Re: Paulo Koeljo

od **Zvončica** Sre Apr 06, 2011 10:45 pm

Svaka čast! Paulo Koeljo - Page 2 19271

Znam da ga voliš. Paulo Koeljo - Page 2 184876271

od **Khallu** Pet Apr 08, 2011 3:27 pm

"Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja. Možda zbog toga oni tako rano i odustaju." ~ Koeljo

od **Femme** Sre Apr 13, 2011 3:11 pm

Paulo Coelho - Zahir

Slijedim poriv i nastavljam putovanje: nešto me gura naprijed, prema kliskome asfaltu i satima strpljiva čekanja u prometnim zastojima. (...)

Stoga plovim. Nakon mnogo vremena i mnogo napetosti stižem u Vitoriju gdje me čekaju još napetiji ljudi. Govore da ovakva snježnog nevremena nije bilo više od trideset godina, zahvaljuju mi na iskazanu naporu, ali već moramo krenuti s programom što uključuje posjet katedrali Svete Marije.

Neka mi djevojka osobito sjajnih očiju pripovijeda povijest katedrale. U početku su bile tek zidine. Potom su jedan zid upotrijebili pri gradnji kapelice. Nakon nekoliko desetaka godina kapelica je prerasla u crkvu. Nakon stotinu godina crkva je postala gotičkom katedralom. Katedrala je proživjela slavne trenutke, pojavili su se problemi u gradnji katedrale, neko je vrijeme bila napuštena, prošla je kroz preinake koje su uništili njezinu strukturu, a svi su naraštaji smatrali da su riješili problem prekrajajući izvorne nacrte. Tako su tijekom stoljeća podizali zidove, rušili grede, pojačavali potpornje, otvarali i zatvarali prozore.

A katedrala je sve trpjela.

Koračam njezinim kosturom, promatram današnje preinake: ovaj put arhitekti jamče da su pronašli najbolje rješenje. Posvuda se nalaze željezne skele i potpornji, velike teorije o budućim zahvatima i poneka kritika onoga što je učinjeno u prošlosti.

Odjednom, usred središnjeg broda, shvatim nešto iznimno važno: ja sam katedrala, svatko od nas je katedrala. Rastemo, mijenjamo oblik, nailazimo na pogreške koje moramo ispraviti, ne odabiremo uvijek najbolje rješenje, ali unatoč svemu i dalje napredujemo, pokušavamo koračati uspravni, ne iskazivati poštovanje ni zidovima ni vratima ni prozorima, već praznome unutarnjem prostoru, prostoru u kojemu se klanjamo i obožavamo ono što nam je drago i važno.

Da, mi smo katedrale, bez imalo sumnje. Ali što se nalazi u praznini moje unutarnje katedrale?
Esther, Zahir.

Ona je ispunila sve. Ona je jedini razlog moga postojanja. Osvrćem se oko sebe, pripremam se za predavanje i shvaćam zašto sam se suočio sa snijegom, prometnim zastojem i poledicom: da ne zaboravim kako se svakim danom moram iznova graditi i da bih - prvi puta u svom životu — prihvatio da volim neko ljudsko biće više od samoga sebe.

Na putu za Pariz - sada su vremenski uvjeti puno bolji — nalazim se u nekoj vrsti transa: ne razmišljam, tek pazim na promet. Kada stižem kući, molim domaćicu da nikoga ne pušta, neka zabušava sljedećih nekoliko dana, neka skuha jutarnju kavu, ručak i večeru. Zgazim maleni uređaj IM... kojim se spajam na Internet i potpuno ga uništim. Iz zida iščupam telefon. Mobitel spremam u paketić i šaljem ga svom izdavaču kojega molim da mi ga vrati tek kada osobno dođem po njega.

Sljedećih tjedan dana ujutro hodam obalom Sene, a po povratku sjedam za pisaći stol. Kao da sam slušao glas anđela, pišem knjigu — bolje rečeno, pismo, dugačko pismo ženi svojih snova, ženi koju volim, ženi koju ću zauvijek voljeti. Jednoga će dana ova knjiga možda dospjeti u njezine ruke, a čak ako do toga nikada ne dođe, ja sam sada čovjek što se pomirio sa svojim duhom. Više se ne borim sa svojim povrijeđenim ponosom, više ne tražim Esther na svakom uglu, po kafićima, kinima, večerama, u Marie, u dnevnim vijestima.

