Kafa

od **Shade** Sre Dec 08, 2010 3:23 pm

Legende, poreklo i etimologija
O poreklu kafe ima mnogo legendi. Najpoznatiju od njih zapisao je sirijski monah Faustus Naironus Banezijus, pripisavši otkriće čarobnih svojstava crne tekućine nekom kozaru Koptu po imenu Kaldi koji je živeo u abisinskoj oblasti Kefa oko 850. godine n. e. Naime, Kaldi je primetio da svaki put kada bi njegove koze brstile žbunastu biljku sa crvenim bobicama počele bi neobično živahno da se ponašaju. Kada je Kaldi ovo ispričao lokalnom svešteniku, ovaj je od bobica sa tajanstvenog žbuna napravio napitak koji mu se neobično dopao, ali posle koga cele noći nije mogao oka da sklopi.

Druga, manje zanimljiva varijanta pak kaže da je neki Etiopljanin bio privučen prijatnim mirisom jednog zapaljenog divljeg žbuna. Kada je sažvakao nekoliko bobica, ukus mu se toliko dopao da je od njih skuvao napitak.

Bilo koja legeneda da je u pitanju, svaka od njih se slaže u jednom – geografsko poreklo je prostor današnje Etiopije, koja je stotinama godina bila i jedino mesto koje je znalo za blagodeti "crnog mleka". Tek negde u XV veku Arapi su shvatili šta propuštaju, i počeli su da uzgajaju biljku koja izoštrava um i opušta čula. Prve plantaže kafe nikle su u Jemenu, odakle se iz luke po imenu ,,Moka'' kafa raširila po celom svetu.

Ovo ,,duplo poreklo" odrazilo se i na etimologiju reči ,,kafa". Jedni je izvode iz imena etiopske oblasti Kefa u kojoj je ona prvobitno rasla, a drugi iz arapske reči "qahwah", što znači "piće koje razbuđuje".

Put kafe

Ubrzo po dospeću u Aziju, kafa je postala omiljeno piće arapskog sveta. Međutim, 1511. godine islamske vlasti u Meki su je proglasile šejtanskom rabotom i zabranili njeno konzumiranje, jer uživanje u kafi nema granica i odvraća narod od vere Prorokove. Ali, srećom Turci su 1517. osvojili Siriju, Jemen i Egipat, i čim su srknuli prvi fildžan, kao ljudi od ukusa odmah su naredbu stavili van snage. Tako su prve kafedžinice, kafane, ili kafići, tj. ugostiteljski objekti namenjeni kafenisanju, otvorene u Damasku i Alepu u Siriji oko 1530. godine. U Evropu kafa dolazi sa Turcima. Najpre sredinom XVI veka u Budim i Peštu, a sa njihovih balkona dalje po Evropi. U Beogradu je, kažu, prva kafedžinica otvorena već 1554. godine, iste godine kada i u Istanbulu. U Veneciju kafa stiže 1580. Prvi coffehouse u Londonu otvorio je 1652. Paško Roze, po nekima Grk rodom iz Smirne, a po nekima iz Dubrovnika. Kao razloge zbog kojih treba posetiti njegovu radnju "Kod Paškove glave" u Kornhilu navodio je lekovita svojstva kafe – ona pomaže pri varenju, srce čini kao novim, a i leči glavobolju... U Marselj kafa stiže 1646., a 1672. godine prvi kafe u Parizu otvorio je izvesni Jermenin po imenu Paskal.

Kada su Turci razneli kafu po svetu, sami su rešili da pređu na čaj. Rat je kafi objavio najpre sultan Selim II, da bi sultan Murat IV 1633. godine zabranio i zatvorio sve kuće u kojima se pila kafa, držao alkohol i konzumirao duvan i opijum. Izgleda da je apstinentska kriza kod njega samog dobila neverovatne razmere. Uprkos zabranama Kurana, u potaji je pio rujno vino, a naročiti ćeif mu je bio da se namesti na zgodno mesto u saraju koje gleda na čaršiju i da iz svoje arkebuze ubija prolaznike. Zapamćen je kao najkrvoločniji od svih turskih sultana.

Kafa i ono što uz nju najbolje ide

Nije kafa bila jedina čudotvorna biljka koje je u toku XVI i XVII veka nahrupila u Evropu i zauvek promenila izgled kontinenta i njegovu trpezu. Tada su, između ostalog prvi platani iz Male Azije posađeni u Italiji, eukaliptus iz Australije prekrio je Mediteran, a jorgovani iz Jedrena okružili su Beč. Pirinač počinje da se gaji u Provansi, kukuruz stiže iz Meksika, paradajz iz Perua, paprika iz Gvajane, a narandže, limun i mandarine Arapi donose sa Dalekog istoka. Naročito je važno za našu priču je da u isto vreme kad i kafa i duvan dolazi u Evropu, samo sa druge strane sveta. Iz Santo Dominga stiže najpre u Španiju, pa preko Portugala 1559. ova "divna biljka nikotijana" stiže u Francusku. Zableženo je da je Katarina Mediči 1561. iz Lisabona dobila prah duvana za borbu protiv migrene.

