Horhe Luis Borhes

od **Femme** Pet Jan 21, 2011 4:08 pm

Horhe Luis Borhes u razgovoru sa Brankom Bogavac

- Šta je za vas večnost?

- To je zbir naših juče i svih svesnih ljudskih bića. Večnost je prošlost za koju niko ne zna kad je počela.
Ali večnost je i sva sadašnjost. Sadašnji trenutak sve nas sadrži, i sve gradove, i sve svetove,
i sve prostore. Večnost je takože i budućnost koja još nije stvorena, ali koja postoji, koja počinje
da postoji u samom ovom trenutku. Platon kaže da je vreme pokretna slika večnosti.
Večnost nam dozvoljava da živimo na postupan način: sate, noći i dane, godine.
Imamo pamćenje, sadašnja osećanja, pa onda imamo budućnost, čiji oblik još ne znamo,
ali je predosećamo ili se nje plašimo.

Branka Bogavac - Razgovori u Parizu

od **Shade** Uto Jan 25, 2011 9:33 pm

Nema ni jedne jedine slike.Nema ni jedne jedine lepe reči, sa sumnjivim izuzetkom svedoka
koja nije apstrakcija.
Ove stranice tragaju, ne bez neizvesnosti, za srednjim putem.
H.L.Borhes
Predgovor šifri

od **Femme** Sre Feb 02, 2011 12:29 am

Pepeo

Hotelska soba, kao sve druge.
Čas bez metafore, popodnevni odmor koji nas rastače i uništava.
Svežina nasušne vode u grlu.
Nežnosvetla izmaglica koja okružuje slepe, i noću i danju.
Adresa nekoga koji je možda vec umro.
San i snovi koji se raspršuju.
Pod našim nogama nejasna Rajna ili Rona.
Prolazna slabost.
Stvari odveć beznačajne za pesmu.

od **Shade** Sre Feb 02, 2011 6:24 pm

Jorge Luis Borges (Buenos Aires, Argentina, 24. august 1899 - Geneva, Švajcarska, 14. juni 1986), argentinski pisac.

Osnovno obrazovanje je stekao najvećim delom u kući, od roditelja i bake, Engleskinje. U toku Prvog svetskog rata Borhesova porodica je putovala po Evropi, da bi se nastanili u Švajcarskoj.

U Argentinu se vratio 1921. godine, a 1923. je počeo karijeru pisca.
Umro je 1986. godine u Ženevi. Posebno je poznat po svojim kratkim pričama koje imaju metafizičke, fantastične osobine, jedan od najuticajnijih književnika XX veka.

Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove. Najpoznatiji je po svojim kratkim pričama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar.

Borhes je bio suosnivač tzv. „latinoameričke fantastike“ i jedan od centralnih autora časopisa Sur („Jug“)

Makedonski književnik Vlado Urošević, dobar poznavaoc Borhesa kaže: ”Doprinos Borhesa u razbijanju stvarnosne literature bio je ključan. Pitanje je da li bi postmoderne uopšte bilo bez ovog pisca.
Danas se Borhes možda manje čita, više deluju poruke koje su drugi, kasniji pisci izvukli iz njegovog dela.”

Najznačajnija dela
Univerzalna istorija beščašća (1935),
Istorija večnosti (1936)
Maštarije, (1944)
Alef, (1949)
Druga istraživanja (1952)
Drugi, isti (1964)
Pohvala senke (1969)
Brodijev izveštaj (1970)
Peščana knjiga (1975)
Istorija noći (1977)
Lozinka (1981)
Atlas (1984)

od **Shade** Sre Feb 02, 2011 6:29 pm

Vuk

Tajnovit i siv u konačnoj polutami, ostavlja tragove na obali reke što mu je utolila žeđ ždrela i čije vode ne ponavljaju zvezde. Noćas vuk je usamljena senka, traga za ženkom i hladno mu je. To je poslednji vuk Engleske. Tor i Odin to znaju. U svojoj visokoj kuli kamenoj kralj je odlučio da satre vukove. Već je iskovano moćno železo tvoje smrti. Saksonski vuče, uzalud si se rodio. Nije dovoljno biti krvožedan. Ti si poslednji. Proći će hiljadu godina i jedan starac sanjade te u Americi. Ni od kakve koristi neće ti biti taj budući san. Sada te opkoljavaju ljudi koji u šumi pratihu tragove koje si ostavljao, tajnovit i siv u konačnoj polutami.