Upravo suprotno, zadovoljan sam što ona postoji — pokazujem si da sam sposoban voljeti ljubavlju koju nisam poznavao, iznimno sam zahvalan. Prihvaćam Zahira, dopustit ću da me povede prema svetosti ili prema ludilu.

od **Femme** Uto Maj 10, 2011 12:31 am

"U ljubavi ne postoje pravila, možemo pokušati slijediti neke upute, kontorlirati srce, prihvatiti određenu strategiju ponašanja. Ali sve je to nevažno: odlučuje srce. I samo ono što srce odluči ima važnost. Svi smo to osjetili u životu. U jednom trenutku svatko je od nas kroz suze rekao: patim zbog ljubavi koja nije toga vrijedna. P...atimo jer mislimo da dajemo više nego što dobivamo. Patimo jer nismo u stanju drugome nametnuti svoja pravila. Bezrazložno patimo jer je sjeme našeg odrastanja upravo u ljubavi. Što više volimo, sve smo bliži spiritualnom iskustvu. Onaj tko voli može pobijediti svijet, ne boji se da će nešto izgubiti. Prava ljubav je čin potpunog prepuštanja."

Svakoga dana Gospod nam daruje – zajedno sa suncem – jedan trenutak kada je moguće izmijeniti sve ono što nas čini nesrećnim.
Svakoga dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji,
kako je današnji dan istovjetan jucerašnjem i kako ce biti jednak sutrašnjem.
Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak.
On može biti sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata,
u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi poslije ručka,
u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto.
Taj trenutak postoji – trenutak kad nas sva snaga zvijezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda.
Sreća je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje.
Čarobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaže nam da se mijenjamo,
navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima.
Patićemo, preživljavaćemo teške časove, suočićemo se s mnogim razočarenjima – ali sve je to prolazno, i ne ostavlja trag.
P.Coelho

od **Boni** Uto Maj 10, 2011 6:46 pm

- Sluzio sam jednog Gospoda koji me sada ostavlja u sakama mojih neprijatelja-rece Ilija.
-Bog je Bog-odgovori Levit.- On nije kazao Mojsiju da li je dobar ili zao, rekao je jedino: Ja jesam. Dakle, On je sve sto postoji pod suncem:grom koji razara kucu i ruka covekova koja je obnavlja.
Razgovor je bio jedini nacin da se zavara strah, svakoga casa vojnici ce otvoriti vrata stale u kojoj su se nalazili, otkriti njih dvojicu i ponuditi im jedini moguci izbor:da obozavaju ala-fenicanskog Boga-ili da budu pogubljeni.Pretrazivali su kucu po kucu, preobracajuci ili pogubljujuci proroke.
Mozda ce se Levit odreci vere i umaci smrti.Ali Ilija nije imao izbora:sve se dogodilo njegovom krivicom, i Jezavelja je po svaku cenu zelela njegovu glavu.
Andjeo Gospodnji me je primorao da odem i govorim sa carem Ahavom i da ga upozorim da nece pasti kisa sve dok u Izrailju budu obozavali Vala-rece, kao da moli za oprostaj sto je poslusao ono sto mu je Andjeo govorio.- Ali Bog sporo radi, kad se budu osetile posledice suse, Jezavelja ce vec potamaniti sve one koji budu i dalje ostali verni Gospodu.
Levit ne rece nista. Razmisljao je o tome da li da se prikloni Valu ili umre u ime Gospodnje.
-Ko je Bog? – nastavi Ilija. – Da li to On drzi mac vojnika koji pogubljuju one sto nisu izdali veru nasih patrijarha? Da li je On bio taj koji je postavio jednu tudjinsku princezu na presto nase zemlje, kako bi sve te nesrece mogle da zadese nase pokoljenje? Da li to Bog ubija vernike, neduzne, one koji slede Mojsijev zakon?
Levit je doneo odluku, radije ce umreti. Tada je prsnuo u smeh jer ga pomisao na smrt vise nije plasila. Okrenuvsi se prema mladom proroku pored sebe pokusao je da ga umiri:
-Pitaj Boga licno, kad vec sumnjas u Njegove odluke-rece – Ja sam vec prihvatio svoju sudbinu.
-Gospod ne moze zeleti da budemo nemilosrdno pobijeni-navaljivao je Ilija.
-Bog sve moze. Kad bi cinio iskljucivo ono sto nazivamo Dobrim, ne bismo mogli da ga zovemo Svemogucim, On bi vladao samo jednim delom Vaseljene, a postojao bi neko mocniji od Njega, koji bi nadzirao i procenjivao njegove postupke. U tom slucaju, ja bih obozavao tog nekog, mocnijeg.
-Ako On vec sve moze, zasto ne postedi patnje one koji ga vole? Zasto nas ne spase, umesto sto daje moc i slavu Svojim neprijateljima?
-Ne znam-odgovori Levit. – Ali neki razlog postoji, i nadam se da cu ga uskoro saznati.
-Ti nemas odgovor na ovo pitanje.
-Nemam
obojica ucutase.Iliju je oblivao hladan znoj.
-Ti si prestrasen, ali ja sam vec prihvatio svoju sudbinu-primeti Levit.-Izaci cu i okoncati ovu agoniju. Kad god zacujem neki krik napolju, patim zamisljajuci kako ce biti kad kucne moj cas. Otkako samo ovde , umirao sam vec stotinu puta, a mogao sam umreti samo jednom. Kad vec treba da mi odrube glavu, neka to bude sto pre.
Bio je u pravu. Ilija je slusao iste krike, i vec je patio preko granice svoje izdrzljivosti.
-Idem sa tobom. Umorila me je ova borba za jos nekoliko sati zivota.
Ustao je i otvorio vrata stale, pustajuci da udje sunce i otkrije dvojicu ljudi koji su se unutra sakrili.

