Žak Prever

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:33 pm

Žak Prever
(1900-1977)

Žak Prever Zak_prever-200x300

Žak Prever je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis. Porodica ima finansijske teškoće, sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove.

Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera. Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno.

Godine 1925. Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925. godine).

Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine.

Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac asistent i scenarista; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere.

Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone.

Sarađuje sa kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom "Oktobar".

Godine 1946. rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever.

Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga.

Anarhista, odmetnik i sanjar, Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritičar društva, Prever ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i "pesnikom Pariza".

Prva Preverova zbirka pesama "Reči" objavljena 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku prodato je 150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja.

Zbirke pesama:

"Reči"
"Priče"
"Druge priče"
"Veliki prolećni bal"
"Čari Londona"
"Predstava"
"Kiša i lepo vreme"
"Priče od škriljca"
"Zbrda zdola"
"Neke stvari i ostalo"
"Sunce noći"

Filmografija

"Vrata noći",
"Deca raja",
"Tesna vrata",
"Noćni posetioci",
"Ljubavnici iz Verone",
"Dan se rađa",
"Večernji posetioci"
"Stvar je svršena"

Jednočinke

"Hitler dolazi na vlast"
"Drama na dvoru"
"Bitka kod Fontenoa"
"Sitroen"

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:33 pm

Tamničareva pesma

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojim nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Sačuvaću večno
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih grudi izvajanih ljubavlju

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:34 pm

Barbara

Secas li se Barbara
padala je kisa neprestana
nad Brestom tog dana
a ti si isla nasmejana
pokisla ozarena ocarana
pod krupnim kapima kise
seti se Barbara-
sretoh te u ulici Sijama
smejala si se
i ja sam se smejao
secas li se Barbara
nisam te poznavao
a nisi ni ti mene,
secas li se
secas li se toga dana
i ne zaboravi ga
jedan covek ispod neke kapije
zaklonjen
viknuo je tvoje ime
Barbara
a ti si potrcala ka njemu po kisi
pokisla ozarena ocarana
i bacila si mu se u zagrljaj
secas li se Barbara
ne ljuti se sto ti kazem TI
jer TI kazem svakom koga volim
pa cak i ako ga ne poznajem
secas li se Barbara
i ne zaboravi nikad
tu kisu tako blagu i tako srecni
na tvome licu srecnom
nad tim gradom srecnim
tu kisu nad morem
nad arsenalom
nad brodom iz Cesana
oh Barbara
velika je svinjarija taj rat
i sta je sa tobom sada
pod kisom od gvozdja
vatre celika krvi
a onaj koji te je stezao u zagrljaju
zaljubljeno
da li je umro nestao ili je jos ziv
oh Barbara
jos uvek kisa pada nad Brestom
kao sto je padala nekad
ali nije to isto jer je sve poruseno
to su samo posmrtne kapi kise
uzasne i ocajne
a nije ti onaj potop vise
gvozdja celika krvi
vec prosto kisa iz oblaka
koji nestaju kao psi
kao psi koje odnosi
vodena struja iz Bresta
da istrule negde daleko
vrlo daleko od Bresta
od koga nije ostalo nista.

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:36 pm

Obletao je oko mene

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
K'o što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
K'o što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio tesko
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kada me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:36 pm

Koji smo danas dan
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo čitav život
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi živimo
A ne znamo šta je to život
I ne znamo šta je to dan
I ne znamo šta je to ljubav

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:37 pm

Pater Nostri

Oče naš na nebesi
Ostani gde jesi
A mi ćemo ostati na zemlji
Koja je nekad baš lepa
Sa tajnama Njujorka
Sa tajnama Pariza
Koje nisu ništa gore od tajni Svetog Trojstva
Sa onim malim kanalom Urk
Sa velikim Kineskim zidom
Sa rečicom Morle
Sa mentol bombonama
Sa Velikim ili Tihim okeanom
I sa ona dva bazena u Tiljerijama
Sa dobrom i nevaljalom decom
Sa drugih trista čuda
Koja su tu
Tek tako
Razbacana
Svakom nadohvat
Što se i sama nekad čude što su tolika čuda
Pa se prosto kriju
K'o gola lepotica što ne sme da se pokaže
Sa nepreglednim legijama
Nedaća sveta
Sa legionarima
Sa mučiteljima
Sa šefovima ovoga sveta
Sa šefovima i njihovim blefovima
Sa godišnjim dobima
Sa godinama
Sa divnim devojkama i matorim budalama
Sa sirotinjom koja je hrana topovima.

