Re: Halil Džubran

od **Khallu** Uto Maj 31, 2011 1:22 pm

Oni misle da sam ja lud zato što neću da prodam svoje dane za zlato, a ja mislim da su oni ludi jer misle da moji dani imaju cijenu. – Halil Džubran

od **Boni** Uto Maj 31, 2011 1:48 pm

Govori nam o boli

A jedna žena prozbori i rece:
- Govori nam o Boli.
A on kaza:
Vaša je bol lomljenje ljuske u kojoj je zatvoreno vaše poimanje.
Kao što se ljuska ploda mora slomiti da bi mu jezgra izišla na vidjelo,
tako i vi morate bol upoznati.
I ako vam se srce uzmogne diviti svakidašnjim cudesima života,
vaša vam se bol nece ciniti ništa manje cudesnom od radosti;
I prihvatit cete doba svojega srca,
kao što uvijek prihvacate godišnja doba što prolaze nad vašim poljima.
I gledat cete spokojno kroza zime svojega bola.
Mnogo ste svojega bola sami odabrali.
To je gorki napitak kojim lijecnik u vama vida vaše bolesno jastvo.
Stoga, vjerujte lijecniku, i popijte njegov lijek tiho i spokojno;
Jer njegovu ruku, ako i jest teška i tvrda,
nježno vodi ruka Nevidljivoga.
I posuda koju donosi, ako vam i pece usne,
nacinjena je od gline što ju je Loncar ovlažio svojim svetim suzama.

od **Khallu** Sre Jun 08, 2011 11:23 pm

"DOBROTA JE VIDLJIVA LJUBAV." - Halil Džubran

od **Boni** Čet Jun 09, 2011 12:30 am

Zbog onoga sto jesi

"Kada tvoj prijatelj kaze sto misli,
neces se bojati onoga"ne" u svom duhu,
niti ces suzdrzati "da".

A kada suti tvoje srce i dalje
slusa njegovo srce;

Jer u prijateljstvu bez rijeci radaju se
i dijele sve misli, sve zudnje i sva ocekivanja,
uz nepriznatu radost.

A kada se rastejete od prijatelja,ne tugujte;
Jer ono sto u njemu najvise volite
mozda ce biti jasnije kad bude daleko,
kao sto penjac jasnije vidi
planinu iz doline."

od Aynnah Pon Jul 18, 2011 8:23 pm

"Crte lica koje odaje duboke tajne ličnosti krase lice ljepotom, ma koliko te tajne bile teške i bolne. Lica koja pak šutnjom ne govore o tajnama duše nisu lijepa, ma koliko bile skladne njihove crte i mišići. "

od **Boni** Pon Jul 18, 2011 10:54 pm

“Cijenjena prijateljice,
Pitas me, gospodarice moja, da li sam u mislima, u srcu i duhom sam. Kako da ti odgovorim? Cini mi se da moja samoca nije izrazenija niti veca od samoce drugih ljudi. Svi smo mi sami. Svi smo mi zagonetka. Svi smo mi pokriveni hiljadu i jednom koprenom i kakva je razlika izmedju dva usamljenika, osim sto jedan govori o svojoj samoci, a drugi uvijek cuti?
Ne znam, gospodarice moja, da li je moja samoca, zajedno sa tugom koju nosi, ispoljavanje “ponora nekih mojih unutrasnjih stanja” ili dokaz nepostojanja licnosti u ovom bicu koje zovem “JA”. Ne, ne znam. Ali, ako je samoca adresa slabosti, zasigurno, najslabiji sam covjek.
… Moja gospodarica zna da je nasa zelja da u case drugih uspemo sadrzaj naseg duha nemjerljivo jaca od zelje da zedj utolimo onim sto nam drugi izlivaju u case. U tom svojstvu ponekad ima sujete ali je prirodno.
… Ljudi su , i ja medju njima, skloni dimu i pepelu.Vatre se boje, jer zasljepljuje vid i opece prste. Ljudi se, i ja medju njima, prihvataju istrazivanjem nabora na ljusci. Jezgro ne diraju, jer je izvan domasaja.
A jezgro se moze vidjeti tek kada se razbije ljuska. Nije lako da covjek iskida srce kako bi ljudi vidjeli sta je u njemu.To je samoca, gospodarice moja, to je tuga….”

(dio pisma koje je Halil Dzubran pisao Mej Zijadi, zeni koju nikada nije vidio ni upoznao, i sa kojom je obavljao “duhovnu razmjenu” pismima koja su pisali jedno drugom 20 godina…)

od **Khallu** Sre Jul 20, 2011 2:25 pm

"Svom narodu donosi propast onaj koji nikada nije posijao sjeme, nije položio ciglu, niti izatkao odjeću, a koji je od politike napravio svoje zanimanje." ~Džubran

od **Shade** Sre Avg 24, 2011 3:20 pm

Igrajmo se sada žmurke.Ako se sakriješ u srcu mome, neće biti teško pronaći te.
Ali, sakriješ li se u sopstvenoj ljušturi,uzaludno bi bilo da te bilo ko traži.

Pesak i pena

od **Boni** Sre Avg 24, 2011 4:29 pm

Halil Džubran - Page 2 19a70_garden_tip_2975466425_5ab0883b27_m

Zov ljubavnika

Gde si voljena moja?
Da li si u svom malenom Rajskom vrtu,
polivas cvetove koji posmatraju te
kao sto deca posmatraju majcine grudi?
Ili si u svojim odajama gde oltar
kreposti postavljen je u tvoju cast, a ti
na njemu zrtvujes moje srce i dusu
Ili si medju knjigama,
sakupljas ljudsko znanje
a prepuna si nebeske mudrosti?

