Belančevine i zdravlje

Naše zdravlje zavisi od mnogo faktora, ali je ishrana jedan od najvažnijih. Belančevine su, pored masti i ugljenih hidrata, veoma važan deo naše ishrane i od njih bitno zavisi zdravlje našeg organizma.

Belančevine su složena hemijska jedinjenja čiji je glavni sastojak azot. One su jedan od najvećih sastavnih delova našeg tela i osnovni deo svih živih ćelija.

Belančevine služe kao materijal koji ima veoma važnu ulogu u svakodnevnom obnavljanju čovečijeg tkiva. Značajnu ulogu belančevine imaju u prenosu vode kroz ceo organizam; one stvaraju zaštitne materije potrebne u slučaju raznih infekcija, tegoba i bolesti.

Izvori belančevina

Razlikujemo izvore belančevina u namirnicama životinjskog porekla od izvora belančevina u artiklima za ishranu biljnog porekla.

U hrani životinjskog porekla najbogatije namirnice belančevinama jesu: meso, riba, mleko, mlečni proizvodi (sir, kačkavalj, kajmak, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, sladoled...) i jaja. Bogate belančevinama biljnog porekla jesu: žitarice, proizvodi od žitarica (brašno, hleb, testa, pecivo, keks...), krompir i mahunarke (pasulj, grašak, boranija, sočivo, soja...). U 100 grama pomenutih namirnica ima 10-20 grama belančevina.

Istraživanja su pokazala da su gotovo podjednako važne i belančevine životinjskog i belančevine biljnog porekla i da ih u podjednakim količinama treba koristiti u ishrani.

Ljudski organizam ne koristi belančevine u izvornom obliku, onako kako se unose (nalaze) u namirnicama, već se varenjem one razlažu u aminokiseline važne za stvaranje novih belančevina koje služe za obnavljanje i izgradnju živih ćelija.

Dnevne potrebne količine

Na osnovu obimnih istraživanja i ispitivanja, stručnjaci ukazuju na to da je ljudskom organizmu kroz ishranu dnevno potrebno da unese 1 gram belančevina na svaki kilogram telesne težine. Deci i ljudima koji se bave veoma teškim i napornim fizičkim aktivnostima potrebno je više belančevina u toku dana.

Nedostatak belančevina

Ukoliko se belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali nedovoljno unose u organizam, dolazi do pada imuniteta i smanjenja otpornosti prema infekcijama (bakterijama, virusima) i bolestima.

Pravilnom i raznovrsnom ishranom belančevine se moraju svakodnevno unositi u organizam kroz hranu, jer se one, za razliku od masti, ne nagomilavaju niti talože u našem telu (nema rezervi).