubuljice nestanu za dve do tri nedelje, ali virus ostaje u telu (zaraženi je stalni nosilac virusa). Promene se, ređe ili češće ponavljaju celi život. Periodične reaktivacije virusa mogu biti spontane, ali najčešće su vezane uz emotivni stres, fizički napor, imunosupresiju itd. Kod izraženih simptoma zaraznost za polne partnere je visoka.
Lečenje - antivirusni lekovi
Danas poznati antivirusni lekovi samo pomažu u kontroli simptoma, ali ne ubijaju virus i ne uklanjaju ga iz tela. Zaražene žene mogu preneti genitalni herpes nerođenom detetu u toku trudnoće i/ili porođaja.

Simptomi
Genitalne HPV infekcije uzrokuju benigne tvorevine, baradvice, genitalne bradavice (kondilome), supkliničke lezije, a visokorizični tipovi HPV - a odgovorni su za nastanak zloćudnih novotvorina vrata materice i drugih anogenitalnih područja.

Genitalne bradavice pojavljuju se u unutrašnjosti ili na spoljnom delu vagine, glaviću penisa i oko anusa. Ređe mogu nastati i u ustima i grlu nakon oralnog seksa. Kako će se infekcija odraziti na domaćina zavisi od tipa virusa, zahvaćenoj regiji i stanju imunološkog sistema. Većina infekcija, pogotovo u adolescentnoj dobi, je prolaznog toka i biva savladana imunološkom obranom domaćina, ali u 1 do 5 % slučajeva, ako se ne leče, mogu uzrokovati nastanak karcinoma vrata materice i anogenitalnog područja. U slučaju da je infekcija i savladana imunološkom obranom, virus može ostati u telu i kasnije se reaktivirati.

U muškaraca su HPV infekcije često asimptomatične i nema vidljivih promena, zbog čega se događa i previđanje supkliničkih promena. Pojedini stručnjaci povezuju HPV infekciju u muškaraca sa karcinomom prostate.
Lečenje - ne postoji specifična HPV terapija
Promene na koži i sluznici uklanjaju se primenom lokalnih citotoksičnih sredstava i hirurških metoda. Može pomoći jačanje imuniteta - za jačanje lokalnog imuniteta i zaustavljanje delovanja virusa, koristi se interferon, koji ne leči infekciju, već podstiče telo da se bori protiv nje. Premaligne promene na vratu materice otkrivaju redovnim ginekološkim pregledima i Papa testom i uspešno se leče.

Vaginalna mikoplazma hominis postoji kod 1 do 31% žena. Infekcija je često udružena sa hlamidijama, gonokokom i streptokokom iz grupe B. Infekcija grlića uzrokovana mikoplazmama u trudnoći predstavlja rizik kako za majku, tako i za dete. Mikoplazme se javljaju kao uzročnici horioamnionitisa, prevremenog prsnuća plodovih ovojaka i prevremenog porođaja.
Klinička slika

Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojačan vaginalni sekret, mikoplazme se najčešće dokazuju iz brisa vagine, dok se retko nalaze u brisu grlića materice ili uretre. Suprotno gotovo saprofitnom ponašanju mikoplazmi u vagini i delimično grliću materice, naseljavanje same maternične šupljine, jajovoda, odnosno širenje mikoplazmatske infekcije u malu karlicu oslikava njihov puni patogeni značaj. Simptomi koji se pri tome javljaju su nespecificni, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu stomaka, pojačani vaginalni sekret, bolove prlikom polnog odnosa i sl. Mogu se javiti mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja (pečenje i učestalo mokrenje). Izgleda da je kod žena patogenija Mycoplasma hominis, dok kod muškaraca više problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Kod muškaraca se simptomi javljaju ubrzo nakon infekcije-pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa i crvenilo.

