Pravopis srpskog jezika

od **Femme** Uto Jan 18, 2011 8:16 pm

PRAVOPIS

Pravopis - ispravno pisanje i neke česte greške
U našem jeziku veliko slovo na početku svake reči piše se samo u nekim višečlanim nazivima, nazivi država i gradova, lična imena sa stalnim atributom. Npr. Petar Veliki i sl.

Malo i veliko slovo
U poređenju sa engleskim u kome je upotreba velikog slova daleko raširenija, najčešće će se velikim slovom pisati samo prva reč, kao i ona koja je i sama vlastito ime. Dakle: Daleki istok, Balkansko poluostrvo, Sredozemno more; Crveni trg, Stari grad (kao deo grada).

U engleskom jeziku velikim slovom često se pišu imenice koje označavaju rodbinske odnose (Mother, Father, Mom, Aunt i sl.). Na srpskom ih treba pisati malim slovom.

Takođe, za razliku od engleskog jezika, imena razdoblja pišu se u srpskom jeziku malim slovom: renesansa, srednji vek, ledeno doba.

Prisvojni pridevi sa sufiksom -ski, -čki pišu se malim slovom: engleski jezik, američki film, japanska kultura, ruska salata.

Titule se u srpskom jeziku pišu malim slovom – kralj, kraljica, papa, sultan i sl.

Nazivi
Umetnička dela: nazivi književnih dela, filmova, pesama, novina i časopisa navode se u italiku, npr: Severna svetlost Filipa Pulmana, Miltonov Izgubljeni raj, Felinijev Amarkord; Njujork tajms, moskovska Pravda, beogradska Politika.

Nazivi firmi, fabrika, hotela, restorana, brodova, sportskih klubova i sl. pišu se u italiku: Dženeral motors, Ford, Holidej in, Titanik, Majkrosoft, Mančester junajted.

Marke proizvoda pišu se bez ikakvih posebnih znakova ukoliko znače ime proizvoda: pentreksil, najke, fijat, opel, smit i veson, marlboro.

Nazivi ulica: ukoliko je reč ulica na prvom mestu, treba je pisati velikim slovom (Ulica Branka Radičevića, Ulica borova). Isto važi i za imena trgova, avenija, bulevara i sl. Ako se u imenima ulica zadržava englesko strit, roud, lejn na drugom mestu (Park lejn, Dauning strit i sl.), važi isto pravilo kao u naslovima časopisa i imenima firmi, tj. ne važi princip neprozirnosti, koji se primenjuje samo na geografske pojmove.

ZAREZ ili ZAPETA (po novom pravopisu srpskog jezika)

Zarez koristiš kad nesto nabrajaš, da odvojiš jedno od drugog.
Zatim, ispred a, ali, pa. Ono sto je važno je da se ispred veznika I i ILI nikako ne piše zarez.
Ako se na primer počinje rečenica sa Međutim posle tog međutim ide zarez.
Zarezom se odvajaju naporedni delovi rečenice ako nisu povezani veznikom:
Bilo je lepo vreme, bez vetra.

Može se pisati ispred veznika ni, niti, iako se taj deo naglasava (Ne diraj ni blok, ni bojice)

Piže se ispred veznika u nabrajanju ako se naglasava: Donela je i pogacu, i meso, i vino, i kolače.

Piše se ispred suprotnih veznika (a, ali, nego, već, a kamoli, a pogotovo, ali nikako) Tebe sam zvala, a ne njega.

Vokativ se odvaja zarezom: Jovane, pročitaj zadatak.
Pročitaj, Jovane, zadatak.
Pročitaj zadatak, Jovane!

Odvajaju se uzvici upotrebljeni u tekstu ako imaju svoj naglasak: Uh, baš je bilo toplo!

Upotreba zareza uz različite rečce i izraze zavisi od položaja u rečenici, obavezno se iza njih piše zarez, ako bi se bez njega promenio smisao receniče:
To je, istina, sasvim na svom mestu. Oni ce, sigurno, doći.

Zarez se ne piše iza rečce pak jer je ona po pravilu nenaglašena.

Zarezom se odvaja apozicija: Ovo je Bobica, moj pas.

Titule i nazivi zvanja kada dođu iza imena odvajaju se zarezom:
Zmaj, dečiji pesnik, ostavio nam je mnogo lepih pesama.

Ali se ispred imena ne piše zarez: Dečiji pesnik Znaj ostavio nam je mnogo lepih pesama.

Zarezom se odvajaju nezavisne rečenice u složenoj, ako nemaju veznik:
Otvorila je prozor, zalila cveće i pokupila uvele cvetove.

Piše se u suprotnom, isključnom i zaključnom odnosu nezavisnosložene rečenice:
Zvali smo ih, ali nisu došli.

Obavezno se piše zarez ako je zavisna rečenica ispred glavne (inverzija):
Kada mi ne možes pomoći, nemoj mi odmagati.

Umetnute zavisne rečenice najčešće su odnosne, tako da će se zarez pisati ako je umetnuta rečenica apozitivnog karaktera:
U Novom Sadu, gradu koji je na obali Dunava, grade se mostovi.

Ako je umetnuta rečenica atrubutivnog karaktera, zarez se ne piše:
Zadatke koji su vam nejasni uradićemo ponovo.

Glagolski prilozi koji stoje na početku rečenice obavezno se odvajaju zarezom:
Sedeći u parku, posmatrao sam dečiju igru.

Ne piše se zarez ako je glagolski prilog sam i u tesnoj vezi sa glagolom:
Zviždeći je dozivao svog psa.

UPRAVNI GOVOR

U skladu s navedenim primerima:
„Dugo si putovala“, reče ona kada je prišla.
„Stvarno?“, uzvrati majka. „Nisam ni primetila.“
„Ali ja jesam!“, smejala se devojka. „Ovde sam već...“, pa pogledavši na sat povika: „Ne mogu da verujem!“
„Onda krenimo već jednom“, smejala se majka, „i ja postajem nestrpljiva.“
Kada su stigle u dvorište, devojka začu ono što je znala da će čuti: „Nedostajalo mi je sve ovo.“

Napomena: dopušteno je i korišćenje crte umesto navodnika. Pa shodno tome:
– Dugo si putovala – reče ona kada je prišla.
– Stvarno? – uzvrati majka. – Nisam ni primetila.
– Ali ja jesam! – smejala se devojka. – Ovde sam već... – pa pogledavši na sat povika: – Ne mogu da verujem!
– Onda krenimo već jednom – smejala se majka – i ja postajem nestrpljiva.

Kada su stigle u dvorište, devojka začu ono što je znala da će čuti: – Nedostajalo mi je sve ovo.

Voditi računa o tome da su crta – i crtica - dva različita znaka. Ne koristiti crticu kao rečenični znak.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči – naglasićemo, kroz primere, samo ono što je važno da uradi pre svega prevodilac, u slučajevima gde različito pisanje donosi i različito značenje.

Naime, složeni pridev plavozelen označava jednu nijansu boje koja je nešto između plavog i zelenog. Pridev plavo-zelen pak označava da je dotični predmet dvobojan, plav i zelen.

Slična je situacija i kod prideva tipa književnoistorijski (koji se tiče istorije književnosti) i književno-istorijski (tiče se književnosti s jedne i istorije s druge strane).

Dakle, ako želimo da napravimo pridev od sklopa naučna fantastika, on će glasiti samo naučnofantastični!
Isto tako: jugoistočni, visokouvaženi.

Ovo takođe važi i za formante stranog porekla kao što su mega, kvazi, super, pseudo: dakle megamarket, kvaziistorijski, superpropustljivi, pseudonaučni.