Paulo Koeljo-''Peta Gora''

od **Khallu** Čet Maj 26, 2011 1:31 am

PRIRUČNIK ZA PENJANJE NA PLANINE

A) Izaberi planinu na koju želiš da se popneš: ne obraćaj pažnju šta drugi ljudi kažu, kao na primjer “ona tamo je ljepša” ili “ona tamo je lakša”. Trošićeš mnogo energije i entuzijazma da bi postigao svoj cilj, tako da si ti jedini odgovoran i ti bi trebao da budeš siguran u to što radiš.

B) Znaj kako da joj se približiš: planine su često viđene iz daleka – lijepe, interesantne, pune izazova. Ali šta se desi kada probaš da se približiš? Putevi su svuda oko njih, cvijeće raste između tebe i tvog cilja, ono što je izgledalo tako jasno na mapi je teško u realnosti. Zato isprobaj sve staze i puteve dok na kraju jednog dana ne budeš stajao ispred vrha koji želiš da dostigneš.

C) Uči od nekog ko je već bio tamo gore: bez obzira koliko se jedinstveno osjećaš, uvijek postoji neko ko je imao isti san prije tebe i ko je ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju putovanje; mjesta na kojima možeš da učvrstiš konopac, stazice, polomljeno šiblje koje olakšava kretanje. Uspon je tvoj, kao i odgovornost, ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo pomoći.

D) Viđene izbliza, opasnosti su lakše za kontrolisanje: Kada počneš da se penješ na planinu svojih snova, obrati pažnju na okolinu. Ima litica, naravno. Ima skoro nevidljivih pukotina u planinskim stijenama. Ima stijena koje su toliko uglačane olujama da su klizave kao led. Ali ako znaš gdje stavljaš svaki korak, uočićeš zamke i načine da ih zaobiđeš.

E) Pejzaš se mijenja, zato uživaj u njemu: naravno, moraš imati cilj u glavi – stizanje do vrha. Ali usput mnoge stvari mogu biti viđene, i nije nikakav problem stati tu i tamo i uživati u vidokrugu koji te okružuje. Svakim osvojenim metrom možeš vidjeti malo dalje, iskoristi to da otkriješ stvari koje još nisi primietio.

F) Poštuj svoje tijelo: možeš se popeti na planini samo dok pružaš svom tijelu pažnju koju zaslužuje. Imaš svo vrijeme koje ti život pruža, sve dok hodaš bez zahtijevanja onoga što ne može biti pruženo. Ako ideš previše brzo umorićeš se i odustaćeš na pola puta. Ako ideš presporo, pašće noć i izgubićeš se. Uživaj u okolini, uživaj u hladnoj izvorskoj vodi i voću koje ti priroda velikodišno nudi, ali nastavi da hodaš.

