Detekcija štetnih zračenja

Radiestezijska detekcija prostora je metoda prevencije i eliminisanja mogućih uzroka i izazivača poremećaja i bolesti obezbeđivanjem i stvaranjem zdrave životne sredine za sve biološke sisteme. Naziv radiestezija potiče od latinske reči “radiare”, zračenje, i grčke reči “aisthanomai”, osećam, zapažam.

Danas je u mnogim državama radiestezija priznata veština, a u nekima se zakonski predlaže radiestezijska detekcija terena pre izgradnje, te su i cene stanova zavisne od radiestezijskog nalaza.
Izvori zračenja
Oduvek se zna da je naša planeta jedno veliko magnetno polje i da uticaj pojedinih štetnih geopatogenih i elektromagnetskih zracenjazračenja svojim delovanjem može ostaviti negativne uticaje na ljudski organizam.

S obzirom na to da štetna geopatogena zračenja nisu vidljiva, većina ljudi ne pridaje puno pažnje verovanjima drevnih civilizacija i naučno potvrđenih elaborata (Hartmanov institut) sve dok se, nakon određenog vremena spavanja na krivom nezaštićenom mestu, ne počnu javljati zdravstvene tegobe neobjašnjivih uzroka.

Podzemne vode stvaraju elektromagnetska polja čije zračenje štetno deluje na čoveka.

Osim prirodnog zračenja zemljišta, podzemnih voda i kosmičkih zračenja danas sve više govorimo o zračenju koje prouzrokuju električni uređaji, a pogotovo su opasni uređaji koji funkcionišu tako što zrače npr. mobilni telefoni, razni bežični uređaji, satovi, antene itd.

Duža izloženost kompleksnom uticaju štetnih zračenja izuzetno remeti energetsku strukturu bioloških sistema i odražava se na pojavu različitih oboljenja kako psihomentalnih tako i fizičkih.

Lociranje štetnih zračenja
Kvalitetno lociranje štetnih zračenja jedna je od najbitnijih preduslova za postavljanje kvalitetne dijagnoze. Detektuju se dve vrste zračenja - prirodna i tehnička.

Tehnička su razni aparati i uređaji u domaćinstvu kao i blizina trafo-stanica i dalekovoda, raznih drugih odašiljača i antena, sa čime su urbane sredine krcate. Cilj detekcije prostora jeste pronalaženje uzroka koji dovode do takvih poremećaja i pronalaženja načina uspostavljanja ravnoteže između čoveka i prostora. Detekcija se vrši na dva načina: subjektivnim i objektivnim merenjima, mada je idealno kombinovati obe metode.

Subjektivna detekcija je u stvari trenutna reakcija organizma na promenu polja, koja dovodi do promena u njegovom biopolju i promena na fizičkom nivou koja se očitava i na fiziološkim koleratima i izaziva promene - puls, pritisak, otpor kože.

Objektivna detekcija prostora podrazumeva upotrebu mernih instrumenata i indikatora u cilju merenja nejonizujućih štetnih zračenja. U poslednjih nekoliko godina na svetskom tržištu se pojavio veliki broj instrumenata koji detektuju frekvenciju, intenzitet i smer dolazećeg zračenja.

Cilj detekcije
Cilj detekcije prostora ne sme da bude samo eliminisanje štetnih uticaja. Veoma je važno da se očuva prirodna specifičnost prostora, da se ne deformišu ostala polja i zračenja i da se ne deformišu ili smanjuju pozitivni uticaji.

Preventiva je ovde veoma važna jer su upravo ta zračenja početak mnogih bolesti. Lečiti stomačne probleme, a ostaviti osobu da i dalje leži u krevetu koji je ugrožen nekim štetnim zračenjima je kontraproduktivno. A obezbediti osobi pozitivno mesto za san ili rad i te kako smanjuje mogućnost poremećaja zdravlja i deluje preventivno.

Najbolji lek – odstupite

S obzirom da se iz iskustva zna da nam geopatogena zračenja mogu izazvati velike zdravstvene tegobe, neophodno je izbegavati ih, odlaženjem na mesta gde su zračenja manje izražena ili korišćenjem nekih pomagala, koja nazivamo neutralizatorima ili apsorberima štetnog zračenja.

Najefikasnija zaštita od štetnog zračenja je uklanjanje sa mesta na kojem postoji štetno zračenje, imajući u vidu da intenzitet zračenja brzo opada sa rastojanjem.

Međutim, kada nismo u mogućnosti da se dovoljno udaljimo sa mesta zračenja (intenzitet je konstatovao stručnjak za tu oblast), razmišljajmo o potrebi zaštite i kako da se efikasno zaštitimo.
Potrebno je znati da u toj oblasti postoji nekoliko osnovnih principa. Ovde se pre svega radi o nejonizujućim zračenjima (0 - 300 GHz) koji se prostiru pravolinijski brzinom svetlosti, tj. približno 300.000 km/s u vazduhu.
Trebalo bi takođe stalno imati u vidu da zidovi nisu nikakva prepreka za prostiranje ovih talasa.

Ne štiti sve što piše da štiti

Drugo, ukoliko se radi o prirodnim geopatogenim zračenjima, koja imaju svoje specifičnosti, različite su u principu i mere zaštite.
U svetu, a u poslednje vreme i kod nas, pojavljuju se reklame za zaštitna sredstva od štetnih zračenja, gde se doslovno nudi ''sve i svašta'' s obzirom na malo poznavanje ove oblasti kod prosečno upućenog čitaoca. S obzirom da je geopatogeno zračenje (GPZ) još uvek slabo naučno izučeno, teško je boriti se protiv njega kad nedovoljno poznajemo njegovu suštinu.

