Čaj

od **Shade** Čet Dec 09, 2010 6:36 pm

Kratka istorija čaja

Priča o čaju počinje u Kini. Legenda kaže da je, jednog dana 2737. godine pre nove ere, car Shen Nong stao da se odmori ispod nekog drveta i zagrevao vodu za piće. U tom trenutku povetarac je zašuštao kroz grane iznad njega i nekoliko listova je palo u kipuću vodu, dajući joj delikatnu boju i aromu. Caru se dopao miris koji je krenuo da se širi pa je probao piće. Drvo ispod kog je sedeo bila je divlja čajna biljka i tako je nastao čajni napitak.

U Indiji postoji druga legenda o princu po imenu Dharma koji je inspirisan Budinim učenjem otputovao u Kinu da ih pripoveda. Da bi bio vredan te misije zavetovao se da neće spavati svih devet godina svog putovanja. Ali krajem treće godine, umor ga je savladao,I u trenutku kada je veće počeo da pada u san, slučajno je ubrao nekoliko listova sa obližnje biljke. Ošamućen, počeo je da žvaće lišće i ubrzo su ga stimulativna svojstva čaja povratilia. Kroz moć čajnih listova uspeo je da ostane budan do kraja svoje misije u Kini.

Japanska verzija ove priče je malo drugačija. Po njoj Bodhi-Dharma je, pred kraj treće godine puta, zaspao za vreme molitve. Probudivši se, mučen krivicom, isekao je svoje kapke i bacio ih na zemlju. Nekoliko godina kasnije, prolazeći kraj istog mesta primetio je da je tu izrastao čudan žbun. Okusio je listove i otkrio da imaju moć da ga drže oči otvorenim. To se uskoro pročulo i nastao je običaj da se na mestima koje je posetio Bodhi-Dharma gaji čaj.

Bez obzira na legende, najverovatnije je da čaj potiče iz Kine, kao i da su tradiciju ispijanja napitka od listova čaja započeli upravo Kinezi.

Čaj je stigao u Evropu u 17. veku sa razvojem trgovine izmedju istoka i zapada. East India Company koja je imala redovne kontakte sa Dalekim Istokom prvi je put ukrcala pošiljku čaja na brod za Holandiju 1610. godine a zatim za Francusku i Englesku.

Godine 1657.Thomas Garraway je počeo da služi čaj gostima u svom kafeu.
Međutim, zapadna literatura sadrži zapise o čaju još iz 13. veka.
Marko Polo (1254-1323) pisao je o čaju u svojim izveštajima sa putovanja na Orijent.

od **Shade** Čet Dec 09, 2010 6:58 pm

Priprema čaja-Čuvanje

Čaj je po svojoj prirodi delikatan i treba ga uvek čuvati na hladnom, tamnom i suvom mestu.
Metalni kanister, ili kanister od tamnog stakla, idelni su za čuvanje.
Čaj je najbolji kad je svež, jer mu ukus, usled oksidacije, vremenom gubi na intezitetu.

Čaj ima mnoge neprijatelje. Među najopasnijima su: svetlost, vazduh, vlaga, mirisi i, naravno, vreme. Rok trajanja zelenog čaja do godinu dana, dok crni i ulong svežinu čuvaju i do godinu i po. Vremenom, od eteričnog i iznijansiranog, ukus polako postaje bezizražajan i jednodimenzionalan.

Pravi balans između temparature vode, količine i vremena stajanja čaja
Kriterijum za količinu čaja , vreme stajanja u vodi i njenu temparaturu zavisiti će od zemlje porekla čaja, običaja i kvaliteta berbe.

Osnovno je pravilo da je čaj malog lista jači ,a što su listovi više paperjasti više ih je potrebno za neophodnu gramažu.

Uvek treba koristiti svežu vodu. Jednom provrela voda izgubila je kiseonik i bezukusna je.

Ako ste napravili prejak čaj ili suviše slab, uvek promenite količinu čaja, a ne vreme njegovog stajanja u vodi.

Zeleni čajevi
Za većinu japanskih zelenih čajeva (Bancha, Sencha, Gyokuro, Genmaicha) preporučuje se temparatura ne veća od 70°C (kada para tek počne da se pojavljuje iznad oboda čajnika).Čaj treba da odstoji u vodi od dva i po do tri minuta. Japanski čajevi se teško mogu više puta prelivati.

Kineski zeleni čajevi (Lyn Yun, Ping Cha, Jasmine) uglavnom dozvoljavaju i po nekoliko prelivanja vodom. Čajevi prve prolećne berbe zahtevaju nižu temparaturu od oko 70°C dok ostali uglavnom između 80 i 90°C.

Crni čaj i Ulong
Ovi čajevi se pripremaju sa skoro kipućom vodom (rashladiti na kratko nakon što voda proključa) u kojoj treba da odstoje od 4 do 5 minuta.

Biljni čajevi
To su napici koji se prave od biljaka van porodice Camellia Sinensis. Čajevi od vrhova cvetova (Kamilica, Echinacea, itd) mogu da stoje u vodi 5 minuta ili duže. Za čajeve od drški cvetova kao Rose Hips, Hibiscus treba znatno manje veremena. Čajevi koji se prave od korena kao Ginseng, zahtevaju 10 do 15 minuta da bi se dobio pravi ukus.

Zašto je ovo važno?
Ako želimo da napravimo savršenu šolju čaja, iz vode uklanjamo listove onda kada se tanin oslobodi u onoj meri u kojoj daje fini završni pečat ukusu. Kada je voda mlaka tanin se neće osloboditi iz listova, a to ima kao posledicu nepotpun ukus. Kako raste temperatura vode tako se tanin više oslobađa i počinje da dominira ukusom a čaj može postati i gorak.

od **Shade** Čet Dec 09, 2010 7:05 pm

O čaju
Camellia Sinensis

Možda će vas iznenaditi ali svi čajevi potiču od iste biljke koja se zove Camellia Sinensis.

Camellia Sinensis, ili Thea Sinensis, ima dve glavne podvrste: prva je iz Kine, sa malim, maslinasto-zelenim listom, a druga iz provincije Asam u Indiji, čiji je list širok, a peteljke blede i mesnate.

Postoji onoliko varijacija arome čaja sa različitih plantaža koliko i u vinima različitih vinograda.

U zavisnosti od klime jedna biljka čaja može dozvoliti i do sedam berbi godišnje. Svaka berba se zove „flush” i razlikuju se po svom karakteru.

Regionalni uslovi uzgajanja, samo gajenje, berba i prerada, određuju da li će čaj biti zeleni, crni i ulong.

Stepen do kojeg su listovi čaja sušeni (proces se zove fermentacija) određuje razliku u klasifikaciji.

Kod nefermentisanih čajeva sušenje se prekida parenjem ili grejanjem. To su zeleni čajevi koji daju zeleni ili žućkasto smeđ napitak.

Crni čajstrong se dobija najdužim sušenjem ,tokom kog dolazi do oksidacije i list postaje tamno braon a ukus intezivniji. Napitak spravljen od crnog čaja je u odgovarajućem, tamnim nijansama.

Polufermentisani se zove Ulong, listovi se izlažu toploti i svetlu za kraći period nego crni čaj.I boje vodu u crvenkasto braon.

Biljni čajevi sa druge strane, potiču od raznovrsnih biljaka koje ne pripadaju porodici Camelia Sinensis. U sebi mogu da sadrže cvetove i , listove kao i koren biljke. Većina tih čajeva ne poseduju svojstva antioksidanta kao pravi čaj ali mogu imati lekovito dejstvo.

Moderni karakter cha se sastoji od deset poteza podeljena u tri dela. Gornja četiri poteza formiraju dva krsta i predstavljaju listove, dok donji delovi karaktera, u obliku šiljatog krova i izduženog krsta, prestavljaju grane i trup drveta.

Japanski karakter za čaj je identičano pisan kao i kineski i samo se neznatno drugačije izgovara.

Kineska reč za čaj je cha, dok je u većini evropskih zemalja koren reči tea. Razlog za to leži u načinu transprota. Evropske zemlje - Velika Britanija, Francuska, Nemačka, a kasnije i Amerika - dobijale su čaj brodovima iz luke Amoy iz prvincije Fujian. U njhovom lokalnom dijalektu reč za čaj bila je "tay" i pod tim imenom su ga izvozili. U zemlje kao što su Rusija, Turska i Indija, čaj je stizao kontinentalnim putem, gde je prodavan pod imenom cha po mandarinskom i kantoneskom dijalektu.

Najznačajnije zemlje u kojima se gaji čaj su:

U Aziji:
Bangladesh, Sri Lanka, China, India, Japan, Taiwan, Vietnam, Indonesia i Malaysia;
U Africi:
Cameroon, Mauritius, Reunion, Kenya, Mozambique, Rwanda i Zimbabwe;
U Južnoj Americi:
Argentina, Brazil i Peru
između Kaspijskog i Crnog mora:
Georgia, Turkey i Iran.
Čajne plantaže se nalaze u regijama sa toplom i vlažnom klimom gde je kišna sezona pravilno raspoređena preko cele godine.