G) Poštuj svoju dušu: ne ponavljaj stalno “Ja ću to uspjeti”. Tvoja duša to već zna, ono što njoj treba je da iskoristi dugo putovanje kao priliku za rast, da se proširi preko cijelog horizonta, da dodirne nebo. Opsesija ti neće uopšte pomoći da dostigneš svoj cilj, čak će ti oduzeti zadovoljstvo iz penjanja. Ali obrati pažnju: takođe nemoj ponavljati stalno “teže je nego što sam mislio”, zato što će ti ta misao oduzeti unutrašnju snagu.

H) Budi spreman da se popneš kilometar dalje: put na vrh planine je uvijek duži nego što misliš. Ne zavaravaj se, doći će momenat kad ono što je izgledalo tako blizu je još uvijek veoma daleko. Ali pošto si bio spreman da ideš dalje, ovo ti neće predstavljati problem.

I) Budi srećan kad se popneš do vrha: plači, tapši, viči svoj četvorici vjetrova da si uspio, neka ti vjetar – vjetar uvijek duva tamo gore – pročisti um, osvježi tvoja umorna i znojava stopala, otvori oči, očisti prašinu iz tvoga srca. Osjećaj je tako dobar, ono što je bilo samo san, udaljena vizija, je sada dio tvog života, uspIo si!

J) Obećaj: sada kada si otkrio silu koje nisi bio ni svjestan, reci sebi da ćeš od sada koristiti ovu silu do kraja svojih dana. Poželjno je da takođe sebi obećaš da ćeš otkriti još jednu planinu, i da ćeš poći u još jednu avanturu.

L) Ispričaj svoju priču: da, ispričaj svoju priču! Daj primjer. Reci svima da je to moguće, i drugi ljudi će onda imati hrabrosti da se suoče sa sopstvenim planinama.

Paulo Koeljo

od **Boni** Čet Maj 26, 2011 12:50 pm

Odlomak iz Marijinog
dnevnika :

Danas, dok smo hodali pored jezera, onim cudnim putem za Santjago, covek
koji je isao sa mnom - jedan slikar, jedan zivot drugaciji od moga -
bacio je kamencic u vodu. Na mestu gde je kamen pao, pojavili su se mali
krugovi koji su se sirili, sve dok nisu dotakli jednog patka koji je
tuda plivao, i nije imao nikakve veze sa bacenim kamenom. I umesto da se
uplasi zbog pojave neocekivanog talasa, on je poceo da se igra s njim.

Nekoliko sati pre tog dogadjaja, usla sam u jedan kafe, zacula neki
glas, i to je bilo kao da je Bog bacio kamencic na to mesto. Talasi
energije zapljusnuli su i mene i coveka koji je sedeo u jednom uglu i
slikao. On je osetio treperenje izazvano kamenom, ja takodje. I onda ?

Slikar ume da prepozna trenutak kad naidje na pravi model. Muzicar zna
kad je njegov instrument nastimovan. Ja sam svesna da ovde, u ovom
dnevniku, postoje recenice koje nisam napisala ja, vec neka druga zena
koja u meni zivi i zraci " svetloscu " koju odbijam da prihvatim.

Mogu da nastavim po starom. Ali mogu, isto tako, kao onaj patak u
jezeru, da se igram i zabavljam talasima koji su najednom naisli i
uzburkali vodu.

Taj kamen o kome govorim ima svoje ime koje glasi " ljubav " . Ta ljubav
moze da znaci lepotu iznenadnog susreta dve osobe, ali se ne ogranicava
samo na to. Ljubav takodje podrazumeva uzbudjenje pred necim
neocekivanim, produbljeni zar, veru u ostvarenje nekog sna. Ljubav nam
salje signale koji upravljaju nasim zivotom - a na meni je da te signale
odgonetnem.

Volela bih da verujem da sam zaljubljena u nekog koga ne poznajem, iako
nisam to planirala. Svi ovi meseci samokontrole, upornog odbijanja
ljubavi, doveli su do sasvim suprotnog ishoda : da se prepustim prvoj
osobi koja mi je ukazala drugaciju paznju.