Duvan je na kafu legao kao kec na jedanaest i za prave ljubitelje kafe ostao do danas njen najverniji pratilac. Kao ljudi od ukusa, prvi su čari kombinovanja kafe i duvana (pušenja uopšte) uočili, a ko drugi do – Turci. Duvanski dim je dao duhovnu dimenziju čulnoj blagosti kafe.

Brazil

Sve do kraja XVII veka kafa koja se pila po Evropi i kojekude poticala je iz Jemena. Od početka XVIII veka plantaže kafe posredstvom Holanđana počinju da niču najpre na Javi, Baliju i Sumatri. Godine 1714. godine jedno stablo kafe stiglo je u parisku botaničku baštu, odakle će krenuti na Antile i postati rodonačelnik čuvene jamajkanske sorte po imenu "Plava planina" (Blue Mountain). Francuski kapetan Gabrijel de Klije 1723. zasađuje kafu na Martiniku odakle se ona širi po celoj Latinskoj Americi. Prva stabla kafe u Brazilu zasađena su 1727. u oblasti Para, a postoji legenda da je sadnicu jednom portugalskom oficiru dala supruga guvernera Francuske Gijane, emocija radi. Španski i belgijski trgovci delili su sadnice jezuitskim zajednicama, da bi ih naposletku uvalili i lučkoj upravi u Riju. Kafa se dobro primila na brazilsko tle, i već krajem XVIII veka Brazil postaje veliki svetski proizvođač kafe.

Danas, sedam lationoameričkih država daje oko 85% svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi trećinu svetske kafe. U ogromnoj svetskoj industriji koja se bavi proizvodnjom kafe zaposleno je oko 20 miliona ljudi, i kafa je postala drugi najvažniji artikal u svetskoj trgovini – posle nafte.

Kafa je

Kafa je višegodišnji zimzelen žbun visok do pet metara, koji se kreše na visinu od oko dva do tri metra zbog branja. Plod kafovca sličan je trešnji, i u sebi krije dva crna zrna. Kafa cveta i rađa tri puta godišnje. Uspeva na geografskoj širini od 25 stepeni severno i do 30 stepeni južno od ekvatora, na visinama do 2000 m nadmorske visine i uz temperaturu koja se ne spušta niže od 15 stepeni celzijusa.

Berba kafovca obavlja se ručno. Prosečno kafovac daje 0,5 do 1 kg kafe. Drvetu je potrebno četri do pet godina da donese prvi rod, između osme i 25. godine daje puni prinos i rađa kafu do 40 godina. Najpre se pojavljuju beli pupoljci, cvetovi traju nekoliko dana, a onda se formiraju zelene bobice, koje sazrevajući postaju žute, pa crvene i konačno spremne za berbu. Posle branja, iz bobica se izdvaja zrno kafe koje se suši, prerađuje, i pakuju u jutene vreće od 60 kg i šalje na prženje. Kafa se obično prži 13 minuta na 400 stepeni, mada ima onih koji tvrde da se najbolja kafa dobija prženjem od 20 do 40 minuta na temperaturi od 180 do 200 stepeni.

Dve su osnovne vrste kafe – arabika i robusta. Arabika se uzgaja uglavnom u Latinskoj Americi, Karibima i Indoneziji, dok se robusta uzgaja uglavnom u Africi. Robusta je manje kvalitetna, sadrži veći procenat kofeina, otporna je na različite temperature i bolesti i potrebno joj je manje nege, dok je arabika skuplja, ukusnija i aromatičnija, i u svetskoj trgovini kafom učestvuje sa oko 80 procenata.

Kod nas kao i u svetu najpoznatije vrste arabike su "minas" i "santos", što su imena izvedena iz oblasti Brazila u kojima se one uzgajaju. Pored ovih postoji i veliki broj drugih vrsta – "sigri" sa Nove Gvineje, potomak "plave planine" sa Jamajke; "maragogip" iz Meksika sa najvećim zrnima i najmanjim sadržajem kofeina; blaga "kostarika"; "moka harar" iz Etiopije sa ukusom koji podseća na čokoladu; "AA džambo" iz Kenije, najbolja afrička arabika...