od **Femme** Pet Feb 04, 2011 4:38 pm

Trenuci

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikada
nisam otišao,
jeo manje boba,a više sladoleda.
imao više stvarnih,a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proziveo svaki minut svog života:imao sam,
jasno, i časaka ludosti.
Ali,kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer,ako ne znate,život je od toga sačinjen,
od trenutaka samo,nemojte propuštati sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda
nisu išli bez
toplomera,termofora,
kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.
Kad bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život pred sobom imao.
Ali,vidite,imam 85 godina, i znam
Da umirem.

od **Shade** Sub Feb 19, 2011 1:44 pm

Zaplet

Da bi užas dostigao savršenstvo, Cezar, pritešnjen uz noge kipa nestrpljivim bodežima neprijatelja,otkriva među tim licima i noževima Marka Julija Bruta,svog štićenika,možda i sina;u tom trenutku on prestaje da se odupire i uzvikuje: Zar i ti, sine moj! Šekspir i Kevedo preuzimaju taj patetični uzvik.
Sudbina voli ponavljanja, varijacije, simetrije; hiljadu devet stotina godina kasnije,neki gauci napadaju jednog od svojih starijih drugova u južnom predgrađu Buenos Airesa;ovaj pada prepoznajući u tom trenutku svog usvojenog sina i obraća mu se s blagim prekorom i laganim iznenađenjem(ove reči treba slušati,a ne čitati):Ali,sine! Ubijaju ga,a on ne zna da umire zato da bi se ponovila jedna scena.

Horhe Luis Borhes

od **Shade** Čet Feb 24, 2011 9:28 pm

Božji zapis

Zatvor je dubok i od kamena; oblika je gotovo savršene polukugle, iako je pod (koji je također od kamena) nešto manji od najširega kruga, što, nekako, pojačava osjećaj stiješnjenosti i prostranosti. Po sredini ga presijeca zid; premda vrlo visok, ne doseže najviši dio svoda; sjedne sam strane ja, Tzinacán, vrač piramide Qaholom, koju zapali Pedro de Alvarado; s druge je jedan jaguar, koji, tajnim i jednakim koracima, mjeri prostor i vrijeme sužanjstva. Uza samo tlo, veliko okno s rešetkama presijeca središnji zid. U sat bez sjene (u podne) gore se otvara kapak, i uzničar, kojeg su uništile godine, rukuje željeznom koloturom i spušta nam, na dnu užeta, vrčeve s vodom i komadićima mesa. Kroza svod prodre svjetlost; u tom trenutku mogu vidjeti jaguara.

Zaboravio sam koliko godina ležim u mraku; ja, koji nekoć bijah mlad i mogoh premjerati ovaj zatvor, samo čekam, u stavu umiranja, kraj koji mi dosudiše bogovi. Dugačkim kremenim nožem otvarah grudi žrtava, a sada ne bih mogao, bez vradžbina, ustati ni iz prašine.

Uoči potpaljivanja Piramide, ljudi koji sjahaše s visokih konja zlostavljahu me užarenim predmetima od kovine da bih otkrio mjesto skrivenoga blaga. Na moje oči srušiše kip boga, ali me on nije napustio, i ja, unatoč mučenju, nisam ništa odao. Izranili su me, prebijali, unakažavali, i probudih se potom u ovom zatvoru, iz kojega više neću izići za svojega smrtnog života.