Sreca sto nemem njegov telefon, sto ne znam gde stanuje i mogu da ga
izgubim ne kriveci sebe sto sam propustila jednu priliku.

Pa cak i da je tako, cak i da sam ga vec izgubila, zivot mi je darovao
jedan srecan dan. A kad se ima u vidu kako je sazdan ovaj svet, jedan
srecan dan gotovo da je ravan cudu.

''Jedanaest minuta''

od **Boni** Ned Maj 29, 2011 2:43 pm

Ljubav je uvek nova

Počeh razmišljati kakva bih voljela biti u tom trenutku. Voljela bih biti vesela, radoznala, sretna. Proživljavati intenzivno svaki trenutak, žudno pijući vodu života.
Vjerovati ponovo u snove. Biti kadra da se borim za ono što želim.
Voljeto čovjek koji me voli.
Da, to je bila žena kakva bih ja voljela biti – i koja je iznenada zaživjela i ušla u meoje tijelo.
Osjetih kako mi dušu preplavljuje svjetlost jednog Boga – ili Božice – u kojeg više nisam vjerovala. I osjetih kako, u tom času, Drugo Ja napušta moje tijelo i sjeda u ugao male sobe.
Mogla sam izvana promatrati ženu koja sam do tada bila: slabu, ali punu želje da ostavi dojam jake osobe. Osobu koja se boji svega, ali sama sebe uvjerava kako to nije strah – već rarboritost onoga tko je spoznao realnost. Što zazidava prozore kroz koje može prodrijeti sunčeva vedrina – kako njen stari namještaj ne bi izblijedio.
Vidjeh moje Drugo Ja kako sjedi u kutu sobe – krhko, umorno razočarano. Obuzdavajući i podjarmljujući ono što bi uvijek trebalo biti na slobodi.: svoje osjećaje.
Pokušavajući prosuditi buduću ljubav prema iskustvu proživljenje patnje.
Ljubav je uvijek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu – uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrijet ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ići za ljubavlju ma gdje ona bila, čak i kad to znači sate, dane, tjedne razočarenja i tuge.
Jer u času kad krenemo ususret ljubavi, i ona kreće u susret nama.
I spasi nas.
Kad je Drugo Ja izišlo iz mene, moje je srce ponovo počelo razgovarati sa mnom. Reklo mi je da pukotina na zidu brane propušta vodeni tijek, da vjetrovi pušu u svim smjerovima i da je ono sretno jer ga ja ponovo slušam.
Moje srce je govorilo da sam zaljubljena.
I ja sam zaspala zadovoljna, s osmjehom na usnama.

od **Khallu** Sre Jun 08, 2011 12:15 pm

"Moraš da rizikuješ. Razumjećeš čuda u životu tek kada dozvoliš da ti se desi nešto neočekivano." ~ Paolo Koeljo

od **Khallu** Pon Jul 11, 2011 12:38 pm

"Kad odu, tragedije ostave za sobom vječne tragove, a slave ostavljaju samo beskorisne uspomene." - Paolo Koeljo

od **Boni** Pon Jul 11, 2011 4:04 pm

od **Shade** Čet Jul 28, 2011 12:00 am

Njegove knjige ne volim, već sam pisala o tome, ali postoje neki fragmenti iz tih istih knjiga, na koje sam slaba.

Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj duševni mir. Mnogi se uplaše kad se ona pojavi, jer uništava sve što su do tada postigli i stvorili.
Niko ne voli da vidi svoj svet u ruševinama. Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave toj pretnji, i da očuvaju kuću ili bilo koju tvorevinu koja je već trula iznutra. To su čuvari preživelih stvari.
Drugi, pak, postupaju suprotno: predaju se bez razmišljanja, nadajući se da će im ljubav rešiti sve probleme. Prepuštaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu sreću i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u euforiji jer se dogodilo nešto čudesno, ili u depresiji, jer je nešto, što nisu očekivali, sve opustošilo.
Okrenuti leđa strasti ili joj se slepo prepustiti - koja je od te dve mogućnosti manje destruktivna?
Ne znam.

Svakoga dana dat nam je-zajedno sa Suncem-jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana obmanjujemo sami sebe kako nismo prepoznali tj trenutak,kako on ne postoji,kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem.Ali onaj ko obrati pažnju na dan koji traje otkriva čarobni trenutak. ...Govorio je: Ponekad nas obuzima osećanje neke tuge koje ne uspevamo da obuzdamo. Uviđamo da je čarobni trenutak toga dana prošao,a da nismo ništa učinili. Dakle život skriva svoju čaroliju i umetnost.