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:39 pm

Očaj je seo na klupu

Na skveru na klupi
Sedi čovek i zove vas kad prodjete
Sa cvikerom u starom sivom odelu
Sedi tu i puši kratku cigaru
I zove vas kad prodjete
Ili vam prosto mahne
Ne treba ga gledati
Ne treba ga slušati
Samo proći
Praviti se da ga ne primećujete
Da ga ne čujete
Ubrzati korak
Ako ga pogledate
Ako ga budete slušali
Zovnuće vas i više ništa i niko
Neće vas moći sprečiti da sednete kraj njega
Onda će početi da vas gleda i da vam se smeši
Vama je strašno teško
Čovek medjutim nastavlja da vam se smeši
Doslovno tako
Što mu se više smešite sve više patite
Strašno
Što više patitite sve mu se vise smešite
Beznadežno
Sedite tako tu
Ne mičući se
Smešeći se na klupi
Tu odmah kraj vas deca se igraju
Prolaznici prolaze
Mirno
Ptice
Napuštaju jedno drvo
Zbog drugog
I vi ostajete tu
Na klupi
A znate a znate
Da više nikada nećete moći da se igrate
Kao ta deca
Znate da više nikada nećete moći da prodjete
Mirno
Kao ti prolaznici
Da više nikada nećete moći da poletite
Napuštajući jedno drvo zbog drugog
Kao ptice.

od **Boni** Ned Jun 12, 2011 4:42 pm

Za tebe ljubavi moja

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg cvijeća
I kupio sam cvijeće
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg željeza
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi moja

A zatim sam otišao na trg robova
I tražio tebe
Ali te nisam našao
ljubavi moja

od **Veca** Pet Jul 01, 2011 12:48 pm

TA LJUBAV

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas

Pjesma koja me vraća u mladost i podsjeća na jednog dečka koji je recituje...Nažalost, danas je alkoholičar, ostavljen od svih, ali i dalje recituje ako neko ima strpljenja da sluša...

od **Boni** Pet Jul 01, 2011 5:42 pm

Jao Veco pesma je prelepa,moram da priznam da je nisam do sada procitala.

od **Boni** Sre Avg 10, 2011 11:10 pm

Da se načini portret jedne ptice

Pre svega naslikati kavez
sa otvorenim vratima
naslikati zatim nešto lepo
nešto prosto
nešto divno
nešto korisno…
A potom za pticu
postaviti platno uz neko drvo
u nekoj bašti
u nekom gaju
u nekoj šumi
i sakriti se iza drveta
ne govoreći ništa
i bez ijednog pokreta
Neki put ptica doleti brzo
a mogu proći i duge godine
pre nego što se reši da dođe
Ali ne obeshrabrivati se
već čekati uporno
čekati ako treba i godinama
tu brzinu ili lagodnost dolaska ptice
pošto to nema nikakve veze
sa uspehom slike
A kad ptica dođe
ako dođe
u najvećoj tišini
sačekti da ptica uđe u kavez
pa kad je ušla
zatvoriti tiho vrata kičicom
a zatim
izbrisati jednu po jednu sve prečage
pazeći dobro da se ne dodirne
ni za jedno perce ptice
Zatim načiniti portre drveta
izabravši najlepšu od njegovih grana
za pticu
Naslikati zatim zeleno lišće
svežinu vetra
sunčanu prašinu
šum životinja i trave u vrelini leta
Najzad sačekati da ptica reši da peva
Ako ptica ne zapeva
loš je znak
znak da je rđava slika
a ako peva dobar je znak
znak da se može slika potpisati
Tad iščupajte sasvim lagano
jedno pero iz krila ptice
i ispisite svoje ime u uglu platna.

od **Boni** Sub Avg 13, 2011 1:42 pm

od **Shade** Sub Avg 13, 2011 5:17 pm

Od svih, Pariz noću mi je najlepša

ali i ova
Vrt
Hiljade i hiljade godina
Ne bi dovoljne bile
Da iskažu
Onaj trenutak večnosti
Kad si me poljubila
Kad sam te poljubio
Jednog svetlog julskog jutra
U bašti Emine u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja se u zvezde računa

od **Boni** Sre Avg 17, 2011 1:24 pm

O lice ljubavi opasno i nezno

To lice ljubavi
opasno i nezno
jedne se veceri javi
posle predugog dana
Mozda je strelac bio
sa lukom
ili svirac
sa harfom
Ne znam vise
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
mozda strelom
mozda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi tece
Vrela me suvise vrela
ljubavna rana pece.