Jer me zla kob požurivaše da štogod napravim, kako bih nekako ispunio vrijeme, nastojah se sjetiti, u svojoj tami, svega što sam znao. Noćima sam bdio da se sjetim redoslijeda i broja kamenih zmija ili oblika nekoga ljekovitog drveta. Tako sam svladavao godine, tako sam stjecao ono što već bijaše moje. Jedne noći osjetih da mi se primiče jasna uspomena; prije negoli ugleda more, putniku uzavre krv. Nekoliko sati poslije stadoh nazirati tu uspomenu; bila je to jedna od predaja o bogu. Predviđajući da će na svršetku vremena nastupiti mnoge nesreće i razaranja, on, prvoga dana Stvaranja, napisa čarobnu rečenicu, kadru da spriječi ta zla. Napisa je tako da bi stigla do najdaljih naraštaja i da joj ne naškodi slučaj. Nitko ne zna na kojem je mjestu napisa, ni kakvim pismenima, ali nam je poznato da ona, u tajnosti, traje, i da će je pročitati neki izabranik. Pomislih da smo, kao i uvijek, na svršetku vremena, i da će mi sudbina posljednjega božjega svećenika omogućiti pristup povlastici da upoznam taj zapis. To što sam čamio u zatvoru nije smetalo toj nadi; možda sam tisućama puta vidio taj zapis u Qaholomu, ali ga nisam umio dokučiti.

od **Khallu** Uto Mar 22, 2011 2:34 pm

ŠAH

Igrači, ozbiljni, ćute u svom kutu,
oprezno figure pomeraju spore.
Strogi prostor table drži ih do zore:
dve suprotne boje vode bitku ljutu.

Magična surovost iz sredine zrači:
homerovska kula sa kraljem što kasni,
borbena kraljica, pečaci opasni,
iskošeni lovac i laki skakači.

A kada igrači igrati prestanu,
kada u vremenu beskrajnom nestanu,
i tad obred ovaj večno će da traje.

Taj rat je buknuo na istoku slavnom,
poprište je ratno cela zemlja davno.
Ko i Druga, ova Igra ne prestaje.

Nejaki kralj, kosi lovac, ratoborna kraljica,
pešaci mudri i top kreću
crno-belim putem da probaju sreću ratnu,
hrabra vojska za bitku orna.

Ne znaju da ruka onog svemoćnog
igrača upravlja njihovom sudbinom,
niti znaju da sa čeličnom čvrstinom
njihovim razumom vlada danonoćno.

Ali i sam igrač, je na drugoj tabli nekoj:
tu su noći crna, dani- bela polja.

Bog igrače miče, a ovaj figure.
Ko je iza Boga bog arhitekture
prašine, vremena, snova i nevolja?

Horhe Luis Borhes

od **Khallu** Uto Mar 22, 2011 2:35 pm

ARGUMENTUM ORNITHOLOGICUM

Zatvaram oči i vidim jato ptica. Vizija traje jednu sekundu, možda i manje; ne znam koliko sam ptica vidio.
Da li je njihov broj bio određen ili neodređen? Taj problem obuhvata i problem postojanje Boga. Ako Bog postoji, broj je određen, jer Bog zna koliko sam ptica vidio. Ako Bog ne postoji, broj je neodređen, jer niko nije mogao da ih izbroji. U tom slučaju vidio sam, recimo, manje od deset, a više od jedne ptice, ali nisam vidio devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri ili dvije ptice.
Vidio sam broj između deset i jedan, koji nije devet, osam, sedam, šest, pet i tako dalje. Taj cijeli broj je nezamisliv; dakle, Bog postoji.