Treba da slušamo ono dete koje smo nekada bili i koje i dalje postoji u nama. To dete se razume u čarobne trenutke.

Dozvolimo mu da makar i na kratko drži u rukama uzde naše sudbine. To dete zna da su svi dani različiti. Učinimo mu po volji-čak i ako to zahteva od nas da se ponašamo drugačije nego što smo navikli,čak i ako drugima to bude izgledalo glupo.

Ako budemo slušali dete koje nosimo u duši,naše oči će povratiti sjaj. Ako ne izgubimo dodir s tim detetom,nećemo izgubiti dodir sa životom ...

-------------------

Cekanje. To je bila prva lekcija koju sam naucila o ljubavi. Dan se otegne, covek pravi hiljadu planova, zamišlja sve moguce razgovore, zaklinje se da ce promeniti svoje ponašanje u odredenim prilikama - a ostaje sve vreme nespokojan, usplahiren, sve dok se ne pojavi voljena osoba. A u tom trenutku, više ne zna šta bi da kaže. Oni sati išcekivanja preobratili su se u napetost, napetost se izrodila u strah, a strah izaziva u nama stid da pokažemo svoja osecanja.

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

Upoznaćemo sami sebe onda kada otkrijemo sopstvene granice i to je bilo tačno. Ali i pogrešno, pošto nije važno samo ono što znamo o nama samima, ljudsko biće nije stvoreno samo da bi tražilo mudrost, već i da bi oralo zemlju, čekalo kišu, sijalo žito, skupljalo usjeve, peklo hljeb. Ja sam dvije žene: jedna koja želi da ima svu sreću ovog svijeta, strast, avanture koje život može da ponudi. Druga želi da bude robinja rutine, porodičnog života, stvari koje mogu biti planirane i ispunjene. Domaćica sam i prostitutka, obje žive u istom tijelu, jedna boreći se protiv druge. Susret žene sa sobom je igra koja može da ima ozbiljne posljedice. Božanski ples. Kada se susretnemo, dvije smo božanske energije, dva univerzuma koja se sudaraju. Ukoliko susret nema potrebnu referencu, jedan univerzum uništava drugi.

Zato je toliko vazno pustiti da neke stvari odu od vas.
Odvezati ih. Resiti ih se.
Moramo da shvatimo da niko ne igra s obelezenim kartama, ponekad pobedjujemo, a ponekad gubimo.
Ne ocekujte da vam se ista vrati, da iko prizna vase napore, da otkriju vasu genijalnost, da razumeju vasu ljubav.
Zatvarajte krugove.
Ne iz sujete, nesposobnosti ili oholosti, vec zato sto se, naprosto,
to vise ne uklapa u vas zivot.
Zatvorite vrata, promenite plocu, ocistite kucu, otresite prasinu.

Prestanite biti ono sto ste bili i postanite ono sto jeste.

Zahir

Najznacajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori i koji svi ljudi na zemlji mogu da razumeju u svojim srcima, nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda..

"... Lako je shvatiti da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili usred nekog velikog grada. I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj i samo postoji taj trenutak i ta neverovatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista ruka. Ruka koja budi ljubav i koja je stvorila jednu dušu bliznakinju za svaku osobu koja radi, odmara se i traži blago pod suncem. Jer bez toga nijedan san ljudske rase ne bi imao bilo kakvog smisla."

--------------------------

'Kada viđamo stalno ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive svoj život.'

'Ako kreneš obećavši ono što još nemaš, izgubićeš volju da ga stekneš.'

'Bog je na svetu obeležio put kojim svaki čovek treba da ide. Treba samo pročitati ono što je on za tebe napisao.'

'Uvek nastoj da znaš šta hoćeš.'
'Nije zlo ono što ulazi u čovekova usta, nego je zlo ono što iz njih izlazi.'
'Strah od patnje gori je od same patnje.'
'Ja sam kao svi ljudi: gledam svet onako kako bih želeo da se stvari odvijaju, a ne onako kako se stvarno dešavaju.'

