Re: Poezija

od Samanta Sre Avg 31, 2011 2:28 am

"Ako me sretneš negde u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslednje vreme,
Sretni me, kao da me srećeš prvi put.
"Nismo li se mi već negde videli?",
kaži...i zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno,
I noći zaboravi
Gradove kojima smo menjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne.

Zaboravi da si ikada rekla da me voliš,
I kako se nikada, nikada, nećemo rastati.

I kada ti kazem da zaboravis,
Kažem ti to zato što te volim
Kažem ti to bez gorčine,
jer, čemu sećanja?
Pogledaj kako trešnja u tvome vrtu,
Iznova cveta svakog proleća.
Nasmeši se jutru koje dolazi,
Zagrli belinu novih dana
i ... zaboravi."

Rade Šerbedžija "Kaži i zaboravi".

od **Boni** Sub Sep 10, 2011 9:40 pm

Ja nemam mira

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svijet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit omcu driješi, nit okove steže,
Nit da me smakne, niti da odveže,
Nece me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nijem ,glas gubim:
Umrijeti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mrije nit mi se živi,
Smijem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.

Petrarka

od Samanta Ned Sep 11, 2011 2:47 pm

Posalji nam o Boze ludaka

Posalji nam, o Boze, ludaka
Koji se zalazu do kraja
Koji zaboravljaju
Koji vole onkraj reci
Koji se daju za istinu i skroz.
Treba nam ludaka
Nerazumnih i strastvenih
Sposobnih skociti u nesigurnost
U nepoznato gladnije od siromastva
Treba nam ludaka danas
Zanesenih jednostavnim zivotom
Sramotom netaknutih
Odlucnih ne izdati nikada
I prezreti vlastiti zivot
Sposobnih prihvatiti svaki zadatak
I otici bilo kud
Bezbrizni i poslusni
Poletni i izdrzljivi
Blagi i jaki
Posalji nam, o Boze, ludaka...

Louis Joseph Lebert

od **Zvončica** Sub Sep 17, 2011 11:13 pm

Spiram te sa kože

Spiram te sa kože,
Sa minulih ljeta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Riječi te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pjesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački snijeg,
Proklinjem pjesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vjetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan riječi,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

Pero Zubac

od **Boni** Ned Sep 18, 2011 2:10 am

Prvo veče

Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

U moju je fotelju sela,
Radosno ruke sklopi tu,
Ispod golišavog joj tela
Nožice treptahu na tlu.

Pogledah zračak koji bludi
Iz krošnje leptirasti let -
U njezin smešak i na grudi,
Ko mušica na ružin cvet.

Moj poljubac joj nogu dirne.
I kao kaznu za taj greh
Čuh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.

Pod košulju je raširenu
Sakrila noge: "Dosta s tim!"
Tu prvu smelost dopuštenu
Kaznila smehom veselim!

Drhtuljke jadne, oči njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Nežno mi glavu tad okrene:
"Oh! sviđa mi se, sviđa to!

Ali ti moram reći zato..."
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Začuh njen smeh što znaci: da...

Ona se bila vrlo svukla,
A velika stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

Artur Rembo

od Samanta Ned Sep 18, 2011 2:13 am

lepse je slusti nego citati u ovom slucaju,kada je recituje majstor

od **Zvončica** Sre Sep 21, 2011 6:00 pm

Nikome nisi slicna otkako te volim.
Dopusti da te prostrem izmedju zutih venaca.
Ko pise tvoje ime slovima od dima izmedju
juznih zvezda?
Ah, pusti me da se setim kakva si bila tada
kada jos nisi postojala.

Odjednom vetar urla i udara o moj zatvoren prozor.
Nebo je mreza skamenjena od senovitih riba.
Ovde zamiru svi vetrovi, svi.
I svlaci se kisa.
Ptice bezeci prolaze.
Vetar. Vetar.
Mogu se boriti samo protiv ljudske snage.
Nevreme skuplja tamno lisce
i odvezuje sve barke vezane nocas o nebo.

Ti si ovde. Ah ti ne bezis.
Odgovaraces mi sve do poslednjeg krika.
Privi se uza me, kao da se plasis.
Ipak ti ponekad cudna sena dira oci.

- Pablo Neruda - ( odlomak )

od **Zvončica** Sre Sep 21, 2011 6:01 pm

Pretvarajmo se...
da se nismo sreli
nikad
da nam oči ne govore
jezikom magije
zamisli da
ne znaš kako
miriše mi koža
na potiljku
da me nikad nisi
gledao dok spavam
mrsio mi kosu
kao, neprimjetno
zamisli da
ne pamtim tvoje
dodire
i ritam tvog srca
umjesto jastuka
da tvoj miris
ne nosim u kosi

pretvarajmo se...
da nas ne vežu
plave noći bez sna
i jutra blijeda od kiše
blistave ulice
i tramvaj broj 12

hajde, zamisli
nije teško...

Ili ???

Nepoznat autor

od **Boni** Sre Sep 21, 2011 6:45 pm

od **Zvončica** Čet Sep 22, 2011 12:57 am

od **Boni** Čet Sep 22, 2011 12:59 am

Reci mi Bože

Reci mi, Bože jesam li kamen
ili sam plamen.
Jesam li suza ili sam reka,
ili sam možda oaza neka?
Jesam li blato, trn ili ruža
što miris pruža?
Jesam li, Bože, stablo suho,
Jesam li biće ili samo drvo?
Reci, mi Bože, kuda ću poći?
Ovde su tamne i duge noći.
Jesam li suza, ponor ili reka?
Ne, ja sam biće koje Te čeka.

stara indijanska autor nepoznat

od **Milla** Pet Sep 23, 2011 1:51 pm

Ovo je moj dozivljaj sveta...

Cudno je to kako jedan trenutak moze da promeni tvoj zivot.
Iznenada, pred ocima ti se ukaze novi svet,
Prepun prilika koje cekaju da ih ugrabis.
Nisi znao da tvoja dusa ima takvu moc?

Ne plasi se suza,
One ce odneti sav tvoj bol.
Ne plasi se prepreka,
One ce podstaci tvoju kreativnost.
Ne plasi se razocaranja,
Ona ce te uciniti jacim.
Ne plasi se gresaka,
One ce te nauciti da zivot gledas drugim ocima.

Svaki dan je prilika da "rastes".
Ucini to!

od **Veca** Sub Sep 24, 2011 9:46 pm

LJUBAVNA PESMA

R.M. Rilke

Kako da dušu sputam
da se tvoje takne?
Kako, mimo tebe,
da njom da grlim
druge stvari i daljine?
Ali, rado bih je sklonio
na neko zaboravljeno mesto
usred tmine
u neki izgubljen kut,
u kom neće je tvoje
njihati daljine.

ali, ipak, sve što dodirne
nas dvoje
ko gudalo nas
nekako spaja
koje iz dveju struna
jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

od **Zvončica** Ned Sep 25, 2011 8:28 pm

Kako miriše čekanje

Kako se osjeća čekanje, pitaš...

Da li to stvarno želiš znati?

Da?

Znaš, čekanje je kao kad držiš

Grumen suhe i tvrde noći

U rukama, nesposoban odlomiti

Bar jednu mrvu vremena

I baciti prah prolaznosti

U daljine svemira.

Čekanje, to je kao kad se

Potpuno go sklupčaš

U ugao nedorečenog,

A susnježica prečutalog Volim te

Pada ti na usne i kažnjava ih

Hladnoćom i drhtanjem.

A miris čekanja?

Želiš i to da znaš?

Ehhh...

Čekanje miriše na jutarnju rosu

Koja će tek da padne i

Umije mi lice svježinom budućnosti,

Na eukaliptus u dvorištu

S druge strane neba,

I na njega,

Njegove ruke

Koje će tek da me miluju,

Koje me negdje čekaju i

Drže u ruci isti grumen

Suhe, tvrde,

Neprolazne noći...

Sandra Bakaj

od **Shade** Pon Okt 03, 2011 12:28 pm

Gledam te.
Ti si, a nisi.

Ruke su tvoje.
A nisu.

Bar mi pismo napiši
da vidim po rukopisu.

Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.

I vetar pahulje nosi
i zameće ti trag.

Gledam te. A sneg sipa.

I sve te više znam.
U sobi miriše lipa.
Ponoć je. Opet sam.

Pero Zubac

od **Femme** Sre Okt 05, 2011 7:23 pm

Čitavog dana bol mi buja,
zamjetljiv tek u glasu tihom,
al dođe noć i razlije se
i najedanput kriknem stihom!

Dobriša Cesarić

od **Zvončica** Sre Okt 12, 2011 4:00 am

od **Zvončica** Pon Okt 17, 2011 6:53 pm

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

od **Khallu** Pon Okt 24, 2011 2:00 pm

IMA NEŠTO

Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo oblećeš
kao leptir oko moje tuge.

Ima nešto u tom što me nećeš
nešto čemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okrećeš
a sve znači – ne zaboravi me.

Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umreću.
Ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću.

Duško Trifunović

od **Khallu** Uto Nov 08, 2011 10:49 am

NIČIJA, NEČIJA I SVAČIJA

Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš – dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo,
najgore što može da ti se desi?

od **Veca** Čet Nov 17, 2011 10:17 am

"Zemlja je smrtnim sjemenom posijana
Ali smrt nije kraj Jer smrti zapravo i nema
I nema kraja Smrću je samo obasjana
Staza uspona od gnijezda do zvijezda"

Mak Dizdar

od **Veca** Čet Nov 17, 2011 11:22 am

od **Khallu** Pon Dec 12, 2011 10:55 am

"Живим овде далеко и твоја сам који живиш онде далеко, моја љубав није од тела, она је тек дубоко у срцима где смо једно."
Санскритска љубавна поезија

od **Shade** Pon Jan 16, 2012 1:25 am

Mora

Šta to radiš sine?
Sanjam, majko. Sanjam, majko, kako pevam,
a ti me pitaš, u mom snu: šta to činiš, sinko?
O čemu, u snu, pevaš, sine?
Pevam, majko, kako sam imao kuću.
A sad nemam kuće. O tome pevam, majko.
Kako sam, majko, imao glas, i jezik svoj imao.
A sad ni glasa, ni jezika nemam.
Glasom, koga nemam, u jeziku, koga nemam,
o kući, koju nemam, ja pevam pesmu majko.

Abdulah Sidran

od **Zvončica** Ned Jan 22, 2012 4:11 am

JUGOSLAVIJA – Stefan Simic

I kod vas i kod nas se dobro piše

Al se loše živi

Niko nikog ne miriše

Za sve su nam drugi krivi

Umesto da smo ostali

Mi smo najgori postali

Umesto da se nismo dali

Mi smo im se predali

Jedni druge poubijali

Braća braću masakrirali

Velike ljubavi pogubili

Najbliže u ratu izgubili

i sada zajedno na dnu…

OSLOBODI NAS OVIH KAVEZA

CRNOG NEBA ŠTO SE PROSTIRE TU

OSLOBODI NAS MRAČNIH SEĆANJA

I VRATI NAM, VRATI NJU

JUGOSLAVIJU…

OSLOBODI NAS OVIH LUTANJA

TUĐIH REČI U NAŠEM SNU

OSLOBODI NAS DUGIH ĆUTANJA

I VRATI NAM, VRATI NJU

JUGOSLAVIJU…

Umesto da smo se molili

Mi smo se borili

Umesto da smo se branili

Mi smo sami sebe sahranili

Jedni druge poubijali

braća braću masakrirali

Velike ljubavi pogubili

Najbolje drugove izgubili

i sada zajedno na dnu…

OSLOBODI NAS OVIH KAVEZA

CRNOG NEBA ŠTO SE PROSTIRE TU

OSLOBODI NAS MRAČNIH SEĆANJA

I VRATI NAM, VRATI NJU

JUGOSLAVIJU…

OSLOBODI NAS OVIH LUTANJA

TUĐIH REČI U NAŠEM SNU

OSLOBODI NAS DUGIH ĆUTANJA

I VRATI NAM, VRATI NJU

JUGOSLAVIJU…

od Sponsored content