Jedna od najpopularnijih kombinacija je 70 procenata "minas", 20 odsto "robusta Indija čeri AB" i 10 odsto "kolumbija". Inače, kod nas je devedesetih došlo do drastičnog srozavanja kvaliteta kafe. Vrste kafe koje se kod nas pretežno uvoze jesu minas, a ima dosta i najjeftinije robuste lošeg kvaliteta poreklom iz Ugande i Vijetnama. Inače, uobičajeni procenat robuste u mešavinama je od 10 do 40 procenata, ali kako je ona mnogo jeftinija od arabika, kod nas se u mešavine zbog veće zarade ubacuje veća količina robuste, ali ne retko i "dodatak" u vidu ječma i graška, nauta.

Kafa i dodaci

Kafi se od samih početaka svašta dodavalo. Na istoku šećer i cimet, a na zapadu mleko, smokve, badem. Međutim, tokom dvadesetog veka asortiman dodataka kafi je umnogostručen – čokolada, lešnik, vanila, šlag, mleko, jaje, sladoled, pavlaka, voće, ali i različita alkoholna pića. U Italiji je tako patentirana Café Coretto sa Amareto likerom od badema; u Meksiku – Café Mexicano sa tekilom i kahluom; u Francuskoj – Café Marnier sa likerom Grand Marnier; na Jamajci – Jamaican Coffee sa rumom i Tia Mariom; u Irskoj Irish Coffee sa irskim viskijem, a u menijima je moguće naći nemačku kafu sa višnjevačom, rusku kafu sa votkom... Bečka kafa, moka, ice coffee, kapućino (koji je dobio ime po svojoj smeđoj boji koja podseća na boju odežde sveštenika Kapućinskog manastira) neki su od najpopularnijih napitaka od kafe, a dvadeseti vek i ubrzanje života i tehnologije doveli su do pojave raznih instant kafenih napitaka. Tridesetih godina XX veka švajcarska firma "Nestle", dehidriranom kafenom zrnu dodala je izvesnu količinu ugljenih hidrata i napravila prvu instant kafu. Američki vojnici u Drugom svetskom ratom potrošili su 117 hiljada tona praha instant kafe. Praveći aparat za kafu Italijani su smislili espreso, koji nastaje tako što ključala voda, odnosno vodena para pod pritiskom, prolazi kroz filter sa fino mlevenom kafom. Godine 1964. godine u obradi zrna pristupilo se metodu liofilizacije, tj. sušenja putem hlađenja, i tako je dobijena "nes kafa" koju danas pije polovina zapadnoevropskih konzumenata.

Zdravlje, cifre i hemija

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na planeti se svakog dana popije oko jedna i po milijarda šoljica kafe! Je li to zdravo? Odnosno da li kafa truje i zaglupljuje, ili napotiv?

Za one koje interesuju cifre i hemija: kafa ima veliku koncentraciju aromatičnih sastojaka (0,1%), i sedam stotina registrovanih različitih elemenata koji joj daju ukus i miris. Blagotvorno dejstvo kafe na srce, mozak i unutrašnje organe pripisuje se kofeinu, zapravo alkaloidu po imenu trimetilksantin. U kafi vrste arabika ima ga između 0,8 i 1,5 procenata, a u robusti između 1,6 i 2,5 procenata. Jedna osrednja šoljica kafe sadrži u proseku oko 115 miligrama kofeina. Smrtonosna doza kofeina iznosi 150 miligrama po jednom kilogramu telesne težine, što znači da čovek od 80 kilograma može da bude ubijen sa 12 grama kofeina ili 100 šoljica kafe, dok bi ženu od 50 kilograma ubilo 7,5 grama kofeina ili oko 60 šoljica ovog napitka. Sa druge strane, 60 grama espreso kafe ima 100 miligrama kofeina, ista količina turske kafe od 80 do 135, instant kafa 60 do 80, a "kafa bez kofeina" samo tri do četiri miligrama. Ali kofeina ima i u drugim namirnicama. U 60 grama kuvanog čaja nalazi se 50 miligrama kofeina, u istoj količini koka-kole 30-45, u 60 grama čokolade za kuvanje 50 miligrama, dok u istoj količini slatke čokolade ima 20 miligrama kofeina.

Ukoliko bi količina kofeina prešla 250 miligrama dnevno, javili bi se simptomi kao što su uznemirenost, nervoza, uzbuđenost, nesanica, crvenilo lica, dijareja, gastrointestinalni poremećaji, podrhtavanje mišića, konfuzno razmišljanje i govor, tahikardija ili aritmija srca, periodi nesanice i psihomotorna aktivnost. Izračunato je da je najveća bezopasna količina devet šoljica dnevno, ali kako se za četiri do šest sati uticaj kofeina izgubi, dnevna doza može biti znatno veća. Volter ih je dnevno ispijao po 50. Kad su ga opomenuli da ne preteruje jer je kafa otrov, pisac koji je tada prešao sedamdesetu odgovorio je da u njegovom slučaju deluje vrlo sporo. Kažu da je Balzak pišući svoju ,,Ljudsku komediju'' popio 50.000 šoljica kafe, a ništa mu se nije desilo. Mađarski matematičar Pol Erdeš izjavio je da je matematičar mašina za pretvaranje kafe u teoreme.

