Idiomi

od **Shade** Sub Feb 12, 2011 6:51 pm

Idiomi su ustaljeni izrazi ili frazeologizmi čije se značenje mora posebno naučiti kao celina.

Hajde da razgovaramo o idiomima koje često upotrebljavate.

Zašto se kaže ...
Košta ga ko svetog Petra kajgana?
Kad na vrbi rodi grožđe?
Pijan ko letva?
Pijan ko majka?
Lupa ko Maksim po diviziji?

Navedite i one čije značenje i poreklo znate, ali i one čije poreklo vam je nepoznato,
možda će neko znati poreklo istih.

od **Shade** Sub Feb 12, 2011 6:52 pm

Ja ću pokušati da odgovorim na pitanje u vezi sa prvim navedenim idiomom,
a za ostale, nadam se da će neko drugi imati odgovor.

Kakva je to bila kajgana, kad se do dana današnjeg zadržala u izrazu, kojim se označava velika, izuzetna skupoća. Zašto se vezuje za ime svetog Petra?

Košta ga k'o Svetog Petra kajgana

Izraz je, pre svega, dvoznačan.
Prema jednom značenju, to je kajgana namenjena svetom Petru, a nekoga je skupo koštala,
a prema drugom, reč je o kajgani koja je skupo koštala samoga svetoga Petra.

U grčkom jeziku postoji poslovica “Skupa li je kajgana svetog Đorđa!” Prema legendi, neki dečko načini svetom Đorđu kajganu i odnese je u crkvu. Naiđu četiri stranca, trgovca, da se pomole Bogu, vide kajganu i pojedu je. Ali svetac učini čudo i ne mogoše izaći iz hrama dok svaki od njih ne položi veliki zlatni novac. Kad su izašli iz crkve, rekoše: “Sveti Đorđe, mnogo ti je skupa kajgana; nikad je više nećemo od tebe kupovati.” Priča je, očito, prenošena uz izmenu imena.

U pesmi Jove Jovanovića Zmaja “Skupa kajgana svetoga Petra” govori se o tome kako su Isus Hristos i apostol Petar hodili po svetu da kušaju ljude. Uz to, “Hristos kuša još i Petra svoga.” Jedne večeri zanoćiše u kolibi uboge udovice Rajke, koja je imala mnogo nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponudi im kajganu za večeru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava, upozorivši svetog Petra: “Ne založi večerice njene / večerice deci zgotovljene.” Petar, kome je bilo dosta gladovanja, ne posluša Isusa, dohvati se kajgane, ali se ona u istom času okameni, tako da je nije mogao jesti.

Sledećeg jutra, Isus izrekne Petru tešku pokoru: “Ja ću dalje, ti ostani ovdje. / Okrst prosi, pak joj djecu hrani, / dok se vratim, da ih zdrave nadjem.”

I tako je sveti Petar dugo hodao od kuće do kuće proseći i hraneći decu sirote Rajke. A kad se Isus vrati i upita ga: “Je l’ sve dobro, pa da te opraštam?” Petar mu, satrven i izmozden, odgovori: “Sve je dobro, milom tebi hvala! Al kajgana skupo me je stala.”

Po drugoj verziji, sveti Petar je dobio debele batine od nekog domaćinam u čijoj je kući zanoćio zajedno s Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i pojeo kajganu. Tako ga je kajgana opet skupo stajala.

Do dana današnjeg, u narodu je ostala izreka “košta ga ko svetog Petra kajgana” u značenju “platiti za nešto veoma visoku cenu”.

od **Femme** Sub Feb 12, 2011 7:07 pm

Zašto se kaže vrzino kolo

Ovaj izraz se u našem savremenom jeziku koristi uglavnom u značenju:
“začarani krug”, “koloplet”, “zavrlama” ili “vrtlog, zbrka, haos” i sl.
Veliki rečnik SANU daje sledeća značenja:

1. praznoverje - začarano mesto gde se skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.
2. praznoverje - igra koju igraju vile, veštice i sl.
3. figurativno - metež, uzburkanost; začarani krug.

