Miroslav - Mika Antić
+11
Samanta
Boni
Khallu
adminn
Holly
Femme
Aynnah
Džozi
Veca
meseceva kci
Shade
15 posters
Strana 1 od 7
Strana 1 od 7 • 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 
Miroslav - Mika Antić
od Shade Ned Nov 14, 2010 7:21 pm
"Rodjen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu,gde sam isao i u osnovnu skolu.
U gimnaziju sam isao u Kikindi i Pancevu, a studirao u Beogradu. Zivim u Novom Sadu. To je cista moja biografija. U stvari, ja svima kazem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih zeleo, jos nemam i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio,
dramskih tekstova, reportaza u novinama.
Svakog jutra pozelim da pocnem jednu odlicnu biografiju, koja bi posluzila, ako nikome drugom, bar djacima u skoli, jer oni, nazalost, moraju da uce i zivot pisca. Ja bih bio najgori djak, jer ni svoj zivot nisam naucio. A radio sam svasta.
Bio zidarski pomocnik, fizicki radnik u pivari, kubikas na pristanistu, mornar, pozorisni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima,
obradjivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozoristu, cak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije...
Imam i neke nagrade i priznanja.
Dve "Nevenove". Jednu za zivotno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu.
Nagradu Sterijinog pozorja. Zlatnu arenu za filmski scenario.
Nagradu oslobodjenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije.
Nosilac sam ordena zasluga za narod.
Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica.
Recimo: uredjivao list "Ritam" ili uredjivao Zmajev "Neven"...
Najvise bih voleo da sami izmislite moju biografiju.
Onda cu imati mnogo raznih zivota i biti najzivlji medju zivima.
Ostalo, sto nije za najavu pisca, nego za saputanje, rekao sam u pesmi "In memoriam".
I u svim ostalim svojim pesmama."
24. juna 1986. garavi sokak Miroslava Antica zanemeo je,
a pesnicka ulica u novosadskom Avijaticarskom naseljuu svoje temelje ugradjuje jos jedan spomenik i legendu - Miroslava Antića
Poslednji put izmenio Shade dana Pon Dec 27, 2010 7:27 pm, izmenio ukupno 2 puta
Shade- Elita
-
Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Ned Nov 14, 2010 7:25 pm
Samo ostatak nas u drugom i drugog u nama, samo to nazivamo besmrtnošću smrtnih stvari.
Miroslav Antić
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od meseceva kci Uto Nov 16, 2010 2:55 pm
"Ja sam sakupljac neobicnih stvari.Neka drugi sakupljaju znacke i marke.Ja sakupljam dane,casove i trenutke".
Miroslav Antic
Miroslav Antic
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Uto Nov 16, 2010 5:39 pm
SAMOĆA
Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.
Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.
Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.
Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.
Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.
Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.
Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.
Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.
Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.
Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Uto Nov 16, 2010 5:54 pm
Razglednice
U doba mog detinjstva igrao sam se pošte:
sakupljao sam lišće dok idem od škole do kuće.
Svakom bih listu, uz osmeh, nešto lepo prišapnuo,
najlepše što sam čuo i video tog dana.
Sa druge strane lista šaptao sam adresu.
Hiljade izmišljenih imena. Milione imena.
Sve bih to onda zapečatio poljupcem.
I puštao niz vetar.
I evo sada, posle toliko godina,
javljaju mi se mnogi znani i nepoznati.
Ponovo sakupljam lišće i čitam odgovore
pisane rukopisom žilica koje venu.
Javljaju mi se divni daleki prijatelji
azbukom koju samo ja umem da pročitam.
Samo malo zažmurim. Ovlaš. Kroz trepavice.
I polagano udahnem vetar.
A vetar se i ne čuje drukčije,
sem nozdrvama i usnama.
Katkad su razglednice vrlo čudne.
Na jednoj strani piše nam Laoce
sa neke pošte stare dve i po hiljade godina:
''Ko zna da ne zna - najviši je.''
Na drugoj strani dodato rukopisom Montenja.
Mišel de Montenj. Francuska, 1553:
''Ko misli da ništa ne zna,
taj ne može ni znati da ništa ne zna.''
Zar ti to ne liči pomalo
na igru ''pokvarenih telefona''?
Kad reči putuju kroz vekove,
svako ponešto dopiše ili izbriše.
Tako nastaje usijani vrh čovekovog uma:
poslovica.
Na kraju, ona pripada narodu. Negde sam čuo:
''Poslovica je svemir u kapi vode.''