Johan Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi. Pravoj, turskoj kafi. Možete li da zamislite da neko posveti bilo šta nes ili filter kafi? Ne možete. Prava kafa je – turska kafa, bez obzira na to što se u Grčkoj zove "grčka", na Kipru "kiparska", u Bosni "bosanska".

Sve ostalo su surogati kojima ne treba poštovanje, ni kult, ni ćeif, ni usporavanje, ni poseban obred ispijanja. Baš zato tursku kafu grubo izbacuju iz kafana, kafea, kafića i kafedžinica razne dvadesetvekovne instant tekovine, koje se brzo pripremaju i još brže ispijaju. Kada se turska kafa i služi negde, ona se sve ređe servira sa kockom šećera ili rahat lokumom na čačkalici.

Potrošnja i cena

Kod nas vlada uverenje da smo veliki potrošači kafe. Ali statistika kaže drugo. Osamdesetih smo trošili 3,4 kg kafe godišnje po stanovniku, da bi devedesetih ova količina spala na svega 1,3 kg. Danas se potrošnja procenjuje na 2,6 kg po stanovniku sa tendencijom rasta paralelano sa rastom životnog standarda.

Ubedljivo najveći potrošači kafe su Skandinavci. Po podacima iz 1997. ubedljivo prednjače Finci i Šveđani sa 15 kg godišnje po stanovniku, a slede Danci i Norvežani sa po 11 kg. Slede Holanđani, Belgijanci, Nemci i Austrijanci sa po 8 kg, a onda Švajcarci i Francuzi sa 6 kg godišnje po stanovniku. Amerikanci i Italijani troše 4,5, Kanađani 4, Španci 3, Englezi 2,5, Japanci 2 i tako dalje.

Cena kafe je varirala u zavisnosti od uspešnosti berbe, odnosa na tržištu ali i od berzanskih marifetluka multinacionalnih korporacija s one strane Atlantika koje su počev od sedamdesetih pojele svoje evropske konkurente i preuzele globalni posao sa kafom. Početkom šezdesetih, cena kafe na svetskom tržištu kretala se oko 45 centi po libri (0,4535 kg), 1974. sedamdesetak centi, da bi 1977. godine ona skočila na čak 235 centi po libri. Usledio je pad cena, pa je u leto 1979. ona iznosila 170 centi po libri, a 1982. svega 140. Novi rast beleži se u periodu do 1986. godine, kada libra kafe dostiže cenu od 195 centi, a 1992. pala na tek sedamdesetak centi po funti. Posle mraza u Brazilu 1994. godine, kafa je tokom 1997. postigla 215 centi za libru. Od 1998. cena kafe konstantno pada. Tome je doprinela i ogromna proizvodnja. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede SAD, u "sezoni" 2000/2001. proizvodnja kafe je dostigla rekordnih 117,7 miliona vreća od po 60 kilograma, od čega je samo Brazil proizveo 32,6 miliona vreća.

Izvor: Vreme

od **Shade** Pet Dec 10, 2010 12:18 am

Ucinci kafe na zdravlje coveka

Pozitivni i negativni ucinci pijenja kafe bili su tema dveju studija, ciji je cilj bio pokazati njeno dejstvo na zdravlje coveka.
Prva studija, sprovedena u Japanu i objavljena u Journal of the National Cancer Institute, pokazala je da osobe koje gotovo svakodnevno piju kafu imaju za 50% manji rizik od raka jetre, za razliku od onih koji kafu uopse ne piju. U ovoj studiji, medjutim, nije pravljena razlika izmedju kafe sa i bez kofeina, pa znanstvenici nisu mogli utvrditi da li je kofein odgovoran za smanjenje rizika od raka jetre.
Druga, odvojena studija, provedena u Bostonu i objavljena u istim novinama, istrazivala je povezanost pijenja kafe ili caja s kofeinom s rizikom nastanka raka debelog creva. Povezanost nije pronadjena niti kod jedne grupe ispitanika.
Medjutim, ispitanici koji su redovito pili dve ili vise soljica kafe bez kofeina dnevno imali su za 50% manju pojavu raka debelog creva, u poredjenju s onima koji uopse nisu pili kafu bez kofeina.
Autori smatraju da to mozda zavisi o zdravijem nacinu zivota ljudi koji piju kafu bez kofeina, pa preporucuju novo ispitivanje kojim bi se to i potvrdilo.