Kao svedočanstvo da je izraz nastao iz narodnog praznoverja imamo i
Srbski rječnik iz 1818.godine, u kome Vuk Stefanović Karadžić piše:

“Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na v r z i n o k o l o (da dovrše sa svim i da se zakunu. A đe je to vrzino kolo? i šta je? Bog bi ga znao). I onđe nekakvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga od nji dvanaest (odnesu ga djavoli ili vile), no oni ne mogu poznati koga je nestalo.
(Taj je bio na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mlogo učio.)

Takovi đaci se poslije zovu Grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljave, oluje i tuče…”

Iz ovakvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, poniklo je i današnje značenje izraza vrzino kolo – “začarani krug”.

Kako izaći iz vrzinog kola? Možda tako da se oslobodimo veštica i vampira koji su nas u to uvukli.

od **Shade** Sre Feb 16, 2011 11:49 am

"SJAŠI KURTA DA UZJAŠI MURTA"

Objašnjenje sam pronašla na ovom sajtu

Egon Fekete je Sjaši Kurta da uzjaši Murta (u radu, studioznom i bogato dokumentovanom, Antroponimski elementi u srpskohrvatskim frazeološkim i gnomskim obrtima, objavljenom u Zborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku XXVII–XXVIII, 835–843) svrstao u kategoriju frazema u kojima antroponimi „nemaju nikakvu istorijsku i anegdotsku podlogu, nemaju dakle, naslon na bilo kakav konkretni denotat, već u frazemi egzistiraju isključivo iz silabičko-metričkih razloga“ (Fekete, 842). Sledeći tu ideju zaključuje: „Jasno je, dakle, da je antroponim /u ovoj kategoriji frazema/proizvoljna kategorija, bez semantičke konotacije, lako zamenjiv apelativom ili pak izostavljiv.
Takvi bi bili frazemi tipa:
tata-Mata; Cile-Mile;
hajde Jovo nanovo; Janko i Marko;
Crvi, Milojka careva devojka;
Kome ime Zlokera, svud ga zlo ćera (VP);
Ispod Mire sto đavola vire;
Sjaši Kurta da uzjaši Murta;
Dva loša ubiše Miloša;
živ mi Todor, da se čini govor;
Kuku Todore, svaki dan to gore (VP) itd.“ (Fekete, n. m.).

od **Holly** Pon Feb 21, 2011 5:00 pm

Pijan ko letva

Izraz koji se koristi da se opise stepen pijanstva kod osobe.
Ovaj izraz je svima jako dobro poznat i cesto je u upotrebi,ali retko ko se zapita kako je on nastao i zasto bas "pijan kao letva".....?

Letva je parce obradjenog drveta,koje mora biti suvo ,zato sto je letva po pravilu tanka i kada bi bilo suprotno ona bi se iskrivila.Kada se letva potopi u vodu ili ostavi na kisi,drvo upije vodu ,naduje se i onda se iskrivi,slicno kao sto se desava i coveku kada se naloce alkohola.
Kao sto se moze primetiti ,ovaj izraz je potpuno adekvatan za pijance....

od **Femme** Pon Feb 21, 2011 5:24 pm

Idiom predstavlja osobenost, ono što je ustaljeno kao osobenost, naročiti vid jezičkog izražavanja.
U našem jeziku izrazi kao
skresati u brk - reći nekom neposredno i bez uvijanja,
ili obrati bostan - nadrljati,
udaljeni su od prvobitnih značenja.

Možda bi hope mogla da nam da neki primer idioma iz engleskog jezika? Sa prevodom, naravno.

od **Shade** Uto Apr 12, 2011 12:34 am

"Od Kulina bana"

Svako od nas čuo je bar jedan od sledećih izraza: "Od Kulina bana", "Od Kulina bana i dobrijeh dana", "Nemoj da mi pričaš od Kulina bana" ili "Razvezao od Kulina bana". Reč je, naravno, o jednom od vladara bosanske srednjovekovne države - banu Kulinu (1180-1204). S gledišta jezika, pobrojane krilatice, same po sebi, označavaju vremensku odrednicu i one su u narodnoj svesti pomalo maglovit pojam nekih davnih vremena. Istovremeno, njihova jezgrovita poruka ukazuje na blagostanje koje se vezuje za ličnost Kulina bana.