Noć polagano zri. Čuje se lepet krila.
To se vetar umorio.
Sleteo je na krov i kljuje oko dimnjaka
staklene perle retke kiše.
Od mnogo misli izaberi jednu, najvažniju.
Bavi se samo njom, dok je sasvim ne savladaš.
Kao veliki džudista jedan munjevit zahvat.
Kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac.
Ja, koji ne zna šta je čulo starosti i samoće,
jer okružen sam stalno ogledalima dečjih očiju,
posmatram ovaj život kao nešto šareno,
kao mnogostruk oblik, ogromni luna-park,
kao vrteška igre i vrteška neznanja
koje su kruna mudrosti.
Izlazim iz svog tela. Pevač sam i otac himni.
Lutam po udaljenim mestima.
Nadgledam događaje iz prošlosti
i događaje iz budućnosti. Predskazujem.
Opsenar sam i svetac koji je sišao sa freske.
Možeš me upotrebiti kao nalepnicu.
Umem da oblikujem vatru dlanovima
i hodam po peni reka i okeana.
Učenja kažu da je to nemoguće.
A vidiš, moguće je, jer činim to neznanjem.
Badava Njutnova razglednica:
''Priroda je jedino slična sebi samoj, a ne tebi.''
Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:
''Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se seti sebe.''
''Jer znanje'', kaže Platon, ''ne unosi se u ljude učenjem.
Donosiš ga rođenjem na ovaj svet.''
Ne znam kome da verujem. Pitaj Alberta Ajnštajna.
Taj je sve izbrisao i sve počeo iz početka.
Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih
što su ošamućeni od sreće
kad na nov način uspeju
da izgovore neku potpuno istu stvar.
U doba mog detinjstva igrao sam se pošte:
sakupljao sam lišće dok idem od škole do kuće.
Svakom bih listu, uz osmeh, nešto lepo prišapnuo,
najlepše što sam čuo i video tog dana.
Sa druge strane lista šaptao sam adresu.
Hiljade izmišljenih imena. Milione imena.
Sve bih to onda zapečatio poljupcem.
I puštao niz vetar.
I evo sada, posle toliko godina,
javljaju mi se mnogi znani i nepoznati.
Ponovo sakupljam lišće i čitam odgovore
pisane rukopisom žilica koje venu.
Javljaju mi se divni daleki prijatelji
azbukom koju samo ja umem da pročitam.
Samo malo zažmurim. Ovlaš. Kroz trepavice.
I polagano udahnem vetar.
A vetar se i ne čuje drukčije,
sem nozdrvama i usnama.
Katkad su razglednice vrlo čudne.
Na jednoj strani piše nam Laoce
sa neke pošte stare dve i po hiljade godina:
''Ko zna da ne zna - najviši je.''
Na drugoj strani dodato rukopisom Montenja.
Mišel de Montenj. Francuska, 1553:
''Ko misli da ništa ne zna,
taj ne može ni znati da ništa ne zna.''
Zar ti to ne liči pomalo
na igru ''pokvarenih telefona''?
Kad reči putuju kroz vekove,
svako ponešto dopiše ili izbriše.
Tako nastaje usijani vrh čovekovog uma:
poslovica.
Na kraju, ona pripada narodu. Negde sam čuo:
''Poslovica je svemir u kapi vode.''
Noć polagano zri. Čuje se lepet krila.
To se vetar umorio.
Sleteo je na krov i kljuje oko dimnjaka
staklene perle retke kiše.
Od mnogo misli izaberi jednu, najvažniju.
Bavi se samo njom, dok je sasvim ne savladaš.
Kao veliki džudista jedan munjevit zahvat.
Kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac.
Ja, koji ne zna šta je čulo starosti i samoće,
jer okružen sam stalno ogledalima dečjih očiju,
posmatram ovaj život kao nešto šareno,
kao mnogostruk oblik, ogromni luna-park,
kao vrteška igre i vrteška neznanja
koje su kruna mudrosti.
Izlazim iz svog tela. Pevač sam i otac himni.
Lutam po udaljenim mestima.
Nadgledam događaje iz prošlosti
i događaje iz budućnosti. Predskazujem.
Opsenar sam i svetac koji je sišao sa freske.
Možeš me upotrebiti kao nalepnicu.
Umem da oblikujem vatru dlanovima
i hodam po peni reka i okeana.
Učenja kažu da je to nemoguće.
A vidiš, moguće je, jer činim to neznanjem.