Izvor: www.foodnavigator.com

od **Khallu** Pet Dec 10, 2010 1:11 pm

nisam zavisnik a ni preterani ljubitelj jer vec duze vremena pijem samo jednu dnevno,jutarnju,veliku...toga se ne bih nikad odrekla a ako mi se nekada i desi da je preskocim,ipak osecam njen nedostatak.

od **Shade** Pet Dec 10, 2010 1:38 pm

Voli kafu, ne mogu bez nje dan da počnem.

od **Shade** Sub Dec 11, 2010 7:44 pm

Lekari savetuju da ne započinjemo dan kafom

Lekari savetuju se dan nikada ne započinje sa kafom, već da se obavezno prvo doručkuje da se ne bi upropastio želudac. Stručnjaci takođe ukazuju da doza tri do četiri kratka espresa prija srcu, pri čemu je od svih kafa dobar samo skraćeni espreso, dok produženi treba izbegavati, jer dodatak vode iz aparata crpi vrlo štetne materije iz kafe.

Kafu ne bi trebalo konzumirati više od tri puta dnevno, jer stavovi lekara nisu uvek bili usaglašeni kada je reč o tome da li je kafa korisna ili štetna po zdravlje. Ipak, u poslednje vreme dolazi se do zanimljivih dokaza da je kafa zapravo veoma dobra za nas, a jedna nova studija pokazuje da ona može da smanji rizik od dijabetesa tipa dva.
Proučavanja pokazuju da je ispijanje četiri šolje kafe dnevno, oko dva decilitra, povezano sa smanjenjem od 30 odsto u riziku razvoja đabetesa. Svakog jutra više od 100 miliona Amerikanaca poseže za šoljom kafe da bi razbuđeni započeli dan, a mnogi priznaju da su pravi zavisnici.
Pojedina istraživanja ukazuju da se svakodnevno pijenje kafe povezuje sa smanjenim rizikom dobijanja Parkinsonove bolesti, raka jetre, kamena u žuči, ali to ne znači da se treba "predozirati" kofeinom. Nova studija pokazuje da je kafa bez kofeina pođednako efikasna protiv dijabetesa kao i obična kafa, jer su obe vrste pune istih hranljivih sastojaka i imaju i druga važna svojstva.
Testiranjem na miševima je otkriveno da kafa ima sastojke koji povećavaju sposobnost jetre da razgrađuje šećer, što je u velikoj meri dejstvo koje imaju i lekovi protiv dijabetesa. Međutim, mnogi lekari te nalaze smatraju zanimljivim, ali ipak suviše preliminarnim da bi svojim pacijentima odmah prepisali dvostruki espreso.

Četiri šolje kafe dnevno u kombinaciji sa nekoliko popušenih cigareta smanjuju šanse
za trudnoću za čak 25 odsto, kažu istraživači iz Holandije.

Efekat kafe je opasan skoro kao i problemi tokom trudnoće izazvani alkoholom, pušenjem ili prevelikom telesnom masom. Žene koje tokom dana popiju četiri šolje kafe imaju manje šanse da zatrudne za čak 26 procenata, a neosporno je da ovim mogu da ugroze i zdravlje svoje nerođene bebe.
Početkom godine jedno od mnogobrojnih istraživanja potvrdilo je da dve šolje kafe tokom dana mogu da udvostruče rizik od pobačaja. Potvrđeno je i da je kafa povezana sa defektima koji se dešavaju tokom porođaja. Ipak, najbitnije rezultat istraživanje jeste to da je mladoj, zdravoj ženi potrebno mnogo više vremena da zatrudni ukoliko pije četiri šolje kafe dnevno.
Tokom ovog istraživanja praćeno je zdravstveno stanje i navike 9.000 žena koje nisu mogle da ostanu u drugom stanju. Neke od njih su ostale u drugom stanju nakon veštačke oplodnje, a neke nisu. Stručnjaci tvrde da su jedan od najbitnijih faktora upravo životne navike. One žene koje su tokom dana pile četiri ili više šolje kafe, čaja ili bilo koji drugi napitak koji sadrži kofein imale su za 26 odsto manje šanse da zatrudne. Isti efekat imalo je i konzumiranje tri ili više alkoholnih pića tokom nedelje, kao i gojaznost.
Pa ipak, pušenje je još uvek faktor koji izaziva najviše oštećenja. Kada se sve navedeno uzme u obzir, trudnoća je skoro nemoguća sa ovakvim životnim navikama.
Jedan od stručnjaka koji su učestvovali u timu, dr Bea Lintsen rekla je da žena koja je gojazna, ima više od 36 godina, puši više od jedne cigarete tokom dana, a tokom nedelje popije više od jednog alkoholnog pića ima samo pet procenata šanse da zatrudni prirodnim putem. Ali, ako žena sa ovim navikama nije gojazna, njene šanse da zatrudni jesu 15 procenata.

od **Shade** Uto Dec 28, 2010 1:56 am

Najskuplja kafa na svetu ?