- Zasto onda treba da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajući šta misli o životu i o svetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom.Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš s njima.Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udarca koji ne očekuješ.

-Uvek nastoj da znas sta hoces.
-Ne odustaj nikad od svojih snova.
-Niko nije uspeo da pobegne od svog srca.
-Kad su nam velika blaga pred nosem, nikad ih ne primecujemo.
-Smrt obicno primorava ljude da bolje osete zivot.
-Kad nastojimo da budemo bolji nego sto smo, sve oko nas, takodje, postaje bolje.

Alhemičar

Patnja sa javlja onda kada ocekujemo da nas drugi vole onako kako smo mi to zamislili, a ne onako kako ljubav treba da izgleda-slobodna, nesputana, da nas usmerava svojom snagom i da nam ne dozvoli da posustanemo...

''Ljudi veoma rano saznaju razlog svog postojanja.Možda zbog toga oni tako rano i odustaju''

''Tajna je u sadašnjosti;ako obratiš pažnju na sadašnjost možeš je poboljšati.A ako poboljšaš sadašnjost,biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi.Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s vjerom da Bog brine o svojoj djeci.Svaki dan nosi u sebi Vječnost''

''Kada nastojimo da budemo bolji nego što smo,sve oko nas takođe postaje bolje.''

''Sve što se jednom desi,ne mora se nikad ponoviti.Ali,sve što se desi dva puta,desiće se sigurno i treći put.''

Upoznaćemo sami sebe onda kada otkrijemo sopstvene granice i to je bilo tačno. Ali i pogrešno, pošto nije važno samo ono što znamo o nama samima, ljudsko biće nije stvoreno samo da bi tražilo mudrost, već i da bi oralo zemlju, čekalo kišu, sijalo žito, skupljalo usjeve, peklo hljeb. Ja sam dvije žene: jedna koja želi da ima svu sreću ovog svijeta, strast, avanture koje život može da ponudi. Druga želi da bude robinja rutine, porodičnog života, stvari koje mogu biti planirane i ispunjene. Domaćica sam i prostitutka, obje žive u istom tijelu, jedna boreći se protiv druge. Susret žene sa sobom je igra koja može da ima ozbiljne posljedice. Božanski ples. Kada se susretnemo, dvije smo božanske energije, dva univerzuma koja se sudaraju. Ukoliko susret nema potrebnu referencu, jedan univerzum uništava drugi.
Koeljo

od **Khallu** Pet Avg 05, 2011 2:01 pm

Koeljov "Alef" bestseler u Beogradu

Najnoviji roman Paula Koelja "Alef" dominirao je listama bestselera koje su za juli objavili najveći srpski lanci knjižara

Osim bestseler liste koju već sedam godina pravi srpski "Amazon", odnosno "Knjizara.com" na osnovu ankete u koju su uključene ne samo knjižare u Srbiji već i nekoliko iz Crne Gore i Banja Luke, sada svoje liste objavljuju i tri velika lanca knjižara "Delfi", "Vulkan" i " Evro-Ðunti bookstore".

Ukoliko se na svim listama pojavi među prvih 10 naslova neka knjiga, to je sigurna znak da je stvarno tražena i da je privukla izuzetnu pažnju čitalaca, a taj uslov je u julu, pre svega, ispunio najnoviji roman Paula Koelja "Alef".

"Alef" zauzima prvo mesto na listi elektronske knjižare koja, pošto nema sopstevnu izdavačku delatnost, nema obavezu da u vrh liste stavi neku knjigu koju je objavila izdavačka kuća ili kuće koje su osnovale neki od navedena tri lanca knjižara. Međutim,"Alef" je na devetom mestu na listi "Vulkana" ( osnivači " Mono i Manjana" i "Alnari"), na petom u knjižarama koje je otvorila srpsko-italijanska izdavačka kuća "Evro-Ðunti", a kod "Delfija" (osnivač " Laguna") nije među prvih 10, ali jeste na proširenoj listi do 20.

od **Boni** Pet Avg 05, 2011 2:14 pm

Khallu znam da ga ti volis pa tebe pitam,da li si procitala ''Djavo i gospodjica Prim''?

od **Khallu** Pet Avg 05, 2011 2:31 pm

jesam,sve njegove knjige sam procitala.
knjiga je pomalo drugacija od ostalih,na neki nacin.
naravno,preporucujem ti da je procitas,ako je to bilo pitanje Paulo Koeljo - Page 2 536970

od **Khallu** Pet Avg 05, 2011 2:32 pm

jedina knjiga koja me je mnoooogo smorila je ''Pobednik je sam'',iskreno Paulo Koeljo - Page 2 48478

od **Boni** Pet Avg 05, 2011 2:33 pm

To je bilo pitanje Paulo Koeljo - Page 2 536970

Hvala!

od **Khallu** Uto Sep 06, 2011 11:47 am

Bila je na plaži sa ocem i on ju je zamolio da provjeri da li je voda dobra za kupanje.

