Šljiva

od **Holly** Pet Feb 18, 2011 10:57 pm

Kada se pomene šljiva, prve asocijacije na nju su šljivovica i "srpski brend". Obično zaboravljamo da je šljiva veoma korisna namirnica i da u sebi ima dosta lekovitih sastojaka.

Šljiva potiče iz roda Prunus, kom pripadaju breskva, kajsija, nektarina, višnja i trešnja. Latinski naziv joj je Prunus domestica, a smatra se da poreklo vodi sa obala Kaspijskog mora.

Šljiva se gaji u celom svetu, a najveći proizvođači su Rusija, Kina, SAD i Rumunija. Srbija spada u značajne proizvođače šljiva u svetu. U našim krajevima sveža šljiva može se jesti od maja do oktobra.

Postoji preko 2000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, šljive raznih veličina, različitih ukusa i raznih boja i nijansi: plave, zelene, bele, žute, crvene, narandžaste...

Lekoviti i korisni sastojci

Plod šljive sadrži malo kalorija (oko 40), tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik, za čišćenje organizma, ali sadrži i mnoge korisne supstance:

beta karotin
biljna vlakna
biljne masti
biljne hormone
vitamine B grupe
vitamin C
vitamin E
vitamin K
gvožđe
eterična ulja
kalijum
kalcijum
magnezijum
mineralne soli
oksalate
organske kisline
fenole
ugljene hidrate
celulozu
šećer (prirodni)

Šljiva u ishrani

Za ishranu se koristi sveža ili sušena šljiva, a ne koštica.

Pored sveže i sušene šljive, preporučujemo i džem, marmeladu, pekmez, slatko, kompot i sok od šljive, jer se mogu koristiti tokom cele godine.

Sušene šljive su izvor korisnih sastojaka, mogu se jesti tokom cele godine, a od njih se pravi i veoma ukusan kompot.

Iako šljivovicu kao alkoholno piće ne preporučujemo za zdravu ishranu, obloge od šljivovice, komovice ili prepečenice pomažu protiv mnogih bolesti i tegoba (povišena temperatura, bolovi u zglobovima, reuma...).

Lekovito dejstvo

Šljiva veoma povoljno deluje na organizam kod sledećih bolesti i tegoba:

akne
anemija
astma
arteroskleroza
bolesti zuba i usne šupljine
bolesti srca i krvnih sudova
bronhitis
bubuljice
gojaznost
groznica (usled povišene temperature)
gubitak pamćenja
depresija
dijabetes
ekcem
zatvor (opstipacija)
kašalj
mučnina i povraćanje
neke vrste raka (prevencija i lečenje)
nervoza
pad imuniteta
povišeni nivo holesterola
pojava bora na koži
prehlade i grip
problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima
problemi sa zglobovima i kičmom
problemi sa nervima
problemi sa crevima i organima za varenje
problemi sa krvnim pritiskom
problemi sa metabolizmom
problemi sa jetrom
protiv starenja
razne infekcija
reumatska oboljenja
sinuzitis
stomačna mučnina
skorbut
stres
uganuća i istegnuća
upale kože i svrab (osip)
herpes
hronični umor
celulit
šlog

Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu se koristiti kao diuretik.

Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u žuči trebalo bi da jedu šljive u veoma malim količinama.

Šljiva krvne sudove čiste od masnih naslaga.

Šljiva deluje kao moćan antioksidant, protiv slobodnih radikala.

Preporuka

Iz navedenog se vidi da sveže ili suve šljive treba koristiti u ishrani, ali i da su kompot, sok ili džem od šljiva bogati korisnim i lekovitim sastojcima.

Šljiva je korisno voće i prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, ali, naravno, ne treba preterivati sa količinama.

Izvor-net

od **Khallu** Sre Avg 10, 2011 6:48 pm

Lekovito delovanje: šljive su veoma znacajne u ishrani. Lekovitost šljive dolazi do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluje na probavne organe. Regulisuu rad creva. Šljive spadaju među lužnato voće bogato raznim vitaminima i mineralima. Suve šljive su posebno bogate vitaminom A, riboflavinom i vitaminom C, te kalcijumom i magnezijumom. One imaju i medicinsko značenje zahvaljujući svom umerenom, prirodnom laksativnom dejstvu koji se može iskoristiti kod slučajeva zatvora, naročito kod male dece i kod starijih ljudi. Osim toga, istraživanja vezana za antioksidativna i antikancerogena svojstva voća, pokazala su da su suhe šljive među najbogatijim plodovima, ne samo voća, već i povrća sa tim svojstvima..
Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu se koristiti kao diuretik. Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u žuči trebalo bi da jedu šljive u veoma malim količinama. Šljiva krvne sudove čiste od masnih naslaga. Šljiva deluje kao moćan antioksidant, protiv slobodnih radikala.

od **Khallu** Pon Avg 15, 2011 11:15 am

Ako se redovno konzumira šljiva poboljšava varenje, sprečava zgrušavanje krvi, snižava krvni pritisak i pomaže kod srčanih oboljenja

Šljiva je zaštitni znak Srbije, SFRJ je osamdesetih godina bila najveći proizvođač ovog voća na planeti, a danas su to Rusija, Kina i SAD. Ipak, prva šljiva je nikla daleko od naše zemlje, na obali Kaspijskog jezera.