Obična slama je – neutralizator!

Iskustvo i isprobavanja više varijanti postavljanja neutralizatora na različita mesta, u prostoru koji treba da se zaštiti od štetnih zračenja i konačno merenja, jesu najbolja garancija za uspešnu zaštitu.

Nažalost, želja za brzom zaradom, korišćenje tuđe nesreće, bolesti i sl. često se zloupotrebljava od strane nesavesnih nazoviradiestezista.

Manje je poznata činjenica da su neke biljke efikasne u borbi protiv GPZ kao što su: kopriva, slama, paprat, imela, zova i još neke. Naši preci, ležeći na slamaricama, praveći i krov od slame, mnoge nevolje od štetnih zračenja neutralisali su efikasno već i na ovaj način.

Potrebna su precizna merenja

Autor ovih redova je i u svom ličnom iskustvu nailazio na razne vrste neutralizatora kojima je funkcija prestala, pa je bilo neophodno staviti novi koji je delotvoran, što se može proveriti samo ispitivanjem. Poseban izazov je bio kada se zna da su već vršena ispitivanja od strane ''kolege u struci''.
I ovde, kao i u mnogim drugim delatnostima je korisna dupla kontrola, tj ispitivanje od strane druge osobe, jer su u praksi prisutne razlike u merenjima, korišćenje različitih instrumenata i slično. Naravno ova druga osoba, u principu, ne bi trebalo da zna za prethodno merenje. Tada je postupak nepristrasan i objektivan. Vrlo je važno da se radi o odgovornim osobama, u čiju stručnost i poštenje ne treba sumnjati. Osobe moraju biti psihofizički zdrave i načelno, merenja ne bi trebalo vršiti sa puno prisutnih u prostoriji koja se meri.

Lekari bi trebalo da reaguju

Upravo bi lekari mogli i trebalo bi da pridonesu zaštiti od GPZ, jer bi na osnovu simptoma obolenja mogli da zaključe da se radi o posledicama delovanja GPZ. Nakon uzimanja geo-anamneze, lekar bi po potrebi mogao i trebalo bi da sugeriše izmeštanje kreveta, kao i promenu položaja spavača u odnosu na strane sveta.

Autor ovog teksta, Dušan Janjić, dipl. ing. elektrotehnike, stručnjak je za zaštitu od zračenja i autor knjige “Istine i zablude o zračenjima”

I ekran TV-a reaguje na podzemne tokove

Autor ovih redova je u svojoj praksi imao mnogo slučajeva u kojima se ovo što je rečeno potvrdilo. Čak je i vodeni tok koji je nastao od prelivnog bunara prema reci bio fatalan za osobu koja je boravila iznad njega nekoliko godina po desetak sati dnevno (kancer dojke).

Ova zračenja po polaritetu mogu biti negativna - levo zakrenuta, koja loše utiču na zdravlje ljudi koji duže borave na tom mestu i pozitivna - desno zakrenuta. Ukoliko se boravi na pozitivnom toku pobuđuje se rad timusne žlezde, koja igra važnu ulogu u odbrambenom mehanizmu čoveka. Ali, moramo znati da je dugo zadržavanje čak i na pozitivnom zračenju štetno.

Brzi vodeni tok može se konstatovati pomoću TV–a sa LCD ekranom, po tome što njegova slika počinje da se sužava i ''smiče'' kao da je neispravan horizontalni oscilator. A radiestezijskim ispitivanjem mogu da se detektuju i znatno slabiji vodeni tokovi.

Uticaj podzemnih rupa

Ukoliko dođe do stvaranja zatvorenih rupa u zemlji, usled tektonskih poremećaja ili bilo kog drugog uzroka, kao npr. u slučaju zatvorenih pećina, zatrpanih panjeva koji su istrulili, pa je ostala rupa, zemljišta na kojima su bila groblja i slično, tada vertikalno iznad njih dolazi do štetnog zračenja. Zatvoreni vazduh se jonizuje i godinama vertikalno iznad tog mesta zrači svoj štetni uticaj.

Nedavna merenja koja je autor ovog priloga obavio u Beogradu u naselju Vidikovac u dva stana u kojima su dve osobe stradale od kancera, potvrdila su mu da je povezanost ovakvih mesta i slučajeva oboljenja znatno iznad nivoa puke slučajnosti. Čim se omogući vazduhu da cirkuliše (tj. kad se rupa otvori) ovaj štetan uticaj se trenutno gubi. Nažalost, ova zračenja se zasad konstatuju isključivo radiestezijski.

Metalne konstrukcije pojačavaju štetne uticaje

Tzv. sekundara štetna zračenja nastaju kada primarno štetno zrak naiđe na metalnu prepreku u stanu, zatim se odbije i dopre do ležaja ili radnog stola. Toj vrsti zračenja ljudi su izloženi u modernim građevinama sa mnogo gvožđa u armatura, kao i metalnih obloga, metaliziranih staklenih površina i sl. U praksi je sekundarno zračenje često opasnije od primarnog.

Ne spavaj na mestu gde spava mačka!

Interesantno je navesti da prema štetnim zračenjima životinje reaguju na različite načine, što potvrđuje i činjenica da pas nikada neće ni leći tamo gde postoje negativna zračenja. Nasuprot tome, mačka voli negativna zračenja, pa će na istom mestu i - zaspati. Ako to ne mogu, jer su vezane, postaju sterilne, razbole se i uginu, ukoliko se ne dislociraju. Mravi, ose, pčele i zmije takođe vole negativna zračenja i redovno borave na takvim mestima.
-ovo za macku znam odavno