Horhe Luis Borhes

od **Khallu** Uto Mar 22, 2011 2:36 pm

TI

Samo se jedan čovjek rodio,
samo jedan čovjek je umro na zemlji.
Tvrditi suprotno čista je statistika,
sabiranje je nemoguće.
Ne manje nemoguće nego sabirati miris
kiše sa snom koji ste sanjali onomad.
Taj čovjek je Odisej, Avelj, Kain, prvi čovjek
koji je rasporedio sazviježđa, čovjek
koji je podigao prvu piramidu, čovjek
koji je napisao heksagrame Knjige mijena,
kovač koji je urezao ruže na Hengistovom maču,
strijelac Ejnar Tambarskelver,
Luis de Leon, knjižar koji je rodio Semjuela Džonsona,
Volterov vrtlar, Darvin na pramcu Bigla,
Jevrejin u odaji za mrtvace,
vremenom ti i ja.
Jedan jedini čovjek je umro u Ilionu, kod Metaura,
Hestingsa, Austerlica, Trafalgara, Getisberga.
Jedan jedini čovjek je umro u bolnicama,
brodovima, u teškoj samoći, u ložnici navike i ljubavi.
Jedan jedini čovjek je gledao široko zoru.
Jedan jedini čovjek je na nepcima osjetio svježinu vode,
ukus plodova i mesa.
govorim o jedinom, jednom, o onom što je uvijek sam.

Horhe Luis Borhes

od **Khallu** Uto Mar 22, 2011 2:36 pm

BOLI ME JEDNA ŽENA SVUDA PO TIJELU

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobjegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lijepa maska se promijenila, ali, kao i uvijek, jedinstvena je.
Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje riječi koje je koristio oštri sjever da opjeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke sjeni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mjera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovjek ustaje na cvrkut ptice, potamnjeli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donijela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sjećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
Ova soba je nestvarna; ona je nije vidjela.
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po tijelu.

Horhe Luis Borhes

od **Boni** Uto Maj 24, 2011 10:04 pm

Čovek koji obradjuje svoj vrt
kako je želeo Volter.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji ima muzike.
Onaj što sa zadovoljstvom otkriva neku etimologiju.
Dva službenika koja u nekoj kafani južnog predgradja
igraju ćutljivi šah.
Keramičar, koji smišlja boju i oblik.
Štampar, koji lepo komponuje ovu stranu
koja mu se možda i ne svidja.
Žena i čovek, koji čitaju poslednje tercine
izvrsnog speva.
Onaj što miluje zaspalu životinju.
Onaj što opravdava ili želi opravdati zlo koje su mu učinili.
Onaj koji je zahvalan što na zemlji postoji Stivenson.
Onaj što više voli da su drugi u pravu.
Te osobe, koje ne znaju jedna za drugu,
spašavaju svet.

''Pravednici''

od **Femme** Uto Jul 12, 2011 1:27 pm

Zaboravljeni san

U nepouzdanu zoru usnih jedan san.
Znam da u snu behu mnoga vrata.
Ostalo sam zaboravio. Java je
jutros razvejala
tu intimnu priču, koja sad
nije manje neuhvatljiva
no Tiresijina sen ili Ur Haldejaca
ili Spinozini korolari.
Proveo sam život sričući
dogme koje izmišljaju filozofi.
Priča se da je u Irskoj neki čovek rekao
da pažnja Boga, koji nikad ne spava,
večno opaža svaki san
i svaki usamljeni vrt i svaku suzu.
Rađa se sumnja i raste polutama.
Kad bih znao šta je bilo sa onim snom
što sam ga usnio, ili koji san sam usnio,
znao bih sve stvari.

od **Shade** Pet Jul 29, 2011 9:35 pm

Nemoguće je u životu ne biti slab, nemoguće se uvek održati na nogama,
ne proplakati, ne osetiti samosažaljenje i ne upasti u depresiju.
Nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživeti mračne trenutke,
kad ti se učini da su ti mnogi oko tebe neprijatelji i da život nema više smisla .

