Anegdote

Alexander Fleming

Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašan škotski seljak. Jednog dana, dok je crnčio za preživljavanje svoje porodice, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć.

Odbacio je alat i potrčao prema močvari. Tamo je , zaglibljen do struka u crnom blatu, prestrašeni dečak vikao i borio se, da bi se izvukao iz močvare. Seljak Fleming spasio je dečaka iz sigurne smrti.

Sledećeg dana u seljakovo se dvorište dovezla bogata kočija. Elegantno obučeni plemić izašao je iz kočije i predstavio se kao otac dečaka kojeg je seljak spasio.

"Želim Vam platiti ", rekao je plemić.
"Spasili ste život mojemu sinu!"

"Ne , ne mogu primiti platu za to što sam napravio", rekao je škotski seljak i odbio ponudu.

Tada je naišao seljakov sin.

"Da li je to Vaš sin?" upitao je plemić.
"Da!" ponosno je odgovorio seljak.

"Napravimo dogovor. Dozvolite mi, da mu osiguram obrayovanje, kakvo ima i moj vlastiti sin.
Ako je momak imalo sličan ocu, bez sumnje će stasati u čoveka na koga ćemo obojica biti ponosni."

Tako je i bilo.

Sin seljaka Fleminga pohađao je najbolje škole i za čas je završio Bolničku medicinsku školu Sv. Marije u Londonu i postao poznat po celome svetu kao Sir Alexander Fleming, pronalazač penicilina. Tačnije - Otkrio je antibiotsku supstancu lisozim i izolovao je antibiotik penicilin iz gljivice Penicillium notatum, za šta je dobio 1945. godine Nobelovu nagradu.

U jednom društvu, u kome se nаšаo i čuveni sаtiričаr Rаdoje Domаnović,
govorilo se kаko je divno znаti strаne jezike. Neko iz društvа reče:
– Koliko jezikа znаš, toliko vrediš.
Domаnović nа to ironično dodаde:
– Ono, jest, tаko je. Sаmo ne vаljа kаd je neko budаlа, pа je budаlа nа nekoliko jezikа.