Ova izuzetno zdrava voćka, bogata je vlaknima, vitaminima C, B1, B2, B6 i E, beta karotenom, esencijalnim kiselinama, fluorom, kalijumom, gvožđem, kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Ako se redovno konzumira poboljšava varenje, sprečava zgrušavanje krvi, snižava krvni pritisak i pomaže kod srčanih oboljenja. Zato uživajte u sočnim šljivama, a ako volite slatko ne propustite da napravite ukusne knedle sa šljivama, džem i slatko koje ćete moći da konzumirate tokom godine.

od **Femme** Pet Nov 29, 2013 1:41 am

Zbog obilja korisnih sastojaka, suva sljiva je prosto neophodna digestivnom traktu. Recimo, kod bolesti zeluca, dovoljno je samo 5-6 suvih sljiva dnevno. Konzumirajuci suve sljive svaki dan, bicete ne samo u mogucnosti da oporavite svoj organizam, nego i da se oslobodite viska kilograma, jer suva sljiva poseduje dobre nutritivne osobine i koristi se u mnogim savremenim dijetama.

Suve sljive poboljsavaju imunitet i ukupnu otpornost organizma, zahvaljujuci antioksidansima u svom sastavu. Bitno je znati da suve sljive absorbuju slobodne radikale, koji unistavaju organizam. Time se objasnjavaju podmladjujuca dejstva suvih sljiva i korist od njihovog konzumiranja zbog prevencije malignih oboljenja.

Ukoliko volite sljive i zelite da njih same osusite za zimski period, a samim tim i ustedite na kucnom budzetu, predlazem vam nacin na koji to mozete da uradite. Sljive se suse na suncu, na vazduhu, u posebnim susarama, ali mozete ih osusiti u rerni i sacuvati za zimu.

Sljive osusene na vazduhu

- Zrele neostecene sljive razvrstajte po velecini i operite.

- Stavite sljive u vruci rastvor vode i sode bikarbone (na litar vode – supena kasika sode bikarbone) na 5 sekundi i ponovo operite pod mlazom vode.

- Sljive, obradjene rastvorom vode i sode bikarbone, brze se suse, jer se na njihovoj povrsini formiraju rupice, kroz koje izlazi suvisna vlaga.

- Sljive poredjajte u posude(tepsije) i susite.

U toplim suncanim danima – na suncu. Na vece sklanjajte unutra.

Sljive osusene u rerni

U rerni se sljive suse u tri koraka.

- Stavite sljive u jako vruci rastvor vode i sode bikarbone (na litar vode – supena kasika sode bikarbone) na 5 – 10sekundi i ponovo operite pod mlazom vode.

- Sljve poredjajte u tepsiju i stavite u zagrejanu rernu na 40-45 stepeni na 3-4 sata.Izvadite iz rerne i ostavite na 4-5 sati.

Nakon toga susenje se nastavlja na 55-60 stepeni 4-5 sati . I ponovo ostaviti van rerne na 4-5 sata (ja sam iznosila na terasu na sunce)

- U zavrsetku sljive susiti u rerni 10-12 sati na temperaturi 70-80 stepeni do potpunog isusivanja.
Sljive možete susiti i sa kosticama, ali je vreme susenja duze. Suve sljive treba da budu meke, ali elasticne.

Na suncu sljiva se susi 8-10 dana. Dobar proizvod dobija se kombinovanim susenjem: 5-6 dana na suncu, zatim u rerni 8-10 sati na 70 stepeni. Ukupno vreme susenja zavisi od zrelosti i veličine sljiva.

Suve sljive se cuvaju na suvom mestu, u drvenim gajbicama, u staklenim teglama sa poklopcem sa manjom kolicinom lovorovog lista. Neko ih pakuje u kese i stavlja u zamrzivac. Od 10 kilograma svezih sljiva ispadne dva kilograma suvih.

Izvor

od Sponsored content

Šljiva

Šljiva

Re: Šljiva

Re: Šljiva

Re: Šljiva

Re: Šljiva