Klinička slika

Infekcija ureaplasma urealyticum prolazi najčešće slikom uretritisa.Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojačan vaginalni sekret, ureaplazma se najčešće dokazuje iz brisa vagine, dok se retko nalazi u brisu grlića materice ili uretre. Suprotno gotovo saprofitnom ponašanju u vagini i delimično grliću materice, naseljavanje same materične šupljine, jajovoda, odnosno širenje infekcije u malu karlicu oslikava puni patogeni značaj. Simptomi koji se pri tome javljaju su nespecifični, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu stomaka, pojačani vaginalni sekret, bol prlikom polnog odnosa i sl. Mogu se javiti mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja (pečenje i učestalo mokrenje). Izgleda da je kod žena patogenija Mycoplasma hominis, dok kod muškaraca više problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Kod muškaraca se simptomi javljaju ubrzo nakon infekcije - pojačan nagomilani sekret žućkaste boje, odnosno serozna i sluzava sekrecija iz uretre, gnojni iscedak iz penisa i crvenilo.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu izolacije uzročnika iz brisa grlića materice i/ili uretre u odgovarajućim kulturama ili detekcijom antitela.

Lečenje

Lekovi izbora su tetraciklini (Doxycyclin) kroz 10-14 dana, a delotvoran je i eritromycin. Dok se terapija ne završi, potrebna je apstinencija od seksualnih odnosa, inače postoji rizik od reinfekcije Za seksualno aktivnu osobu ne postoji apsolutno siguran način kako da izbegne ovu vrstu polno prenosive bolesti. Sve što narušava pH vagine i bakterijsku ravnotežu vagine može dovesti do infekcije. Izbegati hemijske iritanse, šampone, tampone i sl.

Trihomonas je polno prenosiva infekcija. Neseksualno prenošenje je veoma retko s obzirom da je T. vaginalis infekcija generalno ograničena na urogenitalni trakt. Jedino poznato prenošenje trihomonasa koje nije seksualnim putem, je sa majke na dete tokom porođaja. Približno 5% devojčica koje rađaju inficirane majke, je dobilo ovu infekciju.

Iako može da preživi u muškom genitalnom traktu, ne može dugo, najviše nekoliko dana ili nedelja, dok u vagini može da bude prisutna i da preživi godinama i otkrivena je kod starijih žena koje nisu imale seks decenijama.

Pojedinci bez simptoma su važni u procesu prenošenja trihomonijaze i imaju ulogu stelt faktora ("nevidljivih" prenosioca bolesti). Više od 70% muškaraca koji su seksualni partneri inficiranih žena, takođe ima trihomonijazu. Inkubacioni period pre nego što se pojave simptomi trihomonijaze, traje od 4-28 dana, kod približno 50% inficiranih žena.

Mnoge studije pokazuju da lečenje muškaraca koji su partneri devojaka i žena koje imaju trihomonijazu, poboljšava i procenat izlečenja i smanjuje broj slučajeva u kojima se infekcija vraća. Savetuje se dakle da i seksualni partneri pacijenata koji imaju trihomonijazu budu lečeni.

Potvrđena je prisutnost živih T. vaginalis organizama u uzorcima urina i semena, čak i nakon izloženosti vazduhu od nekoliko sati. Iako organizmi mogu da prežive satima na mokrim pešikirim i odeći inficiranih žena, ne postoje dovoljno dobro dokumentovani slučajevi koji potvrđuju prenošenje ovim načinom.

Muškarci obično nemaju simptome i obično ne znaju da su inficirani sve dok njihovoj partnerki ne zatreba lečenje. Ali kada se simptomi pojave, to su:

* Iritacija unutar penisa
* Blaga nadraženost
* Blago peckanje posle mokrenja ili ejakulacije (izbacivanje semena na kraju polnog odnosa)

Mnoštvo žena nemaju znake ili simptome infekcije. Simptomi kod žena uključuju:

* Zelenkasto-žuti, penasti vaginalni sekret snažnog mirisa
* Bol pri mokrenju
* Svrab u vagini i nadraženost vagine
* Nelagoda tokom seksualnog odnosa
* Bol u donjem stomaku (retko)

Simptomi se kod žena obično pojavljuju nakon 5 do 28 dana od izloženosti infekciji.

Obično se oboleloj ženi zarad lečenja prepisuje metronidazol (Flagyl), koji se uzima oralno. Pre početka uzimanja ovog leka, potrebno je proveriti da li je žena trudna, jer lek može naškoditi bebi. Ukoliko se ispostavi da je u pitanju trudnica, koriste se preparati sa lokalnim dejstvom npr. klotrimazol (canesten, kanesten).