Badava Njutnova razglednica:
''Priroda je jedino slična sebi samoj, a ne tebi.''
Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:
''Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se seti sebe.''
''Jer znanje'', kaže Platon, ''ne unosi se u ljude učenjem.
Donosiš ga rođenjem na ovaj svet.''
Ne znam kome da verujem. Pitaj Alberta Ajnštajna.
Taj je sve izbrisao i sve počeo iz početka.
Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih
što su ošamućeni od sreće
kad na nov način uspeju
da izgovore neku potpuno istu stvar.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Uto Nov 16, 2010 6:00 pm
Zapisano u sredu
U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo ni znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvadjali.
Opet je sreda.
Sada svima kazem
dok lutam ulicama sam:
ne,nije ona lepsa ni draza
od drugih devojcica koje znam.
Pa kad je sretnem-oci krijem.
Zvizducem.
Gledam u nesto drugo.
I mislim:zbilja,sve jedno mi je.
Al' osvrcem se dugo...dugo...
U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo ni znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvadjali.
Opet je sreda.
Sada svima kazem
dok lutam ulicama sam:
ne,nije ona lepsa ni draza
od drugih devojcica koje znam.
Pa kad je sretnem-oci krijem.
Zvizducem.
Gledam u nesto drugo.
I mislim:zbilja,sve jedno mi je.
Al' osvrcem se dugo...dugo...
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Čet Nov 18, 2010 1:16 am
Žmurke
Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.
Nekakva groznica uobrazilje.
Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.
Sećam se svoje prve školske torbe.
Nisam žurio da je otvorim.
Dugo sam je posmatrao, obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.
I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija, jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.
I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.
Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa.
A unutra, u nama, kipe orijaška sunca.
Sve se to događa zato što nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek postojati u našim drugim životima.
I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli.
I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi.
Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči.
Bar ti znaš da se igraš žmurke.
Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko otkotrljati.
Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera ili pustinja,
samo zažmuri u svet,
ne odmotavaj omot vida,
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.
Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.
Nekakva groznica uobrazilje.
Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.
Sećam se svoje prve školske torbe.
Nisam žurio da je otvorim.
Dugo sam je posmatrao, obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.
I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija, jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.
I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.
Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi, unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa.
A unutra, u nama, kipe orijaška sunca.
Sve se to događa zato što nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek postojati u našim drugim životima.
I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli.
I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi.
Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči.
Bar ti znaš da se igraš žmurke.
Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko otkotrljati.
Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera ili pustinja,
samo zažmuri u svet,
ne odmotavaj omot vida,
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Čet Nov 18, 2010 1:18 am
''Poemu Prva ljubav napisao sam kad sam bio prvi put u životu zaljubljen. Činilo mi se tada: u beskonačnost, u nedogled. Sasvim sam siguran da nikad neću napisati knjigu o drugoj ljubavi, jer druga ljubav ne postoji. Postoji samo prva ljubav i nijedna više. Kad se čovek zaljubi drugi put, mora onu prvu ljubav da izbriše kao da nikad nije postojala i da ta druga postane njegova prva ljubav.
To nije kao u školi: idem u drugi, treći, sedmi razred. I sedma ljubav mora biti prva ako je prava. Sve ostale se brišu. Ja to naročito govorim zbog devojčica, u ime nas muških. Devojčice nas muškarce slabo poznaju. Mi smo nežni, osećajni i često vrlo tužni kad primetimo da se neka od njih zaljubila u nas dvadeset četvrti put, a večito nas upoređuje sa nekim ko je bio šesnaesti ili osmi.
Zaboravite da brojite. I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava.
I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.''
Mika Antić
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Čet Nov 18, 2010 1:19 am
ROMANSA
- Jesi l moje
Najmoje?
- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.
- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendzera.
- Da me mrze sve komšije.
- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.
- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendjer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.
- Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".
- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje.
- Jesi l moje
Najmoje?
- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.
- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendzera.
- Da me mrze sve komšije.
- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.
- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendjer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.
- Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".
- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Sub Nov 20, 2010 9:52 pm
"Nežnost je zarazna. Ko me dodirne ili udahne usnama, biće romantičan.
Nemoj da piješ iz moje čaše.
Dobićeš potrebu da voliš ljude, ceo svet, čovečanstvo."
Mika Antić
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Ned Nov 21, 2010 12:52 pm
Kroj
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićes moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
Mika Antić
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićes moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
Mika Antić
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od meseceva kci Ned Nov 21, 2010 1:28 pm
Nekome ko ce razumeti
Sad shvatam: nismo došli
zadovoljni ko trave
što niču da ih gaze
nečije trapave zore.