od **Boni** Sub Sep 10, 2011 9:37 pm

Buket

Šta tu radiš djevojčice
Sa tim cviječem tek ubranim
Šta tu radiš djevojko
Sa tim cvijećem ne više svježim
Šta tu radiš lijepa ženo
Sa tim cvijećem koje vene
Šta tu radiš starice
Sa tim cvijećem davno uvelim

-Čekam pobjednika

Staro vino

Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života

od **Boni** Sub Sep 10, 2011 9:38 pm

Adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

od Samanta Sub Sep 17, 2011 2:14 am

Deca se vole
Deca kad se vole ljube stojeći
Po kapijama noći
Dok prolaznici ukazuju prstom na njih
Ali decu kad se vole
Baš je briga dal ih ko vidi
Jer tu su samo njihove senke
Treperave u noći
I koje izazivaju kod prolaznika
Bes prezir smeh i zavist
Deca kad se vole nisu ovde ni za koga
Tada su dalje odavde nego što je noć
I puno dalje nego što je dan
Ona su
U zaslepljujućoj svetlosti prve ljubavi.

od **Femme** Čet Mar 01, 2012 3:19 pm

Neki čovek piše na mašini ljubavno pismo
i mašina odgovara čoveku svojeručno
umesto primaoca
Toliko je savršena ta mašina
Mašina za prodaju čekova i ljubavnih pisama
I čovek udobno smešten u svojoj mašini za
stanovanje čita mašini za čitanje odgovor
mašine za pisanje
I u svojoj mašini za snivanje sa mašinom za
računanje kupuje mašinu za ljubav
I u svojoj mašini za ispunjavanje snova vodi
ljubav sa mašinom za pisanje s mašinom za
ljubav
I ta ga mašina vara s nečim
S nečim da pukneš od smeha.

"Ljubav na robotski način"

od **Shade** Čet Mar 01, 2012 5:27 pm

Poseta muzeju

U muzeju voštanih Uspomena
prođite glaerijom Promašenih namera
hodnikom Neiskrenih želja
stepenicama Bezvoljnih žudnji
i upašćete u klopku Kajanja
i tu
moći ćete da urežete po zidovima
sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu
zareze Nesporazuma
Ali
iznad sale Izgubljenih dobročinstava
vezanih očiju akrobata Ljubav
igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene
od sreće nikad ne zaboravljane
I muzika njegovog cirkusa
okretaće svoju izlizanu ploču
islabljenu ali oduševljenu
i ploča će se okretati
kao mesec krvavi i ožalošćeni
očarani oživljeni nasmejani obasjani
zadivljeni i zadivljujući
I biće to
muzika naroda ptica
muzika ptica naroda
Posetioci
slušajte tu muziku i dobro je čujte
i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku
na taj šum
već predajte joj se sasvim
Ona će vam se spokojno isplatiti
jednog lepog dana
ili nekog drugog dana
ta muzika naroda ptica ljubavi.

od **Zvončica** Čet Jun 28, 2012 12:54 am

"Glupost je najneobičnija od svih bolesti - od nje ne pati bolesnik, nego svi ostali."
Žak Prever.

od **Shade** Sre Feb 06, 2013 10:05 pm

I to mi je neka razonoda

I to mi je neka razonoda pisati
i to mi je neka razonoda sanjati
Eto taj list
bio je potpuno beo
pre nekoliko sekundi
Ni minut
jos nije prošao
A evo na sta to liči.

od **Shade** Sre Feb 06, 2013 10:06 pm

Izgubljeno vreme

Pred ulazom u fabriku
radnik se odjednom zaustavi
lepo vreme beše
ga cimnulo za rukav
i kako se okrenuo
pogleda u Sunce
crveno i okruglo
tek probuđeno
iz neba dubokog
i namignu mu
onako srdačno
Zbilja drugar Sunce
zar ti se ne čini
ipak malo glupo
po ovakvom danu
rintati za gazdu?

od **Shade** Pet Maj 31, 2013 9:55 pm

Koji smo danas dan
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo čitav život
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi živimo
A ne znamo šta je to život
I ne znamo šta je to dan
I ne znamo šta je to ljubav

od Sponsored content

Žak Prever

Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever

Re: Žak Prever