Uporedo sa lečenjem žene, potrebno je da se leči i njen partner kako bi se sprečilo vraćanje infekcije i dalje širenje bolesti. Dodatno, osobe koje su lečene od trihomonasa trebaju da izbegavaju seks sve dok i njihovi partneri ne završe sa lečenjem i dok znaci infekcije nestanu u potpunosti. Potrebno je ispoštovati terapiju do kraja i uzeti sve antibiotike, čak i ako se osećate bolje.

Šta ako se ne lečite od trihomonasa?

Trihomonas kod trudnica može izazvati prerano pucanje membrana koje štite bebu i prevremeni porođaj. Zapaljenje u genitalnom području koje uzrokuje trihomonas, može takođe kod žena povećati rizik od dobijanja HIV infekcije kod žena, ukoliko bude izložena HIV virusu. Trihomonijaza kod žene koja je takođe zaražena sa HIV virusom, može povećati šanse od prenošenja HIV infekcije na seksualnog partnera.

Bilo kakvi genitalni simptomi, kao što su sekret ili peckanje pri mokrenju, ili neuobičajena rana ili osip, mogu da budu signal da privremeno prekinete sa seksualnim odnosima i da odmah posetite doktora. Ako vam doktor saopšti da imate trihomonijazu ili bilo koju drugu polno prenosivu bolest, i prepiše vam odgovarajuću terapiju, trebate da o tome obavestite sve svoje skorašnje seksualne partnere, tako da imaju na umu da trebaju da posete doktora i dobiju odgovarajuću terapiju.

Kod muškaraca, nelečena trihomonijaza može uzrokovati smanjenje pokretljivosti i kvaliteta sperme uopšte, i povećati rizik od neplodnosti. Muškarci sa trihomonijazom, takođe imaju visok rizik od dobijanja i prenošenja HIV-a, i može biti verovatnije da dobiju infekcije koje uzrokuju upalu uretre i prostate.

* Citrobacter
* Enterobacter
* Escherichia coli (Ešerihija Koli, E. coli)
* Klebsiella
* Proteus
* Pseudomonas
* Serratia
* Staphylococcus aureus
* Streptococcus fecalis

Kao što smo rekli, urinarna infekcija nastupa nakon ulaska bakterije u urinarni trakt. Šanse za ovo su mnogo veće kod žena, tj. žene su u većem riziku od razvijanja infekcije nego muškarci, jer je bešika mnogo bliža vagini i anusu, tj. ženskim polnim organima, nego što je slučaj kod muškaraca. Evo šta sve povećava šansu da bakterija uđe u urinarni trakt:

* Polni odnos (za vreme polnog odnosa se bakterija može preneti iz analno-vaginalnog dela do uretre i bešike, a može doći i do nadraženja tkiva)
* Nečistoća organizma i toaleta
* Uzdržavanje od mokrenja
* Uvećana prostata (kod muškarca)
* Infekcija nekom od polnih bolesti, kao što su Hlamidija ili Gonoreja

Simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi, ukoliko se zdravstveno stanje ne pogorša i bolest proširi. Dakle urinarna infekcija može da postoji i bez simptoma. Ipak, kada je u pitanju infekcija urinarnog trakta, simptomi su uglavnom prisutni u većini slučajeva, i to su:

* Jak nagon za mokrenjem
* Češće mokrenje
* Blago peckanje pri mokrenju
* Beličasta, mutna mokraća, čak i sa crvenkastim primesama ukoliko ima i krvi
* Neprijatan miris mokraće
* Bol u bešiki
* Blago povišena temperatura

Nije neuobičajena ni drhtavica, iscrpljenost, pa i prisustvo bola kada se ne mokri. Obično žene osećaju neugodan pritisak iznad pubične kosti, a muškarci osećaj punoće u predelu analnog otvora (rektuma). Čest je slučaj i da se osoba koja ima problem sa infekcijom urinarnog trakta žali da ima jak nagon za mokrenjem, a da vrlo mala količina urina izlazi napolje.