Mi smo zvezde, što ludo
u mrak se strmoglave
i zbog jednog bleska
ne žale da izgore.
Imamo ruke, dobre
kao aprilske laste,
da se grlimo plavo
i gasimo u letu.
I prisutni smo zbog neba
što mora da izraste
u pupljcima vida
ponekome u svetu.
Prejeli smo se svega.
I zubatog. I nežnog.
Sad svako pruža ruke
i nova čuda traži.
A sve je smešno i tužno.
I sve je neizbežno:
i ove istine dobre
i ove dobre laži.
Prejeli smo se, kažem,
i svako ume da sanja.
I svako ume da vrišti
i ruŠi daljine glavom.
I jednako je u nama
i kamenja i grana.
I jednako je u nama
i prljavo i plavo.
I svesni da smo lepi
isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gnjura
i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali.
I znamo šta smo dužni.
I šta smo juče hteli.
I sutra šta ćemo hteti.
Goreli smo, al nismo
postali pepeo sivi
od koga bujaju žita
i obale u cvetu.
Uvek smo bili živi,
pa ipak: drukČije živi
od svih ostalih živih
na ovom zbunjenom svetu.
I najzad: tako je dobro
što nismo samo trave,
što talasanja svoja
nijednom vetru ne damo,
već smo zvezde što sjajem
sve nebo okrvave
željne da budu sunce
makar na trenutak samo.
Sad shvatam: nismo došli
zadovoljni ko trave
što niču da ih gaze
nečije trapave zore.
Mi smo zvezde, što ludo
u mrak se strmoglave
i zbog jednog bleska
ne žale da izgore.
Imamo ruke, dobre
kao aprilske laste,
da se grlimo plavo
i gasimo u letu.
I prisutni smo zbog neba
što mora da izraste
u pupljcima vida
ponekome u svetu.
Prejeli smo se svega.
I zubatog. I nežnog.
Sad svako pruža ruke
i nova čuda traži.
A sve je smešno i tužno.
I sve je neizbežno:
i ove istine dobre
i ove dobre laži.
Prejeli smo se, kažem,
i svako ume da sanja.
I svako ume da vrišti
i ruŠi daljine glavom.
I jednako je u nama
i kamenja i grana.
I jednako je u nama
i prljavo i plavo.
I svesni da smo lepi
isto koliko i ružni,
stigli smo gde se gnjura
i stigli gde se leti.
I znamo šta smo dali.
I znamo šta smo dužni.
I šta smo juče hteli.
I sutra šta ćemo hteti.
Goreli smo, al nismo
postali pepeo sivi
od koga bujaju žita
i obale u cvetu.
Uvek smo bili živi,
pa ipak: drukČije živi
od svih ostalih živih
na ovom zbunjenom svetu.
I najzad: tako je dobro
što nismo samo trave,
što talasanja svoja
nijednom vetru ne damo,
već smo zvezde što sjajem
sve nebo okrvave
željne da budu sunce
makar na trenutak samo.
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
Veca- Urednica Elite
- Broj poruka : 12938
Pridružila/o se : 18.11.2010
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
Re: Miroslav - Mika Antić
od Shade Čet Nov 25, 2010 7:26 pm
Ove pesme sam zapisivao da lakše dišete.
Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego
tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi.
Koji o vama brine vršnjački.
Jer i ja sam večiti dečak, sa jednim sedim čuperkom na čelu, ali još uvek plavim u duši.
Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu o ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta oplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.
Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja, koji o vama brine drukčije nego
tata i mama, rodbina ili nastavnici u školi.
Koji o vama brine vršnjački.
Jer i ja sam večiti dečak, sa jednim sedim čuperkom na čelu, ali još uvek plavim u duši.
Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu o ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta oplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Veca- Urednica Elite
- Broj poruka : 12938
Pridružila/o se : 18.11.2010
Re: Miroslav - Mika Antić
od meseceva kci Sub Nov 27, 2010 2:24 pm
Mesečevo srebro
Ne priznajem rastanke
i nikad necu
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato necu
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato cu uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu
Još uvek naš cvet negde nice
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
meseceva kci- Elita
- Broj poruka : 395
Pridružila/o se : 16.11.2010 -
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Shade- Elita
- Broj poruka : 10711
Pridružila/o se : 13.11.2010
Strana 1 od 7 • 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
Strana 1 od 7
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu