Pivo

Pivo - pice staro koliko i covek

Pivo, penusavi, iskricavi napitak u sebi sadrzi deo magije zbog koje se svakog minuta u svetu popije skoro 6 miliona litra. Dovoljan razlog da se njime malo vise pozabavi i da se o njemu nesto vise sazna.

Pivo je jedno od najstarijih pica poznatih coveku. Pice koje ga je pratilo kroz celu njegovu burnu istoriju i bilo svedok svih drevnih civilazija koje su nastajale i nestajale.


Od pamtiveka je bilo sredsvo za osvezenje i uzivanje, ali i hrana, pa i lek. Prinosilo se kao zrtva bogovima, koristilo se u religioznim obredima, ali ipak iznad svega bilo pice obicnih smrtnika. Pili su ga jos stari Sumeri i cuvali tajnu njegovog spravljanja. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sobom na svoj put u zagroban zivot, ali su njime pojili i radnike koji su gradili piramide, da bi za njega bili spremni. Pili su ga stari Grci, pre nego sto je vino osvojilo ovo podrucje. Rimljani su ga nasledili, a plemena koja su im oduzela sjaj nosila na sve svoje pohode. Ni jedan poznati ep nije spevan, a da mu u njemu nije posvecena duzna paznja. To je oduvek bilo pice koje je donosilo osvezenje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, ali i umirivalo i opustalo.

Oduvek pili su ga bogati i siromasni, iz zlatnih putira i glinenih vrceva, da bi osetili njegova dragocena svojstva. Pilo se da bi se umoran tezak nakon teskog rada okrepio i povratio u zivot, ratnik dobio energiju za napore koji ga ocekuju, zedan napojio i osvezio, opterecen opustio i odmorio, bolesatan okrepio i razveselio, a onaj koji pati od nesanice lakse utonuo u san. Deluje kao hrana i kao lek. Ono utoli glad, ali i osnazi organizam. Smiruje nerve, a ozivi celo telo. Naravno mora se piti sa razumom i sa merom. Oni koji su se o to oglusili osetili su posledice. Ni jedno pijanstvo nije prijatno, a ono od piva se posebno dugo pamti. Ali to je prica za sebe.

U pocetku, spravljanje piva bilo je iskljucivo zensko umece. Zene su bile te koje su ga varile i prodavale, a ako bi izazvalo cudno ponasanje preterano revnih gostiju, zbog toga bile i spaljivane kao vestice. Slavu spravljanja dobrog piva, kasnije su preuzeli kaludjeri i cesto po njemu postajali daleko poznatiji nego po duhovnim tekovinama svojih manastira. Pivo je postalo unosna radinost, a umece njegovog spravljanja donosilo je ugled i prestiz. Na njemu su bogati postajali jos bogatiji, a siromasni su na njega trosili poslednju paru.

Spravjanje piva dugo je bilo obavijeno tajnom. Prenosilo se kolena na koleno i u sebi dugo nosilo nesto misticno. Danas u njegovom dobijaju vise nema tajni, ali trag misticnosti je ostao.

Kada je tacno pivo nastalo tesko je utvrditi. Prvi pisani tragovi o spravljanju piva datiraju iz perioda 6000 godina p.n.e i poticu od Sumera koji su nastanjivali podrucje Mesopotamije, izmedju reka Tigar i Eufrat. Glinene tablice iz tog vremena ukazuju na to da je pivo bilo omiljeno pice, a pivari ugledni stanovnici dvora. Sumerska civilizacija se ugasila u 2.veku p.n.e., a Vavilon koji ju je nasledio, nastavio je tradiciju spravljanja piva. Kralj Vavilona Hamurabi (1728. do 1686. godine p.n.e.) poznat kao tvorac prvog pisanog zakona (Codex Hammurabi), koji je nadjen urezan u veliki kameni blok, regulisao je izmedju ostalog i uslove proizvodnje i prometa piva. Za to je ocigledno imao razloga, jer je vec tada u prometu bilo 20 razlicitih proizvoda tipa piva. Ovaj zakon bio je u upo-trebi vise od 1000 godina. U to vreme pivo obicno nije prodavano, vec se dobijalo zavisno od statusa, ili se menjalo za jecam. Seljaci su dobijali 2 l, sluge 3 l, a cinovnici i svestenici po 5 l na dan. Mada je bilo i vrlo trazena roba u trgovini. Zna se da je zajedno sa ostalom robom prelazilo put dug 1000 km do susednog Egipta.
Egipat je bio nista manje poznat proizvodjac piva. Artifakti nadjeni u grobnicama iz ovog perioda, pokazuju da je proizvodnja piva i hleba u to vreme bila ne samo razvijena vec i organizovana na komercijalnoj osnovi. Egipatsko pivo bilo je na daleko poznato, a majstori koji su ga spravljali toliko postovani da su dobili poseban hireoglifski znak. Njegova tajna bila je izmedju ostalog i u urmama koje su dodavane radi poboljsanja ukusa. Inace, jos jedan interesantan momenat vezan je za stari Egipat. Dugo se smatralo da je omiljeno pice ove drevne civilizacije bilo vino. Medjutim radi se u stvari o pivu, a zabuna je nastala zbog cinjenice da ga Herodot, cuveni putopisac toga vremena, u svojim zapisima naziva "vinom koje se dobija od jecma".

Za pivo su znali i stari Grci i Rimljani. Njihovo omiljeno pice bilo je vino, ali ono je bilo suvise dragoceno da bi ga bilo dovoljno. Zato je vino proglaseno picem bogova i pili su ga samo povlasceni. Pivo je bilo pice obicnog naroda, dostupno svima. Dionis se cesto poistovecuje sa bogom vina, medjutim, to je nepravda za pivo. Dionis je u staroj Grckoj bio zastitnik vinove loze, ali i zastitnik zabave i zastitinik i vina i piva.

Na Evropski kontinent pivo je preneto dolaskom Keltskih plemena iz Azije, priblizno 1000 godine p.n.e. Ona su neselila zapadnu Evropu: Spaniju, deo Francuske i Britanska ostrava. Germani su se pojavili nesto kasnije, naselivsi danasnju Nemacku, Holandiju i Skandinaviju. Svoja piva nazivali su peor, ili bior (odakle verovatbo potice danasnji naziv beer (bir). I oni su smatrali da je vino namenjeno bogovima, dok je pivo pice koje pripada obicnim smrtnicima. Bilo je toliko omiljeno da su ga opevali u svim svojim sagama i epovima. Najbolji primer je cuvena finska saga Kalevala u kojoj je pivu posveceno 400 stihova, dok je a celokupnom postanku sveta pripalo samo 200.

U Kini se 2000 godine p.n.e. proizvodilo pice koje je imalo karakter vina, ali se pravilo od prosa. Tek nesto kasnije pojavilo se pice slicnih svojstava, ali spravljano od pirinca. I na tlu danasnje Indije i Irana, proizvodila su se pice slicno pivu. Pridavana su im nadprirodna svojstva i cesto su koriscena u religioznim obredima.

Plemena severne Afrike proizvodila su pica slicno pivu od psenice. U juznoj Africi Bantu plemena proizvodila su slican napitak , ali od sirka i prosa koje se na tlu Afrike i dan danas zadrzao.

Americki kontinent znao je za pivo 3000 godine pre nego sto je sa Kolumbom dosao evropski uticaj. Proizvodilo se od zitarice koja je u tom podneblju dominirala, kukuruza. Inke u juznoj Americi proizvodile su ga davno pre nove ere, a Acteci i Maji koji su se pojavili kas-nije nastavili su tom tradicijom.



Pivo za bogataše

Pivo se smatra jeftinijim pićem zbog čega je omiljeni alkohol srednjih i nižih društvenih slojeva. Medjutim, kompanije koje se bave proizvodnjom ovog ječmenog napitka počele su da proizvode i pivo za bogataše.

To pivo košta toliko da pivopija sa prosečnom platnom mora da odvoji jednu celu mesečnu zaradu da bi ga probao.

Reč je o pivu "Vielle Bon Secours", koje se proizvodi samo u ograničenim serijama, a košta neverovatnih 1.000 dolara. Može se kupiti samo u Londonu, a godišnje se napuni svega 8.000 flaša.

Podjednako skupo je i "Samuel Adams' Utopias" pivo koje se proizvodi u "Boston Beer Company", dok je treće najskuplje pivo na svetu je "Tuttankhamen" koje je napravljeno prema receptu koji su arheolozi otkrili u hramu kraljice Nefertiti u Egiptu. Ovo pivo se pravi u Kembridžu, a jedna boca košta 52 dolara.

preuzeto s neta