Obično, infekcija mokraćnih kanala ne dovodi do groznice, ako je u pitanju infekcija bešike ili uretre. Groznica, može da znači da je u infekcija došla do bubrega. Ako je nastupila infekcija bubrega, simptomi koji se javljaju uključuju bol u leđima ili bol u boku, neposredno ispod rebara, zatim gađenje i povraćanje.

Stidne vaši se uglavnom prenose putem seksualnog odnosa, što uključuje vaginalni, oralni, pa čak i analni seks. Upravo oralni seks može dovesti do infekcije obrava, trepavica, brade, kose i grudi, Takođe se prenose i seksualnim dodirivanjem.

Iako je to ređi slučaj, dešava se da se mogu preneti i putem prekrivača, peškira i posteljine, kao i putem odeće koja je došla u dodir sa vaškama. Ako vam se desi da dobijete stidne vaši, trebalo bi da se uzdržite od bilo kakvih seksualnih kontakata i da ne delite stvari kao što su peškiri, brijači koje koristite za skidanje dlaka u genitalnom regionu, kao i bilo šta drugo što je moglo doći u kontakt sa jajašcima insekata ili sa samim insektima.

Teško je proceniti koliko ljudi je imalo ili ima pedikulis pubis, jer se ova bolest može lečiti kod kuće uz pomoć lekova koji se mogu prodavati i bez recepta, ali su procene da ih ima prilično veliki broj ljudi. Hiljade ljudi je inficirano i inficira druge ljude svakog dana širom sveta.

Kao što je slučaj i sa drugim polnim bolestima i polnim infekcijama, ponekad nema nikakvih simptoma koji bi pokazali da su stidne vaši prisutne. Uglavnom, simptomi koje ćete imati su jednostavno iritacija i svrab u genitalnoj regiji. Veoma je teško videti stidne vaši golim okom jer su izuzetno male. Ipak, odrasle stidne vaši se mogu primetiti kao žućkasto-braonkaste ili crne mrljice, a jaja kao sjajna jajašca pričvršćena za osnovu dlaka u stidnoj regiji.

Takođe, moguće je videti plavičaste ranice na mestima ugriza, ali je to prilično retko.

Kako biste bolje razumeli stidne vaši, potrebno je da znate nešto o njima:

Postoje tri faze u životu stidnih vaši.

* Jaja: Ovo je faza u kojoj su stidne vaši u formi jaja. Ova faza u životu stidnih vaši traje od 5 do 10 dana
* Mlade stidne vaši: Nakon što se male stidne vaši izlegu iz jaja, izgledaju isto kao odrasle, samo što su manje veličine. Ova faza traje takođe od 5 do 10 dana, u proseku nedelju dana.
* Odrasle stidne vaši: Nakon što mlade stidne vaši dostignu zrelost i postanu odrasle, dobijaju mogućnost reprodukcije, tj. izleganja jaja.

Sve ukupno, život stidne vaši traje oko 6 nedelja, ali bez krvi (kojom se hrane) umiru već nakon 24 časa.

Ako sumnjate da možda imate simptome koji ukazuju na pediculosis pubis, možete pokušati da proverite tako što ćete izbliza pregledati vaše stidne dlačice. Moguće ih je videti golim okom, mada je to prilično teško, jer su veoma male i kreću se prilično brzo. Lakše je potražiti njihova jaja, koja izgledaju kao sićušne beličasto-žućkaste tačkice na vašim stidnim dlačicama. Još jedan simptom po kome se mogu prepoznati su male braonkaste tačkice (mrljice) koje ostaju od njihovog otpada, i lakše ih je primetiti nego same vaši.

Pošto obično osoba često ne može biti 100% sigurna da li ima stidne vaši, najbolje je da posetite lekara. Lekar će posle pregleda pubičnog regiona, odlučiti da li je potreban i pregled mikroskopom.

Lečenje od stidnih vaši je prilično jednostavno. Ipak, treba ispoštovati nekoliko koraka da biste se oslobodili od ovih parazita. Prvo ćete morati da eliminišete odrasle i mlade stidne vaši upotrebom neke od krema ili šampona koje su napravljene za eliminisanje običnih vaški i stidnih vaški. Pročitajte pažljivo uputstvo koje ćete dobiti uz preparat i primenite ga. Nakon primene šampona (ili kreme), operite i osušite svu odeću koja je došla u dodir sa stidnim vaškama.

