Herpes

Herpes je česta infektivna bolest koja se manifestuje ranicama ili plikovima na usnama, bradi i koži ispod nosa. Najčešće se javlja usled pada imuniteta i to u zimskom periodu, objašnjava doc. dr Zorica Milosavljević, dermatolog u Domu zdravlja „Jedro“ u Beogradu.

Za ovo oboljenje karakteristične su tri faze – prva pojava, faza mirovanja i period u kom se javljaju ponovne infekcije. Herpes, kaže doktorka, izazivaju humani herpes simpleks virusi (HSV) tip 1 i tip 2. Virusi tipa 1 češće dovode do herpesa na usnama i na delovima tela iznad struka, a virusi tipa 2 do genitalnog herpesa i herpesa na delovima tela ispod struka.
– Često ponavljane infekcije virusom tipa 1 smanjuju otpornost i prema virusu tipa 2 – naglašava doc. dr Zorica Milosavljević.


VIRUS ZAUVEK OSTAJE U TELU

Spojler:

PRENOSI SE DODIROM

Spojler:

Infekcija se leči lokalno i antivirusnim lekovima.
– Lokalna terapija podrazumeva mazanje „aciklovir“ masti pre pojave plikova, dok pacijent oseća samo svrab, peckanje i nelagodnost. Kada se plikovi pojave, treba nanositi preparate za zasušivanje, a u fazi formiranja kraste valja nanositi antibiotske preparate kako bi se ubrzalo zarastanje i predupredila bakterijska infekcija. U prva 24 sata treba započeti terapiju antivirusnim lekom, odnosno „aciklovir“ tabletama i piti ih pet do sedam dana – objašnjava doc. dr Zorica Milosavljević.

Herpes zoster nastaje zbog reaktivacije Varicella-zoster virusne infekcije. Karakteriše ga unilateralna erupcija vezikula(ospe) u području jednog dermatoma, uz pratnju snažnog lokalnog bola.

Uzrok nastanka
Uzročnik je Varicella-zoster virus (VZV) iz familije Herpes virusa. Bolest se javlja sporadično i nema sezonski karakter javljanja. Predisponirajući faktor za nastanak herpes zostera su: starija životna dob, HIV infekcija, maligna oboljenja, imunosupresivna terapija, težak psihički ili fizički napor. Iako svaki herpes zoster kod mlađih ljudi ne ukazuje na HIV infekciju, preporuka je da se osobama mlađim od 50 godina sa herpes zosterom uradi serološki skrining na anti HIV.

Klinička slika
Bolest počinje svrabom i bolom u predelu zahvaćenog dermatoma. Bol je najraniji simptom i može da nastane 24-48h pre pojave promena na koži. Javlja se u vidu pečenja, stezanja, oštrog probadajućeg bola ili čupanja i stalno je prisutan. Simptomi opšte infekcije kao temperatura i poremećeno opšte stanje retko su prisutni.

Prvo se javlja crvenilo, zatim makulopapulozne promene koje brzo prelaze u vezikule i posle upupčavanja one prelaze u kruste. Promene su uvek jednostrane. Kod imunodeficijentnih pacijenata ( onih sa HIV infekcijom, sa malignim bolestima) klinički simptomi su teži. Najčešća lokalizacija promena je na trupu-duž interkostalnih (među rebarnih) nerava, cervikalna, lumbalna i sakralna, a ređe u predelu genitalija i perianalno.

Dijagnoza
Postavlja se klinički na osnovu izgleda i rasporeda lezija, a potvrđuje se serološki ELISA testom i izolacijom virusa u kulturi tkiva.

Lečenje
Kauzalna terapija je terapija aciklovirom, a simptomatska terapija podrazumeva primenu analgetika, a lokalno se može aplikovati talk.