Još je dubrovački benediktinac Mavro Orbin u znamenitom delu "Kraljevstvo Slovena", objavljenom na italijanskom jeziku u Pezaru 1601. godine, zabeležio narodno sećanje na srećne dane i izobilje u Kulinovo doba. Istovetno predanje o bosanskom vladaru nalazi se i u spisu Orbinovog savremenika i sugrađanina Jakova Lukarevića. Ovo narodno verovanje, koje je svakako nastalo pre pomenutih dubrovačkih pisaca, ne samo da se održalo do novijeg doba nego se vremenom širilo i poprimalo nove mitske nanose.

Šta kažu istorijske činjenice? U početku su se istoričari našli u velikoj nedoumici jer Kulinovu omiljenost nije bilo moguće objasniti ni ličnošću, o kojoj se gotovo ništa ne zna, ni vladavinom koja se, prema sačuvanim svedočanstvima, nije izdvajala ni od prethodnika ni od naslednika. Štaviše, ni opšte političke prilike u tadašnjoj bosanskoj državi, smeštenoj izmedju Vizantije i Ugarske i izloženoj dvostrukom pritisku, ne daju uporište za formulaciju "Od Kulina bana i dobrijeh dana". Ni o kakvom blagostanju, koje bi se kasnije tako dugo pamtilo, nije se moglo govoriti. Zašto Kulin ban a ne, na primer, Tvrtko I Kotromanić (ban 1353-1377, kralj 1377-1391), najveći vladar srednjovekovne Bosne?

Ipak, postoji objašnjenje! Istoričari su ga naslutili i obrazložili na osnovu jednog stvarnog izvora. Reč je o diplomatičkoj ispravi, vrsti izvora kojima, ako su autentični, istoričari poklanjaju puno poverenje. U pitanju je povelja Kulina bana, inače najstariji ćirilički dokument bosanskih vladara, koja je izdata Dubrovčanima. Ovom ispravom Kulin je dubrovačkim poslovnim ljudima jemčio slobodu trgovine bez uobičajenih carina.

Radilo se, dakle, o jedinstvenoj, nesvakidašnjoj povlastici koju su Dubrovčani uživali samo u Bosni, ali ne i u okolnim državama. Dogodilo se da su kasnije Dubrovčani izgubili pomenutu privilegiju, pa su otuda nastali vajkanje i žal za starim, dobrim vremenima. Naravno, nije slučajno što su upravo u Dubrovniku, kao nostalgično sećanje na zlatno doba njegovog poslovanja, uobličene prve izreke o bosanskom banu. U kolektivnom sećanju žitelja Dubrovačke republike on je upamćen kao dobrotvor koji je doprineo njihovom izobilju i blagostanju, pa, tako, u gradu pod Srdjem nalazimo istorijsku podlogu "dobrijeh dana" Kulina bana.

izvor: Politikin zabavnik

od **Maja** Čet Sep 12, 2013 11:44 pm

Da vas ja nešto pitam. Zašto se kaže "kao kiša oko Kragujevca"? To ima da brišem iz svog rečnika. Kad smo išli do Gradca i posle u Aleksandrovac nas je u putu pratila kiša ali tako, da je pala pre nas i mi smo vozili po "suvom" jedino u Kragujevcu je padala ko sumanuta baš tada kad smo mi prolazili. Svratili smo u Tempo po one osnovne slatko kafene poklončiće i pokisli. Idiomi 393939

od **Boni** Pet Sep 13, 2013 2:47 pm

Veruj mi Maja nemam pojma, nekada je stvarno tako i bilo, svuda pada kisa, samo kod nas ne. Kragujevac je u 'dolini', okruzen planinama, pa mozda zbog toga.
Ali pre nekih mesec dana je padao grad velicine jajeta jedino u Kragujevcu.

od Sponsored content

Idiomi

Idiomi

Re: Idiomi

Re: Idiomi

Re: Idiomi

Re: Idiomi

Re: Idiomi

Re: Idiomi

Re: Idiomi

Idiomi

Re: Idiomi