Nažalost, kreme i šamponi koji uništavaju odrasle i mlade vaši, nisu efikasne u ubijanju jaja, tako da ćete morati da ih ručno (uz pomoć češlja, specijalnog češlja koji se prodaje specijalno u tu svrhu, noktiju ili nečim drugim) uklonite sa vaših stidnih dlačica. Nakon 7 do 10 dana posle tretmana proverite da li je proces istrebljenja stidnih vaši uspeo u potpunosti, a ako nije potrebno je da ponovite sve korake ispočetka.

Na ovaj način biste trebali da se uspešno izborite sa stidnim vašima, samo morate biti pažljivi da ih ne dobijete ponovo od istog partnera, jer kada se lečenje završi, možete se opet lako zaraziti, ako dođete u kontakt sa njima. Ako lečenje sa preparatima koje ste kupili sami, bez recepta, u apoteci, moraćete da se obratite za pomoć lekaru kako biste dobili recept za jaču kremu i savet kako da se na najbolji način oslobodite i sačuvate od ovih nepodnošljivih parazita.

Sve u svemu, stidne vaši (picajzle) ne predstavljaju veliku pretnju po zdravlje ljudi, ali iritiraju, zarazne su i povećavaju rizik od dobijanja drugih polnih bolesti.

Šankr, tj. otvorene rane se uglavnom javljaju na spoljnim genitalijama, vagini, anusu ili rektumu. Rane se takođe pojavljuju na usnama i u okolini usta. Bakterija najčešće ulazi u telo preko mukozoidnih membrana, obično u oblasti oko genitalija i urinarnog sistema.

U retkim slučajevima, sifilis ulazi u telo preko posekotina i ogrebotina na koži, ili preko vlažnih poljubaca, u slučaju da inficirana osoba ima ranu na usnama ili ustima. Sifilis se takože može preneti korišćenjem šprica sa iglom koji je prethodno koristila inficirana osoba. Sifilis se može preneti transfuzijom krvi. Ali danas je ovo veoma retko, jer se svi davaoci krvi skeniraju na određene polne bolesti, i bakterija sifilisa nije u stanju da preživi u krvi više od 48 sati, koristeći najnovije metode za skladištenje krvi.

Trudnica sa sifilisom može preneti infekciju preko placente na bebu u bilo kom trenutku za vreme trudnoće i porođaja (kongenitalni sifilis).

Sifilis se ne može preneti preko sedenja na WC šolji, hvatanjem za kvaku na vratima, plivanjem u bazenu, u toploj kupki, deljenjem iste odeće, ili preko pribora za jelo.

Ukoliko se osobi u prošlosti desila infekcija sifilisom, ne znači da će osoba biti pošteđena infekcije u budućnosti.
Inkubacioni period

Inkubacioni period je vreme koje protekne između trenutka infekcije bakterijom i početka razvijanja simptoma bolesti. Rana na koži pod nazivom šankr ili šangir je prvi simptom polno prenosive infekcije sifilis. Šankr se obično pojavljuje između 3 nedelje i 3 meseca, nakon što je bakterija sifilisa ušla u organizam osobe.
Period zaraze

Osoba sa sifilisom može lako preneti bolest fizički intimnim partnerima kada su rane karakteristične za prvi stadijum sifilisa ili drugi stadijum sifilisa prisutne. Ipak, osoba može biti zarazna i godinama, s periodima između kada nije zarazna, i uvek je zarazna kad god joj se pojave otvorene rane ili osip ma koži, koji su posledica sifilisa.

Sifilis Simptomi

Sifilis se razvija u četiri stadijuma, pri čemu svaki ima različite simptome.
Prvi stadijum sifilisa

Tokom prvog stadijuma sifilisa, razvija se, obično bezbolna rana (šankr, šangir) na mestu gde je bakterija ušla u organizam. Ovo se obično dešava u prve 3 nedelje od izloženosti bakteriji, ali ovaj period može trajati od 10 do 90 dana. Osoba je veoma zarazna tokom prve faze.