Radi se o kafi koju mnogi od nas neće nikada probati. Razlozi su dvojaki: prvo je cena, a drugo je kako ova kafa takoreći nastaje. Cena je fantastičnih 500 eura za 450 grama ove kafe, a može da se nabavi na retkim mestima u SAD, Japanu i Australiji. A sad 'najsočniji' deo, nastanak kafe. Ova kafa nastaje u jugoistočnoj Aziji, i dobila je ime (Kopi Luwak) po sisaru koji je najvažnija stvar kod nastanka ove kafe.
neoštećena.

Kako to izgleda, vidite na slici dole.

Enzimi u stomaku cipovke Paradoxurus ili cipovka je sisar, noćna je na drveću i hrani se izmedju ostalog, plodovima kafe. Kada cipovka pojede životinja koja živi na Filipinima i šumama Indonezije. Uglavnom plod kafe, digestivni sistem razgradjuje njenu opnu, ali nije u stanju da svari zrna. Zrna posle izvesnog vremena izlaze napolje iz cipovke (znate kuda) i to skoro potpuno razgradjuju kofein i tako ovoj kafi daju jako specifičnu aromu. Kada 'izadje' iz cipovke treba je brzo pokupiti, jer mešanje sa zemljom kvari aromu.
Kopi uwak se nakon sakupljanja pere, ali ne pere se detaljno, da se ne bi izgubila aroma. Oni koji su imali sreće i novaca da je probaju kažu da je odlična kafa, gusta, sa mekim ali snažnim ukusom.

Preuzeto sa conopljanews

od **Khallu** Uto Jan 04, 2011 1:48 am

Kafa razbuđuje i podiže pritisak – ali samo ako na pravi način konzumirate ovaj crni napitak, kažu stručnjaci. Ukoliko preterujete sa unošenjem kofeina, postići ćete suprotan efekat.

Kofein je vazokonstiktor, što znači da uzrokuje stiskanje vena čime ubrzava kucanje i podiže krvni pritisak. Sa druge strane, on je i jak diuretik i tera na mokrenje, zbog čega organizam može da dehidrira ukoliko preterate sa količinom.

Ukoliko želite da sprečite taj negativni efekat kofeina, nikada nemojte piti kafu bez barem jedne čaše vode, savetuju stručnjaci koji objašnjavaju da ćete uz kafu i vodu više mokriti ali ćete imati više energije nego da ste zaobišli vodu. Takođe, uvidećete da vam za osećaj budnosti treba sve manje kafe.

„Kod nekih osoba kontrinuirana zloupotreba kafe stvara umor. A ako mislite da će to rešiti još jedna šoljica kafe, grešite. Pokušaj da se ovaj problem reši dodatnim količinama kofeina samo pogoršava situaciju,“ kaže doktor farmacije Stiven Prej, i objašnjava da je rešenje postepeno smanjenje unosa kafe, čokolade, gaziranih pića i jakih čajeva koji drže kofein. Na taj način umor će vremenom nestati, kaže dr Prej.

Izvor: SrbijaNet

od **Holly** Uto Jan 04, 2011 8:57 am

Volim kafu ali nisam preterani zavisnik.
Najvise mi prija ona prva jutarnja. Kafa 536970

od **Holly** Pon Jan 10, 2011 8:21 pm

Oni koji ne preteruju sa kafom (3-4 šoljice dnevno) smanjuju rizik da obole od dijabetesa tip 2, raka debelog creva, Parkinsonove bolesti, da dobiju kamen u žuči, a u odnosu na kafomrzce bolje su raspoloženi i duže mogu da održe koncentraciju. Ovo su rezultati istraživanja sprovedenih tokom proteklih pola veka koja su nedvosmisleno potvrdila da umerenost u ispijanju kafe ne nosi značajnije rizike čak ni kada je reč o zdravlju trudnica i srčanih bolesnika. Zbog svega crni napitak i nije tako crn kao što neki misle!

Efekti kafe na organizam mogu da se podele u nekoliko kategorija.

Nervni sistem -zbog obilja kofeina kafa deluje stimulativno na nervni sistem, a preko mreže nerava utiče na aktivnost creva, krvni pritisak i disanje. S druge strane kafa, ali i drugi napici sa kofeinom (uključujući čaj, kole, čokoladno mleko) mogu da poremete san ali ako kafu popijete sa mlekom izbećićete ovaj problem. Napetost se, takođe, dovodi u vezu sa dejstvom kafe a neki stručnjaci za mentalno zdravlje upozoravaju da kod onih koji piju kafu u većim količinama može da se razvije čak i zavisnost.