O, pratiljo moje duse, gde li si?
Da li u hramu molis?
Ili zazivas Prirodu u polju, utocistu tvojih snova?
Jesi li u kolibama siromasnih,
tesis slomljena srca slatkocom svoje duse i
ispunjas njihove ruke svojim darovima?

Ti Bozji si duh svuda oko nas,
ti jaca si od vremena
Secas li se dana kada se sretosmo, kada aureola
Tvoje duse okruzila nas je, i Andeli ljubavi
lebdese oko nas, pevajuci pohvalnicu srcima?
Spominjes li se kada seli smo u seni krosanja,
skrivajuci se od covecanstva, kao sto zene
stite nebesku tajnu svog srca?
Pamtis li staze i sume kojima smo krocili,
ruku isprepletenih i glava naslonjenih jedne na drugu
kao da skrivali smo se unutar sebe samih?
Secas li se trenutaka kada pozeleh ti zbogom
i moje usne poljubise tvoje?
Taj poljubac otkrio mi je da spajanje usana u Ljubavi
objavljuje bozansku tajnu koju jezik izrevi ne moze!
Taj poljubac prethodio je dubokom uzdahu
poput onog kojim je Svemoguci u zemlju
Udahnuo zivot vovjevji.

Taj uzdah vodio me u svet duha
navesvujuvi lepotu moje duse, i tamo
ce trajati dok ponovo ne sretnemo se.
Secam se kada si me ljubila i ljubila,
obraza zalivenih suzama, i rekla si:
"Zemaljska tela cesto
moraju se rastati zbog zemaljske svrhe,
I moraju ziveti odvojeno
jer svetovne nakane na to ih teraju.
Ali dusa ostaje zasticena u rukama Ljubavi,
sve dok smrt ne dodje
i odvede sjedinjene duse k Bogu.

Idi, voljeni moj,
Ljubav te odabrala za svog izaslanika,
pokori joj se, jer ona je Lepota koja nuda
svom sledbeniku vrc slatkog zivota
I premda te moje ruke nece grliti,
tvoja ljubav ce ostati moj utesni mladozenja,
tvoje secanje, moj Vecni svadbeni pir.
Gde si sada, ti koja si deo mene?
Jesi li budna u tisini noci?
Daj da vetar prenese ti
svaki otkucaj i naklonost mog srca.
Milujes li moje lice u mislima?
Ta slika meni vise ne pripada,
jer tuga nadvila je svoju senu nad moju srecnu proslost.
Jecaji isusili su moje oci
koje odrazavahu tvoju lepotu
I usahnuli usne koje si ti sladila poljupcima
Gde si voljena moja?
Cujes li moj plac tamo preko okeana?
Razumes li moju potrebu?
Uvidjas li velicinu moje strpljivosti?
Postoji li koja dusa voljna da prenese
ti dasak ove umiruce mladosti?

Postoji li kakva tajna povezanost
medu andjelima koji ce ti preneti moju prituzbu?
Gde si, moja predivna zvezdo?
zivotna tmina privila me na svoje grudi,
zalost me osvojila.
Posalji svoj smesak u nebo,
neka me dosegne i ozivi!
Izdahni svoj miomiris u nebo,
neka me odrzi na zivotu!
Gde si, voljena moja?
O, kako golema je Ljubav
I kako malen ja sam.

od **Khallu** Ned Mar 11, 2012 4:27 pm

"I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednim, usmeriće vaše puteve."

od **Khallu** Pon Mar 26, 2012 1:23 pm

"Kako malo znaju ljudi koji misle da se ljubav rađa dugim poznavanjem i stalnim boravkom zajedno! Istinska ljubav je čedo duševnoga razumevanja i ukoliko se to razumevanje ne postigne u jednome trenu, neće ni za godinu, niti za vek jednog naraštaja."
H.Džubran - Slomljena krila

od **Khallu** Sre Maj 16, 2012 11:41 pm

A ja vam kažem da je život mrak, osim kad postoji žar,
a svaki je žar slep, osim kad postoji znanje,
a svako znanje je uzaludno, osim kad postoji rad,
a svaki je rad prazan, ako nema ljubavi,
a kad sa ljubavlju radite, tek onda se spajate
sa drugima, sa sobom i sa Bogom.
Halil Džubran

od **Khallu** Pon Jun 18, 2012 2:12 pm

Svi smo mi sami. Svi smo mi zagonetka. Svi smo mi pokriveni hiljadu i jednom koprenom i kakva je razlika između dva usamljenika, osim što jedan govori o svojoj samoći, a drugi uvijek ćuti?
Ako je samoća adresa slabosti, zasigurno, najslabiji sam čovjek."

iz pisma H.Džubrana

od **Zvončica** Uto Jun 19, 2012 4:00 am

"Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje."
Halil Džubran

od **Khallu** Čet Jun 28, 2012 11:15 pm

Sačuvaj me od onoga koji istinu ne može reći, a da ne ubode;
od onog čoveka s dobrim izražavanjem ali lošim namerama i od
onog koji samopoštovanje stiče pronalazeći pogreške u drugih.

Kahlil Gibran

od Sponsored content