* Kod muškaraca, šankr se često pojavljuje u genitalnom području, obično (ali ne i uvek) na penisu. Ove rane su obično bezbolne.
* Kod žena, šankr se može razviti na spoljnim genitalijama ili na unutrašnjem delu vagine. Šankr može proći i neprimećen, ako se napravi unutar vagine ili na otvoru ka materici, tj. grliću materice (cerviks), jer su ove rane obično bezbolne i nisu lako vidljive.
* Oticanje limfnih čvorova se može desiti blizu regiona u kome se pojavio šangir
* Šankr se takođe može pojaviti i u drugom delu organizma, a ne samo na genitalijama.
* Šankr traje između 28 i 42 dana, zaceljuje bez lečenja, i može ostaviti tanak ožiljak. Ali sama činjenica da je šankr zacelio ne znači da je sifilis izlečen ili da osoba ne može preneti infekciju na drugu osobu.

Drugi stadijum sifilisa

Za sekundarni sifilis karakterističan je osip koji se pojavljuje u roku od 4 do 10 nedelja, nakon što se šankr pojavio i ponekad pre nego što je zacelio. Ostali simptomi se takođe mogu pojaviti, indikujući da se infekcija proširila u organizmu. Osoba je visoko zarazna i tokom druge faze.
Osip

Osip se obično razvija po telu i često su uključeni i dlanovi i tabani.

* Osip se obično sastoji od crvenkasto braonkastih, malih, čvrstih, ravnih ili izdignutih rana koje su manje od 2cm u prečniku. Ali osip može izgledati kao i drugi mnogi češći problemi na koži.
* Male, otvorene rane mogu biti prisutne na mukozoidnim membranama. Rane mogu sadržati gnoj, ili mogu biti prisutne vlažne rane koje izgledaju kao bradavice (poznate pod imenom condyloma lata).
* Kod ljudi tamne kože, rane mogu biti svetlije boje od kože njihovog tela.

Osip obično prolazi kroz 2 do 12 nedelja, sam od sebe, bez ostavljanja ožiljaka. Nakon isceljenja, može doći do razlike u boji kože na mestima na kojima je postojao osip u odnosu na ostalu kožu. Ali, samo zato što je prošao osip, ne znači da je sifilis izlečen, a i osoba i dalje može preneti infekciju na zdravu osobu.
Ostali simptomi sifilisa u sekundarnoj fazi

Sada, kada se sifilis raširio po telu, osoba može imati i sledeće simptome:

* Povišena temperatura obično niža od 38 stepeni.
* Upala grla (otečeno grlo).
* Neodređen osećaj slabosti ili nelagode kroz celo telo.
* Gubitak kilaže (pad telesne težine).
* Gubitak parčića kose, posebno na obrvama, trepavicama i na temenu.
* Oticanje limfnih čvorova.
* Tokom drugog stadijuma sifilisa, infekcija može zahvatiti i mozak, kičmenu moždinu i nerve. Ovo može dovesti do oticanja i upale membrane koja prekriva mozak i kičmenu moždinu (meningitis) i može dovesti do oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju nerve. Rezultat može biti glavobolja, ukočenje vrata, problemi sa vidom ili sluhom, nadraženost, paralizu, nejednake reflekse i neregularnost (različitu veličinu) zenica.

HIV Simptomi

Nakon što se desi HIV infekcija organizma, što se može utvrditi pouzdano ako se uradi test na hiv virus. Prvi HIV simptomi se obično javljaju brzo, svega mesec ili dva nakon što ste bili iizloženi HIV virusu. Tada počinje prva faza HIV infekcije.

* Nema simptoma - neki ljudi nemaju nikakve simptome u toku ove faze
* Simptomi koji podsećaju na simptome gripa
* Povišena temperatura
* Iscrpljenost
* Glavobolja
* Uvećanje limfnih čvorova, s obzirom da je to mesto gde HIV Virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega.

Zatim, kao da je sve rešeno, može da se desi da u narednim godinama ne primetite nijedan AIDS simptom. Ovo je poznato kao latentna faza (klinička latentnost tj. mirovanje virusa). Ona najčešće traje nekoliko (može i preko 10) godina. U ovoj fazi:

* nema simptoma - ova faza je poznata po tome što su hiv simptomi svedeni na minimum ili ih uopšte nema
* oticanje limfnih žlezda

AIDS

AIDS (Acquired Immune Deficiency Syndrome), kod nas poznatije pod imenom SIDA (kod nas akronim za Sindrom Stečenog Imunološkog Deficita) . AIDS je zapravo klasifikacija za osobe, koje su pored infekcije HIV virusom, dobile i neku od bolesti koje su u stanju da iskoriste oslabljeni imuno sistem te osobe.