Čaj se i dalje uglavnom bere ručno.

od **Shade** Čet Dec 09, 2010 7:20 pm

Zanimljivosti i saveti

Proizvodnja
Nova čajna biljka mora da raste pet godina do berbe prvih listova. Sa 30 godina čajno drvo postaje suviše staro da bi bilo produktivno.

Deblo stare biljke onda mora biti odsečeno da bi novi izdanci krenuli da rastu iz korena. Ovoj postupak čini da neke čajne biljke mogu biti produktivne i stotinama godina.

Branje je spor i zamoran proces. Vešt berač može sakupiti samo oko 600 grama čaja u jednom danu.

Listovi čaja protiv kesica čaja
Listovi čaja podrazumevaju čaj koji je ili celog ili slomljenog lista. Listovi čaja zadržava većinu esencijalnih ulja, i samim tim daju napitku vrhunsku aromu.

U kesicu čaja se stavljaju najmanji komadići čaja nakon njegovog procesiranja. Po pravilu, čaj nije visokog kvaliteta jer je većina esencijanih ulja izgubljena.

Zašto su zeleni čajevi bolji na nižoj temparaturi vode?
Kod čaja koji nije fermentisan niža temparatura će pre dati kompleksan i pun ukus. Japanski zeleni čajevi su veoma sirovi– kao sveži proizvodi iz bašte. Ako preko čaja stavite kipuću vodu on će se imati ukus kuvanog povrća umesto nežnog i laganog pića.

Zašto cu crni čajevi bolji na višoj temparaturi vode?
Čaj koji je više oksidirao je stabilniji. Samo vruća voda izvlači tanin iz listova čaja u šolju. Ako voda nije dovoljno vruća , čaj će biti slab i nepotpunog ukusa.

Odluka da se čaj koji stoji u vodi pokrije ili ne, zavisi i od toga da li je čajnik vruć ili hladan. Ako je hladan treba ga pokriti da bi se zadržala toplota. Ako je čajnik topao, voda u koju su stavljeni listovi može ostati suviše vruća i “skuvati” čaj.

Izbegavajte dozere u vidu tesnih loptastih hvataljki kao i uzane čajnike . Listovi čaja pružaju svoj optimalni ukus kada imaju dovoljno mesta da se rašire i puste iz sebe ono najbolje.

Čajni izumi u Americi - Hladan čaj i kesice čaja
Godine 1904, trgovci iz celog sveta su doneli svoje proizvode na prvi američki Svetski Sajam. Jedan od tih trgovaca bio je Richard Blechynden, vlasnik čajne plantaže. On je prvobitno imao nameru planirao da daje besplatne uzorke vrućeg čaja za posetioce sajma. Ali kada je krenula vrućina, niko nije bio zainteresovan. Da bi spasio ono ušta je uložio vreme i pređeni put, ubacio je led u napravljeni čaj i poslužio prvi "hladan čaj". To je bio hit sajma.

Četiri godine kasnije, Thomas Sullivan iz New York razvio je koncept kesice čaja. Kao trgovac čajem, pažljivo je uvijao svaki uzorak čaja koji je odnosio u restorane za degustaciju i razmatranje.

Prepoznao je marketinšku mogućnost kada je video da u restoranima spravljaju uzorke čajeva u kesicama da bi izbegli nered koji ostaje za listovima čaja u kuhinji.

od **Khallu** Pet Dec 10, 2010 1:21 pm

ih bre..ko ce sve ovo citati Čaj 48478

najbolje ti nas pozovi kod sebe na caj,verujem da si savladala svaki detalj oko pravilne pripreme i cuvanja.... Čaj 656435

od **Shade** Pet Dec 10, 2010 1:33 pm

Nisu ovo samo saveti oko pripreme, ovo je kratka istorija čaja uopšte.

I nije loše pročitati, znaš? Čaj 536970

od **Khallu** Pet Dec 10, 2010 1:33 pm

znam,znam

od **Shade** Sub Dec 18, 2010 12:11 am

MASALA - tradicionalni indijski caj

- 3 vrecice caja
- 4 solje vode
- parce stapica cimeta
- parce djumbira
- 1/2 kasicice zelenog kardamoma
- 1/2 kasicice crnog bibera u zrnu
- 1/2 kasicice karanfilica
- 1 kasicica korijandera
- 1 solja mleka
- med ili neki drugi zasladjivac

U kljucalu vodu dodati zacine, poklopiti i kuvati na laganoj vatri 20 minuta.
Dodati vrecice caja, skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno 10 minuta.
Dodati mleko i zagrejati do temperature prijatne za pice.
Caj ne treba da provri. Procediti i sluziti sa zasladjivacem.

od **Khallu** Sub Apr 23, 2011 12:43 am

Voćni čajevi

Voćni čajevi su našli svoju primenu i kao osveženje i kao relaksacija. Aroma voćnih čajeva ima nebrojano mnogo, a pogodni su za ispijanje na poslu, u kafićima i kod kuće. Voćni čajevi su veoma popularni i omiljeni među svim generacijama..

