Venecijanske maske

Maske u Veneciji igrale su glavnu ulogu u svakodnevnom zivotu,
stoga su donesena stroga pravila o njihovom nosenju.
Prvi zapisi o karnevalu u Veneciji datiraju iz 1268. godine.
Na pocetku javno nosenje maski izvan razdoblja karnevala bilo je zabranjeno,
osim iskljucivog prava plemstva koje ih je moglo nositi na privatnim zabavama.
Nesto kasnije, zakoni su se promenili.
Osim u vreme posta, maske su se mogle nositi javno tokom cele godine.

To je u prvi plan izbacilo dve najpoznatije maske, Bautu i Volto
koje su postale svakodnevni deo odece plemstva.
Bauta je imala crni ogrtac ili kapuljacu, najcesce od svile.
Osim lica i usana pokrivala je celu glavu, ukljucujuci i bradu.
Ispod pelerine mogla se nazirati bogata odeca.
Na glavi su nosili crni tradicionalni trouglasti sesir, prekrasno ukrasen,
a njegova uloga osim dekorativne, bila je da pridrzava masku
Volto ili Bautu na mestu.
Volto je prekrivala lice, ali osoba koja ju je nosila mogla je slobodno
jesti i piti bez skidanja.

Ako je zena nosila Bautu mogle su se nazirati grudi i jarko crveno obojane bradavice.
Moralnost, a kamoli skromnost 1500. god. u Veneciji nije postojala.
Bili su moderni duboki dekoltei koji su puno otkrivali, a bili su poznati u celoj Evropi.

Venecijanske maske nosile su se po svuda.
Kalupi su radjeni prema obliku lica osobe koja ju je nosila.
Postojala su tako rivalstva medju korisnicima i proizvodjacima,
ko ce nositi, a ko izraditi kvalitetniju masku.

Hedonisticko, nemoralno i ekstravagantno ponasanje u Venecijskoj Republici
trajalo je sve do zabrane Napoleona (1797. g.) koji je zabranio
nosenja maski javno i privatno.
Nakon zabrana maske su polako bledile iz svesti zitelja Venecije.

Skoro dva veka kasnije 1980. god. pocela je ponovna izrada maski
u želji da se tradicija izrade obnovi.