Simptomi Side

Rani simptomi side, tj. rana progresija HIV infekcije u bolest AIDS ima različite simptome:

* manjak energije
* Iscrpljenost
* Gubitak težine
* Znojenje u snu
* Često povišena temperatura
* Abnormalni rezultati PAPA testa
* Bakterijalna vaginoza
* Uporni osip na koži
* ljušćenje kože
* zapaljenje male karlice (posebno ako ga je teško lečiti)
* gubitak sećanja na kratak vremenski period
* opasna manifestacija infekcije herpes
* čirevi na genitalijama (koji ne moraju da budu posledica herpesa)

Kasniji simptomi side, nakon što se desi potpuna progresija HIV infekcije u bolest AIDS su sledeći:

* laka infekcija drugim bolestima
* Kašalj
* kratak dah
* glavobolja
* loša koordinacija
* otežano gutanje
* bolno gutanje
* zbunjenost
* zaboravnost
* mučnina (gađenje)
* opasan i uporan proliv (dijareja)
* gubitak kilaže
* znojenje noću
* smanjen vid
* grčevi u stomaku
* vrtoglavica
* često povišena temperatura
* Bledilo jezika ili usta
* Bele tačke u ustima
* Nadraženost vagine koja se povlači i vraća s vremena na vreme
* Povraćanje
* ekstremna iscrpljenost
* opasne glavobolje
* koma
* smanjen apetit
* Modrice na koži (lako stvaranje modrica)
* Kapošijev sarkom (zloćudni tumor krvnih sudova)
* Tamno crvene izrasline na koži ili unutar usta
* Rak grlića materice (naravno, ako je prisutna i HPV infekcija)
* Limfom, tj. tumor limfocita (limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja štite organizam čoveka)

Svi ovde navedeni simptomi aidsa javljaju se i kao posledica mnogih drugih infekcija, tako da ako primetite bilo koji od njih, nemojte odmah donositi prerane zaključke, već idite na testiranje HIV-a. To će ukloniti vaše strahove i učiniti svet bezbednijim.

Akutni Hepatitis C

U akutnoj fazi bolesti (prvih 6 meseci infekcije), kod 60 do 70% ljudi ne postoje nikakvi simptomi. Akutni hepatitis C se, ako se simptomi pojave, često pogrešno dijagnostikuje kao grip, budući da su simptomi hepatitisa C vrlo slični simptomima gripa. Ukoliko se, dakle, simptomi hepatitisa C pojave, to su:

* Smanjeni apetit
* iscrpljenost
* bol u stomaku
* svrab
* žutica
* blaga groznica (viša temperatura sa drhtavicom)
* tamnija mokraća

Hronični Hepatitis C

Hronični hepatitis C, se klinički govoreći, najčešće otkriva slučajno – s obzirom da mogu proći godine bez ikakvog simptoma. Obično se značajniji simptomi hepatitisa pojavljuju tek sa značajnijim oštećenjem jetre. Hepatitis C je bolest koja pored jetre pogađa veliki broj organa tako da su sistemi kada se pojave vrlo raznovrsni:

* iscrpljenost
* značajniji gubitak težine
* simptomi gripa
* bol u mišićima
* bol u zglobovima
* povremena drhtavica sa blago povišenom temperaturom
* svrab
* poremećaji spavanja
* bol u stomaku (posebno u gornjem desnom delu)
* promene apetita
* gađenje, muka, odvratnost
* proliv
* slabije varenje
* kognitivne promene
* depresija
* glavobolja
* promene raspoloženja

Vremenom, jetra sve više pati od upala, što je onemogućava da funkcioniše efikasno. Ukoliko se ne leči, ova vrsta virusa može da dovede do bolesti kao što su rak jetre, oštećenje jetre (fibroza) i značajno oštećenje jetre (ciroza jetre).