Borhes

od **Shade** Uto Avg 02, 2011 1:06 am

"Znam da sam izgubio toliko stvari da ih ne bih mogao izbrojati i da su ti gubici, sada, ono što je moje. Znam da sam izgubio žuto i crno i mislim u tim nemogućim bojama kako ne misle oni koji vide. Moj otac je umro, a uvek je pored mene. Kada hoću da recitujem Svinbergove stihove, ja to činim, kažu mi, njegovim glasom. Samo je onaj koji je umro naš, naše je samo ono što smo izgubili. Ilion traje u heksametru koji ga oplakuje. Izrael je postojao kada je bio drevna čežnja. Svaka pesma, vremenom, postaje elegija. Naše su žene koje su nas napustile, kada nas ne muče iščekivanje koje donosi strepnju, niti nemir i muke nadanja. Nema drugih rajeva osim izgubljenih."
Obuzetost prošlošću, Horhe Luis Borhes

od **Boni** Sre Avg 17, 2011 1:26 pm

Danas

Danas bih mogao...
voljeti te kao jučer,
kao sutra,
kao svaki dan.
Danas bih mogao..
otići daleko...puno dalje
no što je vrijeme,
puno dalje no što oči dosežu.
Danas bih mogao
pružiti ruku
niz križaljku zbunjenog
srca
i dotaći zlatnu ribicu za sreću.
Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam već tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!
Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan :
za herojski život običnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
što ga tamo daleko
na tvoje šelo
smjesta povjetarac
ušuljavši se izmedj´ zavjesa
nošen mojom željom...
i srebrnom trakom mjeseca

od Samanta Sre Avg 31, 2011 3:13 am

Sta je dugovecnost
"To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnom kazaljkom, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija; zora koju je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik - kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim - koji ne znam, to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, 'biti' i nastaviti da budem."
H.L.Borhes

od **Femme** Pet Mar 23, 2012 11:55 pm

Sta god se dogodi, dogodi se onom drugom Borhesu. Ja se setam po Buenos Airesu zastajkujuci, mozda mehanicki, da osmotrim svod neke kapije i vrata s kovanim gvozdjem: vesti o Borhesu stizu mi postom, a nailazim na njegovo ime u profesorskim konkursima ili u biografskim leksikonima. Volim pescane satove, mape, topografiju 18 veka; etimologije, ukus kafe i Stivensonovu prozu: onaj drugi voli iste stvari, ali to ispoljava na tako tast nacin kao neki glumac.
Preterao bih kada bih rekao da se nalazimo u neprijateljstvu: ja zivim, predajem se zivotu da bi Borhes mogao stvarati svoja dela, koja me opravdavaju pred svetom.
Ne kosta me da priznam da je on napisao po neku vrednu stranicu, ali ti listovi ne mogu me spasti jer dobro vise ne pripada nikome, cak ni njemu, vec jeziku ili tradiciji.
Sto se ostalog tice, meni je sudjeno da se zauvek izgubim da bi samo neki trenutak mene preziveo u onom drugom. Malo-pomalo ljudi mu u svemu cine ustupke mada je meni dobro poznat njegov perverzni obicaj izmisljanja i preuvelicavanja. Spinoza je shvatio da sve sto postoji tezi da ocuva svoju sustinu; kamen zeli da vecno bude kamen, a tigar da vecno bude tigar. Ja cu ostati u Borhesu a ne u sebi (ako sam ja uopste neko), mada se manje prepoznajem u njegovim knjigama no u mnogim drugim delima ili tananom zvuku gitarinih struna.

Pre mnogo godina, pokusao sam da ga se oslobodim prelazeci s mitologije predgradja na igru s vremenom i beskrajem; ali sada su to Borhesove igre te cu morati da smislim nesto novo. Moj zivot se tako pretvorio u bekstvo, ja sve gubim, sve pada u zaborav ili prelazi onom drugom. Ne znam koji je od nas dvojice napisao ovaj zapis.

"Borhes i ja", Borhes

od Sponsored content

Horhe Luis Borhes