Boza

Boza nije piće novijeg datuma. Naprotiv, pominje se i u istorijskim tekstovima, jer je napravljena u turskom delu centralne Azije već 900. godine.

Njeno zlatno doba bilo je u vreme vladavine Otomanskog carstva. Do 16. veka bozu su pili svi koji su to želeli, u neograničenim količinama, dok neki ljubitelj žešće kapljice nije smislio alkoholnu "tartar bozu", pa je sultan Selim Drugi (vladao 1566–1574) morao da uvede prohibiciju, piše "Politika"

U 17. veku sultan Mehmed Četvrti je otišao korak dalje zabranjujući sva alkoholna pića, a budući da se u toj kategoriji našla i boza, zatvorio je sve prodavnice boze.

Turski putopisac Evlija Čelebija svedoči u svojim zapisima da se boza u to vreme naširoko pila i da je samo u Istanbulu postojalo 300 prodavnica boze, u kojima je radilo oko hiljadu ljudi.

Janičari u turskoj vojsci su je posebno voleli.

Svako se potrudio da bozi doda nešto svoje, u Albaniji je to pšenično brašno, kao i na Krimu, u Kirgiziji se boza spravlja od zgnječene pšenice, a u Turkmeniji sa grubo lomljenim pirinčem.

Bozu nije teško napraviti. Doduše, za to su potrebna dva dana mućkanja i kuvanja, ali trošak nije veliki, dobije se osvežavajuće letnje piće, pa pokušajte.

Recept

Potrebno je pola kilograma kukuruznog brašna staviti u pet litara mlake vode i ostaviti da odstoji desetak sati. Ili celu noć.

Onda lonac sa brašnom i vodom staviti na laganu vatru i ostaviti da krčka tri sata, pa skloniti sa šporeta da se tečnost ohladi.

U međuvremenu 20 grama kvasca staviti u mlaku vodu da se rastopi, a onda u prokuvano ohlađeno kukuruzno brašno. Dobro promešati i ostaviti sve da stoji još desetak sati.

Posle toga kroz gustu gazu procediti bozu, zasladiti je sa pola kilograma šećera (po ukusu dodati i više ako neko voli slađe). Sipati u boce, ali ne zatvarati ih da ne bi bilo 'bombardovanja' u frižideru, budući da flaše u protivnom mogu da puknu.

I to je sva mudrost, stara 150 godina, koliko je star i ovaj recept.

ja je nikad nisam probala,valjda sam bila previse mala kad je ona bila hit kod nas
nisam znala da se ovako prosto pravi,bas cu jednom da probam

Ja takođe, veruješ? Čak mi je i taj naziv "boza" bio onako čudan.

Boza je nesto najruznije sto sam pila, i to po nagovoru moje tetke koja ludi za domacim proizvodima.Ja sam je jednom pila i nikad vise,sve sam ispovracala iz sebe.

Nikad nisam probala bozu. Kakav je ukus? Sećam se da je moj otac svraćao kod nekog sodadžije u gradu kad sam bila mala.

Bolje ti je nemoj ni piti.ima kukuruznog brasna i obicnog brasna.A najvise se osjeca na kvasac.ili se meni potrefila losa,ili je stvarno takva.isto k'o da jedes ukisao hljeb,samo jos rastopljen

Uh, neću ni probati.
Jel se to još uvek proizvodi?

ja sam skoro videla u kataloskoj ponudi jedne prodavnice i nikako da se setim da je potrazim tj kupim i probam