Gorusica -čak i kafa bez kofeina pospešuje lučenje želudačne kiseline i stvara gorušicu.

diureticki efekat -kofein je i diuretik, podstiče bubrege da proizvode urin do te mere da može da dođe do dehidracije.

Srcane bolesti -neka istraživanja ukazuju da kafa, sa ili bez kofeina, podiže nivo holesterola u krvi, kao što postoje i ona koja to negiraju. Neki ukazuju da to zavisi od načina na koji se kafa kuva i da uljane frakcije iz klasično skuvane kafe mogu da podignu nivo holesterola za 5% ali da oni koji piju filter kafu nemaju taj problem (ulja ostaju na filteru). A, kada je reč o vezi kafe i srčanog udara izgleda da u rizičnu grupu spadaju samo oni koji preteruju i piju više od 9 šoljica kafe dnevno.

Zanimljivosti

Ne leči mamurluk

* Za one koji nameravaju da ispijanjem kafe ostanu duže budni podatak da su efekti veći ako su već popili kafu tokom dana.
* Za neke kafa može da ima negativne, doduše blage, efekte na stanje kardiovaskularnog sistema jer ubrzava otkucaja srca, povećava krvni pritisak, a može da bude i uzrok nepravilnog bila.
* Mnogi lekovi protiv glavobolje koji se izdaju bez lekarskog recepta zasnovani su na kofeinu.
* Kafa ne sadrži kalorije, masti, ugljene hidrate, natrijum i holesterol ali obiluje drugim korisnim sastojcima (tiamin, niacin, folat, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, pantotensku kiselinu i riboflavin).
* Rasprostranjeno mišljenje da je kafa efikasan "lek" protiv mamurluka pobila su brojna istraživanja.

Izvor-net

od **Shade** Sre Feb 02, 2011 11:12 pm

Možete li da zamislite dan bez kafe?
Koja je količina kafe koje u toku dana unosite?
I da li je kafa zavisnost ili navika?
Koliko bi vam bilo teško da prestanete da je pijete?

Ja bez kafe ne mogu.
Sad bih mogla jednu doobru da popijem.

Navika je kafa.
Postoje dani kad mi ne prija, popijem jednu ujutru i to je to.
Ima dana kad pijem i po 5 kafa, sve zavisi od toga da li osećam potrebu za njom.

A vi devojke?

od **Khallu** Sre Feb 02, 2011 11:16 pm

ja pisah vec o tome Kafa 48478

mogu da zamislim dan bez nje ali svesno ne radim to.
odavno sam se skinula u tom smislu.jedna velika jutarnja mi je i imperativ i uzitak a boga mi ima i pozitivne zdravstvene efekte na moj organizam,bar metabolizma sto se tice.

od **bub@mara** Čet Feb 03, 2011 12:57 am

slažem se.sve od reči do reči.

od Evita Čet Feb 03, 2011 1:21 pm

pijem veliku sa mlekom ujutru. ne volim kafu preterano , stvara mi kiselinu u zelucu.

od **Shade** Čet Feb 03, 2011 3:02 pm

Ta sa mlekom velika, ako piješ filtriranu, ona ti i stvara kiselinu.

Iako se u nekim kulturama mleko obavezno pije sa kafom, nije preporučljiva, čitala sam negde o tome. Ako budem našla članak, priložiću.

A ako neko ima iskustva, neka napiše.

od **Veca** Čet Mar 17, 2011 8:22 am

ne bih mogla započeti dan bez kafe...

od **Zvončica** Čet Mar 17, 2011 4:13 pm

Popijem 1-2 šolje kafe dnevno.

od **hope** Čet Mar 17, 2011 10:47 pm

Uglavnom popijem dve solje dnevno. Retko mi se desi i treca. Dan zapocinjem kafom, inace me ceo dan toliko boli glava da mi nista ne pomaze.
Sve u svemu, volim kafu! A i cigaretu!

od La scarpa Sub Mar 19, 2011 8:37 pm

Volim puno kafu.Kafa je jedan od bitnih cinilaca u nasoj kulturi.Bez obzira da li je pijemo ili ne,kad nekome udjemo prvi put u kucu,nepristojno je da odbijemo kafu.Mene su moji roditelji tako vaspitali.

od **Squaw** Pet Apr 15, 2011 1:16 pm

Mogu da zamislim svoj dan bez kafe, i ljeti je često ne pijem. Međutim, jako volim kafu i pijem je iz tog razloga, a ne zbog navike ili ovisnosti.

Mmmmmm kafa!
________________

Recept za pripremu arapske kafe

Da bi se pripremila mljevena kafa potrebno je pomiješati 1 dozu dobro prženih zrna arapske kafe, 1/2 doze slabo prženih zrna i nekoliko kašika istucanog kardamona* (prema ukusu), i sve to samljeti. Struktura mljevene kafe je slična našoj.