Imala je pet godina i bila je srećna što može da pomogne; otišla je do obale i skvasila noge.

“Pokvasila sam noge, hladna je”, rekla mu je.

Otac ju je uzeo u naručje, prišao obali, i bez ikakvog upozorenja bacio je u vodu.

Ona se uplašila, ali se zatim i obradovala igri.

“Kakva je voda?”, upitao je ponovo otac.

“Odlična”, odgovori ona.

“Zato, od sada, kada želiš da nešto saznaš, uroni u tu stvar.”

Paolo Koeljo - Brida

od **Khallu** Uto Sep 27, 2011 11:19 pm

"Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče - uključujući i one koje gubimo." - Paolo Koeljo

od **Khallu** Uto Okt 18, 2011 11:36 pm

" Nikad ne možemo suditi o životima drugih, jer svako zna samo svoju vlastitu bol i odricanje. Jedno je misliti da je tvoj put ispravan, a nešto sasvim drugo misliti da je tvoj put jedini. "

od **Khallu** Uto Okt 18, 2011 11:39 pm

"Čovek ne voli zato što želi da učini dobro, ili da pomogne, ili da zaštiti nekoga. Ako tako postupamo, posmatramo svog bližnjeg kao puki objekat a sami sebe doživljavamo kao velikodušne i mudre osobe.To nema nikakve veze s ljubavlju! Voleti znači ostvariti zajedništvo s drugim i otkriti u njemu božansku iskru"

od **Khallu** Pet Nov 04, 2011 11:00 am

Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj duševni mir.

Mnogi se uplaše kad se ona pojavi, jer uništava sve što su do tada postigli i stvorili.
Niko ne voli da vidi svoj svet u ruševinama.Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave toj pretnji, i da očuvaju kuću ili bilo koju tvorevinu koja je već trula iznutra. To su čuvari preživelih stvari.
Drugi, pak, postupaju suprotno: predaju se bez razmišljanja, nadajući se da će im ljubav rešiti sve probleme. Prepuštaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu sreću i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u euforiji jer se dogodilo nešto čudesno, ili u depresiji, jer je nešto, što nisu očekivali, sve opustošilo.
Okrenuti leđa strasti ili joj se slepo prepustiti – koja je od te dve mogućnosti manje destruktivna? Ne znam.

od **Zvončica** Pet Nov 04, 2011 5:26 pm

Drugi, pak, postupaju suprotno: predaju se bez razmišljanja, nadajući se da će im ljubav rešiti sve probleme. Prepuštaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu sreću i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u euforiji jer se dogodilo nešto čudesno, ili u depresiji, jer je nešto, što nisu očekivali, sve opustošilo.

Ovaj deo potpuno opisuje mene. Paulo Koeljo - Page 2 48478

od **Khallu** Sub Nov 19, 2011 6:49 pm

Usredsredi se samo na trenutke u kojima si uspevao ono što si želeo-i ta snaga će ti pomoći da postignes sve sto hoćes.
Koeljo

od **Khallu** Uto Nov 22, 2011 6:23 pm

Bog zna da smo mi umetnici života.
Jednog dana nam daje čekić za skulpture, drugog dana kičice i boje za sliku, ili hartiju i olovku za pisanje.
Ali nikad neću moći da upotrebim čekić za slikanje platna, ili kičicu za klesanje skulpture.
I zato, ma koliko to bilo teško, moram da prihvatim današnje blagoslove koji mi liče na prokletstva zato što patim, a dan je lep, Sunce sija, deca pevaju na ulici.
Jedino tako ću uspeti da prevaziđem bol i da ponovo izgradim svoj život.
~ Paulo Koeljo

od Sponsored content