Voćni čaj sa ukusom vanile i jagode je idealna kombinacija, koja garantuje uživanje, samostalno ili u kombinaciji sa nekim kolačima. Svojim ukusom opušta sva čula, a kombinacija vanile i jagode garantuje savršeno dejstvo na organizam.

Voćni čaj sa ukusom limuna je prijatnog kiselog ukusa, koji će vas istog trenutka okrepiti. Poseduje ukus koji se savršeno uklapa sa medom. Savršen je za osobe koje se oporavljaju od bolesti, ali i za one kojima je potreban odmor posle napornog dana.

Voćni čaj sa ukusom višnje, svojom aromom i mirisom budi optimizam. Pruža ukus pravog, svežeg voća. Pojednako je ukusan i hladan i vruć. Svojom tamno crvenom bojom, budi dinamičnost koja je potrebna organizmu u raznim prilikama.

Voćni čaj sa ukusom breskve ima skroman ukus, ali ima veoma umirujuće dejstvo. Odličan je u rešavanju problema probavnog trakta.

od **Khallu** Čet Avg 11, 2011 12:28 am

Čajevi

Za razliku od zemalja u kojima je ispijanje čajeva deo rituala i tradicije, kod nas ljudi pribegavaju čajevima pre svega u terapijske svrhe. Pa ipak, da bi čaj pokazao svu svoju lekovitost i delotvornost, važno je voditi računa o sledećim stvarima:

voda za pripremu čaja treba da bude meka;
poželjno je da posuda u kojoj se kuva čaj bude emajlirana, vatrostalna ili staklena, ali najvažnije je da bude potpuno ispravna i zatvorena;
posuda sa skuvanim čajem treba poklopljena da odstoji određeno vreme zbog ekstrakcije, što zavisi od vrste čaja, tj. biljke;
lekovite čajeve ne treba zaslađivati, jer im se na taj način smanjuju lekovita svojstva.

Čaj koji ćete piti u terapijske svrhe zavisi od prirode oboljenja. Ipak, čajeve bi trebalo uzimati uz savet lekara i imajuću u vidu delotvornost određenih biljaka u čajevima čiji vam kratak pregled nudimo.

Čaj od nane
Nana sadrži eterično ulje, flavonide, gorke sastojke itd, a sve to doprinosi otklanjanu raznih tegoba u probavnom traktu. Čaj od nane, osim toga, olakšava i izlučivanje žuči.

Čaj od šipka
Zbog sastojaka koje sadrži (niacin, karotin, tanin, voćnu kiselinu, vitamine B2, K, mineralne sastojke i aromatska jedinjenja), šipak deluje okrepljujuće. Čaj od šipka kuva se na temperaturi do 60 stepeni, može da stoji i do 24 časa, a može se piti i hladan.

Čaj od kamilice
Kamilica deluje umirujuće na organizam. Ona ublažava upale, grčeve u probavnom traktu, a veoma često se koristi i za obloge. Priprema se neposredno pre upotrebe.

Čaj od žalfije
Čaj od žalfije treba kuvati tako što se sadržaj u provreloj vodi u poklopljenoj posudi ostavi da odstoji desetak minuta, a zatim se procedi. Zaslađen i topao čaj od žalfije koristi se prilikom čestih upala želuca, žuči i mokraćnih kanala. Nezaslađen čaj od žalfije dobar je za dezinfekciju i ispiranje usne šupljine i ždrela.

Čaj od sleza
Koren sleza sadrži najviše sluzi, skroba, pektina i šećera. Olakšava iskašnjavanje, bilo da se pije ili koristi za natapanje obloga.

Čaj od lipe
Čaj od lipe, kao i čaj od zove, može poslužiti u borbi protiv kašlja, ali podstiče i preznojavanje, pa je koristan pri lečenju gripa ili nazeba.

od **Lollipop** Čet Sep 15, 2011 9:23 pm

ja sam od onih koji caj piju samo kad se razbole.Mogu piti caj ali nisam bas neki ljubitelj.Pogotovo ako me stomak zaboli,pa mi mama napravi caj s nekim gorkim travama,jos mi ni secer ne da koji je ruzan,ali pomogne.

od Sponsored content

Čaj

Pijete čaj?

Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj

Re: Čaj