Za pripremu samog napitka potrebno je prokuhati vodu i u ključalu vodu dodati kafu, kad počne da vrije kafa je gotova. Procijedi se i sipa u bakrenu ili srebrnu džezvu.
Služi se u manjim šoljama bez ručkica. Služi se u znak dobrodošlice odmah po dolasku gosta. Svakome se kafa dosipa (najviše tri šoljice po gostu). Ukoliko gost ne želi još kafe on će to domaćinu staviti do znanja tako što će, dok se kafa nudi, lagano zanjihati svoju šoljicu lijevo desno.

________________
*Kardamon je sjeme tropskog voća poznatog kao Elettaria Cardamomum, koje potiče iz Indije, Šri Lanke i Gvatemale. Ovo sjeme nalazi se u ovalnim mahunama koje se nalaze u zemlji. Cijele mahune mogu biti zelene, smeđe, crne ili bijele. Kardamon se u kulinarstvu koristi kao smrvljena mahuna ili se koristi samo sjeme (kao cijelo ili samljeveno).

Kardamon ima prodoran i slatkast okus, a koristi se za pripremu curry jela i jela sa janjetinom koja se serviraju uz rižu. U arapskim zemljama kardamon se dodaje crnoj kavi.

od **Anne Boleyn** Uto Maj 10, 2011 3:55 pm

Admin ::
veca ::i ja ću uzeti jednu, hladna je dobra za ten...
Hmm, interesantno, ja uvek pijem hladnu. veco, da li je ovo istina ili si se samo nasalila?

Ne mogu da verujem! Ja sam mislila da sam jedina osoba koja pije hlednu kafu! Dobro ne bas hladnu, ali mlaku, mada znam ja da uvece zaspim kada mi muz skuva kafu, a onda ustanem ujutru i popijem je onako skroz ohladjenu.

Vrela mi nikako ne prija.

od **Femme** Uto Maj 10, 2011 4:00 pm

Ma ne mogu vrucu, makar je nikad ne popila.. Kafa 796320

Od kad znam za sebe pijem hladnu.
Doobroo, ne bih mogla odnosno nikad nisam pila od prethodnog dana, nisam bila u prilici, ali sto hladnija to bolja.

Ovo je prica za temu Kafa. Kafa 796320

od **Khallu** Čet Avg 25, 2011 2:57 pm

Šta se krije u talogu od kafe

Nema dovoljno dokaza da je konzumiranje umerenih količina kafe štetno za odrasle osobe. Umereno znači tri do četiri šolje kafe dnevno, što je 300 do 400 mg kofeina na dan. Postoje čak dokazi o povoljnom uticaju kafe na zdravlje.

Tim rečima je svoju priču o kafi počela Marija Ranić, tehnolog u Centru izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma pri Institutu za medicinska istraživanja Beogradskog univerziteta. Treba joj verovati pošto Ranićeva sprema doktorat o kafi i svim njenim dobrim i lošim svojstvima.

Tri šoljice dnevno

Spojler:

Šta se sve krije u šoljici kafe
Sva se kafa, pili je mi kao tursku, filter kafu, instant, neskafu ili kapućino, dobija od biljaka roda Coffea iz familije Rubicaceae. Uglavnom se koriste zrna sorti Coffea arabica, kod nas poznata kao brazilska kafa, i Coffea canephora, čija je postojbina Afrika. Svako zrno sadrži stotine različitih supstanci, od ugljenih hidrata i masti do jedinjenja azota, vitamina, minerala, alkaloida, fenolnih komponenti...

od **Anne Boleyn** Sre Okt 12, 2011 2:09 pm

Polako sam pocela da se navikavam na kafu bez secera, pa da vidim da li ce mi uspeti.

od **Milla** Sre Okt 12, 2011 2:50 pm

Ja sam nekoliko godina pila kafu sa 2 pune kasicice secera, dok jednog dana drugarica kod koje sam otisla na kafu nije imala ni zrnce secera u kuci. Prvi gutljaj gorke kafe sam mislila da ce me ubiti, drugi sam nekako prezivela, a treci i svi naredni su vec isli kako treba. Eto, od tad, vec 4 godine pijem kafu bez secera Kafa 2954761119

. Inace, cula sam da to nije dobro za srce pa stavim samo malo secera na vrh kasicice, ali ukus je isti.

od **Veca** Sre Okt 12, 2011 4:39 pm

I ja pijem skoro gorku kafu, sa vrlo malo šećera, a može i bez to malo...

od Sponsored content

Kafa

Koliko šoljica kafe popijete u toku dana?

Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa

Kafa

Re: Kafa

Kafa

Kafa

Re: Kafa

Re: Kafa