Astma

Osnovni uzrok nije poznat, ali se zna da je posledica sadejstva različitih faktora od strane domaćina i spoljašnje sredine. Faktori spoljašnje sredine pogoršavaju stanje kod već obolele osobe. Organizam osoba, koje imaju atopijsku konstituciju, produkuje više imunoglobulina IgE, pri delovanju različitih faktora spoljašnje sredine, povećavajući rizik za oboljvanje od astme za 10 -20 % u odnosu na neatopične osobe. Od astme češće oboljevaju osobe u čijoj porodici ima alergijskih bolesti (alergijski rhinitis i ekcem). Nasleđuje se sklonost ka alergijskim bolestima, a ne sama astma. Ima mogućnosti da izbegavanjem alergena ne dođe do bolesti.



U dečjem uzrastu više oboljevaju dečaci, verovatnozato zato što su im uži disajni putevi, a posle devete godine oboljevaju podjednako i dečaci i devojčice. Kod osoba koje imaju atopijsku konstituciju dolazi do senzibilizacije organizma na alergene iz spoljašnje sredine, pri čemu dolazi do stvaranja specifičnih T limfocita i produkcije IgE antitela. U ponovnom kontaktu sa alergenima javlja se alergijska reakcija, koja se ispoljava gušenjem i kašljem. Astmatični napad najčešće izazivaju inhalacioni alergeni kao što su polen trava, drveća i cveća, kućna prašina i njeni sastojci, kao što su grinje, životinjske dlake, zatim duvan, a ređe alergeni iz hrane (riba, jaja, orasi i rakovi). Jedan od najsnažnijih alergena je grinje (Dermatophagoides pteronissinus). To je parazit, golim okom nevidljiv, koji se hrani ljudskim perutom, a ima ga najviše u posteljini, dušecima, nameštaju, tepisima i zavesama. Parazitu, čiji izmet deluje antigeno, najviše pogoduje velika vlažnost i temperatura od oko 25 stepeni celzijusa. Gljivice i buđi su takođe smažni izazivači alergije. Nalaze se na voću i tekstilu koji truli, buđavom hlebu, vlažnim zidovima i podovima. Lako se razmnožavaju u mračnim, vlažnim i loše provetrenim prostorijama. Postoje podaci da od astme češće boluju deca, koja nisu dojena, kao i deca koja su na rođenju imala manje od 2.500 grama. Rizik za pojavu astme je i smanjen unos antioksidanata, vitamina B, C, beta karotina i magnezijuma, a povećan unos natrijuma i kalijuma.

Postoje faktori, koji ne dovode do astme, ali dovode do pogoršanja već postojeće bolesti. To su hladnoća, parfemi, sveže boje, duvanski dim, kozmetička sredstva, spray-aerosoli (lakovi za kosu, dezodoransi, osveživači vazduha i slično ), benzinske pare, izduvni gasovi, profesionalne nokse, respiratorne infekcije, pre svega virusne, promena vremena, hrana, aditivi, gastroezofagealni refluks (vraćanje želudačne kiseline iz čeluca u jednjak), emocionalni i drugi faktori. Delovanje ovih faktora spoljašnje sredine može da isprovocira astmatični napad.

U toku asmatičnog napada dolazi do grča glatkih mišića bronhiola, zatim do otoka njihove sluzokože i nagomilavanja lepljivog sekreta. Sve to otežava prolaz vazduha naročito pri ekspirijumu (izbacivanju vazduha iz pluća). Smanjuje se nivo kiseonika u arterijskoj krvi a povećava nivo ugljen-dioksida.

Asmatični napad se obično javlja noću ili pred zoru ili se tada pogoršava. Bolesnik ima prolazni napad otežanog disanja, kašlja i iskašljavanja. Otežano disanje (dispneja) bolesnik oseća kao nemogućnost izdaha vazduha ili teskobu, stezanje i bol u grudima. Otežano disanje je obično praćeno zviždanjem u grudnom košu (vizing). Zviždnje je prisutno tokom izdaha (ekspirijum), a često i tokom udaha (inspirijum). Disanje je usporeno, izdah jako produžen, a udah bučan i kratak. Bolesnik zauzima položaj u kome mu je najlakše, a to je obično sedenje. Bled je i obično uplašen. Nakon dispneje sledi kašalj sa oskudnim iskašljavanjem sluzavog i lepljivog ispljuvka. Sa iskašljavanjem popušta dispneja, bolesniku je lakše i često se malo preznoji. Kašalj se javlja kod svih astmatičara. Postoje astmatičari kod kojih je hronični kašalj (kašalj koji traje duže od tri meseca u zadnje dve godine) jedini simptom bolesti.

Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o tegobama, objektivnog pregleda i testova plućne funkcije (spirometrija i merenje vršnog protoka vazduha). Auskultatorno se čuje oslabljeno vezikularno disanje sa produženim ekspirijumom uz prisustvo difuznih visokotonskih i niskotonskih zvižduka. Van napada bolesnici se dobro osećaju i nalaz na plućima je normalan.



Pri postavljanju dijagnoze imati na umu da postoje brojne bolesti kod kojih postoji otežano disanje i kašalj. To su na primer opstruktivni bronhitis, srčana astma, jako uvećan timus (grudna žlezda), uvećana struma koja se nalazi iza grudne kosti, veliki apsces iza ždrela, veća aneurizma aorte, povećane limfne žlezde, razni tumori pluća, plućna tuberkuloza, silikoza, bronhiektazije sa dispnejom i teža insuficijencija srca.

Astma je hronična bolest, koja se dugo leči. Cilj lečenja je da se spreči već prisutna dispnoja i spreči njena ponovna pojava.

Za brzo uklanjanje tegoba koriste se lekovi, koji šire disajne puteve, olakšavajući disanje.

* Kratko delujući beta dva agonisti
* Kratkodelujući metilksantin
* Antiholinergici za inhalaciju
* Kortikosteroidi u tabletama ili injekcijama

Za dugotrajnu prevenciju astme svakodnevno se koriste:

* Antiinflamatorni lekovi: inhalacioni kortikosteroidi, kromoni i nedokromil
* Dugodelujući bronhodilatatori (beta dva agonisti i dugodelujući teofilin)
* Sistemski kortikisteroidi

Od pobrojanih lekova najbolju prevenciju daju inhalacioni kortikosteroidi. Ne treba čekati sa njihovom primenom, jer će sprečiti komplikacije bolesti.

Na sreću, astma se može sprečiti. Kod dece u čijim je porodicama zabeležena astma ili alergijske bolesti, početni razvoj astme se može sprečiti dugim dojenjem, izbegavanjem izloženosti pasivnom pušenju i kućnoj prašini, alergenima u hrani, alergenima koji potiču od mačaka ili drugih životinja, grinja, polena…Savremena terapija astme pomaže bolesnicima da spreče većinu napada i ostanu fizički aktivni.