Ugradnja izolacije u staru kuću

Ako dobro izolujete svoju kuću, možete imati značajne uštede u potrošnji energenata od čak 45, 50 pa i više posto. Sličnu računicu možemo izvesti i za potrebe hlađenja kuće tokom toplih letnjih dana. Isplativost ugradnje izolacije u stare kuće, ipak zavisi od slučaja do slučaja.

Mnoge porodice ne poseduju potrebna finansijska sredstva za kupovinu i ugradnju izolacionih materijala u svoje kuće. Ako se porodicama koje nemaju novca za potrebne aktivnosti u izolovanju stare kuće ne pomogne, same će teško u tome uspeti i jedinu pomoć mogu eventualno očekivati od države.

Ako imamo grubu računicu u primeru kuće od 100 kvadratnih metara, možemo konstatovati kako je za ugradnju kompletno potrebnog izolacionog materijala u tu kuću, potrebno izdvojiti između 6000 i 8500 Eura. Kuća od 100 kvadratnih metara, može se izolovati i za 3000 Eura, ali je jasno da su u tom slučaju i uštede manje.

Smatra se da se uložena sredstva za ugradnju izolacionih materijala u kuću u načelu vraćaju za nekoliko godina, preciznije procene ukazuju da se radi o periodu od 10 godina.


Zanimljiv je slučaj u kome su poređene dve kuće približne kvadrature, ali je bitno navesti kako je u jednu kuću ugrađena izolacija a u drugu ne. Vlasnici kuće koja nema izolaciju mesečno za grejanje izdvajaju oko 150 eura, dok vlasnici kuće sa ugrađenom izolacijom imaju duplo niže troškove pa za grejanje mesečno izdvajaju oko 75 Eura.


Kuća koja je dobro izolovana može uštedeti potrošnju energenata od čak 50%

Treba svakako napomenuti da osim izolacionih materijala na staroj kući, obavezno treba promeniti i kompletnu stolariju. Jasno je da je efikasnost polovična, ako u kuću ugradimo izolacioni materijal a ne promenimo lošu stolariju.

Poznato je da stiropor nije najkvalitetniji izolacioni materijal, ali se zna da je on i najjeftiniji. Treba navesti kako stiropor ima lošu parapropusnu moć, a jedna od mana je loše ponašanje kao izolacionog materijala u eventualnom požaru. Poznato je da se na ovim prostorima najčešće rade Demit fasade za koje se najčešće koristi kamena vuna ili stiropor.



Kamena vuna se smatra najkvalitetnijim izolacionim materijalom, traje duže od drugih izolacionih materijala, a ima i višu klasu vatrootpronosti. Dobra termoizolaciona svojstva poseduje grafitni stiropor i on je ujedno i najjeftini, međutim njegova mana je što je mekan i može se zbog toga oštetiti.

Što se grafitnog stiropora tiče, njegova cena sa ugradnjom iznosi oko 20 Eura po kvadratu, dok za kamenu vunu morate izdvojiti 10 Eura više. Debljina termoizolacije na novijim objektima iznosi 12 centimetara, dok na starijim kućama koje se renoviraju debljina izolacije može biti i nešto manja.


Fasada je zapravo prva linija odbrane svake kuće od spoljnih atmosferskih uticaja!!!

Zašto uraditi „Kontaktnu fasadu“ pa zato što ćete je uraditi samo jednom u svom i životu kuće u kojoj živite. Izuzetno je važno napomenuti kako izolacijom spoljne fasade obezbeđujete odličnu termoizolaciju zimi, ali isto tako i leti. Dobro urađena fasada vašu kuću štiti od eventualnog požara, ali i od buke koja dolazi od spolja. Fasadu treba uraditi tako da zidovi mogu da dišu, kako se ne bi stvarala plesan.

Tavanski prostor kuće koji se ne greje ujedno i ne koristi, treba izolovati tako da se na pod postavi stiropor ili rolna kamene vune. Kako u ovom slučaju ne treba platiti ugradnju izolacije, troškovi ne prelaze 10 Eura po kvadratu za stiropor. Na početku teksta smo kao primer poređenja uzeli kuću veličine 100 kvadrata pa bi za izolaciju tavanskog poda ovakve kuće, trebalo izdvojiti oko 100 Eura.


Kamena vuna se smatra najkvalitetnijim izolacionim materijalom!

Kod starijih kuća, jedan od velikih problema je loša stolarija. Kroz šupljine na dotrajaloj stolariji, izlazi veliki deo toplote iz unutrašnjosti kuće i tim putem nastaju veliki toplotni gubici. Poznato je da kroz pukotine i otvore na lošoj stolariji, izlazi više toplote nego kroz zidove.

Na našim prostorima se za proizvodnju stolarije, najčešće koriste aluminijumski i pvc profili. Pvc zato što je on najjeftiniji, a aluminijumski zato što je dugotrajniji, samim tim i znatno kvalitetniji od pvc profila. Kvadratni metar kvalitetnijeg pvc prozora koji poseduje roletnu sa ugradnjom košta oko 200 Eura, dok isti takav od aluminjuma košta duplo više oko 300 Eura.

Naš predlog je da svaki prozor koji planirate promeniti, obavezno poseduje i roletnu koja leti štiti od prodora toplih sunčevih zraka u objekat. Što znači da bi za zamenu kompletne stolarije na jednoj prosečnoj kući od 100 kvadrata, trebalo izdvojiti od 3000 do 4500 Eura.


Kroz pukotine i otvore na staroj stolariji, izlazi više toplote nego kroz zidove!

Pretpostavlja se da veliki broj kuća u Srbiji nema termoizolaciju i da tako troše čak pet puta više energije, nego kuće u Evropskoj Uniji. Zanimljivo je da je slična situacija i u susednim nam državama, koje su članice Evropske Unije. Iako su članice Eu u državama koje nas okružuju, ulaganja u izolaciju starijih kuća ima tek ponegde.

Treba svakako napomenuti da čak i pet centimetara izolacije koju postavimo na zidove kuće, donosi značajnu uštedu kućnog budžeta. Po novom zakonu o energetskoj efikasnosti na kuću treba ugraditi izolaciju debljine stiropora od 12 centimetara i to donosi trostruko veću uštedu u potrošnji energenata za zagrevanje kuće.\



Prosečna veličina kuća u Srbiji je 200 kvadratnih metara i ako bi se na kući ove veličine izolovala samo fasada to domaćinstvo bi godišnje uštedelo najmanje 100.000 dinara.

U Srbiji se ne očekuju neke posebne promene u vidu obezbeđenja subvencija i povoljnih kredita za izolaciju starih kuća. Promene možemo najverovatnije očekivati tek onda, kada nas zakoni EU na to primoraju. Dok do takvih promena ne dođe i država ne podrži sa svoje strane građane kako bi izolovali svoju staru kuću, ostaje nam samo da priželjkujemo što blaže zime i naravno da ne poskupe energenti koje koristimo za zagrevanje naše kuće.

Ceo tekst na blogu